Разговор:Анте Старчевић/Архива 2

Додај тему
Активне дискусије
Архива 1 Архива 2 Архива 3

Све из почетка

Дакле, ова референца са Нови листом је проблематична. Текст могу да виде само људи који су претплаћени на Нови лист. Значи потребно је да сви виде. --BokicaK Got something to say? 22:16, 13. април 2007. (CEST)

Treba ti samo platiti nesto novca pa dobiti clanak. Dakle svatko tko hoce dobiti clanak - moze ga imati. Isto je tako sa sve cetiri ili pet knjiga (dodajem Mirjanu Gross - Povijest pravaske ideologije) - pozajmiti ili kupiti - sto nikako ne diskvalifikuje ove knjige kao reference. Sve je javno dostupno - ali ima cijenu. Nista na ovome svijetu nije besplatno - ako je vrijedno. Problem je sa tobom - sabotiras namjerno rad na ovome clanku zloupotrebljujuci ovlasti koje imas!--Djura 22:43, 13. април 2007. (CEST)
Ovdje se vidi taj clanak u cijelosti: [1]

--Djura 22:51, 13. април 2007. (CEST)

Википедија:Без личних напада. Заиста последње упозорење. Naravno, dozvoljeno je pozivati se na offline izvore, samo pazi, sve što je tebi dozvoljeno, dozvoljeno je i tvojim oponentima. A siguran sam da niko ne voli da proverava offline izvore. --BokicaK Got something to say? 10:36, 14. април 2007. (CEST)
Upozorenje koje je korisnik gore dao tebi nije nikakav licni napad. Korisnik moze ne biti u pravu, ali - ti ocigledno pokusavas diskvalifikovati referencu nelegalno. Da li neko zeli ili ne zeli, moze ili ne moze provjeravati referencu - nikako ne diskvalifikuje tu referencu. To je stvar tvoga ili necijeg izbora ili misljenja i nije obavezujuce ni zakoga niti je dio oficijelne uredjivacke politike.--Purger 16:38, 15. април 2007. (CEST)

Иѕ архиве ћу морати извући Милошеве напомене, а и вратити чланак у стање пре јутрашње интервенције. Расправом тачку по тачку решити. --АПлећаш 22:32, 13. април 2007. (CEST)

Уклоњени цитати - први не "доказује ништа научно". за други треба навести изворно његов цитат, не Дучићев коментар/расправу - тако се користи цитат за показивање нечега. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:36, 13. април 2007. (CEST)

Nista na ovome svijetu nije besplatno - ako je vrijedno. А шта је са Википедијом? Она је бесплатна? Је ли и Википедија безвриједна?

Таква реферернца, илиу уопште повезница не смије да стоји на Википедији јер је то рекламирање (свјесно или несвјесно). Књиге се обично узимају у библиотеци, а некад се и купују (мада се ни у том случају не наводи књижара гдје се може купити већ само име књиге и страница са податком). --Милан Тешовић (р) 00:09, 14. април 2007. (CEST)

Ova izjava je nesuvisla (reklamiranje cega i kako?) i nije u svezi sa onim sto sam ja rekao - referenca se ne moze proglasiti problematicnom samo zato sto je nekome nedostupna iz ovoga ili drugoga razloga--Djura 00:57, 14. април 2007. (CEST)

Да би је неко провјерио мора да плати. Условљаваш некога да плати. --Милан Тешовић (р) 01:02, 14. април 2007. (CEST)

Mozes otici u knjiznicu/biblioteku i dobiti to na uvid besplatno. Ja nista ne uslovljavam.--Djura 02:35, 14. април 2007. (CEST)

Па је ли у питању часопис или књига? --Милан Тешовић (р) 06:28, 14. април 2007. (CEST)

Сређивање чланка

Измене, по параграфима: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

"Ипак Анте Старчевић је најпознатији као вођа национал-шовинистичког покрета ситне буржоазије под називом "Правашки покрет" и као осниач Странке права на чијем је челу остао до своје смрти." - Тренутно једино што видим као неспорно јесте да је основа Странку права и да је она била националистичка. За то сам ставио референцу, а ако неко има још нешто да дода, нека стави одговарајућу референцу уз додатак.

  1. "Анте Старчевић, или „отац нације (отац домовине)”, како су га Хрвати звали, је родоначелник организоване мржње према Србима. Она је постојала и пре њега." - небитно за одељак "живот", без референци. Такве ствари треба да иду у политички рад заједно с референцама. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  2. "Ипак" треба избегавати. Или јесте или није. Ми се не бавимо есејистиком, него навођењем факата. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  3. "...најпознатији као вођа..." потребно је доказати одговарајућим референцама, што је бесмислено. Боље је склопити реченицу друкчије. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  4. "Правашки покрет" је написан великим почетним словом, што говори да је у питању нека организација. Нисам приметио да постоји таква организација (нисам приметио није иронично, већ факт да нисам приметио). Ако је постојала таква организација, дајте фереренце. Ако је у питању покрет, пише се малим почетним словом, а такође су неопходне референце да је тако нешто постојало. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
Хрвати га зову оцем нације то је неоспорна чињеница, о којој нема приче. --АПлећаш 22:11, 13. април 2007. (CEST)

Остали наслови нису у складу с једном енциклопедијом. Све сам их превео у један наслов "Политички рад". --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

  1. Референца "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm" помиње на једном месту Старчевића и то у контексту Богданова, нигде више. У том смислу не објашњава нигде Старчевићеву мржњу према Србима, па сам је избацио. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
Та референца објашњава не Старчевића него реченицу на којој стоји. --АПлећаш 22:50, 13. април 2007. (CEST)
  1. Унутар референце http://www.suc.org/culture/library/genocide/k2.htm Старчевић се помиње у следећим контекстима: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    1. Да је Брлић тврдио, за разлику од њега (и других), да Хрвати немају право на државу. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    2. (Потом се помиње неки Миле Старчевић.) --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    3. Помиње се каквим је све погрдним именима називао Србе: Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    4. Помиње се у контексту тога да су га Хрвати добро примили. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
То да је Србе звао псима, смећем и пасмином , коју треба посећи секиром --АПлећаш 23:16, 13. април 2007. (CEST)

Један од разлога за мржњу је можда и то што су Срби као граничари имали одређене привилегије у Аустроугарској, за разлику од Хрвата који су били кметови. [2]. Ту мржњу према Србима код хрватских сељака је Старчевић артикулисао. Он је први организовано и систематски ширио мржњу према Србима и свему што је српско. [3] Нико прије њега и задуго после њега, све до Јосипа Франка и Анте Павелића, није уложио толики труд у распиривање антисрпских осјећања.

  1. У конкретној литератури не постоји: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    1. Да је разлог за мржњу можда (успут, нема "можда", или јесте или није, или неко то тврди или нико то не тврди) и то што су Срби били граничари а Хрвати кметови, --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    2. Да је Старчевић баш ту мржњу артикулисао, --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    3. Да је Старчевић организвовано ширио мржњу према Србима и свему што је српско.
    4. Да нико пре њега и задуго после њега није уложио толики труд... --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007.

