Разговор:Анте Старчевић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Primitivan rasist, preteca ustastva

http://www.novilist.hr/default.asp?WCI=Pretrazivac&WCU=285A28602863285A2863285A28582858285E286328632863285928602858285E285B285828632863286328592863E

• Изворни текст који је поставио корисник Purger је уклоњен због кршења ауторских права. Заинтересовани га могу наћи на горњој адреси. --Dzordzm 01:25, 1. март 2006. (CET)

Pokusao sam malo bolje osvijetliti ovoga provincijalnoga politicara na hrvatskom dijelu Wikipedije. Kako vidim namecu se agresivno politicki korektna piskaranja i velicanja covjeka koji bi se tesko mogao uvrstiti igdje u Europi u nacionalne velicine, a svako drugo imalo objektivno se ultimativno brise - pa ovdje je dolje moje vidjenje ovoga covjeka, bazirano na clanku u "Novome listu". Bio bih zahvalan ako bi dio moga teksta nasao mjesto u vasem tekstu o Starcevicu. Ne cinim to sam jer nemam cirilicni font niti mi je jezik standardni srpski.

Njegovo razumijevanje osnovnih ljudskih prava i povezivanje građanske slobode s ljudskim pravima je doista primitivno i krajnje selektivno. Na primjer, Starčević kritizira socijalizam kao »nespodobu«, a oduševljava se kolonijalizmom pa kaže kako bi »Alžir trebalo gusto naseliti s nekoliko milijuna sretnih Francuza, a ne da budu sto i pedeset tisuća protiv dva i po milijuna Arapa«.

Svoj rasizam Starčević bazira na pisanju starogrčkih pisaca koji su smatrali kako su neki ljudi po prirodi stvari robovi, jer imaju »samo polovicu razuma« pa tako njima »moraju vladati ljudi ljudske naravi«. O narodima i ljudima koje on vidi kao proklete i niže rase govori kao o životinjskim pasminama, te aktivno koristi isti termin kada govori o njima.

O Židovima ima cijeli traktat koji bi se mogao sažeti ovako: - »Židovi ... su pasmina, izuzev koje iznimke, bez svakoga morala i bez svake domovine, pasmina koje svako udo podano je samo dobitku osebnu, ili onome svojih rođaka«. Pustiti Židove da sudjeluju u javnom životu je kobno: »u čašu najbistrije vode baci mrvu blata, pa se sva voda bude zamutiti«. Tako su i Židovi »premnogo pokvarili i rastrovali narod francuski«.

Ali, od Židova ima i gorih! Kod Starčevića, pojam »Slavosrba« je najprije politički: to su politički protivnici, koji se »prodaju tuđinskoj vlasti«. Zatim, to su svi oni koji s naklonošću gledaju na ujedinjavanje Južnih Slavena, a da ih sve ne smatraju Hrvatima. Kasnije i sa godinama Starčević sve više markira »Slavosrbe« kao posebnu etničku skupinu, ili po njemu - »pasminu«, koje rangira civilizacijski niže od Židova, pa kaze:

»Židovi su manje škodljivi nego Slavosrbi. Jer Židovi gledaju samo za se i za svoje...a Slavosrbi su uvek samo za zlo: ako nemogu sebi pribaviti korist, oni gledaju da naškode dobroj ili pravednoj stvari, ili onim koji su za nju.«  Dalje - tvrdi kako je različitim »prokletim pasminama« činjena nepravda, što je ove još više pokvarilo i učinilo da su se dali »na osvetu proti svojim tlačiteljem«, pa kao ubijedjeni rasist naglašava kako »prokletim pasminama«, tj. nižim rasama nipošto nije trebalo dati ulogu u javnom životu.

Pod stare dane poistovjećuje Srbe sa »pasminom slavosrpskom«, i ruga im se za njihove davne poraze, sto je izazvalo negativne reakcije i u samoj njegovoj Stranci prava pa je tako pravas Erazmo Barčić godine 1894., ovo Starcevicevo ruganje i rasizam opisao kao »nabacivanje blatom i najprostijimi infamnimi pogrdami«.

Сређивање

Ок, ајд да видимо да мало уредимо овај чланак. За почетак, верујем да је проблематично да се каже да га Хрвати сматрају оцем нације. Верујем да има Хрвата који нису поборници лика и дела Старчевића, па да у крајњем случају може да стоји неки Хрвати. Свакако би боље било наћи неки цитат и рећи неки га називају/називали су га оцем хрватске нације, као на пример аутор тај и тај у делу том и том. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:02, 19. децембар 2006. (CET)

Ово прецртавам! Човек се налази на новчаници од 1000 куна[1]! Ево и хиљадудвестапедесетпрвог у мом списку доказа да је НДХ (данас позната и као Република Хрватска) расистичко-нацистичка творевина. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:50, 19. децембар 2006. (CET)

Затим, ова реченица: Сем Срба, одбијао је и Аустријанце и Немце, те Мађаре посебно, док је високо уздизао Енглезе, Французе и Турке (!!?), као и Бугаре (!!?). Јел аутор поменуте реченице жели да нам саопшти да није само Старчевић био расиста, већ је то и он сам (њему је нормално да неко велича Енглезе и Французе, док га чуди, и збуњује како неко може имати иста осећања према Турцима и Бугарима).. ови узвичници ће да лете одма`. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:05, 19. децембар 2006. (CET)

Следећа реченица: Истовремено су, као такви, били по њему "сужњи", а радили о "глави свима, па и суседима", што је, наравно опет контрадикторно. Не успевам да уочим контрадикцију у овој реченици, тако да ћу коментар о контрадикторности уклонити, уколико контрадикција ипак постоји, моја логика је мало зарђала. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:22, 19. децембар 2006. (CET)

Острашћен чланак са врло мало чињеница. Очигледан ПОВ ко врата!--Maduixa 12:47, 15. март 2007. (CET)

Ako hoces diskusiju - izbjegni besmislena fraze!--Djura 16:33, 9. април 2007. (CEST)

Библиографија, референце и литература је једно те исто!!!!

Колико ја знам, на Бикикпедији се користи термин референца за литературу коју користипш кад пишеш чланак и коју наводиш у самом тексту. Молим да се не бркају ти појмови.--Maduixa 18:45, 15. март 2007. (CET)

Ponudi znanje a ne pravila.--Djura 16:33, 9. април 2007. (CEST)

O Starčeviću

Pročitavši članak, pomislio sam da nije loše da napišem ukratko o Starčeviću iz hrvatskoga kuta i iznesem nekoliko podataka i činjenica (na sam se članak ne bih detaljno osvrtao). Također je loš članak na en wiki (iako znatno bolji, no ipak- loš), no, nemam vremena za dulje tekstove ni natezanje oko pojedinih članaka. Stoga:

• inzistiranje na Starčevićevom tobožnjem rasizmu je smiješno. On je sigurno dao, tu i tamo, izjave o inferiornim Afrikancima i nešto slično- to je bilo u duhu vremena, kad je Marx govorio o "inferiornim nigerima", a Engels o "lijenim Meksikancima". Slično je i sa Židovima, o kojima cijelo 19. stoljeće ima loše mišljenje (Marx, Dostojevski, Joseph Conrad, Fourier, Bakunjin, Proudhon, ..).
• Starčević je idolizirao islam i demonizirao pravoslavlje (gore Turska, dolje Rusija). Po tom je sličan političkom duhu Viktorijanskih Engleza, a i Francuza (Krimski rat). Ni u tom nije bio originalan, a ni posebno odskakao od duha vremena. Njegova kovanica "Slavosrbi" (Sclavus + Servus) primijenjivana je najčešće na političkoga oponenta Strossmayera, iako je istina da se ponekad, u žaru nacionalnih polemika, izlila i na sve Srbe kao narod. No- nekorektno je tražiti "političku korektnost" od polemičara i pisca. Starčevićeva sabrana djela obuhvaćaju neke 3-4 knjige, sve skupa preko 1.500 stranica. Sigurno se može naći da je opaučio Srbe kao "Slavosrbe"- no jedva koji puta u svoj toj hrpi teksta. Da mu je to bio centralni ideološki program, onda bi se to ponavljalo kroz njegovo spisateljstvo. No, nađe se tu i tamo, više kao fusnota.
• prešućuje se da je Starčević jedan od glavnih i najutjecajnijih hrvatskih pisaca, kojeg su izuzetno cijenili Matoš, Krleža, Cesarec,...Matoš (koji se "baškario" u Beogradu i kojeg nitko normalan ne može optužiti za neki "antisrpski rasizam") je i sam nerijetko upotrebljavao nezgrapnu kovanicu "Slavosrb", a o Starčeviću je napisao i esej koji je pravi panegirik. Krleži je Starčević "ikon

a", a kao takav se pojavljuje u "Baladama", u zadnjoj pjesmi "Planetarijom". Cesarec u sličnom duhu, kao i Tomislav Ladan i ostali. Ladan nije "lijevi"-no, ostaje nespornim da je većina hrvatske ljevice (među njima i Ognjen Prica, etnički Srbin) bila "pro-starčevićanska". To se vidi i izdanja Opće enciklopedije, koja je izlazila pod Krležinim patronatom. Dosta je pročitati tekst o Starčeviću iz bilo kojeg izdanja enciklopedije. OK- to se može interpretirati kao Krležina (i hrvatska) "ideološka hegemonija" na tom polju. No, rezulat je onda: svi su ideologizirani Hrvati, i ustaše i komunisti- "isti", jer su "fanovi" Starčevića. Možda- no to onda prekida mogućnost komunikacije.

• mišljenje Matoša, Krleže i ostalih je uglavnom općeprihvaćeno u hrvatskoj javnosti: Starčević je sjajan pisac, mnogo je učinio na nacionalnom buđenju i homogeniziranju- ali je također i znakovit za kašnjenje u hrvatskoj nacionalnoj kristalizaciji. Dobar dio njegova programa u kojem negira Srbe nije ništa do stari hrvatski panslavizam u hrvatskom ruhu (kao npr. Ritter-Vitezović). Starčevićevi "Hrvati" su nekad Hrvati, a nekad Jugoslaveni (tu su i bizarnosti o "Hrvatima" Nemanjićima i slične tvrdnje koje nam se čine krajnje čudne- iskazi o političkom programu koji želi zahvatiti što više, a sam još nije raščistio s elementarijama. Tu je i njegovo ustrajavanje na ekavici i druge, iz ove perspektive, groteskne pojave).

