Разговор:Јован И. Деретић/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Др Деретић

Због ове недоумице,ја сам са др Деретићем снимио једну (видео) интернет презентацију, у којој он говори о себи и свом образовању. Каже да је рођен 18.01.1939. године у Херцеговини (једном херцеговачком селу) крај Требиња. Завршио је машински факултет у Паризу и ту добија диплому машинског инжењера, што му је обезбедило егзистенцију у Француској, док се бавио историјом. У Лиону завршава историју, а у САД-у добија звање доктора (доктор наука из области историје). Каже за себе да је он историчар по опредељењу и струци иако је већину послова радио у машинској струци као инжењер.

http://www.youtube.com/watch?v=dY__iMla8iY --Nikolaslivka (разговор) 18:01, 22. март 2010. (CET)

Супер,сад снимите још једну и појасните како је РИК дошао до податка о 08.01.1937. као датуму рођењане или како се на другој страници појављује исти датум,а друга година.Било би лепо и да појасни термин Западна Србија,а уколико се ишта од овога буде уносило у чланак,за то би требало користити формулацију према сопственим речима и сличне варијације на тему и наравно,никако не уклањати податке из чланка,зато што су у супротности са његовим исказом,уколико су поткрепљени валидним референцама. Црни Бомбардер!!! (†) 20:07, 22. март 2010. (CET)

Место рођења

"Западна Србија" звучи неозбиљно. Нит‘ је постојала Србија трдесетих година прошлог века нит‘ је у модерно доба имале те територије у Босни. --93.86.186.143 (разговор) 22:15, 23. мај 2010. (CEST)

То све би требало да стоји и италику,јер је то формулација коју је он користио на свом сајту,док исти није отиш`о етру на истину (могуће је да је похрањен у некој интернет архиви,уколико није довољно цитирање на овој страни). Црни Бомбардер!!! (†) 22:25, 23. мај 2010. (CEST)

Posto na srpskoj dijaspori u njegovoj biografiji stoji da je rodjen u Orahovcu kod Trebinja u Kraljevini Jugoslaviji, i dalje pise da se radi o danasnjoj Republici Srpskoj, (jer drugih Trebinja nema), a Crni Bombarder tvrdi da je na sajtu Jovana Deretica pisalo da je rodjen u Trebinju u Zapadnoj Srbiji, onda je bar meni jasno da se i u jednom i u drugom slucaju radi o Trebinju u Republici Srpskoj. Posebno ako jos uzmemo u obzir da Deretic Republiku Srpsku naziva Zapadnom Srbijom. :)) --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:35, 24. мај 2010. (CEST)

Just for the record,на том сајту се Требиње не помиње,већ пише само следеће:DERETIC JOVAN, publicista. R: 08. 01. 1939, Orahovac, Jugoslavija(sada Republika Bosna i Hercegovina - Republika Srpska). Уколико хер Деретић,то сам већ више пута помињао,у својој космогонији под термином западна Србија не подразумева оно што и сав нормалан свет и уколико је тај израз користио у том значењу,за то је потребна референца.Све остало је оригинално истраживање. Црни Бомбардер!!! (†) 19:09, 24. мај 2010. (CEST)

Ма Црни, Деретић је Требињац/Херцеговац. Погледај тај видео доле са јутубуса, лијепо је рекао да је рођен у једном мјесту поред Требиња. Ако је раније његов сајт служио као референца, сада може и његов видео. --Славен Косановић {разговор} 19:21, 24. мај 2010. (CEST)

U tom slucaju moze li neko da mi kaze gdje se to Trebinje u zapadnoj Srbiji tacno nalazi. Mislim na ono Trebinje u zapadnoj Srbiji koje je Deretic licno naveo kao mjesto svog rodjenja na svom vlastitom sajtu, sto je CrniBombarder sam potvrdio. Nije mi naravno stalo do toga da ovde logickim zakljuckom bilo sta dokazujem, ali smatram da je toliko ocigledno da Deretic pod zapadnom Srbijim misli na Republiku Srpsku, da jednostavno nema smisla da se negira. Pokusacu da nadjem neki snimak gdje Jovan Deretic ide sa delijama kroz Trebinje i vice "ovo je Srbija". ;) ps Kosovo je Srbija! Pozdrav za brata Crnog ;) --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:27, 24. мај 2010. (CEST)

Славене,пошто му ти дођеш зема,`ајде онда додај у чланак и да припада древном братству Деретића,које на том месту живи већ више од два милени`ја и колико су Јулију Цезару били обавезни да дају војника за рат у Галији,јер и о томе прича у том истом видеу.Иначе,тај видоје је настао да би се у овај чланак унело оно што хер Деретић жели да се у њега унесе.(Ми,као уређивачи,треба да само приказујемо ВАЛИДНЕ и ОЗБИЉНЕ изворе,а не да их тумачимо и утврђујемо где се у западној Србији налази Требиње или где се налази тај Ораховац.)Поновићу још једном,нема ВАЛИДНЕ референце да се тај Ораховац,у коме је наводно рођен,налази на тлу данашње општине Требиње.`ајмо мало озбиљности,за промену. Црни Бомбардер!!! (†) 19:43, 24. мај 2010. (CEST)

Ма човјек није из Западне Србије, него он данашњу Српску, односно сву Босну и Херцеговину и дио Хрватске сматра Западном Србијом. Прочитај то његово дјело Западна Србија. Осим тога гдје су Усташе палиле архиве по Србији. Можда у дијелу Војводине. Нема валидне референце? Па боље је да стоји Требиње него она конструкција која је стајала раније у чланку. На шта је то личило бре? Западна Србија у Босни и Херцеговини и Краљевини Југославији? Мислим. --Славен Косановић {разговор} 19:50, 24. мај 2010. (CEST)

Crni, pogledaj gdje mu se rodio zemljak i imenjak iz istog sela u opstini Trebinje. Јован Деретић --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:50, 24. мај 2010. (CEST)

Покушаћу да поновим.

1. Ко каже да је он под тим термином (западна Србија) подразумевао ту његову умишљену западну Србију,а не оно што помисли свако нормалан?Вас двојица?То се зове оригинално истраживање.
2. Боље да стоји претпоставка неког корисника,него оно што стоји у каквим-таквим изворима,приказано онако како је тамо написано?Занимљиво мишљење.
3. Он је исто тако навео и да Деретићи на истом месту живе већ два милениј`а и да су давали тачан број мушкараца за римске легије.Што и то не би унели у чланак?Човек је и то рек`о.
4. Ту и лежи проблем.Ко каже да су они земљаци и да су из истог села?Можда је овај чика циљано променио име да би се окористио ликом и делом господина Деретића.Ако је измислио све живо,зашто не би и то.

Само референце и ништа осим референци.Ако је то шта је он циљано испричао за потребе цифрања свог чланка на ср.њики валидна референце,онда тако реците и напишите чланак на основу целокупног његовог излагања. Црни Бомбардер!!! (†) 21:09, 24. мај 2010. (CEST)

Crni, poslusaj moj stav u vezi ovoga. Ako postoji bilo kakva dilema da je iz Trebinja u zapadnom dijelu Republike Srbije, i ako postoji neko Trebinje u zapadnom dijelu Republike Srbije, i ako u tom Trebinju ima Deretica, onda postoji opravdana sumnja. Ali posto ne postoji Trebinje u zapadnom dijelu Republike Srbije osim onoga u Republici Srpskoj koju ne samo sljedbenici djela Jovana Deretica, nego i mnogi Srbi nazivaju zapadnom Srbijom, onda zaista nema dileme da je iz sela u opstini Trebinje u Republici Srpskoj koju zbog srpskih ili svojih istorijskih ubjedjenja naziva zapadnom ili Zapadnom Srbijom. Posebno nakon sto je Slaven naveo njegovo djelo "Zapadna Srbija" u kome se govori o Zapadnoj Srbiji koja obuhvata i teritoriju Republike Srpske, tu zaista nema nikakve dileme. Uostalom postoji samo jedno Trebinje! A Orahovac je selo u opstini Trebinje: [1] --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:29, 24. мај 2010. (CEST)

Раз`мем ја тебе,али ти/ви не размете мене.Требиње постоји и код Куршумлије,а можда се још који заселак диљем нек`дашње СФРЈ тако зове.(Знам да постоји Горњи и Доњи Ораховац,већ сам то навео изнад (одељак Коза и Рогови),ал` то мења суштину ствари о којима ја причам.Ако цитирате човека,цитирајте га до краја.) Црни Бомбардер!!! (†) 21:37, 24. мај 2010. (CEST)

