Razgovor:Ante Starčević/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Primitivan rasist, preteca ustastva

http://www.novilist.hr/default.asp?WCI=Pretrazivac&WCU=285A28602863285A2863285A28582858285E286328632863285928602858285E285B285828632863286328592863E

• Изворни текст који је поставио корисник Purger је уклоњен због кршења ауторских права. Заинтересовани га могу наћи на горњој адреси. --Dzordzm 01:25, 1. март 2006. (CET)

Pokusao sam malo bolje osvijetliti ovoga provincijalnoga politicara na hrvatskom dijelu Wikipedije. Kako vidim namecu se agresivno politicki korektna piskaranja i velicanja covjeka koji bi se tesko mogao uvrstiti igdje u Europi u nacionalne velicine, a svako drugo imalo objektivno se ultimativno brise - pa ovdje je dolje moje vidjenje ovoga covjeka, bazirano na clanku u "Novome listu". Bio bih zahvalan ako bi dio moga teksta nasao mjesto u vasem tekstu o Starcevicu. Ne cinim to sam jer nemam cirilicni font niti mi je jezik standardni srpski.

Njegovo razumijevanje osnovnih ljudskih prava i povezivanje građanske slobode s ljudskim pravima je doista primitivno i krajnje selektivno. Na primjer, Starčević kritizira socijalizam kao »nespodobu«, a oduševljava se kolonijalizmom pa kaže kako bi »Alžir trebalo gusto naseliti s nekoliko milijuna sretnih Francuza, a ne da budu sto i pedeset tisuća protiv dva i po milijuna Arapa«.

Svoj rasizam Starčević bazira na pisanju starogrčkih pisaca koji su smatrali kako su neki ljudi po prirodi stvari robovi, jer imaju »samo polovicu razuma« pa tako njima »moraju vladati ljudi ljudske naravi«. O narodima i ljudima koje on vidi kao proklete i niže rase govori kao o životinjskim pasminama, te aktivno koristi isti termin kada govori o njima.

O Židovima ima cijeli traktat koji bi se mogao sažeti ovako: - »Židovi ... su pasmina, izuzev koje iznimke, bez svakoga morala i bez svake domovine, pasmina koje svako udo podano je samo dobitku osebnu, ili onome svojih rođaka«. Pustiti Židove da sudjeluju u javnom životu je kobno: »u čašu najbistrije vode baci mrvu blata, pa se sva voda bude zamutiti«. Tako su i Židovi »premnogo pokvarili i rastrovali narod francuski«.

Ali, od Židova ima i gorih! Kod Starčevića, pojam »Slavosrba« je najprije politički: to su politički protivnici, koji se »prodaju tuđinskoj vlasti«. Zatim, to su svi oni koji s naklonošću gledaju na ujedinjavanje Južnih Slavena, a da ih sve ne smatraju Hrvatima. Kasnije i sa godinama Starčević sve više markira »Slavosrbe« kao posebnu etničku skupinu, ili po njemu - »pasminu«, koje rangira civilizacijski niže od Židova, pa kaze:

»Židovi su manje škodljivi nego Slavosrbi. Jer Židovi gledaju samo za se i za svoje...a Slavosrbi su uvek samo za zlo: ako nemogu sebi pribaviti korist, oni gledaju da naškode dobroj ili pravednoj stvari, ili onim koji su za nju.«  Dalje - tvrdi kako je različitim »prokletim pasminama« činjena nepravda, što je ove još više pokvarilo i učinilo da su se dali »na osvetu proti svojim tlačiteljem«, pa kao ubijedjeni rasist naglašava kako »prokletim pasminama«, tj. nižim rasama nipošto nije trebalo dati ulogu u javnom životu.

Pod stare dane poistovjećuje Srbe sa »pasminom slavosrpskom«, i ruga im se za njihove davne poraze, sto je izazvalo negativne reakcije i u samoj njegovoj Stranci prava pa je tako pravas Erazmo Barčić godine 1894., ovo Starcevicevo ruganje i rasizam opisao kao »nabacivanje blatom i najprostijimi infamnimi pogrdami«.