Dalo bi se još, no, gdje bi bio kraj...Mir Harven 20:05, 15. март 2007. (CET)

Далеко било да смо за све ово добили понеку референцу? --Dzordzm 20:23, 15. март 2007. (CET)

Hja...ne da mi se odmah skenirati, ali ću pokušati iz Opće enciklopedije u doba SFRJ, iz Matoševa članka (već ću ga naći), iz "Balada", a i ponegdje drugdje. Velim- nemam baš vremena, no, iscijedit ćemo...Mir Harven 20:29, 15. март 2007. (CET)

Nešto tekstova o Starčeviću

Evo, nakupio sam nešto tekstova o A. Starčeviću koji daju različita viđenja o njemu i njegovoj ulozi. Ne ću komentirati nijanse ni uklone ovih ili onih tekstopisaca ili izvora; jedino ću navesti izvore iz kojih potječu. Poredak nije nužno kronološki, a dio ću staviti kasnije jer je skeniranje dozlaboga dosadno. Prvo je naveden izvor, pa onda tekst.

Opća enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1982.

STARČEVIĆ, Ante, političar i književnik; r. 23. V 1823. u Žitniku, u. 28. II 1896. u Zagrebu. Gimnaziju završio u Zagrebu; 1848. promoviran u Pešti za doktora filozofije. God. 1861. izabran je za velikog bilježnika Riječke županije, ali je 1862. suspendiran i kao protivnik režima osuđen na mjesec dana zatvora. Za nar. zastupnika Hrvatskog sabora biran je 1861, 1865, 1871. i od 1878. do kraja života. Pored polit. aktivnosti S. se bavio poviješću, filologijom, knjiž. kritikom, filozofijom, a pisao je i pjesme, drame i polit, satiru (Pisma magjarolacah). Osnivač je i ideolog Stranke prava. S. i njegova stranka od 1861 — protivno od svih ostalih građanskih stranaka u Hrvatskoj, unionističke, samostalne i narodno-liberalne (od kojih je prva bila apsolutno za Peštu, druga za Beč, a treća se kolebala između Beča i Pešte) — zastupaju politiku pune nacionalne slobode i nezavisnosti: ni pod Beč, ni pod Peštu, nego za slobodnu, samostalnu Hrvatsku. Od prvih svojih napisa iz 1861. do zadnjeg svog govora S. je punih 30 godina neumorno dokazivao da je glavna i najpreča stvar osloboditi se austrijskoga sužanjstva i da za hrv. narod nema života ni sretnije budućnosti »dok bude pod Austriom-Madjarijom«. Dosljedno je zauzimao krajnje neprijateljski stav prema »umišljotini koja se zove Austrija; u kojoj su se vlade i vladari... urotili protiv narodima«. Najvećim neprijateljem hrv. naroda i glavnim uzročnikom svih njegovih nedaća S. je smatrao habsburšku dinastiju. — Prije F. Supila i S. Radića S. je bio od strane klerikalaca najviše napadani hrv. političar. Godinama su ga oni žigosali i denuncirali kao »buntovnika, neznabožca, antikersta«, koji »ruši sve naredbe Boga, ljudi i crkve«. To dolazi otuda što u drugoj pol. XIX st. nitko nije tako oštro i tako argumentirano ustajao protiv negativne uloge klera u nacionalnom i polit, životu Hrvatske, kao što je to desetljećima činio S. Tri su glavna uzroka njegova antiklerikalizma: što je crkva kulturno unazađivala narod; što je služila tuđinskim ugnjetačima Hrvatske; što je različitost vjerske pripadnosti zloupotrebljavala za širenje nacionalnoga razdora u jedinstvenome narodu. Sjeme razdora u narod baciše »Isusovci i Austrija« {Djela III, 214). »A u puku zapadne crkve, gde potiče štogod dobra i poštena, to prečesto dolazi samo otuda, što on ne sluša i ne sledi popa« {Djela III, 216). — S. je u drugoj pol. XIX st. najuporniji i najdosljedniji pobornik demokr. narodnih prava i polit. sloboda, uvjeren da je narod potpuno sposoban da sam upravlja sobom i državom: »Moje tverdo osvedočenje stoji: da se sam puk najbolje upravlja« {Djela I, 188). — Vjerujući u nar. jedinstvo Južnih Slavena, S. je neko vrijeme smatrao da se to jedinstvo treba manifestirati i u jednom jedinstvenom, hrv. imenu, otklanjajući svako drugo ime, a naročito ime Serb kao nenarodno, pa i pogrdno. Ali kada su se pokazali negativni rezultati tog nastojanja da svi naši narodi prihvate hrv. ime, on je napustio svoje stajalište. U Slobodi od 23. marta 1883. S. je izrazio svoje shvaćanje da nije važno ime, nego zajednička borba za stvaranje slobodne i samostalne države: »Glavna je stvar, da svi rade za narod i za domovinu, a neka se zovu kako im drago... Naše cepanje, naša nesloga stoji samo zato, jer ih izvana uzdržavaju i ojačuju... mi ne verujemo, da je gladnu i na studeni na pr. Srbu drugačije, nego na pr. Hrvatu... Zato, makar se svi proglasili za Hotentote ili nas se svaki zvao posebnim imenom, samo da budemo svi slobodni i srećni!«

Miroslav Krleža: Panorama pogleda, pojava i pojmova, 1.-4., Sarajevo, «Oslobođenje», 1975.

(str. 444- 446)

ANTE STARČEVIĆ

LUCIDNOST

Koliko god to paradoksalno zvučalo, ipak je istina: najlucidnija naša glava, koja je našu stvarnost promatrala s najpreciznijom pronicljivošću i koja je o toj stvarnosti dala slike za čitavo jedno stoljeće književno i govornički najplastičnije, jeste glava Staroga Ante Starčevića. Bio je to čovjek, koji je jasno gledao bezizlaznu »krivuljaču« hrvatske politike i, braneći »žlicu našeg mora« i stopu gladnog našeg primorja od madžarske grofovske bagre, on je kroz nekoliko decenija pljuvao po našim pripuzima, šuftovima i huljama, po nitkovima i varalicama, krivokletnicima i opsjenarima, koji tjeraju našu »seljačku marvu« da brsti trnje pod tuđinskim, madžarskim i bečkim zastavama. U sveopćem bezglavlju i bezakonju devetnaestoga stoljeća, između bunjevačke dogmatike, krpa, zakrpa, prikrpa i sveopće kulturne »kerpljačine«, mučen ubitačnim slutnjama, Starčević je gledao madžarske pre predene "tate slobode", urotu naše gluposti, krštenu našu dijetenklasnu živinu, nakot, blago, marvu i prokletu pasminu našeg prošlog stoljeća u magnatskim sur kama, gdje prodaju narodne interese za bijedne peštanske stipendije, a kao Starčević tu našu stvarnost nije gledao tako jasno nijedan naš umjetnik onoga vremena. 1933

MRZITELJ AUSTRIJE

Starčevića je anektirala ultramontana desnica, crno-žuta mafija, najperfidnija i najgluplja od svih u našoj novijoj političkoj historiji, a između tolikih drugih naših spomenika i Starčević očekuje svoje pranje. Starčević je zamrzio Austriju zbog jedne, po vojničkim oblastima nepravedno odsječene graničarske ruke, a ta odsječena graničarska ruka bila je pravoslavna, dakle srpska. Starčević je volio da se »utopi u slavjanskome moru« više nego da krepa pod kopitom »germanskoga kerda«. On se usprotivio uvođenju njemačkoga jezika u naše škole, on se usprotivio da se na Harmici podigne spomenik Jelačiću, koga je smatrao narodnom sramotom, mizerijom i sažaljenja dostojnom kreaturom. On je pozdravio hiljadugodišnjicu kijevske biskupije telegramom, koji je bio zaplijenjen, i u Skerlićevoj ocjeni toga čudaka ne bi trebalo mnogo mijenjati, čovjek, koga je formirala jedna nepravedno odsječena pravoslavna ruka, imao je više moralne fantazije nego sveukupna naša inteligencija sve do ruske revolucije i austrijskog sloma, a naročito pak ona, koja se isključivo time pak ona, koja se isključivo time i bavila da siječe ruke na temelju Starčevićeva programa. 1947

SNAGA JEZIČNOG IZRAZA

Sve je kod Starčevića ostalo verbalna pobuna državnopravnog, jednostranog ma nijakalnog saborskog govornika, ali da je on, promatran iz današnje retrospektive, jedini temperamenat i jedina glava, koja je umjela da se uzdigne do proročke snage jezičnog izraza, to je nesumljivo. U mračnom klupku samostalaca, praktičnika, domorodaca, rodoljuba, ilira, nazovipoštenjaka i narodnjaka, u sveopćem siromaštvu, pokvarenosti, žalosti, pijanstvu i bijedi madžarskog robovanja, pun gnušanja i gađenja nad tim trubilima, što črčkaju gluposti pod naoblačenim madžarskim nebom, zaglušen od govedarskog čavrljanja naših otimača i lopova u plemićkoj surci, on je gledao naše sive smrdljive dronjke stvarnosti jasno, i u tom "čehanju čunja" našega prošlostoljetnog politikantstva, on je prezirao sve povukodlačene fantome naše stvarnosti, i taj svoj prezir izražavao glasno i smiono decenijima. 1933

Antun Gustav Matoš: Strossmayerov spomenik (esej u knjizi «Vidici i putovi», 1907; prenesno iz A.G.M: Izbor iz djela, knjiga 2., pp. 31., PSHK, Zora-Matica hrvatska, 1967.)

