Радислав Божовић
Радислав Божовић (Загреда, код Подгорице, 10. април 1910 — Орахово, код Подгорице, 9. децембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
радислав божовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. април 1910. |
Место рођења | Загреда, код Подгорице, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 9. децембар 1942.32 год.) ( |
Место смрти | Орахово, код Подгорице, НД Црна Гора |
Професија | правник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | новембра 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | Југословенска војска НОВ и ПО Југославије |
Херој | |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Биографија
уредиРођен је 10. април 1910. године у селу Загреда, код Подгорице.[1]
Године 1940. завршио је Правни факултет у Београду.[1]
Учесник је Тринаестојулског устанка, 1941. године. Новембра 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
У селу Орахово, код Подгорице, 8. децембра 1942. године, заједно са Љубицом Поповић и Радомиром Никезићем, откривен је од стране четника. Покушавајући да се пробију из четничке опсаде, он и Љубица били су тешко рањени (Љубици је нога била потпуно размрскана). Радомир Никезић их је, носећи на леђима, пребацио у једну колибу. Сјутрадан, 9. децембра, четници су их пронашли, јер је Радислав приликом пребацивања изгубио уложак натопљен крвљу. Развила се борба, и када су четници са гранатама из бацача запалили колибу Радислав је, по већ унапријед договору, прво убио Љубицу, а онда сломио пушку и убио себе.[1]
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]
Референце
уреди- ^ а б в г д Народни хероји Југославије (том први) 1982, стр. 109.
- ^ Војна енциклопедија (том шести) 1973.
Литература
уреди- Војна енциклопедија том VI. Београд. 1973.
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.