Сређивање

Ок, ајд да видимо да мало уредимо овај чланак. За почетак, верујем да је проблематично да се каже да га Хрвати сматрају оцем нације. Верујем да има Хрвата који нису поборници лика и дела Старчевића, па да у крајњем случају може да стоји неки Хрвати. Свакако би боље било наћи неки цитат и рећи неки га називају/називали су га оцем хрватске нације, као на пример аутор тај и тај у делу том и том. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:02, 19. децембар 2006. (CET)

Ово прецртавам! Човек се налази на новчаници од 1000 куна[1]! Ево и хиљадудвестапедесетпрвог у мом списку доказа да је НДХ (данас позната и као Република Хрватска) расистичко-нацистичка творевина. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:50, 19. децембар 2006. (CET)

Затим, ова реченица: Сем Срба, одбијао је и Аустријанце и Немце, те Мађаре посебно, док је високо уздизао Енглезе, Французе и Турке (!!?), као и Бугаре (!!?). Јел аутор поменуте реченице жели да нам саопшти да није само Старчевић био расиста, већ је то и он сам (њему је нормално да неко велича Енглезе и Французе, док га чуди, и збуњује како неко може имати иста осећања према Турцима и Бугарима).. ови узвичници ће да лете одма`. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:05, 19. децембар 2006. (CET)

Следећа реченица: Истовремено су, као такви, били по њему "сужњи", а радили о "глави свима, па и суседима", што је, наравно опет контрадикторно. Не успевам да уочим контрадикцију у овој реченици, тако да ћу коментар о контрадикторности уклонити, уколико контрадикција ипак постоји, моја логика је мало зарђала. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:22, 19. децембар 2006. (CET)

Острашћен чланак са врло мало чињеница. Очигледан ПОВ ко врата!--Maduixa 12:47, 15. март 2007. (CET)

Ako hoces diskusiju - izbjegni besmislena fraze!--Djura 16:33, 9. април 2007. (CEST)

Библиографија, референце и литература је једно те исто!!!!

Колико ја знам, на Бикикпедији се користи термин референца за литературу коју користипш кад пишеш чланак и коју наводиш у самом тексту. Молим да се не бркају ти појмови.--Maduixa 18:45, 15. март 2007. (CET)

Ponudi znanje a ne pravila.--Djura 16:33, 9. април 2007. (CEST)

O Starčeviću

Pročitavši članak, pomislio sam da nije loše da napišem ukratko o Starčeviću iz hrvatskoga kuta i iznesem nekoliko podataka i činjenica (na sam se članak ne bih detaljno osvrtao). Također je loš članak na en wiki (iako znatno bolji, no ipak- loš), no, nemam vremena za dulje tekstove ni natezanje oko pojedinih članaka. Stoga:

• inzistiranje na Starčevićevom tobožnjem rasizmu je smiješno. On je sigurno dao, tu i tamo, izjave o inferiornim Afrikancima i nešto slično- to je bilo u duhu vremena, kad je Marx govorio o "inferiornim nigerima", a Engels o "lijenim Meksikancima". Slično je i sa Židovima, o kojima cijelo 19. stoljeće ima loše mišljenje (Marx, Dostojevski, Joseph Conrad, Fourier, Bakunjin, Proudhon, ..).
• Starčević je idolizirao islam i demonizirao pravoslavlje (gore Turska, dolje Rusija). Po tom je sličan političkom duhu Viktorijanskih Engleza, a i Francuza (Krimski rat). Ni u tom nije bio originalan, a ni posebno odskakao od duha vremena. Njegova kovanica "Slavosrbi" (Sclavus + Servus) primijenjivana je najčešće na političkoga oponenta Strossmayera, iako je istina da se ponekad, u žaru nacionalnih polemika, izlila i na sve Srbe kao narod. No- nekorektno je tražiti "političku korektnost" od polemičara i pisca. Starčevićeva sabrana djela obuhvaćaju neke 3-4 knjige, sve skupa preko 1.500 stranica. Sigurno se može naći da je opaučio Srbe kao "Slavosrbe"- no jedva koji puta u svoj toj hrpi teksta. Da mu je to bio centralni ideološki program, onda bi se to ponavljalo kroz njegovo spisateljstvo. No, nađe se tu i tamo, više kao fusnota.
• prešućuje se da je Starčević jedan od glavnih i najutjecajnijih hrvatskih pisaca, kojeg su izuzetno cijenili Matoš, Krleža, Cesarec,...Matoš (koji se "baškario" u Beogradu i kojeg nitko normalan ne može optužiti za neki "antisrpski rasizam") je i sam nerijetko upotrebljavao nezgrapnu kovanicu "Slavosrb", a o Starčeviću je napisao i esej koji je pravi panegirik. Krleži je Starčević "ikon