... Pa ipak taj muž ne bijaše dugo samac. Ostao bi odista bez mjerila u baruštini Hrvatske Raucha i Hedervarvja, da ne dobi dostojnog savremenika u Antunu Starčeviću, blago nama!

Popunjavahu se, ali ne kao Schiller i Goethe, već kao suprotni karakteri i ekstremi koji se dodiruju. Starčević je bedemska planina, zatvorena, puna vuka i ličkog hajduka, Strossmaver je blaga i bogata slavonska ravnica. Stari ima znanje solidnije, Strossmaver opsežnije. Prvi je ekskluzivan, drugi tolerantan. Prvi je učitelj energije i mržnje (egzistencija žuči je opravdana), drugi profesor ljubavi i poezije. Stari je stoik i velik prijatelj Muhamedov. Biskup je fini kršćanski epikurejac, nježan kao sv. Ivan, najdraži Spasiteljev učenik. Strossmaver je svjetski čovjek sa ponašanjem opata i virtuoza Liszta, ljubimac dama; Starčević je plebejac »hiperdemokratskog nosa« (Kovačić), divlji ikonoklast s obličjem Silena i djevičanstvom pustinjaka. Ovaj diplomat, onaj doktrinar. Satirik i apologista. Puritanac i katolik. Pazarište i Osijek. Literat, boem — i velikaš hrvatski i grof rimski. Jedan dervišina narodne pjesme, drugi biskup V. Hugoa. Oportunist i radikal. Cinik i retor. Mrzilac plastike i njen obožavalac. Veliki književnik Starčević prezire dangubice književničke; Strossmayer, obožavalac beletristike, nije književnik. Demokrat i aristokrat. Starozavjetni moral u demagoškom civilu i galilejska tolerancija u katoličkoj uniformi. Dva pretendenta kao Rousseau i Voltaire, Tolstoj i Turgenjev. Dva tipa našeg narodnog karaktera i naše cerebralnosti, i odsele se ne može roditi inteligentan Hrvat bez sličnosti s njima. A obojica bijahu u mladosti klerici. Obojica su klasici svojim obrazovanjem i karakterom, zdravljem i umjerenošću, antikvarni legitimiste, lojalni i odviše vjerni, prijatelji francuske politike i kulture, energični do tvrdoglavosti, pomalo sektari, inadžije i nenavidnici, i kao Štroca što ne nađe svog Saint Simona, tako Stari nema hrvatskog Boswella. Jedan i drugi ljubljaše hrvatsku kapljicu. Bijahu ljubomorni, jer im je jedina ljubav bila ova naša nesrećna, nesrećna zemlja..... Mir Harven 20:44, 16. март 2007. (CET)

Е, лепо. Сад имамо још три извора. Могао би да нам даш литературу и за Јосипа Франка, пошто немамо изворе за основне податке. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:54, 17. март 2007. (CET)

Kasnije, kroz nekih 10 dana, prezauzet...Mir Harven 10:56, 18. март 2007. (CET)

Ovo sto Mir Harven hoce podmetnuti kao kukavicije jaje o covjeku za koga je Strossmayer rekao kao nije pri cistome umu i ne zna sto govori - je 'liepa' verzija piskaranja pa dolazila ona od Krleze ili Matosa - sasvim je svejedno.--Djura 16:29, 9. април 2007. (CEST)

I takva verzija zaslužuje da uđe u članak (naravno uz pouzdane reference), pa neka na čitaocu bude da donese sud o Starčeviću. --BokicaK ^{Got something to say?} 17:48, 9. април 2007. (CEST)

Ne zasluzuje. Pisanje da, piskaranje ne. A ako netko hoce piskaranje - neka to ide u reference pa neka citatelj onda sam prosudi gdje je sto i zasto je tako. Ako mu je piskaranje primarno - onda neka to bude na privatnim stranama. Kvalitet clanka-biografije mora biti baziran na tekstovima povijesnicara kao sto su Mirjana Gross ili A.P.J. Taylor.----Djura 18:41, 9. април 2007. (CEST)

Nismo mi ovde da kritički ocenjujemo kvalitet nečijih pisanja ili piskaranja - mi beležimo činjenice, i računamo da naš prosečan čitalac ima dovoljno mozga u glavi tj. da mu prežvakana verzija događaja nije potrebna. Ako mu je potrebna, neka čita forume. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 18:42, 9. април 2007. (CEST)

Ja ne govorim o postojecem tekstu clanka nego o pokusaju da se njegov kvalitet znatno sroze. Govoriti o cinjenicama a ubacivati necija piskaranja i kvariti inace dobar tekst je nepostivanje i podvala citatelju.--Djura 18:51, 9. април 2007. (CEST)

Postojeći članak je, najblaže rečeno, tekst vrlo sumnjivog kvaliteta koji ne zaslužuje ni da se pojavi na forumu, a ne u enciklopediji. Veči deo je najobilnije piskaranje, ni blizu enciklopedijskom tonu, a neutralnu tačku gledišta ne smem ni da pominjem. Neki dolaze na Vikipediju da makar pokušaju da pišu enciklopediju, neki ne. Ovaj tekst je očigledno u drugoj kategoriji.--Бране Јовановић , ДГзС <~> 19:03, 9. април 2007. (CEST)

Ja, najbalze receno, sumnjam u tvoje dobre namjere. I ne pokusavaj govoriti sa visoka o drugima. Neutralna tocka gledista je ovdje ne ubaciti svoje vidjenje nego se sluziti referencama i visestruko provjerenim podacima. Clanak je baziran na najboljim referencama - Starcevicevim govorima i clancima.--Djura 20:52, 9. април 2007. (CEST)

Ја рецимо више уопште не сумњам у твоје намере, имајући у виду твој наступ и твоју "аргументацију". Што се тиче "приступа с висока", сваком по заслузи - ако неко не жели да поштује основне принципе Википедије, неће добити равноправан третман. Ти се понашај у складу са правилима лепог понашања на пројекту, па ћеш и ти бити третиран тако. А ако одлучиш да то игноришеше, постоје мере и за такве кориснике. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:08, 9. април 2007. (CEST)

Nedostatak racionalnosti u tvojim odgovorima zamijenjujes nekakvim prijetnjama a pozivas se na lijepo ponasanje?! Vrlo jadno! Posveti malo vlemena ovome vasem vajnom suradniku sto se potpisuje sa Mir Harven - jednom od najvecih mrzitelja Srba na internetu mozda samo iza Barryja Marjanovicha! Taj vam siri istinu o Starcevicu!--Djura 04:11, 10. април 2007. (CEST)

A ovo što sada vidiš u članku je piskaranje, ne ozbiljan objektivan članak. --BokicaK ^{Got something to say?} 18:44, 9. април 2007. (CEST)

Ja malo vise znam o ovome 'otcu nase nacije'. Ne uci me sto je ozbiljno - radije procitaj ono sto je ozbiljno. Taylor i Grossova su ozbiljni povijesnicari.--Djura 18:51, 9. април 2007. (CEST)

Ma super. Sto se mene tice, možda znaš i lek za SIDU. Molim te pročitaj šta je neutralna tačka gledišta. I mani se forumašenja, bavi se tesktom, please. --BokicaK ^{Got something to say?} 19:07, 9. април 2007. (CEST)

Mani se ti etiketiranja i probaj razumiti sto si procitala. Ako ne ide - potrazi pomoc. Neutralna tocka gledista ne eliminira vazno za racun nevaznoga, ne skriva nista, niti je primarna ovdje. Jedno od Wikipedia pravila je ostavi se bilo kakvog pravila ako te to smeta u poboljsanju kvaliteta clanka.--Djura 21:01, 9. април 2007. (CEST)

Ovako: NTG jeste primarna ovde. NTG dozvoljava da se sve strane pominju (ne forsira da to bude u jednakoj meri). A sto se tice pomoci... :) --BokicaK ^{Got something to say?} 20:58, 9. април 2007. (CEST)

Đuro, citiraj nam Štrosmajera i ostale koji su se u Hrvatskoj iz Starčevićevog vremena izrazili negativno o njemu, pa će i to biti uključeno. Enciklopedija se ne bavi originalnim istraživanjem, već citiranjem drugih. Ono što je Štrosmajer rekao o Starčeviću svakako je više nego relevantno. A verujem da možeš naći i druge. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:53, 9. април 2007. (CEST)

I da pojasnim: Daj nam konkretnu referencu (Taj i taj autor, Ta i ta knjiga, Izdavač, Mesto, godina, strane). --Милош Ранчић (р|причај!) 20:54, 9. април 2007. (CEST)

Ono sto je dato vec u clanku je - sto je sam Starcevic rekao o drugima (Srbima i Zidovima). To je vec u knjizi Mirjane Gross (vrlo dobro prikazano u rijeckom Novom listu) To je minimum onoga sto treba ostati ovdje. 'Govor mrznje' i slicna etiketiranja onih sto su ga korektno citirali ovdje mora biti uklonjen iz diskusije i clanka.--Djura 21:01, 9. април 2007. (CEST)

Nije problem u Starcevicevim citatima jer su iz njegovih dela. Problem je u tonu kojim je pisan ostali deo teksta koji se ne tice citata. Npr. "rodonacelnik organizovane mrznje prema Srbima". Makar i da je istinito (sto je vrlo problematicno, pa makar se ticalo i samo hrvatskog kulturnog prostora; uveren sam da je ovih i onih mrzaca na svim stranama oduvek bilo), to je pesnicki, a ne enciklopedijski receno. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:33, 9. април 2007. (CEST)

Ovde nije sporno koji su Starcevicevi stavovi bili, vec je sporno kako je tekst napisan. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:33, 9. април 2007. (CEST)

Ako hoces ozbiljnu diskusiju - izbjegni upotrebljavati besmislene fraze. Ja cu ti dati za primjer besmislenosti tvoje Makar i da je istinito (sto je vrlo problematicno, (sto ti podupires samo svojim cirilickim korisnickim imenom) - iz pera vrhunskoga povijesnicara A.P.J. Taylora