Црни, ако хоћеш да оспориш да говори истину о свом мјесту рођења, оспори. Ја ти то не браним. Али оно штто је претходно стајало у чланку је било већи циркус него многи ставови изнијети у његовим књигама. Куршумлија свакако није у западном него у јужном дијелу Републике Србије, у Топличком управном округу. Дакле, опет кажем, ако хоћеш да оспориш да се човјек уопште презива Деретић, такође ти не браним. Једино што ми је засметало је чињеница да се овдје на разговору воде неке неразумљиве дискусије у смислу да се не зна шта ко хоће да оспори у чланку, да ли предмет чланка, или дјело овог човјека, а у исто вријеме увод ни за главу ни за реп (Западна Србија у Босни и Херцеговини у Краљевини Југославији). Да се разумијемо, његово дјело је аматерска историја и то је неспорно, зато га озбиљна историографија не узима у обзир, али је чиљеница да има неких питања, рупа, на које струка још није дала одговор и које је он искористио да створи неки свој свијет. --Славен Косановић {разговор} 21:53, 24. мај 2010. (CEST)

U Kursumliji postoji dio ili naselje koje je dobilo ime po Trebinju u Republici Srpskoj. A ovo Trebinje u Republici Srpskoj je geografski mnogo blize zapadnom dijelu Republike Srbije od naselja u Kursumliji. Nemoj sada da se zezamo. :) Isto tako se Gornji i Donji Orahovac u opstini Trebinje nazivaju samo Orahovac, kao uostalo u svim primjerima takvih sela gdje postoji gornje i donje. Nemoj brate dragi da zapinjes toliko da ne bude Trebinje i Orahovac u opstini Trebinje. Evo ja sam tebe poslusao da on nije naucnik, i prihvatio sam tvoj stav. Budi i ti korektan i prihvati da je iz Orahovca, sela kod Trebinja. Ajde brate budi fer! --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:59, 24. мај 2010. (CEST)

Misterija datuma rodjena....

.... je rešena. http://www.youtube.com/watch?v=dY__iMla8iY --Алекс (разговор) 13:18, 24. мај 2010. (CEST)

Види изнад,већ је помињан тај линк овде и то не решава мистерију. Црни Бомбардер!!! (†) 13:22, 24. мај 2010. (CEST)

Ajde ne sabotiraj više. --Алекс (разговор) 13:29, 24. мај 2010. (CEST)

Није овде реч о саботажи него што се за најосновније податке не могу наћи релевантни извори.--Војвода разговор 15:47, 31. мај 2010. (CEST)

Измишљено досељавање Срба

Мислим да Деретић није самостални аутор ове књиге тј. да је у питању зборник научних радова где су објављени радови неколико аутора.--Војвода разговор 23:39, 26. мај 2010. (CEST)

Линкови ка делима

Што се уклањају линкови ка делима? Ако имамо чланак о једној њкизи могли би да имамо и о осталима. --Војвода разговор 18:54, 30. мај 2010. (CEST)

Nije svaka knjiga relevantna da bi se o njoj imao članak. --93.87.192.167 (разговор) 19:20, 30. мај 2010. (CEST)

А ова се истиче у односу на остале? Па сам аутор у једном свом интервјуу каже да је Нова Вулгата најзначајнија а претпостављам да му ни Историја Срба није мање дража. На основу ког критеријума је дело Античка Србија значајније од других дела и зашто о сваком од њих не би постојао чланак?--Војвода разговор 15:46, 31. мај 2010. (CEST)

ЈИД историчар

Молим да се у чланак не убацује лажна информација да је дотични господин историчар. То пре свега није доказано, и ако се баш жели да у чланку стоји и та реч, мора ићи уз "самозвани". --Јагода испеци па реци 15:47, 14. јун 2010. (CEST)

Критика

Свака част на пронађеној књизи и учињеном труду. Тако то раде прави википедијанци. Ја сам убацио корице, можда би било добро да се убаци овде или да се напише посебан чланак о књизи. Било би добро да се дају неки поднаслови за одељак о критици, овако је доста пренатрпан за читање. Или да се уради као са наводима теорије деретића, по тачкама да би се лакше схватало. Такође, пренатрпан је са Радић наводи, Радић наводи, Радић... Евентуално би у наслову критике могло да се убаце наводници у којима би стајало име писца или књиге а да се мало смањи помињање његовог имена, а може има или се може појавити још нека књига која критикује ово што је написано. --Алекс (разговор) 14:17, 25. јун 2010. (CEST)

Ja sam krenula po poglavljima same knjige, evo podeliću sada. Ima tu još da se piše, ali meni lično je problem što ja imam samo tu knjigu, a kritikovalo ga je mnogo više ljudi istoričara (navela sam u uvodu neke) ali ja ne mogu doći do tih radova. Možda bi moglo da se pokuša da se dođe do još nekog od radova ovih istoričara pa da se taj deo proširi. Svesna sam da je malo tekst preopterećen Radić ovo Radić ono, kao i referencama i navodima, ali mislim da je to ovde neophodno, jer samo tako se bilo šta napisano o ovom liku može smatrati verodostojnim. O samoj knjizi... Heh... Pa može da se napiše i članak o samoj knjizi (to da imamo članak), ali knjigu ipak treba pročitati, jer Radić je oštar kritičar veoma preciznog jezika koji neumoljivo seče korov svojim britkim rečima, plus je veoma duhovit... Zabavi nikad kraja... :) --Јагода испеци па реци 19:42, 25. јун 2010. (CEST)

Koliko ja znam ta je kljucna knjiga, ja sam nalazio samo delove ali nemam kada time da se bavim. Svaka cast. Generalno ovo je kritika cele te "skole". Tako da je--Алекс (разговор) 20:07, 25. јун 2010. (CEST)

Da li ovde iko od vas dobro zna neki od klasičnih jezika? Deluje zaista bedno da se napadaju jedni, a veličaju drugi, dok niko ovde očigledno ne govori latinski i starogrčki jezik!? To je sramota! Ne može se kritikovati knjiga, koja nije pročitana, a kad' to kažem, ne mislim samo na tu knjigu, već i na onu literaturu, na koju se ista poziva.

Tek tada ćete razumeti da li autor barata činjenicama ili ne! U suprotnom može vam neko reći da se neki događaj desio tad i tad, a vi to zdravo za gotovo prihvatate, te se i vi, kao i neki drugi, potom na "to" (pogrešan podatak)pozivate, odnosno neko čak i na vas.

Na takvom radu ne počiva ona prava istorijska nauka. Masa autora se poziva na neka dela, a kada uspete da lično (u originalu) pročitate ista, shvatite da oni njih nisu ni pročitali ili dobro razumeli.

Većina antičkih pisaca i dela još nije prevedena na engleski, francuski ili nemački jezik, a da ne govorimo o srpskom! Lično posedujem kolekciju antičkih dela, koje nema nijedan naš univerzitet ili biblioteka.

Gledao sam šefove katedri za istoriju koji su sa nevericom posmatrali neka tih dela (pitali dal' smeju da ih uzmu), iščuđavajući se kako sam do istih došao, i sl.

Nije to bio problem, već što ti ljudi nisu znali klasične jezike, a mnogi od njih ne znaju ni jedan jedini strani jezik, pa se sad' pitam ko nam vodi to danas katedre za istoriju.

Srednjim vekom se bave ljudi koji ne znaju dobro (ili uopšte) da čitaju latinski i starogrčki jezik? To je nečuveno?! U Nemačkoj imate dosta poznatih i priznatih istoričara (K. Ekerman, H. Leo, K. J. Kzornig, O. Švebel, E. Ajhler, G. P. Fering, J. Herman, H. Kunstman, R. Oleš, E. Šult, itd.), koji su pisali o Srbima na njihovom tlu, a verujte mi ovde bi svi bili šokirani sadržajem njihovih knjiga.

Prvi put sam se tamo susreo sa mapama u koloru (na masnom papiru) iz njihovih "školskih atlasa", na kojima se vidi prostiranje srpske države na tlu današnje Nemačke (po godinama), eee... to kod nas nema, niti naši studenti, svršeni istoričari ili njihovi profesori uopšte i znaju za to.

Imate mape srpskih država kroz vekove na nemačkom tlu!!! Franački hroničar Fredegar Skolastikus, čije delo (iz 642. godine) imam i na latinskom i na engleskom je kristalno jasno i nedvosmisleno objasnio mnogo toga bitnog za našu istoriju, a takođe i njegov zemljak Enhard (biograf Karla Velikog), čiji su tekstovi kod nas drugačije prevođeni od onih u originalu, pre svega da bi se pohrvatile neke ličnosti i teritorije. Na Zapadu se na ovo naše mudrovanje samo nasmeju i možda prokomentarišu da se mi ne možemo ni sami sa sobom dogovoriti oko sopstvene istorije.