a", a kao takav se pojavljuje u "Baladama", u zadnjoj pjesmi "Planetarijom". Cesarec u sličnom duhu, kao i Tomislav Ladan i ostali. Ladan nije "lijevi"-no, ostaje nespornim da je većina hrvatske ljevice (među njima i Ognjen Prica, etnički Srbin) bila "pro-starčevićanska". To se vidi i izdanja Opće enciklopedije, koja je izlazila pod Krležinim patronatom. Dosta je pročitati tekst o Starčeviću iz bilo kojeg izdanja enciklopedije. OK- to se može interpretirati kao Krležina (i hrvatska) "ideološka hegemonija" na tom polju. No, rezulat je onda: svi su ideologizirani Hrvati, i ustaše i komunisti- "isti", jer su "fanovi" Starčevića. Možda- no to onda prekida mogućnost komunikacije.

• mišljenje Matoša, Krleže i ostalih je uglavnom općeprihvaćeno u hrvatskoj javnosti: Starčević je sjajan pisac, mnogo je učinio na nacionalnom buđenju i homogeniziranju- ali je također i znakovit za kašnjenje u hrvatskoj nacionalnoj kristalizaciji. Dobar dio njegova programa u kojem negira Srbe nije ništa do stari hrvatski panslavizam u hrvatskom ruhu (kao npr. Ritter-Vitezović). Starčevićevi "Hrvati" su nekad Hrvati, a nekad Jugoslaveni (tu su i bizarnosti o "Hrvatima" Nemanjićima i slične tvrdnje koje nam se čine krajnje čudne- iskazi o političkom programu koji želi zahvatiti što više, a sam još nije raščistio s elementarijama. Tu je i njegovo ustrajavanje na ekavici i druge, iz ove perspektive, groteskne pojave).

Dalo bi se još, no, gdje bi bio kraj...Mir Harven 20:05, 15. март 2007. (CET)

Далеко било да смо за све ово добили понеку референцу? --Dzordzm 20:23, 15. март 2007. (CET)

Hja...ne da mi se odmah skenirati, ali ću pokušati iz Opće enciklopedije u doba SFRJ, iz Matoševa članka (već ću ga naći), iz "Balada", a i ponegdje drugdje. Velim- nemam baš vremena, no, iscijedit ćemo...Mir Harven 20:29, 15. март 2007. (CET)

Nešto tekstova o Starčeviću

Evo, nakupio sam nešto tekstova o A. Starčeviću koji daju različita viđenja o njemu i njegovoj ulozi. Ne ću komentirati nijanse ni uklone ovih ili onih tekstopisaca ili izvora; jedino ću navesti izvore iz kojih potječu. Poredak nije nužno kronološki, a dio ću staviti kasnije jer je skeniranje dozlaboga dosadno. Prvo je naveden izvor, pa onda tekst.

Opća enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1982.