The Croat Diet was dominated by the Party of Right, which continued to demand the "state rights" of Croatia and still lived in the dream world of medieval law from which the Hungarians had escaped. The Party of Right was clerical, conservative, and pro-Habsburg; its only concession to nationalism was hostility to the Serbs, ... When some members of the Party of Right hesitated to make conflict with the Serbs their only political activity, the majority of the party reasserted itself as the Party of the Pure Right - meaning pure of any trace of reality.--Djura 04:05, 10. април 2007. (CEST)

Jos kad bi nam dao i konkretnu referencu Tejlorovog citata, to bi moglo da udje u clanak kao nesto sto je Tejlor rekao za njega. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:40, 10. април 2007. (CEST)

I mogao bi da citas precizno sta sam napisao, a ne da proizvoljno tumacis. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:40, 10. април 2007. (CEST)

Vatrena obrana lika i djela 'otca nacije'

Mene cudi kako vi Srbi naivno nasjedate takvim frazama 'neutralna tocka', 'govor mrznje' etc??? Prosetajte se malo newsgrupama pa pogledajte 'tocku gledista' o vama Srbima koju je ne tako puno puta ispisivao Mir Harven (gegula, srbljad (malim pocetnim slovom) etc). Sad vam uljepsava sliku 'otca nacije' koga mnogi u Hrvaskoj vide bas onako kako je to Strossmayer jednom na sjednici Hrvatskoga sabora rekao kako '... nije pri cistome umu i ne zna sto govori'. Starcevic je postao nekakav doktor necega u Budimpesti tri godine nakon zavrsetka seminara (i.e. srednje skole). Piskarao je o svemu i svacemu i nista od toga nije bilo ni onda ni danas vrijedno citanja - jer prosto nije bio dovoljno obrazovan ni u cemu (jezik, kjinzevnost, filozofija). U politici - tko je i sto je bio, najbolje se vidi po onome sto je A. P.J. Taylor rekao o njegovoj Stranci prava. Strossmayer ga je striktno drzao van Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti a zagrebacko sveuciliste je ovome 'doktoru' odbilo dati akademsku poziciju.

O Matosu i Krlezi - ne zaboravite da Matosa ne tako rijetko citira i Tudjmanov 'akademik' Pecaric koji kaze - '..kako je to znao Matos reci - Srbi lazu'. A Krleza - prvo austro-ugarski vojnik i obavjestajac na srpskom frontu u prvom svjetskom ratu, pa komunist - kao i comrade Broz. Vi Srbi volite Broza?

Ovo zadnje sam samo dao kako biste znali tko su oni koji dizu u nebo 'otca nacije' - jer, prosto, to vam moze reci nesto o 'kvaliteti' takvoga uzdizanja. --71.252.106.54 05:46, 10. април 2007. (CEST)

Госпон' анонимус, ако вам није познато Википедија на српском језику није пројекат само Срба него свих људи добре воље који се овим језиком служе. Али, то ће вам вјероватно већ бити познато, пошто ви све већ знате.

Дакле, сарађујемо и са црним ђаволом - ако прича српски и док поштује принципе Википедије ;-) --Kaster 09:34, 10. април 2007. (CEST)

Djuro, iako je benigno i "u srpsku korist", molio bih te da nas ne kvalifikujes kao "vi, Srbi", vec, kao "vi, saradnici Vikipedije na srpskom". Vikipediju na srpskom aktivno uredjuju, izmedju ostalog, i Madjari i Jevreji. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:53, 10. април 2007. (CEST)

Enciklopedijski stil podrazumeva u ovakvim situacijama "po ovima ovo[izvor], a po onima ono[izvor]", a ne proizvoljne kvalifikacije kakvih je clanak pun. Vidim da ti imas izvor i molio bih te da nam iste das u kompletnom obliku (citat, pisac, delo, mesto i godina izdanja, strane), upravo kako je Mir Harven dao svoje citate. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:53, 10. април 2007. (CEST)

Clanak nije pun nikakvih proizvoljnih kvalifikacija - nego su tvoje kvalifikacije teksta proizvoljne. Citaj ponudjene reference pa se onda javi sa kvalifikacijom ili pitaj koja je kvalifikacija i zasto sumnjiva ili proizvoljna. I ne uci nikoga sto je enciklopedijski tekst.--Djura 19:03, 10. април 2007. (CEST)

A njegovi citati su, pre svega, bitni zato sto smo dobili izvore za osnovne biografske podatke (kad je i gde rodjen itd.) jer se svi ostali izvori bave njegovim politickim radom. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:53, 10. април 2007. (CEST)

Ovo gore (cijeli podnaslov) nije moj tekst - iako je pisano u mome tonu. Nemam zamjerku na sadrzaj - a za one koji su jos uz 'otca nacije' - evo malo za otrijeznjenje:

1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976

Stranice 188-189

The Croat Diet was dominated by the Party of Right, which continued to demand the "state rights" of Croatia and still lived in the dream world of medieval law from which the Hungarians had escaped. The Party of Right was clerical, conservative, and pro-Habsburg; its only concession to nationalism was hostility to the Serbs, ... When some members of the Party of Right hesitated to make conflict with the Serbs their only political activity, the majority of the party reasserted itself as the Party of the Pure Right - meaning pure of any trace of reality.

2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983

Stranica 66

Among the nationalists, the most popular was Ante Starcevic, the head of the Party of Rights, whose doctrine had strong anti-Serbian overtones... Starcevic and those of similar views regarded the Serbs simply as second-rate Croats. They could be 'croatized' just as the Hungarians were attempting to magyarize their minorities.

Stranica 67 He contiued to regard the Serbs as Orthodox Croats.

3. Kerubin Šegvic, Dr. Ante Starcevic, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910

Stranica 16

Tko se nije u svojoj mladosti znao zanijeti, tko nije kao mladic i dak sudjelovao u ovakovim pokretima, tko se nije isticao u javnosti ma cim, taj je sebicnjak, prodanac gnjil u svojoj duši, taj je rodeni Slavoserb.

--Djura 19:03, 10. април 2007. (CEST)

Sjajno! I jos kad bi sad mogao da se pozabavis sredjivanjem samog clanka, bilo bi super. U enciklopediji se moze reci "ti i ti misle/mislili su to[citat] i to[citat]" (kao sto sam ti vec i rekao). Kakogod, sad imamo dovoljno literature za sredjivanje clanka. Jos kad bi se neko i prihvatio sredjivanja istog, bilo bi super... Ako ti je lakse da pises latinicom, sredi tako tekst, pa ce neko vec to prebaciti u cirilicu. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:14, 11. април 2007. (CEST)

Sjajno bi bilo kad bi ti poceo baviti se necim korisnim. Osim smetanja i nesuvisloga popovanja ja ne vidim nista drugo od tebe. Kad bi bar potrosio malo vremena na citanje vec datih referenci - mozda bi razumio zasto ti ovo kazem sto sam vec rekao. Ako ja budem uredjivao - to pod tvojim popovanjem nece nikako biti.--Djura 03:30, 11. април 2007. (CEST)

Референце

Анте Старчевић, или „отац нације (отац домовине)”, како су га Хрвати звали, је родоначелник организоване мржње према Србима. Она је постојала и пре њега. Један од разлога за мржњу је можда и то што су Срби као граничари имали одређене привилегије у Аустроугарској, за разлику од Хрвата који су били кметови. Ту мржњу према Србима код хрватских сељака је Старчевић артикулисао. Он је први организовано и систематски ширио мржњу према Србима и свему што је српско. Нико прије њега и задуго после њега, све до Јосипа Франка и Анте Павелића, није уложио толики труд у распиривање антисрпских осјећања

Овај чланак почиње да личи на нешто, али му још фали да би био потпуно неутралан и обестрашћен. На пример, било би веома корисно референцирати цео овај пасус. Нико не каже да топ није истина, али мора бити референцирано, да нам нико не може ѕамерити да пишемо "из главе". Поготову онај део где се наводе могући разлози за ту мржњу, јер цела реченица изгледа као пуко нагађање једног из табора "омражених". Ако то негде пише, лепо би било да има и онај број горе па кад се кликне на њега да те одведе у референце и да лепо видиш извор одакле је та тврдња преузета.

Колико год сви ми знали да је све ово овде тачно, ми ипак правимо енциклопедију и треба да резимирамо оно што су већ други написали, а не да сами смишљамо закључке.

Друго, не разумем израз "организована мржња". Можда би требало преформулисати тај израз, јер нема никаквог смисла. Организована хајка, да. Подстрекач мржње, или масовне мржње, да. Али организована мржња... Не знам. За мене нема никаквог смисла.--Maduixa kaži 10:37, 12. април 2007. (CEST)

Moj ti je savjet procitati reference prije bilo kakvih tvrdnji. Sav je tekst striktno poduprt referencama i nista nije napisano iz glave. Ako vec znas cega vec nema u referencama, naglasi to i podvuci a ne govori na pamet. Nema potrebe pisati uz svaku recenicu i svaki paragraf odakle je to uzeto.--Djura 14:47, 12. април 2007. (CEST)

Djuro, последње упозорење

Следећи пут када уклониш ознаке са оваквог чланка, блок на један дан. Сматрај се упозореним. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 15:51, 12. април 2007. (CEST)

Nema problema gos'n administrator. Nauci se prvo ne diskvalificirati niciji rad bez citanja referenci i bez specificiranja sto je to govor mrznje a sto pristrastnost u samome clanku. Ja cu opet ukloniti besmislice a ti izvoli blokirati - mozes i na cijelu nedelju a mozda i za uvijek. Cinim ti zadovoljstvo - kao sto vidis!----Djura 17:20, 12. април 2007. (CEST)

Господине Јовановићу, да ли Ви то глумите полицајца или сте заиста неки од њих? Где то пише у правилима Википедије да неколико вас прописује шта се сме обрисати, а шта не? 87.116.160.152 17:38, 12. април 2007. (CEST)

Ja ove diskvalifikacije ne bih nikada obrisao ako bi netko od ovih koji ih uporno lijepe na clanak napisao bar jednu suvislu recenicu iz koje se vidi kako nesto ne postoji u referencama, kako nesto nije u suglasnosti sa referencama, kako je nesto proizvoljna interpretacija referenci, etc. Pored toga - treba biti konstruktivan tj. pokazati zasto je prigovor prigovor. Ovako postoji nekolicina njih koji znaju pravila koja su obavezna za one koji se trude procitati i napisati nesto a za tu nekolicinu nije obavezno nista. Stovise ni procitati vec ponudjene reference niti usporediti napisano sa referiranim! Na kraju - pravila sluze kako bi se postigao kvalitet pisanja a ne ometalo pisanje i popovalo nad necijim radom.--Djura 17:56, 12. април 2007. (CEST)

Докле год у овом чланку стоје конструкције као што су:

Он је први организовано и систематски ширио мржњу према Србима и свему што је српско.