Rusija je već krenula (posle Ukaza predsednika Medvedeva) sa uklanjanjem dela za koje je utvrđeno (čitaj: dokazano) da su falsifikati, a tiču se istorije slovenskih naroda. Pre svega falsifikujući istoriju Srba i Rusa.

Zanimljivo je da su ruski istoričari (danas vodeći za slovensku istoriju u Svetu) svi listom podržali rad dr Jovana I. Deretića, a upravo je on lično najzaslužaniji za pomenuti Ukaz! Negativna selekcija koja je kod nas krenula još pre Drugog svetskog rata rezultirala je ovakvim katedrama za istoriju, kakve sada poznajemo, sa profesorima, koji su sa gledišta ozbiljne istorijske nauke, bukvalno polupismeni.

Ne postoje ovde nikakvi klasični izvori, do drugih se i ne dolazi i samo "veliki domaći istoričari" prepisuju jedni od drugih "svoja dela", tj. "presipaju iz šupljeg u prazno"!? Niko ovde (na Wikipedia-i) "ozbiljan" neće polemisati sa virtuelnim istoričarima, administratorima, itd.

Nema ni razloga za to, jer istorijska nauka se razvija, ne stagnira, novi dokazi isplivavaju na površinu, pa sledi i novo pisanje istorije.

Pogledajte Srbiju u 19. veku (posle Berlinskog kongresa 1878), dokazane i originalne istoričare proganjaju i smenjuju, a dovode pravnike, kao velike stručnjake za "kritičku istoriju".

I od tada kreće nizbrdo rad na nacionalnoj istoriji...

Ovde niko ne zna imena plemena koja danas ulaze u lužičko-srpsku grupu (plemena)? A i što bi to znali? Što bi to nekog ovde zanimalo? Zašto ne objave sačuvane povelje bosanskih kraljeva, ko što to normalan svet radi? Sa jedne strane kopija (u boji) povelje, a sa druge prevod na engleski, srpski i ruski jezik! Pa pošalju iste po Svetu na univerzitete i institute u biblioteke, poznatim istoričarima, ...i sl.

To bi trebalo da rade univerziteti (katedre za filologiju, antropologiju, istoriju i arheologiju), Matica srpska i SANU.

Tada bi svako mogao da pročita koje pretke spominju i na koje se svaki vladar poziva ...da su njegov rod! Naravno da se pozivaju na srpske, a ne na neke tamo hrvatske, kako imate često tumačenje po Bosni ili Hrvatskoj.

Ovo ovde mi sad' deluje više kao neke internet dečije igre, sa potpuno beznačajnim posledicama po naš dalji kulturni razvoj.

Preporučujem vam se bacite više na učenje i nauku, da bi bolje razumeli i videli neke stvari ili pojave oko nas. Usput, kopirajući gornju formu potpisivanja, greškom sam zaboravio da unesem moje ime u sva polja! Izvinjavam se. Nije bilo namerno. Pozdrav... ScorpionNS (разговор) 17:00, 30. avgust 2010. (CEST)

Ok, dešava se. Sad vidim da je sve u redu. --Алекс (разговор) 17:39, 30. август 2010. (CEST)

Korisnik ScorpionNS se potpisao mojim imenom?! Ne delim te stavove i ne razumem što je to urađeno. Tražim da se rasčisti o čemu se ovde radi. --Алекс (разговор) 17:07, 30. август 2010. (CEST)

Ako se nece pisati clanak o toj knjizi, ja moram da obrisem ovu sliku. Postena upotreba vazi samo za clanke. -- Bojan  Razgovor  20:11, 25. јун 2010. (CEST)

Остави нам мало времена, можда направимо тај чланак а можда и не.--Алекс (разговор) 22:47, 25. јун 2010. (CEST)

Бојане, да ли то значи да се такве слике (слике корица књига) могу користити САМО и искључиво у чланцима о дотичним књигама? --Јагода испеци па реци 23:12, 25. јун 2010. (CEST)

Да. -- Bojan  Razgovor  21:54, 26. јун 2010. (CEST)

Steta.--Јагода испеци па реци 22:14, 26. јун 2010. (CEST)

Ovde stvarno postoji problem, jer mene, a verovatno i mnogo druge, ne interesuje ovako obimno pominjanje Radicevih kritika koje same po sebi i nisu u potpunosti relevantne, jer se bave vecinom opovrgavanjem celokupne ideje na osnovu razlicitih interpretacija datuma, imena i titula, na osnovu sturih, u vecem broju savremenih izvora. Naravno, treba da postoji odeljak koji se bavi kritikom rada samog Deretica i ideje koju zastupa, ali stvarno 90% teksta je o tome, a da me to zanima otisao bih na Radicevu stranicu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.202.201 (разговор • доприноси) | 21:35, 25. август 2010

Опширна критика је једини начин да овакве теме буду написане са неутралне тачке гледишта онако како је то дефинисано овде. Нпр, на ен вики у чланку en:Moon landing conspiracy theories процењујем да је око 60-70 % чланка (по дужини на екрану :) посвећено оповргавању разних „доказа“ о превари и то баш зато да би се постигао НПОВ. Е сад, да ли баш треба у овом чланку све то да пише јесте питање. Наведена критика се не односи само на Деретића, већ на читаву „српску аутохтонистичку школу“, а на том чланку уопште није поменута критика колико ми се чини, што је страшно. Можда би најбоље било да се овде укратко помене критика са напоменом да се више о томе може прочитати у чланку о САШ-у и да се читава критика премести тамо? EOF; [sabate]$ talk; 22:55, 25. август 2010. (CEST)

Mislim da nije problem da kritika bude 5, 50, ili 95% nego da stranica bude napisana odgovarajućim stilom. Ma kakva god teorija bila ona je poduprta nekakvim izvorima. Tako da treba videti na čemu temelji svoje tvrdnje Deretic jer on navodi neke citate, a ako su to citati poznatih svetskih istoricara itd, onda se mogu proveriti i uneti. A sa druge strane treba videti tacno gde su kritike i to poklopiti da se vidi sta je i kako na konkretnom primeru. Ovako kaze jedan, kaze drugi i to je to. Za nekoga ko ne zna tacnije istoriju sve moze i sve ne moze. Za dalje prosiravanje ovakve stranice su potrebni ljudi koji to mnogo bolje poznaju i koji bi umeli na adekvatan nacin da pristupe problemu. --Алекс (разговор) 10:23, 26. август 2010. (CEST)

Радић нема "страницу", него је написао књигу. Ако те не занима, немој да читаш. --Јагода испеци па реци 20:34, 3. септембар 2010. (CEST)

Руска академија наука

Је ли пронађен икада извор да је Деретић члан Руске академије наука, како неки тврде. Знам да је једно вријеме говорено да нигдје нема извора, а можда је у међувремену то и пронађено. Дакле, да ли је, или то представља чисту измишљотину. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:06, 3. септембар 2010. (CEST) с. р.

Nema izvora sem što on tako tvrdi. Takođe ne radi se o Ruskoj akademiji nauka nego nekoj PANI. Ja sam bio na njihovom sajtu ali nema spiska. Tako da ako formulacija neodgovara onda je potrebno da se promeni ali svugde ga tako predstavljaju. --Алекс (разговор) 21:10, 3. септембар 2010. (CEST)

Па чија је та ПАНИ академија, у којо је држави? И да ли се ради о признатој академији, или групи авантуриста који се називају академија? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:15, 3. септембар 2010. (CEST) с. р.

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%8F_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B2 Ako znaš ruski... http://www.pan-i.ru/ ovo je zvanična stranica ali ne radi stalno i nema spiska. --Алекс (разговор) 21:29, 3. септембар 2010. (CEST)

Цитирам: „Межрегиональная общественная организация "Петровская академия наук и искусств", устав которой был зарегистрирован 20 апреля 1992 г. Министерством юстиции Российской Федерации (регистрационный № 901), представляет собой независимую общественную организацию интеллектуального потенциала, основанную на членстве.” ... и преводим: Међурегионална друштвена организација "Петровская академия наук и искусств", чији је статут регистрован 20.4.1992. у Министарству правде РФ (№ 901), јесте независна друштвена организација интелектуалног потенцијала, која почива на члановима. На сајту исте „академије” постоји и приступни формулар, тј. свако ко га некако попуни и пошаље са молбом има могућност да постане члан. У питању није државна академија, у питању је група грађана, НВО, назовимо то како год, али са именом Академија. Списак чланова ове организације није доступан на Интернету, пак. Даље, у оквиру ове организације постоји одељење које се бави историјом (Отделение исторических наук), чији чланови су руски историчари који се баве историјом Русије, што је на сајту подвучено бар десет пута. Не знам колико се приче господина Деретића уклапају у њихове циљеве и интересовања. Поздрав, Wlodzimierz (разговор) 15:47, 19. септембар 2010. (CEST)

Možda je Jovan Deretić počasni član ove akademije jer se on tek od novijeg vremena bavi i ruskom istorijom.--Војвода разговор 11:41, 17. октобар 2010. (CEST)

Где се др Деретић позива на Ану Комнину?

Желим да ми неко каже ко је направио део у чланку који се зове "Титуле и презимена"? Г. Радић критикује г. Деретића да се позивао на Ану Комнину, да је она рекла, да је краљ Бодин уједно и цар Далмата. Имам два питања: 1. У ком се делу (књизи, раду) др Деретић позива на Ану Комнину? 2. Како је могуће да се др Деретић позива на Ану Комнину, када су Византијци тј. Ромеји признавали само једног цара, тј. само свог византијског? (Чак нису признавали ни франачког цара Карла Великог кога је папа Лав III крунисао за цара 800. године у базилици Светог Петра у Риму, након чега долази до заоштравања односа између истока и запада) У напред хвала Nikolaslivka (разговор) 19:58, 16. октобар 2010. (CEST)

Постави у тексту "" тамо где мислиш да није референцирано. --Алекс (разговор) 20:00, 16. октобар 2010. (CEST)

Nema on šta da postavlja traži se izvor, nego neka čita malo pažljivije.

1. Piše ti u referenci 33.
2. To je pitanje za Deretića. Radić vrlo dobro zna da su Vizantinci priznavali sam jednog i to svog cara, ali Deretić izgleda ne zna, pa je to Radić i kritikovao. U članku lepo piše šta je Ana napisala (čak su navedena dva izdanja treksta Ane Komnine) i kako je to Deretić protumačio. Ponoviću: Ana je nazvala Bodina egzarhom, a ne vasilevsom. Međutim, Deretić, pošto nema pojma sa životom, to jest sa vizantijskim titulama, protumačio je egzarh kao CAR. Odatle Deretiću da Ana naziva Bodina carem. Korisnik Slivka bi mogao malo pažljivije da čita pre nego što počne da kritikuje. --Јагода испеци па реци 00:13, 17. октобар 2010. (CEST)

A ti, Aleks, pre nego sto ubuduce das ovakav savet, prvo molim te proveri da li je osnovano traziti izvor ili ne. Hvala.--Јагода испеци па реци 00:14, 17. октобар 2010. (CEST)

Јагода, занима ме да ли Ви стварно верујете у то што причате? Да ли сте прочитали књигу "Западна Србија"? И како можете тако да причате, без поштовања, о човеку који је старији од Вас? Желим да ми се то писмено докаже у књизи, да се др Деретић позивао на Ану Комнину! И ако то постоји тек онда може да стоји на википедији и да буде прихваћено!Nikolaslivka (разговор) 19:43, 17. октобар 2010. (CEST)

Želim i ja da Deretić prestane da zloupotrebljava istorijske izvore, vređa i omalovažava priznate istoričare i zamajava narod svojim nebulozama, pa mi niko želju ne ispunjava. Ako hoćeš napismeno, a ti, Nikola, kupi knjigu, pronađi stranicu koja je navedena u referenci, pa pogledaj sam. Ja svakako daleko više verujem jednom Radiću, nego dokazanom prevarantu i šarlatanu Deretiću. I daj, molim te, ne popuj mi i ne uči me ti bontonu. Ja svakako zaslužujem isto, ako ne više poštovanja od Deretića, pa mi ga ti ne ukazuješ takvim obraćanjem. A šta će na Vikipediji da bude prihvaćeno a šta ne, to ti svakako nećeš odlučivati. Tvrdnja je referencirana, i to vrlo validnim izvorom, i to je sasvim dovoljno za Vikipediju. Ili možda misliš da bi jedino skenirana stranica iz Deretićeve knjige bila validna referenca? Svašta. --Јагода испеци па реци 22:48, 17. октобар 2010. (CEST)

Јагода, ако има неки проблем или нешто сумња или има књигу може да укаже у тексту да тражи да се то додатно појасни овде или да тражи додатно референцирање. Видео сам да је референцирано, али ми се чинило да има неку замерку у смислу да нешто нестоји. Друга ствар је да Корисник Ниносливка не треба да поставља питање да ли неко верује у нешто. У верзији Западна Србија која се може наћи на интернету пише:

"У време Немањића Срби се редовно називају, поред свог етничког имена - Срби, још и Далмати, Илири па и Тривали. Ана Комнен је редовно називала краља Бодина - "краљ Далмата". Тома Сплитски каже за Бар и Улцињ да се налазе у "Горњој Далмацији". Једна победа над Србима цара Јована Комнина 1118-1143, славила се у Византији као победа "над Далматима". Византински историчар Јован Кинам каже за Србе да су као "народ Далмати". И други византински писци су тако говорили. Тако Никита Акоминат каже, 1204 године, да су Срби Далмати. Краљ Стефан Првовенчани каже за своју престо-ницу - Скадар, да се налази у Далмацији. Византински историчар Лаоник Халкокондила каже за цара Душана да је он хтео да створи "европску империју народа Илирског"."

Ово је једина реченица где је поменута Ана Комнен. --Алекс (разговор) 23:12, 17. октобар 2010. (CEST)

A ti, Aleks, veruješ da je ta internet verzija ista kao i ona štampana? Ajde nemoj da se sad pravimo blesavi. Internet verzija Deretićevog teksta na Deretićevom sajtu može da se menja kako se Deretiću svidi, i uopšte ne sumnjam da je nakon izlaska Radićeve knjige taj deo izmenjen, upravo da bi one kao ti, koje mrzi da traže papirne verzije (koje ne mogu tek tako lako da se menjaju), ubedio kako eto, Radić, zamisli, laže. Radić je dao kompletan bibliografski podatak Deretićeve knjige u kojoj je on našao ne samo tu, nego bilo koju Deretićevu tvrdnju koju je kritikovao (Radić, za razliku od Deretića, zna kako se pišu naučni radovi), i ja nemam zašto da sumnjam u njega. Da li ti to hoćeš da kažeš da sumnjaš u Radića, da je Radić, univerzitetski profesor i vizantolog, čija je specijalnost odnos Vizantije i Srba, pisao napamet i lažno optužio Deretića, doktora mašinstva i fantomskog doktora neke još fantomskije Ruske Akademije, za lupetanje u oblasti istorijske nauke? Ako je tako, samo reci. Lako ću ja da uklonim sve što sam napisala, pa onda vi lepo pevajte hvalospeve ovom šarlatanu, ali bez mog učešća. --Јагода испеци па реци 23:46, 17. октобар 2010. (CEST)

Ja se samo trudim da razlučim i razjasnim gde su činjenice a gde nisu, ma ko god da je u pitanju i to bez nervoze, napadanja i slično. Kao što se trudim da dođem do toga o kojoj se Akademiji radi. Tražim samo činjenice. Ovo što stoji od Radića je sasvim dobro. A najbitnije je to što mi ne treba da proučavamo već samo da prenesemo ono što kaže "univerzitetski profesor i vizantolog". Internet verzije mogu da se razlikuju, zato sam i naveo da se radi o internet verziji. Međutim, ta internet verzija potvrđuje to što kaže Radić, da ne potvrđuje ne bi se javljao. Ali ako se već radi o papirnatim izdanjima ili ne, da li si navela reference do papirnatog izdanja Zapadne Srbije do kojih si došla ili si prepisala Radića? Neću da se javljam više po ovom pitanju, ali nemaš potrebe da vidiš da svi hoćemo samo da obrišemo Radića. Možda neko hoće, ja neću. I nije mi jasno što ovde uvek postoji taj stepen nervoze. --Алекс (разговор) 00:21, 18. октобар 2010. (CEST)

Пре свега, чланак о др-у Деретићу је један од ретких чланака који има критике неког другог човека. Лично сматрам, у колико је г. Радић критиковао г. Деретића, то би требало да стоји на његовом чланку као његово дело. Друга ствар, ја се према Вама Јагода обраћам са великом дозом уважавања и поштовања. Ни једном Вам се нисам обратио на перту. Друга ствар, као што сте написали г. Алекс-е краљ Далмата, а не цар Далмата. Не знам зашто има толико потцењивања, омаловажавања и толика опструкција чланка и целог рада др Деретића? Занима ме зашто се само позивате на једну једину књигу и то "Западну Србију"? Надам се да сте ме разумели да ја не желим да се улази ни у какве свађе, али плагијати морају да се исправе! И замолио бих за једну дозу поштовања, и према члановима Википедије и према људима о којима она пише! Хвала на разумевању!-Nikolaslivka (разговор) 11:02, 18. октобар 2010. (CEST)

G. Slivka, ubacili ste neke istorijske kongrese na kojima je g. Deretić učestvovao. Da li ti kongresi imaju ime? Koliko ja znam, obično ih imaju. Ovako kako sad stoji, ne može. Ko je organizovao kongrese,čiji su to bili kongresi? Neki univerzitet, organizacija, udruženje...? KO? Što se tiče onlajn knjige g. Deretića, rekla sam šta imam. Radić je citirao papirnu verziju, koja ima veću težinu od onlajn, jer papir se ne može tek tako menjati kao što je to moguće sas onlajn verzijama. A zašto ima toliko podcenjivanja? Pa vidite. Ono što su vračevi za medicinu, to je Deretić za istoriju -- opasni i po život pogubni šarlatani -- i to treba jasno i glasno da stoji uovom članku. Što se tiče same knjige, ne pozivam se ja, nego prof. Radić. Ja sam samo prenela ono što je Radić napisao. Opet ponavljam: ja takođe mogu da uklonim celu kritiku, pa vi se onda dajte na pisanje hvalospeva tom prevarantu, ali BEZ mog učešća. Vikipedija ionako sve trpi, sirota, pa će i to svojevrsno bogohuljenje istrpeti. --Јагода испеци па реци 12:12, 18. октобар 2010. (CEST)

Potpuno se slažem da "plagijati moraju da se isprave". Upravo zato je i ubačena kritika prof. Radića. Da bi se plagijat neke navodne antičke srpske istorije koji je smislio Deretić ispravi. --Јагода испеци па реци 12:14, 18. октобар 2010. (CEST)

S druge strane, ko ste vi, uopšte, g. Slivka? Vidim da od kad ste se prijavili, jedini članak na kom ste radili bio je ovaj. Ne znam kako drugima, ali meni takve stvari pale lampicu samopromocije, pristrasnosti i još nekih par stvari koje bolje da ne navodim...--Јагода испеци па реци 12:25, 18. октобар 2010. (CEST)

Ali ako se već radi o papirnatim izdanjima ili ne, da li si navela reference do papirnatog izdanja Zapadne Srbije do kojih si došla ili si prepisala Radića?

Prenela sam od Radića, jer je čovek svaku Deretićevu izjavu koju je kritikovao uredno referencirao sa sve brojem strane. Ne vidim zašto bismo sumnjali u Radića, zaista. S druge strane, Radić navodi da Deretić kaže da je Ana Komnina Bodina nazivala CAREM, a ne kraljem, kao što to sad stoji u toj Internet verziji. Odatle cela moja priča o nestalnosti i nesigurnosti internet verzija, pa još plus ako stoje na sajtu samih pisaca. Međutim, istina je da je Ana Komnina nazvala Bodina egzarhom, što bi moglo da se protumači kao vojni vođa (pored crkvene titule), a ne VASILEVSOM, titula koju su u to doba nosili samo vizantijski carevi. No, za Deretića to je manje važno: kave veze ima, egzarh, vasilevs, šta fali, svejedno. Upravo je to ono što Radić kritikuje: neodgovoran način prema titulama pojedinih vladara. U Radićevoj knjizi se takođe govori o jednom drugom caru koga je Deretić posve izmislio, ali nisam htela da prepisujem celu knjigu, nego samo da navedem sušitinu kritike. --Јагода испеци па реци 12:37, 18. октобар 2010. (CEST)

Поштована Јагода, у светлу истине, да Хришћанство постоји 2010 година, те да на свету постоје многе друге религије и пре и после Хришћанства, свесни смо чињенице да се став о овој религији мењао како у оквиру њених припадника тако и у оквиру оних који припадају другим религијама или пак не припадају ни једној. У току стварања српске историје нормално је да постоје објективне чињенице, али је јасно и то да оне могу бити мењане или погрешно забележене, намерно и тенденциозно или чак ненамерно. Понекад су те грешке корисне за један народ, а понекад и не. Г. Деретић својим радом покушава да унесе једно ново гледање на српску историју и нормално је да трагајући за историјским подацима и износећи оно што је сазнао може направити и извесне грешке. Сувише је грубо и тенденциозно, у омаловажвајућем тону, оповргавати податке које износи. У циљу научне и историјске истине добро је да постоји толико варничења око ове теме јер ће оно изискрити сигурно нешто ново и другачије у погледу на српску историју у односу на оно што смо до сада знали. У консталацији међународних односа, чак и кад би се доказало да су Срби најстарији народ на планети не би се много тога променило, али ипак је добро загребати мало дубље у чињенице зарад историјске истине ма каква она била. Г. Радића веома ценим као професора и историчара и ако се наши ставови разликују. Због коректности према свакој личности, сматрам да критике које сте ставили на чланак г. Деретића, акоје износи г. Радић треба ставити у чланак г. Радића. Такође изражавам негодовање ка Вашем ружном обичају да ме у току дискусије омаловажавате и дискредитујете. Поздрављам Вас и надам се плоднијој сарадњи, нормално уважавајући Ваш рад администратора и тежњу ка што објективнијој историји. С поштовањем Никола Шљивић.-Nikolaslivka (разговор) 21:10, 18. октобар 2010. (CEST)

G. Slivka. Neka g. Deretić prvo nauči stvari iz istorije koje se uče u petom osnovne (kao npr. da Lazar nikad nije bio car, ili ko je otac Stefana Nemanje). Zbog korektnosti prema nauci koja se zove istorija, neophodno je da deo kritike prof. Radića stoje ovde. Bez nje, ovaj članak bi bio uvreda za istoriju kao nauku, i pljuvanje na sav trud koji su kritički istoričari počev od kraja 19. veka pa naovamo učinili kako bi istorijsku nauku u Srbiji uveli u naučne okvire. Ja ni u jednom momentu nisam VAS direktno omalovažila, već vaše stavove. Vi imate apsolutno pravo da mislite i verujete u šta hoćete, ali nemate pravo da te svoje iste stvove namećete jednoj enciklopediji koja pretenduje da bude zasnovana na pre svega naučnim izvorima. A Deretić to svakako nije. Ni izvor, a još manje naučni. Naučno fantastični, možda. Ali naučni nikako. --Јагода испеци па реци 22:31, 21. октобар 2010. (CEST)

Korisnik NikolaSlivka

Je urednik Deretićevog sajta, verovatno onog istog na kome se nalazi i sporna knjiga. Ja mislim da dalje ne treba da objašnjavam kredibilitet g. Slivke, da je svima jasno o kome se radi.--Јагода испеци па реци 14:17, 18. октобар 2010. (CEST)

Него, приметих да су сва три конгреса одржана на тачно исте датуме. Вероватно период од 12. до 14. маја има неку посебну магијску моћ...--Јагода испеци па реци 14:35, 18. октобар 2010. (CEST)

Николасливка је уредник свог сајта који се зове http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/. Зовем се Никола.Nikolaslivka (разговор) 19:57, 18. октобар 2010. (CEST)

Hm, da. Nije šija nego vrat. --Јагода испеци па реци 22:26, 21. октобар 2010. (CEST)

Критике

Желим да ми неко покаже још неки чланак о неком човеку, који има критике других научника?Nikolaslivka (разговор) 23:49, 20. октобар 2010. (CEST)

Bilo je prico o tome ranije. http://en.wikipedia.org/wiki/Moon_landing_conspiracy_theories --Алекс (разговор) 01:46, 21. октобар 2010. (CEST)

Да ли је то о неком човеку или о теорији, молим Вас Alexmilt погледајте мало боље питање? Сматрам да критике треба да се пребаце на чланак г. Радивоја Радића пошто је то његово дело. Хвала Nikolaslivka (разговор) 19:29, 21. октобар 2010. (CEST)

Nema nikakve potrebe detaljnu kritiku Deretićevog dela ubacivati u članak o Radivoju Radiću, jer se kritika tiče direktno Deretića. Da je kritika opštija, moglo bi se to uraditi, ali ovako, ova kritika se nalazi tačno tamo gde joj je mesto: u članku o ličnosti koju kritikuje. --Јагода испеци па реци 22:33, 21. октобар 2010. (CEST)

Е људи мислим да стварно нема смисла и да је срамотна ова страница на википедији о Јовану И. Деретићу. Мислим да поднаслови типа "Историја по Деретићу", "Произвољно својатање царева султана и др", као и критика Радићева која зауѕима пола странице су крајње безобразни. Ако је страница о Деретићу онда се оставите шта је ко рекао за њега и да ли је он у праву. Страница треба по мени, а и по стандардима википедије да садржи један почетни дио о самом Деретићу, биографија и др, и онда испод тога да се сасвим коректно опише оно што је он проучавао под насловом "Забрањена историја Срба", нзм само како вас није срамота да овакву страницу напишете, без обзира што је моје мишљење слично Деретићевом, мислим да свако заслужује једну коректни страну ма чиме се бавио или био у праву или не....Ја ћу сада почети да бришем оне срамотне чланке како Радић каже ово, Радић каже оно, а страница Деретићева....

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 19:40, 2. децембар 2010

Ovo je više nego korektna strana o ovom gospodinu. Ne razumem, u čemu je problem? --Јагода испеци па реци 20:28, 2. децембар 2010. (CET)

Nemoj da si tako bezobrazan i pokvaren znas. Vise nego korektna stranica je za tebe stranica ciji sadrzaj je 95% djelo jednog drugog covjeka, koji takodje ima svoju stranicu na vikipediji. Ali bukvalno 95% sadrzaja stranice. Ne znam samo za koga radite i po cijem nalogu, i ko vas placa da lajete (da oprostis na izrazu). Covjek je napisao mnostvo knjiga, a vi nemate o cemu drugome da pisete vec kritiku nekog radica, ovo nigdje i nikad na vikipediji nisam vidio. Ovo je presedan. Ali nebitno, kad vama ne smeta da samovoljno izbacujete Kosovo i Metohiju iz granica Srbije onda me ni ovo ne cudi. Na stranici o Srbiji, lijepo pise, br stanovnika nzm ni ja tacno, recimo 7 miliona lupam, u zagradi (bez Kosova i Metohije) ZASTO BEZ? STA JE PROBLEM, nemate podatke???? Koliko ja znam postoji i stranica o Kosovu, pa mozete samo da na tih 7 miliona dodate podatke sa kosova....sta je to toliki problem u tome? Ako niste znali, krsite ustav srbije....

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 22:52, 2. децембар 2010

Samo jos da dodam, pogledaj samo pocetnu recenicu clanka o Jovanu I. Dereticu, "Јован И. Деретић је српски публициста[1].", kad neko ovo procita u glavi ce da zamisli nekog sarlatana koji zeli da stekne neku popularnost izmisljajuci neku naucnu fantastiku. Zasto prva recenica nije da je Jovan Deretic srpski istoricar, koji je doktorirao istorijske nauku na cikaskom univerzitetu? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Pa tek onda publicista i sta znam sta ste tamo sve izlupali. Komentari koje sam ovdje procitao tipa "on je amater", "on izmislja" i td. su stvarno sramotni, neka mi se javi jedan, ponavljam JEDAN, ponavljam JEDAN, ponavljam JEDAN, od vas koji je procita o neku dereticevu knjigu i zakljucio da su to budalastine na osnovu SVOJIH, ponavljam SVOJIH ubjedjenja....? Ja sam procitao (za sada) dvije knjige, i na skoro svakom mjestu, Deretic se poziva na anticke pisce i citira ih, za svaku zivu informaciju....Za Radica napisete "Priznati srpski istoricar", pa priznat moze bidi samo onaj koji prica onako kako odgovara vatikanu americi i td....Ponavljam, DOK ne napisete pristojnu stranicu imacete posla sa mnom. Ono sto je radic napisao o radu deretica, okacite u radicevom clanku, napises fino naslov "Kritika Dereticevog rada" pa dolje ispises sta si htio. Jagodo, ti si mozda zensko ali nebitno ja te sve u muskom rodu pominjem nemam kad da gledam to. I ne kazem da ti stojis iza svega ovoga. Treba napisati stranicu o biografiji jovana deretica, i ispod toga bez imalo sarkazma napisati podnaslov "Zabranjena istorija Srba" i tu citirati neke od najvaznih teorija koje je Deretic istrazivao i do kojih je dosao...imate dosta materijala...Sto se tice kritike, moze da stoji na kraju podnaslov kritika, ali samo bez pojedinosti da se priznati srpski istoricari ne slazu sa dereticem...dalje od toga sve bi bilo suvisno....

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 23:40, 2. децембар 2010

Ne trebamo mi nista da citamo, mi ne radimo originalno istraživanje. Školovani istoričari se bave Deretićem i oni ga uopšte ne uzimaju za ozbiljno, tako da neće ni Vikipedija. -- Bojan  Razgovor  23:52, 2. децембар 2010. (CET)

Opet pocinjes, to sto si sada napisao u prevodu znaci "Jovan Deretic nije skolovan istoricar"....Pa covjece, napisao si u clanku o njemu da je zavrsio istoriju u Lionu, a meni kazes da nije skolovan. Sta je sa tobom, malo su se zbunio? Znaci skolovan je, to smo zakljucili i svi dobro znamo, a ako se vikipedija bavi skolovanim istoricarima onda treba da se bavi i Dereticem.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 23:58, 2. децембар 2010

Колико сам успео да надђем о њему студирао је историју у Лиону, али нигде нисам нашао да је и завршио. А у Чикагу је докторирао права, па стога евентуално уз публициста може да стоји и да је правник. Свако има право да замишља шта год хоће кад прочита прву реченицу, а сад што сви који знају нешто мало о историји дођу до истог закључка, шта ми ту можемо. Што се тиче критике, њој је свакако место овде јер да она није унета у текст, свако ко прочита ово помислио би да се ради о званичној историји. Сад што се тиче процената, слободно можеш да додаш нешто о његовом раду и делима, али наравно да све то референцираш пошто се ради о осетљивој теми, и да на тај начин промениш однос тих процената.--Walker (разговор) 23:58, 2. децембар 2010. (CET)

Zaista ne bih da kometarisem to njegovo navodno skolovanje i pseudonauku. -- Bojan  Razgovor  00:03, 3. децембар 2010. (CET)

Мислим да би се овде могло поставити и питање ког је карактера његов докторат (Legum Doctor, LLD): брањена теза или титула на основу заслуга? Обратите пажњу на то, да је титула која се наводи она која се у САД дарује једино по заслузи. Нећу улазити у то, да је овде заслуга вероватно процењена бројем радова из области псеудоисторије... Лично ми ова особа није интересантна, али не подржавам хвалисање и псеудонауку (отуда се јављам). Поздрав, --Wlodzimierz (разговор) 00:12, 3. децембар 2010. (CET)

Walker. Ne slazemo se oko toga da kritika treba da stoji na Dereticevoj srtani, zbog toga sto se ne zna ko je u pravu, ne zna se tacna istorija. Istorija nije nauka kao matematika i fizika pa da jedan naucnik demantuje drugoga, ako bas hoces, u americi na primer ne postoji zvanicna istorija jer se smatra da je to vrlo delikatno pitanje. Dakle ni zvanicna istorija ne moze se sa sigurnoscu tvrditi da je tacna, hocu da kazem da RADICEVA, otkud ti znas da RADICEVA istorija nije pogresna? A to prisutna je u Dereticevom clanku, I DO CEGA dolazimo? Do apsurda, NETACNE stvari se nalaze na vikipediji....Dalje, I SVE DA JE OK, da se kritika nalazi na Dereticevom clanku, ZASTO se svi uglavnom bavite kritikom, msm, zasto ima vise kritike nego njegovih radova u njegovom clanku, hocu reci ZASTO VI, koji ste tu odavno, niste taj procentualni odnos izbalansirali malo, pa nek stoji kritika, al neka stoji i ono sto treba prije kritike da stoji...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 00:18, 2. децембар 2010

За Радићеву историја, како си је ти назвао, не могу 100% да тврдим да је тачна, али за ову могу са потпуном сигурношћу да тврдим да је нетачна. Е сад, то што се нетачне стваре налазе на википедији, нисмо ми криви. Нисмо ми писали ту псеудоисторију, или како се то већ зове, него Деретић.--Walker (разговор) 00:33, 3. децембар 2010. (CET)

E samo sam te tu cekao. Ajde sad, pred svima ovdje nama, navedi ijednu Dereticevu tvrdnju za koju mislis da je netacna, i podkrepi je nekim dokazom. Kazem obavezno dokazi...?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 00:47, 2. децембар 2010

Немам ја шта да доказујем. Онима којим је то посао, већ су навели и доказали. Могао си и да прочиташ нешто у оном делу пре него што си га обрисао. --Walker (разговор) 01:07, 3. децембар 2010. (CET)

ne bi nikoga da omalovažavam i vređam ali mi se ne dopada mnogo članak jer kao da tvrdi da ovaj doktor sad dali je doktor istorije ili neke druge nauke o sebi priča laži i to se servira u ovoj Vikipediji zašto se ne kaže u početku da je kontraverzan istoričar i tada bi bilo jasno da je njegova teorija kontraverzna nije priznata ni naučna a nije pitanje dali je istinita ili ne o tome može svako da sudi kada pročita njegova dela a kritika njegovih dela je zbilja u članku predugačka i nepotrebna i možda zbilja i pristrasna i uvredljiva.

Iznosim moje lično mišljenje i malo mi je žao ovog doktora koji se stidi što mu je izašao članak u Vikipediji. I ja poznajem jednog doktora fiskulture koji se bavi lokalnom istorijom, objevljuje knjige i stoji mu Dr. na knjigama kao i mnoge slikare koji nisu učili slikarstvo a ipak su slikari neki i priznati pa čak i skupi. Zar nisu to umetnici književnici i slikari. Za Erih fon Denikena za kojeg i mi imamo članak u srpskoj Vikipediji postoje članci i u drugim Vikipedijama gde se ne navode kritike u takovoj meri kao za Deretića i mislim da su svedene na meru već se piše da je kontraverzan pisac umetnik. Inače i Šafarik je bio po obrazovanj teolog a piše u Vikipediji da je istoričar između ostalih epiteta.

Ja ne verujem ni u Denikenove teorije ni u Deretićeve i ako smatram da će Deretićev članak na ovoj Vikipediji doprineti njegovoj popularnosti... --Vcesnak (разговор) 00:51, 3. децембар 2010. (CET)

Skoro svi se slazemo da je kritika uvredljiva, pristrasna i dominantna u odnosu na ostatak sadrzaja clanka tako da ajde fino da se ona ukloni, admini?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 21:36, 3. децембар 2010

Који то сви? Ја сам стекао утисак да је већина за остављање тога у тексту.--Walker (разговор) 21:46, 3. децембар 2010. (CET)

znaci na vikipediji o istini odlucuju uredjivaci stranica, ako vise ljudi kaze za neku laz da je istina znaci to se pise? Nisam rekao da je vecina rekla da je zrelo za brisanje, nego vecina se slaze da je tekst pristrasan i uvredljiv, a pogotovo za nekog starijeg covjeka kakva je osoba iz clanka.....ako po tebi ono nije uvredljiv tekst, da za jednog doktora istorije napises podnaslov "nepoznavanje osnovnih istorijskih cinjenica" onda je problem u tebi...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 22:14, 3. децембар 2010

MOGU li da znam zasto mi je obrisana podtema "Deretic o srpskom imenu"?? Razlog?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 01:37, 4. децембар 2010

Зато што је била написана као прихваћена, а не као маргинална псеудоначуна теорија. -- Bojan  Razgovor  02:14, 4. децембар 2010. (CET)

Gospode Boze, pa sam naslov je oblika "Deretic o srpskom imenu", a posto deretic nije prihvacen znaci da ni ono sto u tekstu sledi nije prihvaceno....sta sad, moram da pisem u svakoj recenici Po dereticu, po dereticu, po dereticu, na osnovu dereticevih tvrdnji i td?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 02:25, 4. децембар 2010

Није довољно написати наслов Деретић о српском имену јер из оно што си написао је представљено као истина и без икаквих извора који нису сам Деретић. -- Bojan  Razgovor  02:32, 4. децембар 2010. (CET)

Ako sam te dobro shvatio, ovdje o Dereticu moze da se napise samo neka kritika....?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 02:37, 4. децембар 2010

Не сме се његов рад представити као прихваћен и истина. -- Bojan  Razgovor  02:39, 4. децембар 2010. (CET)

"Не сме се његов рад представити као прихваћен и истина", sasvim slucajno pogledah kalendar kad vidim 2010. godina. Da je neka godina razdoblja od 1945. do 1991. ovo bi mi bilo normalno. Znaci ne sme se? Je li tako? Komunizam? Cenzura? Nego, reci mi, kako bi ti preuredio, odnosno preuredi onaj tekst tako da on SME biti napisan na vikipediji....?--Dante88 (разговор) 02:44, 4. децембар 2010. (CET)

Kada se u udžbenicima pojavi kao zvanična istorija onda će tako biti i ovde. Ako imaš ideju da se nešto menja onda napiši to ovde, daj i reference pa ćemo to brzo da raspravimo. Brza brisanja ili ubacivanja teksta neće da prođu. --Алекс (разговор) 02:52, 4. децембар 2010. (CET)

Хајде немој да изиграваш жртву и да тако људе етикетираш. Могу се представити његови ставови и како је дошао до њих и то не користећи изворе који нису хостовани на његово или сајту његових обожавалаца, јер многи подаци које ви момци прихватате здраво за готово не могу се проверити ван тих сајтова (његово школовање на пример где је он наводни доктор историје и академик). -- Bojan  Razgovor  02:50, 4. децембар 2010. (CET)

Pa ja sam njegove stavove i predstavio, ne razumijem te u cemu je problem?--Dante88 (разговор) 02:54, 4. децембар 2010. (CET)

Што се тиче српског имена, највероватније је у вези са богом Сербоном, који је био присутан свуда где је српски народ досегао. Да ли је сам бог добио име по народу, или народ по богу то се још не зна. Сербон има и своје двојнике код других народа, Грка и Римљана, али се његова улога ни код њих није променила. Сербон је био бог рата, ратничког сталежа код Срба...

Дакле ово је представљено као истина, да је тај Сербон постојао, тј да су ти неки фиктивни Деретићеви Срби веровали у њега. Нема нигде оног Деретић истиче, наводи, тврди. Даље, у ком документу се он помиње. Где се тај документ може наћи на интеренету, а да није Деретићев сајт или сајт његових обожавалаца.? -- Bojan  Razgovor  03:01, 4. децембар 2010. (CET)

Samo to? Pa kako moze Serbon da postoji kad je on bog? Kako ja mogu da ti dokazem da je postojao neki bog? Dobro onda, znaci samo za tu recenicu treba da se doda deretic navodi...? Super onda, dodajte samo Deretic navodi i to je to...

Aleks. Ne kazem ja da je ono sto sam napisao tacno, nego samo navodim jednu od dereticevih tvrdnji na njegovom clanku na vikipediji, i ne znam sta tu ne valja. Nego dobro si rekao, "Kad se nadje u udzbenicima....", a nacice se vjeruj mi. A ti bojane, ne znam samo kakve veze ima cinjenica sto sam ja momak? A sto se tice provjere, nemam ja sta vise da provjeravam, ja znam svoju istoriju, nije to Dereticeva istorija, nije samo on Srbin, to je istorija svih nas. Nece meni vise da nabijaju komplekse da su moji preci dosli ovdje iz nekakvih mocvara nezna se ni odakle, i da mi govore kako sam ja niza rasa a oni su Arijevici, a ja pogledam sebe kako izgledam i vidim cistu bijelu boju koze, zbog koje se moja crvena krv vidi kao da je plava. Ne treba meni nikakav istoricar, ja samo pogledam sovj jezik, najbogatiji svjetski jezik, najrazvijeniji--Dante88 (разговор) 03:12, 4. децембар 2010. (CET)

Друже, историја се не пише да неко не би имао комплексе, већ онаква како јесте. -- Bojan  Razgovor  03:14, 4. децембар 2010. (CET)

Dobro je, bio sam ti momak, sad sam ti drug, napredujemo. Niko ne zna kakva je istorija bila, pa ni vas cijenjeni istoricar Radic. Nego ajde objasni mi kako da promijenim ono pa da moze da se ubaci u tekstu...?--Dante88 (разговор) 03:19, 4. децембар 2010. (CET)

Жалим, ја сам стрејт, не можеш ми бити момак. :) Никад те нисам тако назвао, мора да си ме са неким помешао. Није само Радић у питању, већ читава плејада историчара од браће Руварац наовамо. Елем, већ постоји секција Историја по Деретићу то би требало да се пише ту. И онда: Јеретић наводи да је Сербон поштован као врховни бог Срба, итако даље. -- Bojan  Razgovor  03:28, 4. децембар 2010. (CET)

"...које ви момци прихватате..." evo tu si me nazvao momkom, samo sam se ja nasalio poslije za ono:), Dobro, u toj podtemi cu napisati, ali mislim da je naslov podteme malo podrugljiv, "istorija po dereticu", ovo ko da je on neka budala gradska pa izmislja dok pije u nekoj kafani, moze li da se promijeni to u recimo "Dereticevo vidjenje istorije Srba"...? naucio sam da se potpisujem, inace ovo prvi put vidim da si negdje prijavljen a moras da se potpisujes...--Dante88 (разговор) 03:38, 4. децембар 2010. (CET)

Ајде. -- Bojan  Razgovor  03:40, 4. децембар 2010. (CET)

Неутралност

Део Историја по Деретићу је изразито ненеутрално написан, односно деретићеве тврдње настоје да се илуструју некакавим историјским изворима а све је тако укомпоновано да је немогуће разазнати шта је Деретићево тумачењеа шта је извор. Деретићево баратање историјским изворима заслужује посебан одељак у секцији Критика да би се разумело како он долази до својих виспрених закључака.--Војвода разговор 14:34, 26. фебруар 2011. (CET)

Ова књига је страховито добра, ако неко жели и има књигу, може да се послужи њоме.--В и к и в и н др е ц и 14:39, 26. фебруар 2011. (CET)

Књига је обилато цитирана у делу Критика--Војвода разговор 18:20, 26. фебруар 2011. (CET)

Dakle, ovi s Bureka su stvarno bezobrazni bez premca. Pa prepisaše celu Radićevu knjigu! Viki, već sam je ja obilato iskoristila u delu Kritika, kako reče Vojvoda... Ono što je Radić rekao konkretno samo o Deretiću, navedeno je u članku. Ostali deo knjige je posvećen ostalim pripadnicima sekte...  :)--Јагода испеци па реци 19:10, 26. фебруар 2011. (CET)

Књига тог Радића би требала да се пребаци у чланак о његовој књизи, а не да у овом чланку буде обилато претстављена. Као што ни Деретићева књига не треба да буде обилато претстављена у чланку о том Радићу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:29, 26. фебруар 2011. (CET)

Ако критика неког јавног делатника не треба да се нађе у чланку о том делатнику онда је немогуће да се напише објективан чланак. Зашто читаоца ускратити за оно што стручна јавност мисли о Деретићевој историји Србаља? Ниподаштавајући тон којим говориш о том Радићу (заправо проф. Радивоју Радићу истакнутом српском византологу) већ указује на коју се воденицу скреће овај поточић. Зашто би о чланцима о политичарима, књижевницима, ликовним уметницима, филмовима (сваки обимнији чланак о филму има одељак рецепција), књигама стајала релевантна мишљења о њима (књижевних, филмских, ликовних критичара, биографа, историчара и тако даље) а у чланку о Јовану И. Деретићу да не стоји ни слово из рецепције његовог дела у историографској литератури. И у чланку о Константину Јиречеку стоји критичка рецепција његовог дела, додуше краћа него овде, али шта да се ради кад Јиречек није тако занимљива персона. Друго, у критици нема ад хоминем напада на Деретића нити иједна увредљива реч него расправљање о његовим тврдњама. Ако се тако бомбастичне тврдње олако износе онда би морали да чујемо шта историчари имају о томе да кажу.--Војвода разговор 19:38, 26. фебруар 2011. (CET)

Не знам ко је за кога уважени истопричар а ко није. То је ствар опредјељења. Критика може да стоји, међутим овај чланак не треба да буде одскочна даска презентације књиге било кога, па ни тог Радића. Може да се дода је Деретић критикован од стране Радића за то, то и то, у тој и тој књизи. А не да се једној књизи Радића посвећује читав параграф у чланку о другој особи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:05, 26. фебруар 2011. (CET)

Баш Челику, и Војвода и ја смо дипломирани историчари, тако да смо компетентни да радимо на гомили чланака на тему историје и сл. Радовој Радић је доктор историјских наука и предавач на неколико универзитетских катедри и у Србији, а и у Републици Српској. Деретић, по свему судећи, гомилу квалификација за које тврди да има просто нема. Зато Деретић није компетентан да нпр. Јустинијана прекраја у Управду, Котроманиће назива Јаблановићима, налази Србе у Светом писму итд, а Радић или покојни академик Божидар Ферјанчић и те како ЈЕСУ компетентни да критикују рад Деретића и њему сличних.

И још нешто, ја сам реаговао и када си ти (у случају Списа о народима) показао непознавање макар и оквирних информација о теми, а реаговаћу опет када неки рецимо академика Драгослава Срејовића сврстају у историчаре, или сиротог Владимира Ћоровића, погинуло 1941, у комунистичке историчаре.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:13, 26. фебруар 2011. (CET)

Цитирање књига тог Радића, како га са ниподаштавањем означаваш, не може да буде одскочна даска за њега и његово дело које је афирмисано у стручној јавности која је једина позвана да то дело валоризује, и то не само српска него и светска византологија, већ је пре показатељ да се писању Вики чланака приступило озбиљно. Наравно, србска демократија омогућава и то да се опредељује и ко је стручњак и ко не али срећом критеријуми стурчности, знања и познаваа одређених области су успостављени изван уског круга мегаломанског деретићевског србства тако да нам омогућавају да вагамо различите аргументе. Ствар опредељења је да ли ће да нам се свиђа ова или она боја а ствар историјског метода и историјске науке је да се процењују различите тврдње које претендују на историчнос а ако неком јавног делатнику не одговара да се јавно критикује онда је изабрао погрешну професију.--Војвода разговор 21:32, 26. фебруар 2011. (CET)

Пошто по други пут понављаш да ја омаловажавам Радића јер сам поменуо "тај Радић", само бих те замолио да прихватиш моје објашњење да употребом израза тај нисам имао намјеру да било кога омаловажавам. Тако да бих те замолио да то више не понављаш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:44, 26. фебруар 2011. (CET)

Замолио бих такође дискутанте да се не користе заменом теза када коментаришу садржај овог чланка: тај одељак није посвећен Радићевој књизи него је та књига извор информација о рецепцији Деретићевог дела у историографији. Подаци о књизи подразумевали би нешто сасвим друго, овако смо се књигом користили као и у безброј других чланака да референцирамо тврдње и то не би смело да буде спорно на Википедији. Ваљда није спорно то што је књигу написао тамо неки Радић а не доктор и академик Деретић.--Војвода разговор 21:37, 26. фебруар 2011. (CET)

Ако се овим „Баш ењлику“ овраћаш мени, онда немој тако да ме ословљаваш. Овде ме не интересује да ли имаш диплому или како гледаш на коју особу. Ради се једноставно о томе да се у енциклопедији било које врсте у оквиру биографије једне личности не посвећује читав дио једном ауторском дјелу друге личности. Овај или било који други чланак није посвећен промоцији дјела друге особе. Није уопште битно кога више цијениш а кога презиреш. Биографије се пишу о особи и не теба да садрже читаве описе туђих дјела. Без обзира колико неко неку особу цијени или презире. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:44, 26. фебруар 2011.(CET)

Ситна грешка настала у куцању не би требало да те љути...

Није овде реч о презирању или било чему, већ да ли се о господину Јовану И. Деретићу могу наћи поуздани подаци или не, о чему је већ више пута писао Црни бомбардер. И као што рече Војвода, Радићева књига је валидан приказ дела и деловања Деретића и његових истомишљеника из угла историографије, то са личним симпатијама или антипатијама нема никакве везе.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:54, 26. фебруар 2011. (CET)

BČ, ti opet teraš po svome iako ti je pet puta objašnjeno da se ovde ne analizira Radićeva knjiga, nego ona služi kao referenca za analizu Deretićevih tvrdnji koje su izložene u prethodnim pasusima. Radićeva knjiga je samo na nekoliko strana posvećena lično Deretiću, tako da ne vidim kako se to promoviše Radićeva knjiga ako se njeno pominjanje koncetriše na sveukupno pet-šest strana. Ajde prestani da troluješ, jer stvartno nema smisla. --Јагода испеци па реци 22:17, 26. фебруар 2011. (CET)

Јагода, примјетио сам да си у више наврата на разним страницамама писала о томе како ја тролујем када год се нисмо слагали, а посебно када сам на једно расправи написао како имам само 4% од свих мојих промјена на страницама за разговор, док корисници који су стално на страници за разговор имају много више. Немој ово лично да прихватиш, али мени изгледа смијешно да ме особа која ништа друго не ради осим што обилази странице за разговор оптужује да тролујем. Овде се сигурно више нећу јављати због твог негативног става. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:39, 26. фебруар 2011. (CET)

Чланак није само нека биографија, као што то не може бити ниједан други чланак о било којој личности у једној енциклопедији. Свака личност која улази у енциклопедију улази због свог дјела, рада, истина на Википедији имамо и неке чланке о феноменима масовне културе, али Деретић је у енциклопедији зато што је објавио неке радове из једне научне области, историје. Према томе, сасвим је легитимно контрастовати његове тврдње са другим историчарима и аналазириати његову методологију рада из перспективе историје као науке, наравно на основу онога што о цијелој причи имају да кажу стручњаци за историју. Неке личност у науци су контроверзне, у најмању руку, и наравно њихово дјело ће имати више критика. --Славен Косановић {разговор} 22:16, 26. фебруар 2011. (CET)