Принц Махмуд (син Мехмеда III)

Принц Махмуд (тур. Şehzade Mahmud; 15877. јун 1603) је био Принц Османског царства, син султана Мехмеда III. Он је био унук султана Мурата III и султаније Сафије, и полубрат двојице будућих султана Ахмеда I и Мустафе I.

Принц Махмуд (син Мехмеда III)
Датум рођења1584
Датум смрти1602
Место смртиИстанбул
ОтацМехмед III
МајкаСултанија Халиме

Детињство и младостУреди

Принц Махмуд је рођен у Маниса палати, када је његов отац још увек био Принц, и гувернер Маниса санџака. Махмуд је заједно са својом браћом био образован од стране Мустафа Ефендије, кога је Мехмед лично изабрао 1592. године.[1] Када је султан Мурат преминуо 1595. године, Принц Мехмед је ступио на престо као султан Мехмед III, и Махмуд је дошао у Истанбул заједно са браћом и оцем. Његов отац је наредио погубљење деветнаесторо његове браће и полубраће.

У ИстанбулуУреди

У Истанбулу, Махмуд је био веома популаран од Јањичара. Мехмед је био узнемирен због тога што је Махмуд хтео да напусти палату и постане ратнички принц, поготово што је Мехмед постао толико дебео да није могао да иде на кампање. У нади да ће распршити бриге свог оца преко покрајинских побуна и Сафавидског напретка, Махмуд је замолио оца да га пошаље на бојно поље, и да му да команду над војском.[2][3][4][5][6] Када год би говорио тако, Ахмед би покушао да га неуспешно заустави јер би то чинило Мехмеда тужним. Осим тога, Мехмед се плашио да Махмуд не дигне побуну.[7]

Махмуд је почео да тугује када би видео да његовог оца води Султанија Сафије, његова баба, и да држава иде у пропаст. Махмудова мајка такође није била вољена од стране Сафије.[8] Према турској традицији сви принчеви требало је да буду гувернери покрајинских провинција (санџакбегови), као део њихове обуке. Међутим, Махмуд који је био сувише млад и још необрезан, није био послат да управња ниједном провинцијом због излазне Џелали побуне и Дугог турског рата, један неодлучан земљишни рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства, пре свега над кнежевином Влашком, Трансилванијом и Молдавијом.[9]

ПогубљењеУреди

Махмудова мајка је послала скривено писмо религиозном муфтији како би знала да ли ће њен син постати следећи султан, и колико ће дуго султан Мехмед владати. Човек је одговорио на писмо, али је порука била претечена од стране харемског аге Абдурезака. Он је писмо доставио султанији Сафије и султану Мехмеду, уместо Махмудовој мајци. У писму је писало да ће Мехмед преминути за шест месеци од болести, а не од свргавања, и њен син ће постати следећи султан. Сафије је утицала на Мехмеда да је опасно да се Махмуд остави у животу, исто као и његова мајка. Потом је султан Мехмед III наредио да се Махмудова мајка погуби, а Махмуд стави у тамницу. Султан Мехмед је питао Шејхулислама и великог везира Јемишчи Хасан-пашу шта да уради са Принцем Махмудом. Шејухлислам му је рекао да Принца Махмуда, с обзиром на то да су га Јањичари волели, треба погубити јер би могао да дигне побуну. У року од недељу дана након што је стављен у тамницу, Принц Махмуд је позван да се оправда пред султаном. Принц је рекао да није знао ништа у вези тога што је његова мајка урадила, али му Мехмед није поверовао. Одмах после, Џелати су ушли у собу и задавили су Принца Махмуда пред очима султана Мехмеда.

РеференцеУреди

  1. ^ Börekçi 2010, стр. 95.
  2. ^ Micheal, Kappler & Gavriel 2009, стр. 187.
  3. ^ International, стр. 71.
  4. ^ Tezcan & Barbir 2007, стр. 71.
  5. ^ Ricci 1985, стр. 78.
  6. ^ Piterberg 2003, стр. 12.
  7. ^ Peirce 1993, стр. 97-8.
  8. ^ Peirce 1993, стр. 231.
  9. ^ Börekçi, стр. 75-6.

ЛитератураУреди

  • Uzuncarsili, Ismail Hakki (1960). III Mehmed’in oglu sehzade Mahmud’un ölümü [The Death of Prince Mahmut, Son of Mehmed III] (на језику: турском). Belleten.