"Отац домовине", како Хрвати називају србофоба и родоначелника усташа, Анту Старчевића, био је толико опседнут мржњом према Србима, да није могуће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста.

овај чланак није низашта осим за прерађивање. Самозапаљивање и демагогију оставите за своје личне текстове, на својим блоговима, новинама и слично. У енциклопедији треба хладне главе, што је могуће неутралнијим тоном излагати чињенице, и препустити читаоцима да из чињеница сами извуку мишљење-створе став о некој теми. Овим се не оспорава садржај, него тон.

Што се тиче {{ПОВ}}: Политика неутралне тачке гледишта за оне којима је тешко да исту прочитају - политика неутралне тачке гледишта на Википедији не значи да је неки поглед на тему тачан или не; Википедија се не бави утврђивањем истине (истина је релативна за свакога); НТГ на Википедији значи да све релевантне погледе (чињенице) о некој теми треба представити равноправно, чак и када се не слажемо са њима. Политика НТГ на Википедији је апсолутна и о њој се не расправља - ако не можете да живите са њом, нисте добродошли на Википедији, кратко и јасно. Толико о томе. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 19:47, 12. април 2007. (CEST)

Међутим неутрална тачка гледишта се да прерадити. али лепити говор мржње је тотална глупост. онај ко је досад лепио говор мржње не разуме се много у политику. Иначе чланак има сасвим довољно референци. --АПлећаш 19:52, 12. април 2007. (CEST)

A što uklanjaš oba, a navodiš da si uklonio samo govor mržnje? I šta je sa onim što sam naveo gore?--Бране Јовановић , ДГзС <~> 19:56, 12. април 2007. (CEST)

Зато што видим да се непотребно сукобљаваш са корисницима. --АПлећаш 19:58, 12. април 2007. (CEST)

Приједлог рјешења

1. Предлажем да они који постављају ова два шаблона у чланак, на страници разговора цитирају све спорне реченице, које индицирају на говор мржње и које оспоравају неутралност чланка.
2. Потом се смјењују они који раде на прерађивању дотичних, цитираних реченица и уклањају оба шаблона
3. Након тога, уколико постављачи шаблона нису задовољни, постављају шаблон поново, и на страници за разговор поново цитирају спорне реченице,
4. Уређивачи чланка уређују спорне реченице и уклањају шаблоне--Бановић (разговор) 20:01, 12. април 2007. (CEST)

Наравно, уколико нико не цитира спорне реченице, шаблони ће бити уклоњени, јер онда не постоји основа по којој би се они налазили у овом чланку.--Бановић (разговор) 20:03, 12. април 2007. (CEST)

Шаблон говор мржње није општеприхваћен и не може ни да се разматра. --АПлећаш 20:07, 12. април 2007. (CEST) А шаблон о неутралности може стајати на деловима текста. Али и Ђуру морамо одблокирати да би он суделовао у таквој расправи. --АПлећаш 20:08, 12. април 2007. (CEST)

Бранетове примедбе

Говор мржње - емотивно-неенциклопедијски склопови

"Отац домовине", како Хрвати називају србофоба и родоначелника усташа, Анту Старчевића, био је толико опседнут мржњом према Србима, да није могуће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста.

Срби су за Старчевића "смеће", "накот", они смрде и чешу се јер су добили име по сврабежу, а хране се фекалијама, итд. Онда, на другом месту, за њега Срби уствари не постоје (теорија о "православним Хрватима").

Помало зачуђујуће, али ту реченицу изрекао је кад је Србија била већ слободна, а Хрватска под Аустро-Угарском, из чега се види одакле фрустрациона мржња коју је ширио међу грађанством Хрватске.

"Мислите ли ви" - писао је Старчевић "да се против тој грдоби не буде сложило све што је крепостно, све што је божје?..." "Вандали су", писао је даље, "много племенитији". Све Срби што имају, украли су од Хрвата: јунаке, династије, Косово, Марка Краљевића, Милоша Обилића... А нарочито Косово, на коме су се борили сви осим Срба. "Нема", каже, "ни трага српској народности". Кнез Лазар је похрваћен, јер је он "нема двојбе, нечисте крви..."

Старчевић је први "научно" тражио истребљење Срба. Пишући на једном месту, како гордељеви Срби сматрају вешала као срамну смрт, он жали "што за ову њихову аверзију нису знали хрватски сељаци у Перушићу када су на ражњу испекли два Србина..."

Многи од тих цитата су директно старчевићеви, тако да се не могу спорити. А за овај текст морамо чекати и Трајана и Бранка и Ђуру. Мислим да је трајан дао неке од те литературе, на основу које је написао први јак део о Старчевићу. --АПлећаш 20:37, 12. април 2007. (CEST)

To nije sporno - sporan je esejističko-pripovedački/emotivni način na koji su ubačeni. Treba ih staviti u dovoljnoj meri da se prikaže ono čemu je reč (verovatno njegova mržnja prema Srbima) ali ne u tolikoj mri da je to jedini ili preovlađujući sadržaj. Ni članak o Hitleru nije put njegovih citata. Ovo što sada imamo je pretereivanje. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 20:47, 12. април 2007. (CEST)

Цитати, ако су тачни, а изгледа да јесу, не могу бити предмет спорења. Дакле само начин писања. а Старчевић је и био један мали Хитлер. --СрејовићНенад 20:56, 12. април 2007. (CEST)

[STATE AND HISTORICAL RIGHTS OF CROATIA AT THE BOTTOM OF THE CONFLICT WITH THE SERBS]

Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc. The language was hardly ever identified as Serbian: it was called Croato-Serbian, Croatian or Serbian --Sinovac 22:43, 12. април 2007. (CEST)

АПлећашов ПОВ

Ако се не наведе неки извор, то је оригинално истраживање.

Толико за ову итерацију. Када будем имао више времена да погледам и шта је све тачно на разговору, обрадићу и то. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 20:22, 12. април 2007. (CEST)

Плећаш, нисам ни ја баш најбоље упућен у збивања око рада на овом чланку. Свеједно, погрешно си схватио мој приједлог. Није твој задатак да цитираш спорне реченице, већ је то задатако оног ко налијепи шаблоне, што је и логично. Ако неко лијепи ПОВ шаблон, а не наводи реченице које су спорне, и које треба прерадити, шаблон ћемо уклонити.

Дакле, како сам у приједлогу навео, први корак је да спорне реченице маркира онај ко сматра да је овај чланак ПОВ, а тек потом ступају корисници који ће радити на чланку, а које си ти већ сам набројао. Мислим да ће се таквим начином рада избјећи беспотребне полемике. Поз.--Бановић (разговор) 20:54, 12. април 2007. (CEST)

Спољашње везе и њихова вредност

• Конгрес српског уједињења: IDEA OF GENOCIDE MATURED IN AUSTRIA-HUNGARY - говори о периоду после Старћевићеве смрти до Другог светског рата, а тема је, као што и наслов каже, да је идеја о геноциду који се десио у том рату зачета и развијала се још раније. Нема ни речи о Старчевићу, можда се може употребити за Јосипа Франка и Хрватско државно право. Уклањам са стране јер није везан за тему. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:04, 12. април 2007. (CEST)

Мислим да је тај део исто битан због континуитета од старчевића до усташа, али то ће други боље знати рећи. Чудно је да се ти иначе не бавиш историјом него само за контрирање. --СрејовићНенад 21:09, 12. април 2007. (CEST)

Хмм - ја сам мислио да је Бановић овде позвао да решимо ситуацију са чланком, не да истерујемо на чистац ко се чиме бави? Или ти можда сматраш другачије? Што се тиче твог мишљења о вези, слободан си да је прочиташ (као и ја што сам) и да онда оцениш је ли јесте или није битна за чланак. Сад, желиш ли ти да ја конкретизујем своје примедбе или имаш нешто друго на уму? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:21, 12. април 2007. (CEST)

Битно је за чланак и извини због удаљавања од теме. Тај део показује континуитет од Старчевића, његоових идеја, франка до устша и геноцида. Иначе има та књига више поглавља тако да би и остала поглавља била вредна да стану на чланак. Крестић је истакнути познавалац друге половине 19. и почетка 20. века. И председник је историјског одела САНУ. --СрејовићНенад 21:27, 12. април 2007. (CEST)

Nebitno je za članak jer se članak ne bavi kontinuitetom ideje genocida u Hrvatskoj u 20. veku, nego Antom Starčevićem. Kako je dokazivanje kontinuiteta netrpeljivosti bitno za članak o Anti Starčeviću? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:30, 12. април 2007. (CEST)

Da pojasnim - nama trebaju izvori prvo za podatke o Starčeviću, pa tek onda o uticaju njegovih ideja, ako do toga i dođemo, budući da trenutno nemamo čak ni pristojan članak za početak. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:34, 12. април 2007. (CEST)

Видиш то је вањска повезница и може бити битна онима, који ће то расправљати. И повезница има везе бар са једном реченицом у тексту. и то реченицом, која је стављана под упитник. --СрејовићНенад 21:38, 12. април 2007. (CEST)

Ko to želi da raspravlja, treba da raspravlja na forumu, ne ovde. Ako na "rečenicu pod upitnikom" misliš da odeljak koji je pod {{pov}}, to nije u tome, eventualno je u jednom od odlomaka baš ovde na strani za razgovor.--Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:51, 12. април 2007. (CEST)

• Конгрес српског уједињења: GENOCIDE IN THE SERVICE OF THE IDEA OF A GREATER CROATIA - Nebitno se za temu - govori se o enkspazionističkim ambicijama Hrvatske generalno. Poimence može biti bitna za druge likove poput Stjepana i Antuna Radića, Pavelića, Kvarternaka i sl. Za Starčevića jedino u slučaju da se dokazuje da je neko bio inspirisan njime, ali i to ide na taj članak, ne na ovaj. U svakom slučaju, ne doprinosi apsolutno ništa sadržaju članka. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:51, 12. април 2007. (CEST)

[1.Поглавље Крестићеве књиге] The favourable social and even economic situation of the Serb frontiersmen acted stimulatively upon certain categories of bonded peasants of Catholic faith. Burdened by numerous taxes, they rebelled wanting to be equalised socially with the rights of the frontiersmen. There were cases where protesting against feudal encumbrances, homesteaders of Catholic and Orthodox religion acted in solidarity. At any rate, during the feudalist society, the antagonism of the upper classes, the so-called Croatian political people, was not transferred to the subjected and disenfranchised portion of the Croatian people, to the broad masses. This is a fact of particular significance and it must be taken into account when discussing the development of genocidal ideas against the Serbs in Croatia. Ово поглавље показује објашњење за један спорни део. Иначе не смију се повезниице избацивати. него их треба додавати. --Sinovac 22:47, 12. април 2007. (CEST)

Pa dobro Banoviću, da li ja sada treba da dokažem nešto. ili da se raspravljam sa pedesetoricom koji mi ne daju da dišem? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 22:53, 12. април 2007. (CEST)

Ти си избацивао доказе, а ја убацујем доказ у спорни део. то се разликује. Нисам скинуо још пов, али сада се може већ скинути. Не скидаје чињенице. --Sinovac 22:56, 12. април 2007. (CEST)

Kakve činjenice? Kakav pov? O čemu ti zapravo pričaš? Da li znaš zašto uopšte služe spoljašnje veze? Na koji način ove veze obogaćuju članak? Šta se dobija njihovim dodavanjem? Kako je to bitno za temu članka? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 22:58, 12. април 2007. (CEST)

Ти скидаш не само вањске везе, него и референце. Једноставно неприхватљиво. Смири се мало и погледај шта радиш. Референце се не смију мицати. А ни вањске везе, ако су битне за чланак. Поготово за овако врућ чланак. --Sinovac 23:04, 12. април 2007. (CEST)

Како сам навео, проблематика везана за овај чланак ми није позната, а приједлог сам изнио само као начин да се избјегну беспотребне свађе.

Пошто видим да ратујете измјенама, предлажем да се чланак привремено закључа. А потом понови исти процес какав сам навео горе, уз мале модификације. Дакле, у првом кораку, на страници за разговор, постављачи ПОВ шаблона описују све оно чиме нису задовољни, а у другом кораку, такође на страници за разговор група корисника који желе да уређују овај чланак износи побољшан текст, преформулисан, референце....

Блокирање корисника, без жестоких кршења правила, тј. само ради расправе на овом једном чланку не долази у обзир. --Бановић (разговор) 23:36, 12. април 2007. (CEST)

O etici uredjivanja ovog clanka

Vidim kako gos'n administrator zna sto je pravo pitanje i sto je pravi odgovor. Kako, po sopstvenom priznanju nije ni procitao reference, nema se razloga ni diskutirati o njegovim primjedbama.

Ono na sto bih upozorio je da se treba voditi rasprava samo medju onim urednicima koji vladaju znanjem teme koja se obradjuje. Inace, ako se dozvole ovakve intervencije u ozbiljan uredjivacki rad - mnoge dobre ideje i tekstovi ce propasti. Sto me je najvise iznenadilo je ponasanje administratora koji forsira ilegalnu diskvalifikaciju clanka - sto bi mu dalo pravo da stovise i obrise cijeli clanak.

A vec o spornom ...

Један од разлога за мржњу је можда и то што су Срби као граничари имали одређене привилегије у Аустроугарској, за разлику од Хрвата који су били кметови. [2]. Ту мржњу према Србима код хрватских сељака је Старчевић артикулисао. Он је први организовано и систематски ширио мржњу према Србима и свему што је српско. [3] Нико прије њега и задуго после њега, све до Јосипа Франка и Анте Павелића, није уложио толики труд у распиривање антисрпских осјећања.

... - ja tu ne vidim razloga za bilo kakvu diskusiju. Ja sam vec naveo sto su rekli Taylor i Jelaviceva , a jos ako se dodaju sve one 'mile' rijeci o 'pasmini slavoserbskoj' koje je sam Starcevic znao reci, nema tu govora ni o cemu drugome nego samo o mrznji. Da je to radio organizovano - vidi se po tome da je iza sebe imao partiju koja je sprvodila tada, a i kasnije u ustaskoj praksi, Starceviceve ideje. Svi clanovi Starceviceve Stranke prava su listom otisli u ustase. Dakle - brisite diskvalifikacije teksta i sumnje u dobre namjere urednika.

Ja sam ipak blokiran i javljam se sa druge IP adrese jer je gos'n administrator blokirao moju IP adresu - ne znam na koliko dugo.

Na kraju jedan rukohlap Branku (i ostalima) na uredjivanju clanka i svima vama sto ste obranili posten Brankov rad. (rukohlap - na nasem liepom natraznjacko-korienskom hrvatskom - pljesak ili aplauz)

--Djura 05:14, 13. април 2007. (CEST)

1. "Gospodin administrator" po sopstvenog priznanju i na sopstvenu inicijatiju čita tzv. reference koje su navedene na kraju - prevod na engleski knjige napisane i izdate na srpskom - i zna šta piše u njima i zato ih i stavlja na stranu za razgovor, budući da ne govore o temi ovog članka. Takođe sam naveo za šta smatram da bi reference bile korisne. Da ne moram da ratujem sa onima kojima je "neutralna tačka gledišta" stran pojam i da im konstantno vraćam izmene, možda bih imao vremena da napišem da se to što oni misle da govore te "reference" koje sam uklonio nalazi u drugim vezama koje nisam uklonio.
2. Što se tiče "spornog dela" - obrati se "gospodinu administratoru" APlećašu koji je oznaku stavio, ne meni. Što se mene tiče, taj deo je napisan kao originalno istraživanje. Ako postoji autor koji konkretno tvrdi "Po autoru XY Starčevićeva mržnja prema Srbima je potekla od..."[REFERENCA] to treba da stoji, super referencirano, i ne moramo da se obaziremo ni na čije primedbe, jer to tamo piše. Ako postoji, ok. Ako ne, mora da leti. Ovo što Sinovac pokušava je ekstremno glupo, jer se u tim vezama nigde konkretno ne pominje Starčević, nego se priča uopšteno, i samo su tako reference i upotrebljive, tako gde se konkretno priča o širem kontekstu, ne u članku o konkretnoj osobi.
3. Ne znam zašto čestitaš Branku ili nekome - koliko vidim, sav osporeni sadržaj članka je delo neprijavljenog korisnika, ostali su jedino dodavali viki formatiranje, ne dodajući nikakav enciklopedijski sadržaj.
4. Žalosno je što se svi ovde prave ludi - kao enciklopedijski, članak je jedna više od klice. Podataka je vrlo malo, dao ih je samo "omraženi Mir Harven", ostali "zainteresovani administratori" se ubiše dokazujući da je Starčević mrzeo Srbe i Jevreje, kao da se radi o nečemu što je teško dokazivo - pa za to su dovoljna dva citata i dve refence koje su već navedene. Članak u ovom obliku postiže jedino da bude otpisan kao pljuvačka propaganda, niko neće reći, "e svaka čast, odličan članak, sad mi je jasno zašto se smatra da je bio ovakav/onakav, daj da pročitam reference šta još kažu o tome". Dokle god to "druga strana" ne ukapira, džaba se uklanjaju "osporene oznake" i forsira pljuvanje po neistomišljenicima - to mnogo više govori o "vašim" namerama, nego o mojim. Dakle, ima li na drugoj strani interesa da se članak upristoji, ili će se insistirati da je ovakav članak prikladan za Vikipediju?

A inače, odblokiran si juče, zašto ne čitaš svoju stranu za razgovor?--Бране Јовановић , ДГзС <~> 07:36, 13. април 2007. (CEST)

Сређивање чланка

Измене, по параграфима: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

"Ипак Анте Старчевић је најпознатији као вођа национал-шовинистичког покрета ситне буржоазије под називом "Правашки покрет" и као осниач Странке права на чијем је челу остао до своје смрти." - Тренутно једино што видим као неспорно јесте да је основа Странку права и да је она била националистичка. За то сам ставио референцу, а ако неко има још нешто да дода, нека стави одговарајућу референцу уз додатак.

1. "Анте Старчевић, или „отац нације (отац домовине)”, како су га Хрвати звали, је родоначелник организоване мржње према Србима. Она је постојала и пре њега." - небитно за одељак "живот", без референци. Такве ствари треба да иду у политички рад заједно с референцама. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. "Ипак" треба избегавати. Или јесте или није. Ми се не бавимо есејистиком, него навођењем факата. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
3. "...најпознатији као вођа..." потребно је доказати одговарајућим референцама, што је бесмислено. Боље је склопити реченицу друкчије. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
4. "Правашки покрет" је написан великим почетним словом, што говори да је у питању нека организација. Нисам приметио да постоји таква организација (нисам приметио није иронично, већ факт да нисам приметио). Ако је постојала таква организација, дајте фереренце. Ако је у питању покрет, пише се малим почетним словом, а такође су неопходне референце да је тако нешто постојало. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Хрвати га зову оцем нације то је неоспорна чињеница, о којој нема приче. --АПлећаш 22:11, 13. април 2007. (CEST)

Остали наслови нису у складу с једном енциклопедијом. Све сам их превео у један наслов "Политички рад". --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

1. Референца "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm" помиње на једном месту Старчевића и то у контексту Богданова, нигде више. У том смислу не објашњава нигде Старчевићеву мржњу према Србима, па сам је избацио. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. Унутар референце http://www.suc.org/culture/library/genocide/k2.htm Старчевић се помиње у следећим контекстима: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   1. Да је Брлић тврдио, за разлику од њега (и других), да Хрвати немају право на државу. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   2. (Потом се помиње неки Миле Старчевић.) --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   3. Помиње се каквим је све погрдним именима називао Србе: Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   4. Помиње се у контексту тога да су га Хрвати добро примили. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

"Један од разлога за мржњу је можда и то што су Срби као граничари имали одређене привилегије у Аустроугарској, за разлику од Хрвата који су били кметови. [2]. Ту мржњу према Србима код хрватских сељака је Старчевић артикулисао. Он је први организовано и систематски ширио мржњу према Србима и свему што је српско. [3] Нико прије њега и задуго после њега, све до Јосипа Франка и Анте Павелића, није уложио толики труд у распиривање антисрпских осјећања."

1. У конкретној литератури не постоји: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   1. Да је разлог за мржњу можда (успут, нема "можда", или јесте или није, или неко то тврди или нико то не тврди) и то што су Срби били граничари а Хрвати кметови, --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   2. Да је Старчевић баш ту мржњу артикулисао, --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   3. Да је Старчевић организвовано ширио мржњу према Србима и свему што је српско.
   4. Да нико пре њега и задуго после њега није уложио толики труд... --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. У односу на литературу извукао сам следеће: --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   1. Старчевић је Србе називао различитим погрдним именима (са цитатом у референцама). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   2. Да је био добро примљен у хрватском друштву, што је продубило јаз између Хрвата и Срба (са цитатом ниже у референцама). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

"Отац домовине", како Хрвати називају србофоба и родоначелника усташа, Анту Старчевића, био је толико опседнут мржњом према Србима, да није могуће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста. Био је аскета и живео је у малој собици с две столице и једним столом. Његова дела, иако под утицајем расистичких теорија XIX века, што се види по његовој одредници "нације" коју је прихватио од Гобиноа ("венчање неједнаких раса"), опет нису доследна, јер их, никада није доказао. Проблем у схватању Старчевића долази отуда, што на једном месту говори о Србима као о "нечистој пасмини", а на другом, како их ваља асимиловати. Каже он: "Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах." . Помало зачуђујуће, али ту реченицу изрекао је кад је Србија била већ слободна, а Хрватска под Аустро-Угарском, из чега се види одакле фрустрациона мржња коју је ширио међу грађанством Хрватске.

1. Као што нпр. Младића не описујемо као исламофоба, тако нећемо описивати ни Старчевића као србофоба. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. "... толико опседнут мржњом према Србима, да није могће тачно докучити да ли је био расиста или шовиниста". Није доказано да је био "опседнут", а што се тиче докучивања, то бих вас молио да оставите за своје личне интроспекције и да поштедите енциклопедију својих дилема. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
3. "Његова дела... под утицајем расистичких теорија... коју је прихватио од Гобиноа... опет нису доследна јер их никада није доказао": --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   1. Не видим литературу која поткрепљује да су његова дела под утицајем расистичких теорија (верујем да јесу, али то није довољно). Исто важи и за "прихватање од Гобиноа" --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
   2. Очигледно је да овде има "великих мислилаца" који су тако добро упућени у Старчевићева дела да знају да она нису доследна. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
4. "Проблем у схватању Старчевића долази...": Видим да се овде и дубокоумно проблематизују Старчевићева схватања. Наравно, без литературе --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
5. "Помало зачујуће, али...": А видим да се овде неки и чуде. Наравно, врли писци овог текста на Википедији, не нико други. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
6. "... фрустрациона мржња ... ": Такође, овде има и психолога који су добро упућени у то шта значи "фрустрациона мржња". Опет без литературе. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
7. Цитат сам пребацио у део у ком се наводи да Србе назива различитим погрдним именима. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Срби су за Старчевића "смеће", "накот", они смрде и чешу се јер су добили име по сврабежу, а хране се фекалијама, итд. Онда, на другом месту, за њега Срби уствари не постоје (теорија о "православним Хрватима"). Сем Срба, одбијао је и Аустријанце и Немце, и Мађаре посебно, док је високо уздизао Енглезе, Французе и Турке, као и Бугаре. Дакле, изгледа да је подсвесно начео огурску теорију о Хрватима, који су, по њему, ослободили Угарску, а Аустрију начинили великом. Грубо је писао о бану Јелачићу, бискупу Штросмајеру, Фрањи Рачком и Ивану Мажуранићу. На крају, у свом његовим сценаријима, ипак Срби постоје и за њега су они били Трибали, који су "ждерали остатке жртава". Истовремено су, као такви, били по њему "сужњи", а радили о "глави свима, па и суседима". Срби су били по њему највише слуге Хрватима. Сви највећи српски јунаци су "Хервати", док су издајници "пасмине славосербске". Пише Старчевић: "У Стефану Душану угаси се последњи трак прејасне херватске династије Неманићах који кроз векове, и као краљи владаху..." . По њему је и Милош Обилић "Херват" ("Милош Кобилић показа се Херватом..."), док то Вук Бранковић није. У Косовском боју Срби за Старчевића немају скоро никакву улогу, јер су на челу снага антитурског савеза "Краљ Босне, и Кастриотић, са својими Херватима и Скипетари, и множина Булгарах и Румуњах."

1. Из овог пасуса документовано је једино, поред већ наведеног да је називао Србе погрдним именима, да је да је Старчевић познате српске личности из историје сматрао Хрватима. Остало нема референци. Кад се пронађу. Не сумњам да је доста из овог пасуса истинито, али референце за то не постоје. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Сличан однос имао је и према Јеврејима. Између осталог, о њима је говорио овако: »Жидови ... су пасмина, изузев које изнимке без свакога морала и без сваке домовине, пасмина које свако удо подано је само добитку осебну, или ономе својих рођака«. Пустити Јевреје да учествују у јавном животу је по Старчевићу кобно: »У чашу најбистрије воде баци мрву блата, па се сва вода буде замутити«. На сличан начин су по Старчевићу Јевреји »премного покварили и растровали народ француски«.

1. Мале измене у овом пасусу. Верујем да су цитати ваљани, па сам само ставио да се траже референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Анте Старчевић није био клерикалац, напротив. У Католичкој цркви Страчевић је видио великог противника независне хрватске државе, што није било нетачно обзиром на велику повезаност Хабсбуршке династије и Ватикана. Аустроугарска монархија била је најкатоличкија земља у Европи тог времена. Страчевић је био и против Аустроугарске али је све то надмашивала његова мржња према Србима.

1. Овде се опет креће од поетских елемената. Ако није био клерикалац и био је нешто напротив, онда се лепо каже да је био антиклерикалац, а не уносе се поетски елементи у енциклопедију. Ово је мање-више документовано у Опћој енциклопедији, па стављам ту референцу. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. Наравно, и овде се јасно види какав је говор мржње у питању. По потпуно десетој теми (Старчевићев однос према католицизму) мора да се стави да је мрзео и Србе. Да читам на неком другом месту, смејао бих се чланку. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

И Ватикан и Аустроугарска били су по мишљењу Старчевића „спољни непријатељи”, којих ће се Хрвати једном за свагда ослободити. Са друге стране, Срби су у то вријеме чинили 32% становништва Хрватске и Далмације. У самој Хрватској многи су се још увијек сјећали свог православног српског поријекла. На истоку је била нарастајућа Србија. Све је то Старчевића упућивало на мисао да ће у будућности Срби бити главни противници у остваривању његовог сна о Великој Хрватској, која се по њему простирала чак до Шумадије. То може бити један од узрока његовог страха од Срба, и мржње према њима.

1. Ово постаје све смешније. "Ватикан и Аустро-Угарска су били спољни непријатељи, а Срби су чинили 32% становништва Хрватске". Врло повезане изјаве, нема шта. Преко тога, не постоји одговарајућа литература која потврђује да су Срби чинили 32% становништва. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. А видим да овде има и читача мисли кроз време. Бемлитисунце! Ето, знају какве су мисли прогониле Старчевића. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
3. Укупно, овде би још понешто и могло да остане да постоји одговарајућа литература за то. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Whereas in 1840 there were in both the civil and military parts of Croatia 504,246 Serbs, making up 31.41% of the total population, in 1857, even though all other populations had increased, that of the Serbs had decreased, accounting for only 29.4%. [поглавње 3. Крестићеве књиге Историји Срба 1848-1914.]

"Мислите ли ви" - писао је Старчевић "да се против тој грдоби не буде сложило све што је крепостно, све што је божје?..." "Вандали су", писао је даље, "много племенитији". Све Срби што имају, украли су од Хрвата: јунаке, династије, Косово, Марка Краљевића, Милоша Обилића... А нарочито Косово, на коме су се борили сви осим Срба. "Нема", каже, "ни трага српској народности". Кнез Лазар је похрваћен, јер је он "нема двојбе, нечисте крви..."

1. Ово би још и могло остати у чланку, под условом да се среди, дода литература и установи контект у коме се ово додаје у чланак. Значи још која реченица около. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Старчевић је први "научно" тражио истребљење Срба. Пишући на једном месту, како гордељеви Срби сматрају вешала као срамну смрт, он жали "што за ову њихову аверзију нису знали хрватски сељаци у Перушићу када су на ражњу испекли два Србина..."

1. Ово захтева референцу и контекст. То да је он ово или оно тражио "научно" -- неопходно је дати референцу за то. Друго, конкретан цитат Старчевића везан за конкретан инцидент може стајати искључиво ако се поткрепи ваљаним његовим цитатом са пуним контекстом. Ако је контекст исправан, свакако је да тако нешто треба да стоји у чланку. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Старчевић није дочекао стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, али је нову државу дочекала његова мржња. Католичка црква ју је распиривала, као и Немачка, Мађарска и Италија. У Другом светском рату је дошло до усташког крвопролића, које између осталог било инспирисано и Старчевићевим делима. У Начелима хрватског усташког покрета стоји: "Све што је хрватски народ несвјесно стољећима у себи носио, то је Старчевић изнио на дање свјетло, обликовао, образложио и ставио у темеље наше народне борбе."

1. Из овога исходи да је Старчевићева мржња религијско-метафизичка појава. Не, ми се не бавимо овде ни религијом, ни метафизиком, већ писањем енциклопедије. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)
2. Овај чланак се не тиче ни католичке цркве, ни Немачке, ни Мађарске, а ни Италије. Не тиче се ни Другог светског рата. Једино што овде има смисла јесте да се усташе позивају на Старчевића. И ту сам ставио да се траже извори. Верујем да је цитат исправан, али је неопходно поткрепити то одговарајућом референцом. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Средио сам и спољашње везе (нисам ништа избацивао, све се тиче Старчевића). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

И молио бих вас сад да наставите с аргументованом расправом. Све што има релевантну и провериву референцу -- може да уђе у текст. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:59, 13. април 2007. (CEST)

Destrukcija i ometanje a ne sredjivanje clanka

Kako vidim - nastavlja se ono sto se je pocelo sa diskvalifikacijama (govor mrznje, nepristrasna tacka gledista)

• 'govor mrznje' je ocitno bio akt podvale - koji je na zalost dosao od nekoga ko bi morao znati sto se moze i smije koristiti
• 'neutralna tacka gledista' isto tako jer gospoda koja su je forsirala bez ikakvog racionalnoga objasnjenja nastavljaju

sa necim sto i njima samima nije jasno

Drugo, ponasati se tako propisujuci pravila za druge a prakticki nista ne doprinoseci i jos k tome popujuci o tome sto je enciklopedija a sto nije - nije baza ni za kakvo sredijvanje icega.

Dakle, sve sto mogu ja doprinijeti - je vratiti na staro.

Na kraju - zanimljivost o 'doktoratu' 'dra' Starcevica.

Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902 Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravica

Clanak

Milan Saric: Zivot i rad dra Ante Starcevica

Strana 133 - Tadanji biskup senjski, Mirko Ozegovic, posalje ga u sjemeniste u Budimpestu, gdje je Ante uz bogoslovne nauke slusao filozofiju i slobodne znanosti. Posto je polozio stroge ispite u filozofiji i slobodnim znanostima bio je vec 1846. promoviran na cast doktora filozofije

tj. nesto kao honoris causa - i to ne od univerziteta nego od teoloskog seminara!!!

--Djura 19:44, 13. април 2007. (CEST)

Žuti karton. Molim te da se baviš samo člankom i da radiš konstruktivno bez cinizma. --BokicaK ^{Got something to say?} 19:51, 13. април 2007. (CEST)

Ja stvarno vise ne shvatam zasto da se smaramo s Verlorom kad je tako ocigledno... --Милош Ранчић (р|причај!) 20:03, 13. април 2007. (CEST)

---

Samo jos jedan komentar s moje strane - nadam se kako ce biti dovoljan za crveni karton. Ovo ispod je kopirano sa iste ove strane

Политика неутралне тачке гледишта за оне којима је тешко да исту прочитају - политика неутралне тачке гледишта на Википедији не значи да је неки поглед на тему тачан или не; Википедија се не бави утврђивањем истине (истина је релативна за свакога); НТГ на Википедији значи да све релевантне погледе (чињенице) о некој теми треба представити равноправно, чак и када се не слажемо са њима. Политика НТГ на Википедији је апсолутна и о њој се не расправља - ако не можете да живите са њом, нисте добродошли на Википедији, кратко и јасно. Толико о томе. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 19:47, 12. април 2007. (CEST)

Postalo mi je zanimljivo jer tvrdi kako Википедија се не бави утврђивањем истине a onda Политика НТГ на Википедији је апсолутна и о њој се не расправља. Dakle - kako je moguce znati kada primijeniti НТГ ako se Википедија се не бави утврђивањем истине???

Zabavno - nema sto. Na engleskoj je Wikipediji jedno od pravila - odbaci svako pravilo koje te smeta u poboljsanju kvalitete clanka. Apsolutno najbolje pravilo koje Wikipedija ima!

S druge strane, ako neko od djaka u srednjoj skoli ovdje u Americi u nekom svome domacem zadatku citira Wikipediju - puno puta slijedi mu ocjena F. Sasvim razumljivo. Nadam se kako ce i na brdovitom Balkanu poceti imitirati Amerikance.--Djura 21:03, 13. април 2007. (CEST)

I sta je tu sporno u vezi sa NTG? I da li sam te zamolio da se drzis clanka? --BokicaK ^{Got something to say?} 21:07, 13. април 2007. (CEST)

Russellov paradox. Ako je NTG uopce primjenljiv onda se mora znati kada, tj. sto je kriterij istine koji se mora slijediti kako bi se primijenio NTG. Ali, Wikipedija se ne bavi istinom - (jer je istina relativna - po nekom od administratora )- dakle nema kriterija kada primijeniti NTG. A s druge strane - mora se primijeniti jer je politika NTG apsolutna.

Jeli ovo dovoljno za crveni karton?

A o clanku - prvo logika i etika - pa onda administartori, upravnici i smetala. To jest - znanje pa onda sve ostalo. Kao sto vidis - ja mogu doci do svake knjige o Starcevicu i to je odakle moje znanje dolazi.--Djura 21:50, 13. април 2007. (CEST)

Nije Raselov paradoks, nego je kvazi paradoks za polupismene - Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine jer je istina relativna, nego beleženjem proverljivih činjenica, relevatnih za temu. Svaki suprotstavljeni/nesaglasni pogled treba zabeležiti u odgovarajučoj meri, ne dajući mi ni više ni manje prostora negošto zaslužuje. To je Vikipedijina neutralna tačka gledišta na Vikipediji. Interesantno je da o logici i etici pričaš ti, koji pljuješ po neistomišljenicima. A ako si mofgao doći do svake knjige o Starčeviću, kako si došao isključivo do negovih citata, a nikako i do biografskih podataka koji bi trebalo da se nalaze u Vikipediji? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:59, 13. април 2007. (CEST)

НТГ се увек примењује, без изузетка. Држи се Старчевића. Покушај да се угледаш на Милоша, тј. на начин на који он објашњева зашто је шта урадио. --BokicaK ^{Got something to say?} 21:57, 13. април 2007. (CEST)

Последње објашњење

Претпостављам да онај ко неће да схвати, не може да схвати, али укратко, последњи очајни покушај да се незаинтересованом објасне неке ствари. Википедија почива на Пет основних принципа:

1. Википедија је енциклопедија
2. Википедија има неутралну тачку гледишта
3. Википедија је слободан садржај
4. Википедија има правила понашања и
5. Википедија нема чврстих правила сем ових набројаних овде.

Дјури тренутно сметају прва четири, а одговара му само пето. Али, док се кршење једног поједничног просто не толерише, кршење сва четири истовремено се не може окарактерисати никако него као намерно саботирање пројекта. То се лечи само трајним онемогућавањем ометања пројекта, и то ни један админ не може нити сме да толерише, јер је "посао" админа да штити Википедију, не да помаже онога ко активно омета њен рад. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:17, 13. април 2007. (CEST)

Još jedan žuti

Ono što važi za djuru, važi i za korisnika Branko1408. Opomena više neće biti. Prestani sa kršenjem osnovnih principa Vikipedije. --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:46, 13. април 2007. (CEST)

Википедија:Неутрална тачка гледишта

Ево једне смерница за све будуће уреднике овог чланка. У питању чланак о Садаму Хусеину на енглеском језику, али се савет може применити и на писање чланка о Старчевићу на српском.--Дамјан /разговарајмо/ 22:36, 2. март 2009. (CET)

Нећете чак ни морати да напишете да је био зао. Зато чланак о Хитлеру не почиње са „Хитлер је био зао човек“ — нема потребе да то пишемо, његова дела га осуђују изнова и изнова. Зато на Холокаусту само без страсти наводимо чињенице, а гласови мртвих изнова узвикују на начин који чини називање погрдним именима истовремено и бесмисленим и непотребним. Молим вас урадите исто: наведите Садамове злочине и наведите своје изворе.

Ma samno treba dodati da je u molbi beogradskom liceju napisao da je po narodnosti Licanin a nikako Hrvat (doslovce) dokupemnt P-581 od 30.avgusta 1851. licno video...dovoljno da se utvrdi da je ljigavac....Amon.

Старчевић је обликовао данашнји хрватски национализам, то је истина. Али у овоме тексту човјек не може сазнати ништа о нјему, само о томе како је вријеђао Србе. Уредите то мало лјуди.--Wustefuchs (разговор) 22:15, 23. децембар 2009. (CET)

Но, свакако нам можеш помоћи! Википедија на српском језику није само за Србе и сви добронамерни уредници су добродошли. Једини је проблем ако не владаш нашим језиком... --Dzordzm (разговор) 05:54, 24. децембар 2009. (CET)

Па цела његова политичка активност и публицстички рад су били шовинизам и неизмерна мржња према Србима. Целу књигу је написао о Србима где их не види као људе. То виде историчари М. Грос и А. Тејлор.

Не обраћај пажњу на наљепницу глобализуј. То је направио један корисник који има антипатичност према Србима. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:25, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Само могу рећи да је чланак пун изваљотина и глупости :(

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.138.106.229 (разговор • доприноси) | 22:27, 25. април 2010 Napomena: Ante Starčević nije smatrao Srbe "Tribalima" nego pravoslavnim Hrvatima...Tribali su alternativni naziv za Dukljane/Zećane (današnje Crnogorce). On je takođe svojatao i Crnu Goru kao takozvanu "Crvenu Hrvatsku".