(CEST)

Референца "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm даје објашњење за мржњу, тако да та референца иначе треба да стоји. Ако је потребно конкретно ћу навести и цитате одатле. --АПлећаш 23:19, 13. април 2007. (CEST)
  1. У односу на литературу извукао сам следеће: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    1. Старчевић је Србе називао различитим погрдним именима (са цитатом у референцама). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    2. Да је био добро примљен у хрватском друштву, што је продубило јаз између Хрвата и Срба (са цитатом ниже у референцама). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

"Отац домовине", како Хрвати називају србофоба и родоначелника усташа, Анту Старчевића, био је толико опседнут мржњом према Србима, да није могуће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста. Био је аскета и живео је у малој собици с две столице и једним столом. Његова дела, иако под утицајем расистичких теорија XIX века, што се види по његовој одредници "нације" коју је прихватио од Гобиноа ("венчање неједнаких раса"), опет нису доследна, јер их, никада није доказао. Проблем у схватању Старчевића долази отуда, што на једном месту говори о Србима као о "нечистој пасмини", а на другом, како их ваља асимиловати. Каже он: "Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах." [1]. Помало зачуђујуће, али ту реченицу изрекао је кад је Србија била већ слободна, а Хрватска под Аустро-Угарском, из чега се види одакле фрустрациона мржња коју је ширио међу грађанством Хрватске.

  1. Као што нпр. Младића не описујемо као исламофоба, тако нећемо описивати ни Старчевића као србофоба. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
Младић и Старчевић немају везе један са другим. Младић није идеолог, него генерал, а Старчевић је идеолог. --АПлећаш 23:23, 13. април 2007. (CEST)
  1. "... толико опседнут мржњом према Србима, да није могће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста". Није доказано да је био "опседнут", а што се тиче докучивања, то бих вас молио да оставите за своје личне интроспекције и да поштедите енциклопедију својих дилема. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
Да је био опседнут мржњој види се по томе како је често иступао шовинистички. А иначе мислим да расизам нема везе са тим, тако да си по мени у праву за други део реченице. Ту треба остати само да је расиста. --АПлећаш 23:28, 13. април 2007. (CEST)
  1. "Његова дела... под утицајем расистичких теорија... коју је прихватио од Гобиноа... опет нису доследна јер их никада није доказао": --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    1. Не видим литературу која поткрепљује да су његова дела под утицајем расистичких теорија (верујем да јесу, али то није довољно). Исто важи и за "прихватање од Гобиноа" --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
    2. Очигледно је да овде има "великих мислилаца" који су тако добро упућени у Старчевићева дела да знају да она нису доследна. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  2. "Проблем у схватању Старчевића долази...": Видим да се овде и дубокоумно проблематизују Старчевићева схватања. Наравно, без литературе --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  3. "Помало зачујуће, али...": А видим да се овде неки и чуде. Наравно, врли писци овог текста на Википедији, не нико други. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  4. "... фрустрациона мржња ... ": Такође, овде има и психолога који су добро упућени у то шта значи "фрустрациона мржња". Опет без литературе. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  5. Цитат сам пребацио у део у ком се наводи да Србе назива различитим погрдним именима. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Срби су за Старчевића "смеће", "накот", они смрде и чешу се јер су добили име по сврабежу, а хране се фекалијама, итд. Онда, на другом месту, за њега Срби уствари не постоје (теорија о "православним Хрватима"). Сем Срба, одбијао је и Аустријанце и Немце, и Мађаре посебно, док је високо уздизао Енглезе, Французе и Турке, као и Бугаре. Дакле, изгледа да је подсвесно начео огурску теорију о Хрватима, који су, по њему, ослободили Угарску, а Аустрију начинили великом. Грубо је писао о бану Јелачићу, бискупу Штросмајеру, Фрањи Рачком и Ивану Мажуранићу. На крају, у свом његовим сценаријима, ипак Срби постоје и за њега су они били Трибали, који су "ждерали остатке жртава". Истовремено су, као такви, били по њему "сужњи", а радили о "глави свима, па и суседима". Срби су били по њему највише слуге Хрватима. Сви највећи српски јунаци су "Хервати", док су издајници "пасмине славосербске". Пише Старчевић: "У Стефану Душану угаси се последњи трак прејасне херватске династије Неманићах који кроз векове, и као краљи владаху..." [2]. По њему је и Милош Обилић "Херват" ("Милош Кобилић показа се Херватом..."), док то Вук Бранковић није. У Косовском боју Срби за Старчевића немају скоро никакву улогу, јер су на челу снага антитурског савеза "Краљ Босне, и Кастриотић, са својими Херватима и Скипетари, и множина Булгарах и Румуњах."

  1. Из овог пасуса документовано је једино, поред већ наведеног да је називао Србе погрдним именима, да је да је Старчевић познате српске личности из историје сматрао Хрватима. Остало нема референци. Кад се пронађу. Не сумњам да је доста из овог пасуса истинито, али референце за то не постоје. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Сличан однос имао је и према Јеврејима. Између осталог, о њима је говорио овако: »Жидови ... су пасмина, изузев које изнимке без свакога морала и без сваке домовине, пасмина које свако удо подано је само добитку осебну, или ономе својих рођака«. Пустити Јевреје да учествују у јавном животу је по Старчевићу кобно: »У чашу најбистрије воде баци мрву блата, па се сва вода буде замутити«. На сличан начин су по Старчевићу Јевреји »премного покварили и растровали народ француски«.

  1. Мале измене у овом пасусу. Верујем да су цитати ваљани, па сам само ставио да се траже референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Анте Старчевић није био клерикалац, напротив. У Католичкој цркви Страчевић је видио великог противника независне хрватске државе, што није било нетачно обзиром на велику повезаност Хабсбуршке династије и Ватикана. Аустроугарска монархија била је најкатоличкија земља у Европи тог времена. Страчевић је био и против Аустроугарске али је све то надмашивала његова мржња према Србима.

  1. Овде се опет креће од поетских елемената. Ако није био клерикалац и био је нешто напротив, онда се лепо каже да је био антиклерикалац, а не уносе се поетски елементи у енциклопедију. Ово је мање-више документовано у Опћој енциклопедији, па стављам ту референцу. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  2. Наравно, и овде се јасно види какав је говор мржње у питању. По потпуно десетој теми (Старчевићев однос према католицизму) мора да се стави да је мрзео и Србе. Да читам на неком другом месту, смејао бих се чланку. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

И Ватикан и Аустроугарска били су по мишљењу Старчевића „спољни непријатељи”, којих ће се Хрвати једном за свагда ослободити. Са друге стране, Срби су у то вријеме чинили 32% становништва Хрватске и Далмације. У самој Хрватској многи су се још увијек сјећали свог православног српског поријекла. На истоку је била нарастајућа Србија. Све је то Старчевића упућивало на мисао да ће у будућности Срби бити главни противници у остваривању његовог сна о Великој Хрватској, која се по њему простирала чак до Шумадије. То може бити један од узрока његовог страха од Срба, и мржње према њима.

  1. Ово постаје све смешније. "Ватикан и Аустро-Угарска су били спољни непријатељи, а Срби су чинили 32% становништва Хрватске". Врло повезане изјаве, нема шта. Преко тога, не постоји одговарајућа литература која потврђује да су Срби чинили 32% становништва. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  2. А видим да овде има и читача мисли кроз време. Бемлитисунце! Ето, знају какве су мисли прогониле Старчевића. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  3. Укупно, овде би још понешто и могло да остане да постоји одговарајућа литература за то. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Whereas in 1840 there were in both the civil and military parts of Croatia 504,246 Serbs, making up 31.41% of the total population, in 1857, even though all other populations had increased, that of the Serbs had decreased, accounting for only 29.4%. [поглавње 3. Крестићеве књиге Историји Срба 1848-1914.]

