Радио у Србији

Јуна 1915. године је у Нишу постављена прва радио-телеграфска станица, са снагом од 10 KW, којом се одржавала веза између српске владе и Врховне команде. После упада бугарске војске из правца Пирота, и услед надирања аустроугарске војске, станица је демонтирана и премештена у Косовску Митровицу. Октобра 1915. године, због повлачења српске војске, станица је уништена како не би пала у руке непријатељу. [1]

Јула 1923. године, Краљевина Југославија донела је правилник којим се уводи радио-претплата и обавеза пријављивања радио-пријемника. Септембра 1924. године, у радио-телеграфском центру у Раковици код Београда, успешно је обављен пробни радио-пренос концерта. 1. октобра 1924. године, Радио Београд је званично почео музички и говорни програм да одашиље у етар. Прва емисија био је, заправо, пренос концерта који су извели чланови Београдске опере.[1]

Захваљујући малом броју попуњених таласних дужина, програм Радио Београда је ускоро преко дана могао да се чује у читавој Краљевини Југославији, а ноћу је досезао и до слушалаца у иностранству.[1]

Радио Београд се огласио истог дана када и Радио Беч, а пре Радија Москва, Радија Токио, Радија Пекинг и радио-станица у Мађарској, Пољској и Румунији.[1]

Од 24. марта 1929, Радио Београд почиње са редовним емитовањем свог програма из зграде Српске Академије Наука. Касније се јавља и Краткоталасна станица Београд, која је емитовала из зграде тадашњег Министарства Шума и Руда (сада Министарство спољних послова).

Други светски рат ће прекинути емитовање државног радио-програма у Београду. За време рата, у Београду ради немачка радио-станица, која је давала и програм на српском језику. Наставак садашњег Радио Београда је уследио после ослобођења, 10. новембра 1944. Тај дан је уједно и дан Радио телевизије Београд, који је преузела и Радио телевизија Србије.

Радио станице у СрбијиУреди

АдаУреди

АпатинУреди

БачУреди

Бачка ПаланкаУреди

Бачка ТополаУреди

Бачки ПетровацУреди

Бела ЦркваУреди

Бела ПаланкаУреди

БеоградУреди

БечејУреди

ВаљевоУреди

ВетерникУреди

ВласотинцеУреди

ВрањеУреди

ВрбасУреди

ВршацУреди

ДеспотовацУреди

ЗрењанинУреди

КањижаУреди

КикиндаУреди

КисачУреди

КовинУреди

КрагујевацУреди

КулаУреди

КрушевацУреди

ЛесковацУреди

НишУреди

Нови ЦрњаУреди

Нови СадУреди

ОџациУреди

ПанчевоУреди

ПљевљаУреди

ПожаревацУреди

ПриштинаУреди

СентаУреди

СмедеревоУреди

СомборУреди

Стара ПазоваУреди

СуботицаУреди

СрбобранУреди

ТемеринУреди

ФутогУреди

ЧокаУреди

ЋупријаУреди

ШабацУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Миливоје Павловић, 2004.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди