Птелеа

Птелеа
	Птелеа у арборетуму Чанхасен (Минесота)
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Sapindales
Породица:	Rutaceae
Род:	Ptelea
Врста:	P. trifoliata
Биномно име
	Ptelea trifoliata ; L.
	Ареал
Синоними
	Dodonaea trifoliata Trew; Ptelea angustifolia Benth.; Ptelea coahuilensis Greene; Ptelea confinis Greene; Ptelea pallida Greene; Ptelea persicifolia Greene; Ptelea polyadenia Greene; Ptelea pumila Greene;

Птелеа, лажни брест (Ptelea trifoliata L.) носи научни назив рода од старогрчког назива за брест – πτελέα, због сличности плода са брастовим, отуда и српси назив лажни брест. У САД га зову хмељево дрво (hoptree) због тога што су његове плодове немачки досељеници у Тексас употребљавали током XIX века у прављењу пива уместо хмеља. Епитет врсте trifoliata значи тролисна, а односи се на трочлано сложени лист.

Опис врсте

Жбун или мање дрво округласте круне, висине до 8 m.

Листови са дршком, сложени, трочлани, спирално распоређени, ароматични. Лиске су јајасте или елиптичне, дуге 6-10 cm, са лица тамнозелене и сјајне, а са наличја су матзелене и голе. Посуте тачкастим уљаним жлездицама. Корен са дебелим меснатим жилама.

Четворочлани, актиноморфни цветови у усправним, терминалним гроњама, непријатног мириса, на кратким бочним изданцима, ситни, зелено-бели; једнополни, мушки са четири прашника са длакавим, у дну проширеним, филаментима; женски са синкарпним (2-3 карпеле) тучком кратког стубића и окриљеним двооким (ређе трооким) плодником, са по два семена заметка у сваком окцу. Цвета од априла до јуна. Опрашивање је ентомофилно.

Плод је двосемена крилата орашица, округласта, стиснута, зеленозлатно жута, а по дозревању сива, пречника до 2,5 cm; у скупинама по двадесетак. Крила су кожаста са мрежастом нерватуром и окружују плод са свих страна. Дозрева почетком јесени, понекад остаје и преко зиме на гранама. Расејава се ветром. Семе тамносмеђе до црно, сјајно, 6-8 mm, капљичастог облика. Садржи мало ендосперма, ембрион лопатастог типа, клијање епигеично^[1]^[2]^[3]^[4]^[5]^[6].

Ареал

Природно распрострањење: Исток Северне Америке – Квебек и Њујорк до Флориде, западно до Тексаса и Канзаса. У оквиру свог природног ареала јавља се на стаништима ниске нутритивне вредности. Опсег интродукције: Врста је унета у Европу као орнаментална и аклиматизована је у Аустрији, Белгији, Мађарској, Литванији, Пољској и Словачкој. Код нас слабо распрострањена.^[4].

Биоеколошке карактеристике

Врста толерише широк дијапазон светлосних услова. Може се успешно гајити у полусенци али исто тако и на сеновитим али и отвореним просторима. Дубоку засену не подноси. Толерише различите земљишне услове: глиновита, иловаста земљишта, песковита, слабо алкална, кисела, добро дренирана. Добро подноси сушу, доста отпорна на ниске температуре. Често се јавља на стаништима која су под утицајем неког поремећаја, а уочава се и по ободу шума.^[4].

Значај

Сади се као украсна, посебно за живе ограде. Употребљава се у медицинске сврхе као лековита биљка. Плод је јестив, са горком аромом. Староседеоци Америке употребљавали су га као зачин. Додаје се хмељу као арома за пиво, и хлебу уместо квасца. У Србији нема инвазивне карактеристике те се не препоручују мере сузбијања нити успостављање мониторинга ове врсте као потенцијално неинвазивне^[7]^[8]^[5]^[4].

Размножавање

Размножава се семеном. Вегетативна репродукција у природи није забележена. У расаднику унутарврсни украсни таксони, као Ptelea trifoliata ‘Aurea’, могу да се размноже ваздушним положницама (успех око 50%)^[9], а постоји и запис из 1868. о размножавању коренским резницама^[10].

Референце

^ Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray
^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
^ ^а ^б ^в ^г Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда
^ ^а ^б Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. 1992. ISBN 978-0-333-47494-5.
^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
^ Ambrose, J. D. 2002. Update COSEWIC status report on the comman hoptree Ptelea trifoliata in Canada. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Ottawa. 1-14 pp.
^ Edward F. Gilman and Dennis G. Watson 1994. Ptelea trifoliate Common Hoptree. Fact Sheet ST-530. FRAPENA. Forest Service.
^ Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London
^ Wobst (1868): Vermehrung der Pflanzen durch Wurzelstecklige. Gardenflora 17: 292-6

[Bean-1] Bean. W. (1981): Trees and Shrubs Hardy in Great Britain. Vol 1 - 4 and Supplement. Murray

[bane-2] Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд

[ane-3] Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

[inv-4] а ^б ^в ^г Михаило Грбић (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда

[hux-5] а ^б Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press. 1992. ISBN 978-0-333-47494-5.

[stil-6] Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд

[7] Ambrose, J. D. 2002. Update COSEWIC status report on the comman hoptree Ptelea trifoliata in Canada. Committee on the Status of Endangered Wildlife in Canada. Ottawa. 1-14 pp.

[8] Edward F. Gilman and Dennis G. Watson 1994. Ptelea trifoliate Common Hoptree. Fact Sheet ST-530. FRAPENA. Forest Service.

[9] Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London

[10] Wobst (1868): Vermehrung der Pflanzen durch Wurzelstecklige. Gardenflora 17: 292-6

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]