Мислите ли ви" - писао је Старчевић "да се против тој грдоби не буде сложило све што је крепостно, све што је божје?..." "Вандали су", писао је даље, "много племенитији". Све Срби што имају, украли су од Хрвата: јунаке, династије, Косово, Марка Краљевића, Милоша Обилића... А нарочито Косово, на коме су се борили сви осим Срба. "Нема", каже, "ни трага српској народности". Кнез Лазар је похрваћен, јер је он "нема двојбе, нечисте крви...

  1. Ово би још и могло остати у чланку, под условом да се среди, дода литература и установи контект у коме се ово додаје у чланак. Значи још која реченица около. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Старчевић је први "научно" тражио истребљење Срба. Пишући на једном месту, како гордељеви Срби сматрају вешала као срамну смрт, он жали "што за ову њихову аверзију нису знали хрватски сељаци у Перушићу када су на ражњу испекли два Србина..."

  1. Ово захтева референцу и контекст. То да је он ово или оно тражио "научно" -- неопходно је дати референцу за то. Друго, конкретан цитат Старчевића везан за конкретан инцидент може стајати искључиво ако се поткрепи ваљаним његовим цитатом са пуним контекстом. Ако је контекст исправан, свакако је да тако нешто треба да стоји у чланку. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Старчевић није дочекао стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, али је нову државу дочекала његова мржња. Католичка црква ју је распиривала, као и Немачка, Мађарска и Италија. У Другом светском рату је дошло до усташког крвопролића, које између осталог било инспирисано и Старчевићевим делима.

У Начелима хрватског усташког покрета стоји: "Све што је хрватски народ несвјесно стољећима у себи носио, то је Старчевић изнио на дање свјетло, обликовао, образложио и ставио у темеље наше народне борбе."

  1. Из овога исходи да је Старчевићева мржња религијско-метафизичка појава. Не, ми се не бавимо овде ни религијом, ни метафизиком, већ писањем енциклопедије. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
  2. Овај чланак се не тиче ни католичке цркве, ни Немачке, ни Мађарске, а ни Италије. Не тиче се ни Другог светског рата. Једино што овде има смисла јесте да се усташе позивају на Старчевића. И ту сам ставио да се траже извори. Верујем да је цитат исправан, али је неопходно поткрепити то одговарајућом референцом. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
Prva je primjedba nesuvila - zakljucak je tvoj i ne moze biti obavezujuci. Ono sto je gore dato je uzrocno posljedicna sveza, proslost i sadasnjost i sto ima mjesta u biografiji. Druga primjedba - clanak i ne govori o crkvi ili ratu - nego o knotekstu razumijevanja posljedica postojanja necije ideologije i njene refleksije na kasnije dogadjaje.--Djura 23:14, 13. април 2007. (CEST)

Средио сам и спољашње везе (нисам ништа избацивао, све се тиче Старчевића). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

И молио бих вас сад да наставите с аргументованом расправом. Све што има релевантну и провериву референцу -- може да уђе у текст. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Позив

Сви који мисле уређивати чланак, молим да се придржавају политике беѕ личних напада. --АПлећаш 22:47, 13. април 2007. (CEST) Убудуће ће лични напади бити санкционисани. --АПлећаш 22:48, 13. април 2007. (CEST)

slazem se sa plecasem. pozivam sve na argumentovanu raspravu. stvar se otima kontroli. u cilju smanjivanja tenzija, necu odgovoriti na licni napad. --Sinovac 22:55, 13. април 2007. (CEST)

Заштита чланка

Чланак је од сада заштићен. У складу са Плећашевом изјавом вратио сам на задњу верзију, означеном за сређивање. То у ствари и одговара статусу овог чланка - за сређивање.

Дакле, нико не дира садржај чланка док се не усагласе ставови и чланак не постане енциклопедијски. --Kaster 00:14, 14. април 2007. (CEST)

Baza za diskusiju

Ja nisam proponent nikakvih pravila sem onoga [2]

  1. Ignore all rules - if the rules prevent you from improving or maintaining Wikipedia, ignore them.

jer pravila sluze ljudima a ne ljudi pravilima.

Zato bih zelio da se nitko ne poziva na pravila ako je rijec o znanju tj kompetencijama. Isto tako bezrazlozno ismijavanje necijeg rada poduprto samo negacijom - nije i ne moze biti predmet nikakve diskusije. Sukladno sa tim, navesti cu jedan primjer sa ove stranice

1. Ово постаје све смешније. "Ватикан и Аустро-Угарска су били спољни непријатељи, а Срби су чинили 32% становништва Хрватске". Врло повезане изјаве, нема шта. Преко тога, не постоји одговарајућа литература која потврђује да су Срби чинили 32% становништва. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Literatura itekako postoji.

  • The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976

Na stranici 269: In 1910 there were 1 600 000 Croats and 650 000 Serbs - together 87 percent of population.

Ovo se odnosi na kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju u koju su usli Vojna krajina i Srijem a iskljuceni su grad Rijeka, Istra, Dalmacija i Baranja. Podaci su iz popisa Austro-Ugarskoga stanovnistva koji se cuvaju u arhivu carevine u Becu. Prijasnji popis je iz 1946. Svaki povjesnicar je slobodan otici u Bec i dobiti ove podatke iz arhiva koji je u velikoj mjeri digitaliziran.

Ja cu se u diskusiji striktno oslanjati na knjige - i svatko tko ima jasan dokaz da vlada potrebnim znanjem je dobro dosao u diskusiji. Moj je izbor inicijalne literature ovdje:

  1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976
  2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983
  3. Kerubin Šegvić, Dr. Ante Starčević, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910
  4. Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - članak: Milan Šarić: Zivot i rad dra Ante Starčevića
  5. Mirjana Gross, Izvorno pravaštvo – ideologija, agitacija, pokret, Golden marketing, Zagreb, 2000.

--Djura 02:34, 14. април 2007. (CEST)

Citati sa referncom

Da pitam sve Starceviceljupce, zasto su mi izbrisana 2 citata i kada sam nasao reference. Da li neko stvarno misli da nije vazno sto je Starcevic bio inspiracija onima koji su pobili skoro milion Srba u ovom veku?

Citati:

Старчевић је први "научно" тражио истребљење Срба. Пишући на једном месту, како гордељеви Срби сматрају вешала као срамну смрт, он жали "што за ову њихову аверзију нису знали хрватски сељаци у Перушићу када су на ражњу испекли два Србина..."[3].

Словене је, као и Немци, сматрао већ по имену "Squiavi", створеним за "робове", "оружје сужањства", "пролазне речи", "нижа раса"; а реч Србин доводио је од речи сужањ, servus, или од речи свраб или сврабеж. [3].

--Branko1408 07:23, 14. април 2007. (CEST)

Takodje je i ova recenica sa referencom jedna od sustinskih za njegovu licnost, jer je Gobinobio njoegov glavni pseudonaucni uzor:

Његова дела, иако под утицајем расистичких теорија XIX века, што се види по његовој одредници "нације" коју је прихватио од Гобиноа ("венчање неједнаких раса"), опет нису доследна, јер их, никада није доказао. Проблем у схватању Старчевића долази отуда, што на једном месту говори о Србима као о "нечистој пасмини", а на другом, како их ваља асимиловати.

--Branko1408 07:29, 14. април 2007. (CEST)

Zadnji put si i ti upozoren da ne kvalifikuješ neistomišljenike da su ustaše, starčevićeljupci itd. --BokicaK Got something to say? 10:40, 14. април 2007. (CEST)

Ti si isto tako duzan upozoriti sve one koji diskvalifikuju postojeci editorski rad ismijavajuci i negirajuci taj rad. Primjer sam ti dao gore.--Djura 14:21, 14. април 2007. (CEST)

Koji rad? --BokicaK Got something to say? 14:54, 14. април 2007. (CEST)

  • Тко не види да је Слав и Серб све исто, оба та имена замењују реч сужањ... Народ херватски сматра ту керв за туђу, славосербску: народ херватски неће терпети да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах

(http://www.srpsko-nasledje.co.rs)

  • ...следбеника идеја хрватских идеолога Анте Старчевића и Јосипа Франка, утемељивача идеологије хрватског усташког покрета; Он је иначе опчињен идеологом хрватског усташтва Антом Старчевићем. (www.vidovdan.org)
  • Тако се још 1929. године формира организација на чијем челу је био Анте Павелић под називом „Усташе-хрватска револуционарна организација”, која је била продужетак Хрватске странке права чији су оснивачи били Еуген Кватерник и Анте Старчевић с краја 19. века (www.srs.org.yu)
  • Анте Старчевић и Еуген Кватерник говоре да се у Хрватској “не признаје никаква Српска народност ни српско име”. Старчевић 1876 године објављује “Пасмина славосербска по Херватској” (www.komentar.co.yu)
  • Почетком октобра 1960. у Кливленду, САД, одржана је прослава поводом десетогодишњице оснивања огранка антијугословенске проусташке организације Уједињених америчких Хрвата „Анте Старчевић“, на којој су, поред осталих, учествовали познати католички свећеници-усташе Драгутин Камбер и Томислав Фирис. (www.jasenovac-info.com)
  • ...представља реализацију хрватске национално – политичке идеологије коју су још у 19. веку утемељили Анте Старчевић и Еуген Кватерник, а која је у својој основи дубоко шовинистичка и расиситичка. Како наводи поменути Старчевић, кога и данас многи у Хрватској популарно називају „оцем домовине“ и по коме многе улице и установе у тој земљи и данас носе назив, у свом круцијалном делу „Ла Кроација“ – „У Хрвата преовладава оно душевно и духовно, а у Срба оно животињко. Србе дакле треба третирати као животиње“. (www.pogledi.co.yu)
  • ...и "странке права", чији је шеф био др Анте Старчевић, познати србофоб, који је негирао да Срби уопште постоје као народ, и који је дао лозинке "Србе о врбе" и "За Србе сјекиру", девизе које и данас имају своје место у хрватском народу. (www.rastko.rs - Јован Дучић)
  • др Анте Старчевић,који у свом круцијалном делу “La Кroacie”, између осталог каже: “У човека превладава душевно, духовно, или пак животињско. У Хрвата је оно душевно и духовно, а у Срба животињско. Србе ваља третирати, дакле као животиње”4. Ова дубоко расиситичка мисао најбоље ислуструје однос према Србима човека кога на жалост и данас у Хрватској популарно називају “оцем домовине”. Старчевић као изразито расиситички идеолог, написао је и:

“Narod hervatski smatra tu kerv za tuđu, slavo – serbsku: narod hervatski neće terpiti da ta sužanska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervata”5. Као решење источног питања он предлаже физичко уништење и затирање Срба: “žertvovat pasminu koja se u Europi preživela”.6 Еуген Кватерник, са којим је Анте Старчевић основао Хрватску странку права, чији су следбеници били др Јосип Франк, поглавар Чисте странке права и др Анте Павелић потоњи челник НДХ у Другом светском рату, у писму упућеном дон Миховилу Павлиновићу, председнику хрватске Народне странке из Далмације, написаном у Загребу 1869. године, између осталог, казао: „Ако верујемо у једнога Бога и његову правицу; ако поштујемо знаност; ако держимо, да се праведна ствар кривудањем и лажју не смије бранити, јер тиме показује да је крива: чему признавати на светој нашој земљи инфамију сербежа?...само издајица домовине и керви наше, издакице ума т.ј. знаности, може вере ради рећи на светој херватској земљи да је Серб, а не Херват. Отворено велимо дотичним, да ће знати херватски народ осветитит таково издајство, уништив такови накот вере, која је кадра из људих учини издајице керви и светињах свакому народу најмилији...Херватство, уперев се на запад, само је кадро одољети барбарству сербежа; али у ту је сверху треба имати правац, имати стално начело...Па ћете видјети, да не од Драве до мора, него од салцбуртиролских алпах до Косова и Албаније вијати ће се доскора застава чисте, неоскверњеве Херватске“ (www.krajinaforce.com)

  • С друге стране главни идеолог великохрватства Анте Старчевић тврди да на Балкану постоје само Хрвати, па тако каже у тексту, који цитира Ковијанић: V Srbsku žije najšl'achetnejšia čiastka chorvátskeho národa ... Od Triglava po Solun žije len jeden národ, - národ chorvátsky. 209.85.129.104
  • Зар Старчевић није говорио и писао да су Немањићи

херватска династија, a Милош Обилић те патријарх Арсеније и Чарнојевић знаменити Хрвати? (209.85.129.104 )

  • Један од родоначелника хрватске државе др Анте Старчевић је у 19. столећу писао (а његове књиге се и данас објављују у Хрватској) да су Срби нижа раса и да их треба “сикиром утући“. (209.85.129.104)

--Јован Вуковић (р) 12:31, 14. април 2007. (CEST)

Погледајте страницу Корисник:Јованвб/Анте Старчевић. Проширио сам чланак. Проширио сам део о животу (са мољац.хр, све је референцирано) и о политичком (шовинистичко/нацистичком) деловаљњу (са рзних сајтова, такође је све референцирано). --Јован Вуковић (р) 13:59, 14. април 2007. (CEST)

  • Пошто се нико није бунио пребачен садржај са Корисник:Јованвб/Анте Старчевић, све што се до сада налазило у изворном тексту је остало. Додате су референце за сваку реченицу сем за пар оних које су већ постојале, а з акоје нисам могао да нађем потврду (о јеврејима) --Јован Вуковић (р) 17:15, 15. април 2007. (CEST)

Поглед са стране

Без циља да се упуштам у расправе, констатоваћу неколико ствари:

  1. Верзија чланка од пре 5 дана јесте донекле била говор мржње, јер се бавила анализом Старчићевог живота и садржала је неенциклопедијске спекулације, (оно што личи на) произвољне и неосноване тврдње и сл.
  2. Тренутни одељак "Политички рад" је само осакаћена верзија некадашњег чланка и највећи акценат је бачен на мржњу према Србима. ОК, схватам то, али зар у (скоро) свакој реченици то споменути? Мислим да је уреду направити пасус посвећен томе (наравно, са много више неутралности), али из енглеског и хрватског чланка ми се чини да је он учинио доста других ствари на политичком плану.
  3. Википедија на српском језику није Википедија Србије и никад неће бити! Сви корисници настројенинационалистички који имају за циљ да преобрате ову енциклопедију из овог првог у ово друго гадно се заваравају! Национал-ксенофобним излетима овде нема места!
  4. Ђура и неки администратори који су упорно ревертовали постављање шаблона на чланак су се понашали крајње безобзирно. Као неко ко је тек мало пре прочитао тај чланак могу да констатујем (јер сматрам себе неострашћеном и неутралном страном) да оно заиста јесте био чланак који је није поштовао НТГ и није ни желео да поштује то основно начело Википедије.
  5. Губити време и енергију на овакве ствари је беспотребно, а сви који имају циљ да угрозе и нарушавају нормалан рад Википедије ће платити то на овај или онај начин, а све који буду штитили такве троваче чекаће слична судбина.

Толико! --Φ ί λ ι π π ο ς | 16:54, 14. април 2007. (CEST)

Примитиван атак на слободу говора и узурпација српске Википедије

Драги пријатељи

Суочавамо се са невероватним и примитивним покушајем мале групе људи на српској Википедији чији је примарни циљ одбранити "лик и дело" Анте Старчевића заклетог мрзиоца Срба, расисте и претече усташтва ~ све под примитивним изговором одбране основних принципа Википедије.

Већ написани чланак, који прилично верно описује човека за кога је сам Штросмајер рекао у Хрватском сабору како "није при чистоме уму и не зна што говори" и од кога су се чак његове партијске колеге знале да јавно дистанцирају (Еразмо Барчић 1894., описао Старчевићев расизам и отворену мржњу према Србима oписао kao »набацивањем блатом и најпростијим инфамними погрдами«). Исти је Старчевић о Србима говорио и писао као о "нечистој пасмини", коју их ваља асимиловати. Каже он: "Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах."

О Јеврејима каже: »Жидови ... су пасмина, изузев које изнимке без свакога морала и без сваке домовине, пасмина које свако удо подано је само добитку осебну, или ономе својих рођака«. Пустити Јевреје да учествују у јавном животу је по Старчевићу кобно: »У чашу најбистрије воде баци мрву блата, па се сва вода буде замутити«. На сличан начин су по Старчевићу Јевреји »премного покварили и растровали народ француски«.

Сваки покушај да се каже истина о овоме човеку се блокира од стране једног од управника српске Википедије Бојана Калкана, администратора Бранислава Јовановића и још неких администартора и уредника.

Сам је чланак био маркиран нелегалним шаблоном говор мржње, оптужен за непристрасност, искасапљен од људи који немају ни најосновније информације о овоме човеку нити су ови браниоци `лика и дела` овога расисте спремни уопште дискутовати о поштеном писању самога чланка.

Сам је чланак једнако критичан према Старчевићу колико и чланак објављен у ријечком Новом листу који се може у целини видети на

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001&oldid=273381

Све што је у цензурисаном и блокираном чланку је строго засновано на референцама иностраних еминентних историчара и професора универзитета

  1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976
  2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983

и хрватских аутора

  1. Kerubin Šegvić, Dr. Ante Starčević, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910
  2. Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - članak: Milan Šarić: Zivot i rad dra Ante Starčevića
  3. Mirjana Gross, Izvorno pravaštvo – ideologija, agitacija, pokret, Golden marketing, Zagreb, 2000.

и није никакак говор мржње нити непристрастан а подупрт мноштвом цитата из говора и текстова самога Старчевића.

Да бисте се уверили о чему се ради, сарадници и администратори који су се супроставили овој примитивној блокади истине и слободе гогора прошли су овако

Администратор АПлећаш

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%90%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:%D0%90%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88#Opoziv_tvojih_administratorskih_prava

Opoziv tvojih administratorskih prava

Pokrenuo sam proces za opoziv tvojih administratorskih prava. Nalazi se na adresi Википедија:Захтеви за администрирање. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:25, 13. април 2007. (CEST)

СрејовићНенад

   * Разлог: Због одблокирања корисника Djurе (19:59, 12. април 2007.) без претходне консултације са администраторима (оним који је блокирао а и другима) и другим корисницима. Осим тога - изгледа да му није јасно које су дужности једног администратора на Википедији (неутралност а не заступање иједне стране). --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)
   * Гласање траје до недјеље, 22. априла 2007. у 00:00. --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)

Гласам за уклањање овлашћења кориснику СрејовићНенад

  1. За  --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)
  2. За  Ništa lično. --BokicaK Got something to say? 15:18, 14. април 2007. (CEST)

Сарадник Ђура

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B#Citati_sa_referncom

   Ti si isto tako duzan upozoriti sve one koji diskvalifikuju postojeci editorski rad ismijavajuci i negirajuci taj rad. Primjer sam ti dao gore.--Djura 14:21, 14. април 2007. (CEST)

Koji rad? --BokicaK Got something to say? 14:54, 14. април 2007. (CEST) BokicaK је управник Бојан Калкан

Блок који је Калкан ставио на корисников рачун

Blokiran si na tri dana. Uporno troluješ i sad se malo ohladi. --BokicaK Got something to say? 14:52, 14. април 2007. (CEST)

Цела је дискусија на

Разговор Анте Стррчевић

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Сам је чланак на (искасапљена верзија)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Права верзија

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&oldid=902394

Пошаљите овај протест на дискусионе групе, чатове, адресе пријатеља како би се осрамотили ови узурпатори слободе говора и прећуткивања истине и одстранили заувек са српске Википедије.

Ако видите да је овај мој текст избрисан, вратите га назад, све нас не могу спречити у ширењу истине и протеста.

Понављам да Википедија није место за националистичке испаде, форумашке расправе, политичарење нити расправљање до изнемоглости (све у свему, троловање), већ првенствено за прављење слободне интернет енциклопедије. Ако вам се то не свиђа, знате шта вам је чинити. --Φ ί λ ι π π ο ς | 19:49, 14. април 2007. (CEST)
Филипе, једна цивилизована молба, ако смем. Немој да окарактеришеш сваки коментар с којим се ти не слажеш као троловање, а да људе који га износе тераш са Википедије, слободне енциклопедије, на којој свако има право и слободу говора. Хвала, -- Борис  Малагурски  бре! 06:39, 15. април 2007. (CEST)
Борисе, једно цивилизовано питање, ако смем. Да ниси случајно заборавио да потпишеш и ово пре Филиповог коментара, мислим да си требао, у духу слободне српске Википедије. --¡¿Кале?! 09:05, 15. април 2007. (CEST)

  • Prvo, ja sam dobio informaciju o ovome preko e- maila. Savjetujem onima koji tu informaciju salju da ne koriste cirilicki tekst jer se vidi samo na browserima koji nisu setirani da prime cirilicki tekst kao masa upitnika.
  • Drugo, zanimljivo je da sam ja prvi nesto napisao na ovoj stranici za razgovor i to vrlo davno - postirao clanak Nenada Miscevica o Starcevicu iz Novog lista. (Ревизија од 01:01, 1. март 2006.; Purger (Разговор | прилози) Pokusao sam da promijenim tekst o Starcevicu na hrvatskoj Vikipediji - pa mi je racun bio blokiran za stalno vec nakon treceg pokusaja. A sad vidim kako se ista pamet preselila i na srpske strane.
  • Trece, oni koji zahtijevaju sredjivanje clanka - neka procitaju reference. Sredjivati se ne moze nista bez prakticnoga znanja. Relativizacija napisanog 'poduprta' samo tvrdnjom da to ne bi trebalo tako ("Ipak" treba izbjegavati) ili (spominje se neki Mile Starcevic - zaboga procitaj referencu Rancicu da bi znao o cemu je rijec!), pa "metafizika", pa "ovo je smijesno" itd
  • Cetvrto, kaubojski stil obracunavanja sa neistomisljenicima - blokade bazirane na laznim optuzbama ili netrpeljivosti prema nekome, pokusaj opoziva necijeg statusa. Ovo nista drugo nije nego zloupotreba ovlastenja administratora i upravnika vase Vikipedije.

--Purger 15:24, 15. април 2007. (CEST)

  1. Dogovarate se preko maila? Hm...
  2. Википедија:Пет стубова
  3. Članku je bilo potrebno sređivanje i to nije sporno. Oni koji to osporavaju nisu došli ovamo da doprinose, već da zajebavaju. Tačnost referenci nije osporavana, već stil pisanja.
  4. Korisnici su više puta upozoreni i nastavili su da rade po starom. Kaubojštine je bilo sa njihove strane. --BokicaK Got something to say? 16:45, 15. април 2007. (CEST)

Djuro, da li misliš da Vikipedije postoje u vakuumu? Misliš da nije poznato da ti je Purger drugi nalog? Ovo je i zvanično zloupotreba drugogo naloga, i on će zbog toga biti blokiran do daljnjeg. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:47, 15. април 2007. (CEST)

Purger - Wikipedia ipak u vakuumu

Ja sam sin Djurin a moj je login id bio Purger. Kako smo koristili isti ISP i isti racunar neko vrijeme - otud i problem oko identifikacije. Nisam bio svjestan zabune oko identiteta kad sam odlucio stati u odbranu oca.

Sada je moj user id agram. Sada cemo koristiti razlicite IPS i razlicite login identifikacije i razilicite racunare.Wikipedia nema nikakav nacin tacne identifikacije jer ne vidi nista niti moze da vidi ista iza ISP firewall-a.Tako se desava da se studenti univerziteta i koledza ukljucuju preko istoga ISP i iste ISP adrese kolektivno dodijeljene toj instituciji. Moze se vidjeti kako su mnoge blokade korisnika rezultirale u zalbe Wikipedia administraciji bas zbog takvih pogresnih interpretacija identiteta.

Za sve vas koji trebate literaturu od nas - nasa je kontakt e-mail adresa djura.purger at yahoo.com. (Naravno ubacite @ umjesto at i bez razmaka - ovako pisem da bi izbjegao tzv address harvesting). Ovu vam informacju dajem jer ne znam da li mozemo i kada biti, oba blokirana - a e-mail adresu ova "smetala" - kako to rece moj otac, ne mogu blokirati. Trudicemo se u komunikaciji sa vama pisati na srpskom koliko to god dobro budemo mogli.

A vec o 'doktoratu' Starcevicevom, molim ispravku u prethodnom clanku. Istina je ovakva:

Referenca:

Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902 Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravica

Clanak: Milan Saric: Zivot i rad dra Ante Starcevica

Strana 133

Tadanji biskup senjski, Mirko Ozegovic, posalje ga u sjemeniste u Budimpestu, gdje je Ante uz bogoslovne nauke slusao filozofiju i slobodne znanosti. Posto je polozio stroge ispite u filozofiji i slobodnim znanostima bio je vec 1846. promoviran na cast doktora filozofije

Dakle - pocasni doktorat od teoloske institucije, nakon prve godine studija.

Ovo gore potvrdjuje i

Dr. Ante Starčević, njegov život i njegova djela By Cherubin Šegvić

Strana 275

Na 18. prosinca bi proglasena osuda, na dan njegove promocije na cast doktora prava a motivirana, "jer je pokusanom silom i prijetnjom ...

Dodajte takodje referencama

"Blood And Homeland": Eugenics And Racial Nationalism in Central And Southeast Europe, 1900-1940 edited by Marius Turda, Paul Weindling Published 2006 Central European University Press

Clanak Rory Yeomans-a: Of "Yugoslav Barbarians" and Croatian Gentlemen Scholars: Nationalist Ideology and Racial Anthropology in Interwar Yugoslavia

Zbog

In 1943, a Croatian translation of Ivo Pilar's 1918 polemic about the dangers of Serbian domination in the Balkans, The South Slav Question, was published to great acclaim. The Croatian Minister of Education, Mile Starcevic (190-1953), a former student nationalist, wrote in an article to mark its publication that Pilar's boko had been the "bible" for his generation of Croatian nationalist youth at the University of Zagreb. With its theory of Serbian racial inferiority and religious perils of Eastern Orthodoxy. Pilar's book had inspired them in their struggle against Belgrade in the 1920s. In his introduction, Ferdo Pucek, the translator of Pilar's opus, draw attention to the parralels between Pilar's racial ideas and those of the fascist Ustasha movement fo which he, like Starcevic, was an intellectual supporter. The South Slav Question showed, Pucek continued, that the Serbs who lived in Croatia and Bosnia were "allien elements, Cincars, Greeks, Romanians and above all Balkan-Aromanian (Vlach) elements" that had fallen under the influence of the Eastern Orthodox Church and continually demonstrated their hostility to Croatia. This was in direct opposition to the "Western" outlook of the Croats, with their "Nordic Slavic-Gothic-Iranian" racial origins.

Pilar je napisao na njemackom jeziku ovu gore knjigu pod naslovom:

Die südslawische Frage und der Weltkrieg: Übersichtliche Darstellung des Gesamt-problems By L. von Südland, 1918, Manz

Ja knjigu mogu dobiti ovdje u Library of Congress, Washington DC ali mislim da ima prevod na hrvatski.

Knjiga je kompilacija Starcevicevih ideja pa je stoga dobra referenca ako se pise i govori o ideoloskom naslijedju ustastva.

--Agram 00:44, 16. април 2007. (CEST)

Dakle, blokiran ponovo - Vikipedija ima prave informacije, a ti prestani da se lažno predstavljaš. Djuro, ti si blokiran na određeno, tvoji papeti na neodređeno. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 06:25, 16. април 2007. (CEST)

Заштита

Скинуо сам заштиту. Сматрам да је лопта спуштена и да неће доћи до вандализовања чланка, а можда неко хоће да доприноси. Ако се настави са ратовима измена и сл. треба опет закључати --Јован Вуковић (р) 17:36, 18. април 2007. (CEST)

Ja doprinosim. Zasto ti ponistavas moj doprinos???--Djura 19:16, 18. април 2007. (CEST)

Poslednje izmjene u clanku

Ja sam malo preciznije elaborirao Starcevicev rasizam kao determinantu njegove politike. Ostaje ono sto se cesto smatra vaznim kod njega - antiklerikalizam, protivnik Austije i jezikoslovlje/lingvistika. Protivnik Austrije??? - no way!!! Njegova je stranka prava bila monarhisticka i pro-habsburska - kako to tvrdi A.J.P. Taylor u njegovoj knjizi. Takodje u

Parlamentarna povjest kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dalmacije sa biljezkama iz politickoga, kulturnoga i drustvenoga zivota; Napisao Martin Polic Izlazi u dva diela Dio prvi: od godine 1860 do godine 1867; Zagreb Komisionalna naklada kr. sveucislistne knjizare Franje Suppana (Roh, Ford, Auer) 1899

mogu se citati njegovi govori u hrvatskom Saboru. Jednom prilikom eksplicitno kaze: "Njegovo Velicanstvo mi je sveto".

Kao 'lingvist' - on je sovinist i neznalica i neobrazovan.

O antiklerikalizmu - treba vidjeti i dobiti bolje informacije. Niti Jelaviceva niti Taylor kazu ista o tome.--Djura 04:53, 19. април 2007. (CEST)

Извори

  1. ^ "Неколике успомене", Дјела, Књига III, стр. 373.
  2. ^ Пасмина Славосербска по Херватској, Дјела др Анте Старчевића, књига III, стр. 158.
  3. ^ а б Јован Дучић, ВЕРУЈЕМ У БОГА И СРПСТВО, Књига комерц, Београд 2001., стр. 142.

Пошто је тема спорна треба референцирати сваку изјаву. Ја сам сваку реченицу за коју не пише извор означио са [тражи се извор] ({{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}). Уколико се не нађу референце за недељу дана обрисаћу све спорно. --Јован Вуковић (р) 14:00, 19. април 2007. (CEST)

Reference su dane - izvoli ih procitati. Nema potrebe kititi svaku recenicu referencom.--Djura 14:22, 19. април 2007. (CEST)
У оваквим случајевима јесто потребно сваку реченицу поткрепити. Не можеш за некога написати да је расиста, да је рекао за србе да једу ларве или шта већ ја знам а да не даш извор за написано. Иначе верзија коју враћаш није неутрална. Не можеш писати наслов Политички рад базиран на расизму и мржњи већ је доста ставити Политички рад. Не мораш писати на почетку поднаслова "Отац домовине", како Хрвати називају овога расисту и родоначелника усташа, је био аскета... већ је доста написати његово име (Анте Старчевић) итд. Због напоштовања принципа википедије си блокиран на недељу дана (већ си блокиран на дан и на 3 дана). Уколико наставиш са оваквим понашањем бићеш блокиран на дуже --Јован Вуковић (р) 14:34, 19. април 2007. (CEST)

србофоб или (окорели) србомрзац

Мислим да се ставови А. Старчевића више поклапају са потоњом речју. Србофоб је сувише стерилна и еуфемистичка да дочара гледишта овог човека. Лепо би било да то неко исправи. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 60.242.151.111 (разговордоприноси) | 09:29, 21. новембар 2011

Starčević je jedna od najluđih pojava koja je snašla Balkansko poluostrvo. Tomašević za njega kaže: Prije svega, kad je bila riječ o njegovu narodu, odbacio je sve ostale nazive i odrednice, poput „Iliraca" i Jugoslavena", ustrajući na nazivu „Hrvati". Ne obazirući se ni na povijesne, ni na političke činjenice, tvrdio je i da postoje tek dva južnoslavenska naroda, Bugari i Hrvati. Po njemu je Hrvatska obuhvaćala područje od Alpa na sjeveru, do Makedonije i Bugarske na jugu. Slovence je nazivao Alpskim Hrvatima, a Srbe jednostavno proglasio Hrvatima. Stoga su početkom 20. stoljeća pojedini autori, među njima i srpski književni kritičar Jovan Skerlić, tvrdili da je pod krinkom hrvatstva Starčević zapravo zagovarao ideologiju jugoslavenstva.

Starčević je zatim tvrdio da je Hrvatska samo u personalnoj uniji s Austrijom, a budući da taj savez ne pogoduje hrvatskim nacionalnim interesima, Hrvatska treba postati slobodnom i neovisnom. Stoga se žestoko protivio i Austriji i Habsburgovcima, ali i Mađarima, iako nikada nije zagovarao primjenu sile protiv postojećeg poretka. (...) U polemikama koje je vodio pedesetih godina 19. stoljeća, Starčević je skovao i dvosmislen pojam „Slavosrba", od latinskih riječi „sclavus" i „servus" - kojim je označio pojedince pripravne da na štetu vlastitog naroda služe stranim vladarima. Njime je „počastio" i neke poznate Hrvate, poput Ljudevita Gaja, a kasnije i biskupa Strossmayera i bana Ivana Mažuranića, kao i neke Srbe. Njegovi gorljivi protusrpski nastrojeni sljedbenici kasnije su značenje izraza proširili i na čitav srpski narod, iako su prema Starčeviću, Srbi zapravo bili Hrvati.

Ako smatramo da je Starčević dovoljno normalan da ne mrzi ono što misli da ne postoji, onda mu se teško može pripisati naziv srbofob. -- Bojan  Razgovor  14:07, 14. новембар 2013. (CET)

Koliko sam ja shvatio ovog lika, za njega su vecina Srba zapravo Hrvati, osim onih "najgorih" tipa Vuka Brankovica, koji su potomci Ilira ili tako nesto, a o njima ima stav kao sto prosecni neonacista ima prema Romima. -- Bojan  Razgovor  09:52, 28. новембар 2013. (CET)

Ne shvatam kako bi bilo moguće da je A. S. mislio da Srbi ne postoje. Iz teksta samog članka čini mi se verovatnije da je možda tvrdio da ne postoje kao narod, ali ako je tačno da ih je nazivao nekakvom pasminom (uz uslov da se u citatu "... a kamo usporedjivati Hervate sa Serbi, primeravati ovu pasminu s narodom..." izraz "pasmina" odnosi na "Serbi" što su valjda Srbi) onda mora biti da je ipak pravio nekakvu razliku tih Serba-Srba od ostalih Hrvata. A to znači da im nije negirao postojanje nego baš suprotno. Još ako se pretpostavi da je zaista rekao i "... tu je očit dokaz da Serblji biahu razlučeni od naroda kraljevine... i da se pod "Serblji" smatraju Srbi, onda je to još jedna potvrda za diferencijaciju koju je A. S. pravio pošto su onda ti Srbi-Serblji "1. rastavljeni, razdijeljeni, razdvojeni, odvojeni (s namjerom da se razlikuje ili zato što se razlikuje)" ili "2. jasno uočeni kao razlika [razlučiti što je pravo, a što je krivo]; razlikovani" (HJP odrednica za "razlučiti") od već tamo nečega (ovde "naroda kraljevine"). Nego ako su ti "najgori" za njega potomci Ilira ili koječega drugog i da o njima ima stav kao što prosečni neonacista ima prema Romima, šta bi onda A. S. bio? "Ilirofob"? A vrlo moguće i rasista?! Nekako mi se čini da je on ipak imao neki negativan stav prema tim potomcima, zar ne? Nego ti si verovatno pogrešio kada si prvo pravio izmene na članku [3] a potom na razgovor strani očekivao konsenzus za te izmene [4], jel` da? --СлободанKovačevićбиблброKS 18:30, 28. новембар 2013. (CET)

Bas tako kao sto si ti rekao, negirao je postojanje Srba kao (juznoslovenskog) naroda, jer je Slovence i Srbe smatrao Hrvatima. Termin Srbi je upotrebljavao za neslovenske protivnike Hrvata, a Slavosrbi za Hrvate (Juzne Slovene) koji rade u interesu Austrije. -- Bojan  Razgovor  19:07, 28. новембар 2013. (CET)

A koji su to onda "oni najgori, tipa Vuka Brankovica, koji su potomci Ilira ili tako nesto"? Mislim po narodnosti, nacionalnosti, etnicitetu - kako ti volja. I ti "neslovenski protivnici Hrvata"? Kako oni nisu narod ako su "neslovenski"? Osim ako si mislio da su to mozda svi protivnici Hrvata koji su neslovenski - nekakav pandan antisemitima samo iz perspektive Hrvatstva? Kroatofobi, ili mozda preciznije nekakvi antikroati? I to jos uz dodatnu dezignaciju da su neafrazijski. Cak i da je tako, to bi onda bilo analogno ideji da neko upotrebljava recimo termin Balkanosiptar za sve stanovnike Balkana tj. Balkance koji rade u interesu npr. NATO-a, pa dalje recimo termin Albanci za sve npr. nebalkanske srbofobe (ili kako vec, antiserbite), a sve stanovnike Balkana iliti recimo Balkanide/Balkance/kako-god da smatra ili Srbima ili npr. Grcima. I da pride nije albanofob, antialbanit, ili kako vec. Ovde sam cisto za potrebe egzemplara samo ekstrapolirao "balkanstvo" - kao nekakvu etnicku/nacionalnu/narodnosnu/rasnu kategoriju - ali sustina je nadam se ista. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:07, 28. новембар 2013. (CET)

Na kraju krajeva, nije ni bitno kojoj grupi naroda je smatrao da pripadaju ono sto je on smatrao Srbima, bitno je da je to mrzeo toliko da je muka citati. Ne uklapa se u sablon obicnog soviniste, koji zna sta mrzi. -- Bojan  Razgovor  23:15, 28. новембар 2013. (CET)

Znaci po tebi on nije mrzeo Srbe, nego ono sto je on smatrao Srbima? Ali ne Srbe zato sto njih nije smatrao (juznoslovenskim) narodom i to iako ih je smatrao posebnom grupacijom ljudi? Pa zar se objekat mrznje/ljubavi/emocija u necijoj svesti mora u potpunosti poklapati sa tudjom definicijom entiteta kojeg danas najveci deo sveta naziva istim imenom koji i subjekat koristi za svoj objekat jakih emocija, samo da bi se moglo reci da se prema tom entitetu zaista gaje ta jaka osecanja? I to je sve vreme objekat kojeg subjekat strogo diferencira od ostatka sveta? Objekat koji (ti "najgori") se u velikoj meri poklapa sa makar jednim delom entiteta prema kojem se navodno gaje jaka osecanja? Objekat, kojeg subjekat smatra protivnikom Hrvata - svojeg naroda? Kazem svojeg, jer valjda se smatrao Hrvatom?! I taj objekat subjekat ne smatra obicnim protivnikom svog naroda, vec "neslovenskim" protivnikom dakle grupacijom ljudi za jos jedan korak vise udaljenom od svojeg naroda? I pri svemu tomu nije obicni neuki pojedinac, vec koliko shvatam visoko obrazovan koji je nekada bio na studijama teologije kasnije sa titulom "pocasni doktor filozofije"? I to ne bilo kakav visoko obrazovani sa vrlo pocasnim titulama, vec pojedinac koji se politicki angazovao? I to cak tako da je osnovao novu stranku? I to stranku za koju " Osnovno načelo nove stranke bilo je: "Ni pod Beč ni pod Peštu, nego za slobodnu i samostalnu Hrvatsku!" - koliko ja shvatam stvaranje sopstvene drzave jednog naroda? A jos je pride pojedinac za kojeg se kaze da je "... skovao dvosmislen pojam ... - kojim je označio pojedince pripravne da na štetu vlastitog naroda služe stranim vladarima..." kojim "... je „počastio" i neke poznate Hrvate" dakle pripadnike svog naroda? A pritom je - koliko ja shvatam - jedan smisao tog pojma upravo poklapanje imena pojma sa imenom dela ili svih pripadnika entiteta prema kojem on navodno ne gaji jaka osecanja? Uostalom, sovinista ne mora obavezno da mrzi nesto tacno odredjeno. Moze recimo da mrzi sve sto ima "Hrvat" ili "Kroat" u svom imenu, jel` da? --СлободанKovačevićбиблброKS 12:56, 29. новембар 2013. (CET)

Немам шта да додам на оно што сам већ рекао. -- Bojan  Razgovor  13:05, 29. новембар 2013. (CET)

Значи да вратимо да је био Србофоб? Или да додамо да је био Србомрзац? --СлободанKovačevićбиблброKS 15:21, 29. новембар 2013. (CET)

Da je prisvajao najveci deo Srba osim onih tipa Vuka Brankovica (tad se jos verovalo da je Vuk izdao Lazara), a da je rec Srbin poistovecivao sa recju izdajnik. -- Bojan  Razgovor  15:25, 29. новембар 2013. (CET)

А што баш Србин и то великим словом - јел` то као члан неког идеолошког покрета, организације, култа? Зар није могао да користи реч издајник - мислим ипак постоји разлика кад се нешто пише великим или кад се пише малим словом. И како то да Србин буде баш противник Хрвата а не неког другог народа? Или барем као одредница "издајник билоког народа" - где баш Хрвата? Мислим, и он је био Хрват, јел? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:20, 29. новембар 2013. (CET)

Када се говори, не пишу се велико и мало слово. Није класичан ксенофоб. -- Bojan  Razgovor  16:24, 29. новембар 2013. (CET)

Dosad smo pricali o terminu "Srbin" i "Srbi", kao i "Slavosrbi" gde je pravljena distinkcija sa velikim slovom i to je nisam ja uveo. Koliko ja shvatam sad se prvi put ovde razvija nekakva ideja o tome da je A.S. mozda koristio jos neodredjeniji pojam "srbi", ili tacnije "SRBI". Kako sad to? Zar je i Tomasevic gresio? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:35, 29. новембар 2013. (CET)

Није то само Томашевић рекао. То је и Баста написао. Уосталом имаш Старчевићеве цитате у чланку. -- Bojan  Razgovor  16:38, 29. новембар 2013. (CET)

Citati Tomaševića su koliko shvatam iz neke knjige: što znači da je to tamo i napisano, a ne samo rečeno. I Basta je kažeš pisao. Ne razumem šta je to Tomašević rekao, a i Basta napisao: da je A.S. koristio pojam "SRBI"? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:51, 29. новембар 2013. (CET)

Da. Samo ne za narod. Covek je imao dereticevske poglede na istoriju. -- Bojan  Razgovor  22:08, 29. новембар 2013. (CET)

Da. - gde to piše? Samo ne za narod. - gde to piše? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:06, 30. новембар 2013. (CET)

-- Bojan  Razgovor  00:11, 30. новембар 2013. (CET)

Tamo koliko iz linkova vidim se pominju "Serbs", a ne "SERBS" pa ni "serbs". Gde to piše "SRBI" ili "SERBS"? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:36, 30. новембар 2013. (CET)

Imao sam strpljenja, ali posle ovakvog glupog pitanja vise nemam. -- Bojan  Razgovor  00:44, 30. новембар 2013. (CET)

Ti to hoces da kazes da pitanja imaju pamet - pa onda mogu da budu gluplja ili manje glupa, ili samo pametna i manje pametna? Ili je i ovo bilo glupo pitanje? --СлободанKovačevićбиблброKS 01:04, 30. новембар 2013. (CET)

Врати ме на страницу „Анте Старчевић/Архива 2”.