STARČEVIĆ, Ante, političar i književnik; r. 23. V 1823. u Žitniku, u. 28. II 1896. u Zagrebu. Gimnaziju završio u Zagrebu; 1848. promoviran u Pešti za doktora filozofije. God. 1861. izabran je za velikog bilježnika Riječke županije, ali je 1862. suspendiran i kao protivnik režima osuđen na mjesec dana zatvora. Za nar. zastupnika Hrvatskog sabora biran je 1861, 1865, 1871. i od 1878. do kraja života. Pored polit. aktivnosti S. se bavio poviješću, filologijom, knjiž. kritikom, filozofijom, a pisao je i pjesme, drame i polit, satiru (Pisma magjarolacah). Osnivač je i ideolog Stranke prava. S. i njegova stranka od 1861 — protivno od svih ostalih građanskih stranaka u Hrvatskoj, unionističke, samostalne i narodno-liberalne (od kojih je prva bila apsolutno za Peštu, druga za Beč, a treća se kolebala između Beča i Pešte) — zastupaju politiku pune nacionalne slobode i nezavisnosti: ni pod Beč, ni pod Peštu, nego za slobodnu, samostalnu Hrvatsku. Od prvih svojih napisa iz 1861. do zadnjeg svog govora S. je punih 30 godina neumorno dokazivao da je glavna i najpreča stvar osloboditi se austrijskoga sužanjstva i da za hrv. narod nema života ni sretnije budućnosti »dok bude pod Austriom-Madjarijom«. Dosljedno je zauzimao krajnje neprijateljski stav prema »umišljotini koja se zove Austrija; u kojoj su se vlade i vladari... urotili protiv narodima«. Najvećim neprijateljem hrv. naroda i glavnim uzročnikom svih njegovih nedaća S. je smatrao habsburšku dinastiju. — Prije F. Supila i S. Radića S. je bio od strane klerikalaca najviše napadani hrv. političar. Godinama su ga oni žigosali i denuncirali kao »buntovnika, neznabožca, antikersta«, koji »ruši sve naredbe Boga, ljudi i crkve«. To dolazi otuda što u drugoj pol. XIX st. nitko nije tako oštro i tako argumentirano ustajao protiv negativne uloge klera u nacionalnom i polit, životu Hrvatske, kao što je to desetljećima činio S. Tri su glavna uzroka njegova antiklerikalizma: što je crkva kulturno unazađivala narod; što je služila tuđinskim ugnjetačima Hrvatske; što je različitost vjerske pripadnosti zloupotrebljavala za širenje nacionalnoga razdora u jedinstvenome narodu. Sjeme razdora u narod baciše »Isusovci i Austrija« {Djela III, 214). »A u puku zapadne crkve, gde potiče štogod dobra i poštena, to prečesto dolazi samo otuda, što on ne sluša i ne sledi popa« {Djela III, 216). — S. je u drugoj pol. XIX st. najuporniji i najdosljedniji pobornik demokr. narodnih prava i polit. sloboda, uvjeren da je narod potpuno sposoban da sam upravlja sobom i državom: »Moje tverdo osvedočenje stoji: da se sam puk najbolje upravlja« {Djela I, 188). — Vjerujući u nar. jedinstvo Južnih Slavena, S. je neko vrijeme smatrao da se to jedinstvo treba manifestirati i u jednom jedinstvenom, hrv. imenu, otklanjajući svako drugo ime, a naročito ime Serb kao nenarodno, pa i pogrdno. Ali kada su se pokazali negativni rezultati tog nastojanja da svi naši narodi prihvate hrv. ime, on je napustio svoje stajalište. U Slobodi od 23. marta 1883. S. je izrazio svoje shvaćanje da nije važno ime, nego zajednička borba za stvaranje slobodne i samostalne države: »Glavna je stvar, da svi rade za narod i za domovinu, a neka se zovu kako im drago... Naše cepanje, naša nesloga stoji samo zato, jer ih izvana uzdržavaju i ojačuju... mi ne verujemo, da je gladnu i na studeni na pr. Srbu drugačije, nego na pr. Hrvatu... Zato, makar se svi proglasili za Hotentote ili nas se svaki zvao posebnim imenom, samo da budemo svi slobodni i srećni!«

Miroslav Krleža: Panorama pogleda, pojava i pojmova, 1.-4., Sarajevo, «Oslobođenje», 1975.

(str. 444- 446)

ANTE STARČEVIĆ

LUCIDNOST

Koliko god to paradoksalno zvučalo, ipak je istina: najlucidnija naša glava, koja je našu stvarnost promatrala s najpreciznijom pronicljivošću i koja je o toj stvarnosti dala slike za čitavo jedno stoljeće književno i govornički najplastičnije, jeste glava Staroga Ante Starčevića. Bio je to čovjek, koji je jasno gledao bezizlaznu »krivuljaču« hrvatske politike i, braneći »žlicu našeg mora« i stopu gladnog našeg primorja od madžarske grofovske bagre, on je kroz nekoliko decenija pljuvao po našim pripuzima, šuftovima i huljama, po nitkovima i varalicama, krivokletnicima i opsjenarima, koji tjeraju našu »seljačku marvu« da brsti trnje pod tuđinskim, madžarskim i bečkim zastavama. U sveopćem bezglavlju i bezakonju devetnaestoga stoljeća, između bunjevačke dogmatike, krpa, zakrpa, prikrpa i sveopće kulturne »kerpljačine«, mučen ubitačnim slutnjama, Starčević je gledao madžarske pre predene "tate slobode", urotu naše gluposti, krštenu našu dijetenklasnu živinu, nakot, blago, marvu i prokletu pasminu našeg prošlog stoljeća u magnatskim sur kama, gdje prodaju narodne interese za bijedne peštanske stipendije, a kao Starčević tu našu stvarnost nije gledao tako jasno nijedan naš umjetnik onoga vremena. 1933

MRZITELJ AUSTRIJE

Starčevića je anektirala ultramontana desnica, crno-žuta mafija, najperfidnija i najgluplja od svih u našoj novijoj političkoj historiji, a između tolikih drugih naših spomenika i Starčević očekuje svoje pranje. Starčević je zamrzio Austriju zbog jedne, po vojničkim oblastima nepravedno odsječene graničarske ruke, a ta odsječena graničarska ruka bila je pravoslavna, dakle srpska. Starčević je volio da se »utopi u slavjanskome moru« više nego da krepa pod kopitom »germanskoga kerda«. On se usprotivio uvođenju njemačkoga jezika u naše škole, on se usprotivio da se na Harmici podigne spomenik Jelačiću, koga je smatrao narodnom sramotom, mizerijom i sažaljenja dostojnom kreaturom. On je pozdravio hiljadugodišnjicu kijevske biskupije telegramom, koji je bio zaplijenjen, i u Skerlićevoj ocjeni toga čudaka ne bi trebalo mnogo mijenjati, čovjek, koga je formirala jedna nepravedno odsječena pravoslavna ruka, imao je više moralne fantazije nego sveukupna naša inteligencija sve do ruske revolucije i austrijskog sloma, a naročito pak ona, koja se isključivo time pak ona, koja se isključivo time i bavila da siječe ruke na temelju Starčevićeva programa. 1947

SNAGA JEZIČNOG IZRAZA

Sve je kod Starčevića ostalo verbalna pobuna državnopravnog, jednostranog ma nijakalnog saborskog govornika, ali da je on, promatran iz današnje retrospektive, jedini temperamenat i jedina glava, koja je umjela da se uzdigne do proročke snage jezičnog izraza, to je nesumljivo. U mračnom klupku samostalaca, praktičnika, domorodaca, rodoljuba, ilira, nazovipoštenjaka i narodnjaka, u sveopćem siromaštvu, pokvarenosti, žalosti, pijanstvu i bijedi madžarskog robovanja, pun gnušanja i gađenja nad tim trubilima, što črčkaju gluposti pod naoblačenim madžarskim nebom, zaglušen od govedarskog čavrljanja naših otimača i lopova u plemićkoj surci, on je gledao naše sive smrdljive dronjke stvarnosti jasno, i u tom "čehanju čunja" našega prošlostoljetnog politikantstva, on je prezirao sve povukodlačene fantome naše stvarnosti, i taj svoj prezir izražavao glasno i smiono decenijima. 1933

Antun Gustav Matoš: Strossmayerov spomenik (esej u knjizi «Vidici i putovi», 1907; prenesno iz A.G.M: Izbor iz djela, knjiga 2., pp. 31., PSHK, Zora-Matica hrvatska, 1967.)

... Pa ipak taj muž ne bijaše dugo samac. Ostao bi odista bez mjerila u baruštini Hrvatske Raucha i Hedervarvja, da ne dobi dostojnog savremenika u Antunu Starčeviću, blago nama!

Popunjavahu se, ali ne kao Schiller i Goethe, već kao suprotni karakteri i ekstremi koji se dodiruju. Starčević je bedemska planina, zatvorena, puna vuka i ličkog hajduka, Strossmaver je blaga i bogata slavonska ravnica. Stari ima znanje solidnije, Strossmaver opsežnije. Prvi je ekskluzivan, drugi tolerantan. Prvi je učitelj energije i mržnje (egzistencija žuči je opravdana), drugi profesor ljubavi i poezije. Stari je stoik i velik prijatelj Muhamedov. Biskup je fini kršćanski epikurejac, nježan kao sv. Ivan, najdraži Spasiteljev učenik. Strossmaver je svjetski čovjek sa ponašanjem opata i virtuoza Liszta, ljubimac dama; Starčević je plebejac »hiperdemokratskog nosa« (Kovačić), divlji ikonoklast s obličjem Silena i djevičanstvom pustinjaka. Ovaj diplomat, onaj doktrinar. Satirik i apologista. Puritanac i katolik. Pazarište i Osijek. Literat, boem — i velikaš hrvatski i grof rimski. Jedan dervišina narodne pjesme, drugi biskup V. Hugoa. Oportunist i radikal. Cinik i retor. Mrzilac plastike i njen obožavalac. Veliki književnik Starčević prezire dangubice književničke; Strossmayer, obožavalac beletristike, nije književnik. Demokrat i aristokrat. Starozavjetni moral u demagoškom civilu i galilejska tolerancija u katoličkoj uniformi. Dva pretendenta kao Rousseau i Voltaire, Tolstoj i Turgenjev. Dva tipa našeg narodnog karaktera i naše cerebralnosti, i odsele se ne može roditi inteligentan Hrvat bez sličnosti s njima. A obojica bijahu u mladosti klerici. Obojica su klasici svojim obrazovanjem i karakterom, zdravljem i umjerenošću, antikvarni legitimiste, lojalni i odviše vjerni, prijatelji francuske politike i kulture, energični do tvrdoglavosti, pomalo sektari, inadžije i nenavidnici, i kao Štroca što ne nađe svog Saint Simona, tako Stari nema hrvatskog Boswella. Jedan i drugi ljubljaše hrvatsku kapljicu. Bijahu ljubomorni, jer im je jedina ljubav bila ova naša nesrećna, nesrećna zemlja..... Mir Harven 20:44, 16. март 2007. (CET)

Е, лепо. Сад имамо још три извора. Могао би да нам даш литературу и за Јосипа Франка, пошто немамо изворе за основне податке. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:54, 17. март 2007. (CET)

Kasnije, kroz nekih 10 dana, prezauzet...Mir Harven 10:56, 18. март 2007. (CET)

Ovo sto Mir Harven hoce podmetnuti kao kukavicije jaje o covjeku za koga je Strossmayer rekao kao nije pri cistome umu i ne zna sto govori - je 'liepa' verzija piskaranja pa dolazila ona od Krleze ili Matosa - sasvim je svejedno.--Djura 16:29, 9. април 2007. (CEST)

I takva verzija zaslužuje da uđe u članak (naravno uz pouzdane reference), pa neka na čitaocu bude da donese sud o Starčeviću. --BokicaK ^{Got something to say?} 17:48, 9. april 2007. (CEST)

Ne zasluzuje. Pisanje da, piskaranje ne. A ako netko hoce piskaranje - neka to ide u reference pa neka citatelj onda sam prosudi gdje je sto i zasto je tako. Ako mu je piskaranje primarno - onda neka to bude na privatnim stranama. Kvalitet clanka-biografije mora biti baziran na tekstovima povijesnicara kao sto su Mirjana Gross ili A.P.J. Taylor.----Djura 18:41, 9. april 2007. (CEST)

Nismo mi ovde da kritički ocenjujemo kvalitet nečijih pisanja ili piskaranja - mi beležimo činjenice, i računamo da naš prosečan čitalac ima dovoljno mozga u glavi tj. da mu prežvakana verzija događaja nije potrebna. Ako mu je potrebna, neka čita forume. --Brane Jovanović , DGzS <~> 18:42, 9. april 2007. (CEST)

Ja ne govorim o postojecem tekstu clanka nego o pokusaju da se njegov kvalitet znatno sroze. Govoriti o cinjenicama a ubacivati necija piskaranja i kvariti inace dobar tekst je nepostivanje i podvala citatelju.--Djura 18:51, 9. april 2007. (CEST)

Postojeći članak je, najblaže rečeno, tekst vrlo sumnjivog kvaliteta koji ne zaslužuje ni da se pojavi na forumu, a ne u enciklopediji. Veči deo je najobilnije piskaranje, ni blizu enciklopedijskom tonu, a neutralnu tačku gledišta ne smem ni da pominjem. Neki dolaze na Vikipediju da makar pokušaju da pišu enciklopediju, neki ne. Ovaj tekst je očigledno u drugoj kategoriji.--Brane Jovanović , DGzS <~> 19:03, 9. april 2007. (CEST)

Ja, najbalze receno, sumnjam u tvoje dobre namjere. I ne pokusavaj govoriti sa visoka o drugima. Neutralna tocka gledista je ovdje ne ubaciti svoje vidjenje nego se sluziti referencama i visestruko provjerenim podacima. Clanak je baziran na najboljim referencama - Starcevicevim govorima i clancima.--Djura 20:52, 9. april 2007. (CEST)

Ja recimo više uopšte ne sumnjam u tvoje namere, imajući u vidu tvoj nastup i tvoju "argumentaciju". Što se tiče "pristupa s visoka", svakom po zasluzi - ako neko ne želi da poštuje osnovne principe Vikipedije, neće dobiti ravnopravan tretman. Ti se ponašaj u skladu sa pravilima lepog ponašanja na projektu, pa ćeš i ti biti tretiran tako. A ako odlučiš da to ignorišeše, postoje mere i za takve korisnike. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:08, 9. april 2007. (CEST)

Nedostatak racionalnosti u tvojim odgovorima zamijenjujes nekakvim prijetnjama a pozivas se na lijepo ponasanje?! Vrlo jadno! Posveti malo vlemena ovome vasem vajnom suradniku sto se potpisuje sa Mir Harven - jednom od najvecih mrzitelja Srba na internetu mozda samo iza Barryja Marjanovicha! Taj vam siri istinu o Starcevicu!--Djura 04:11, 10. april 2007. (CEST)

A ovo što sada vidiš u članku je piskaranje, ne ozbiljan objektivan članak. --BokicaK ^{Got something to say?} 18:44, 9. април 2007. (CEST)

Ja malo vise znam o ovome 'otcu nase nacije'. Ne uci me sto je ozbiljno - radije procitaj ono sto je ozbiljno. Taylor i Grossova su ozbiljni povijesnicari.--Djura 18:51, 9. април 2007. (CEST)

Ma super. Sto se mene tice, možda znaš i lek za SIDU. Molim te pročitaj šta je neutralna tačka gledišta. I mani se forumašenja, bavi se tesktom, please. --BokicaK ^{Got something to say?} 19:07, 9. april 2007. (CEST)

Mani se ti etiketiranja i probaj razumiti sto si procitala. Ako ne ide - potrazi pomoc. Neutralna tocka gledista ne eliminira vazno za racun nevaznoga, ne skriva nista, niti je primarna ovdje. Jedno od Wikipedia pravila je ostavi se bilo kakvog pravila ako te to smeta u poboljsanju kvaliteta clanka.--Djura 21:01, 9. april 2007. (CEST)

Ovako: NTG jeste primarna ovde. NTG dozvoljava da se sve strane pominju (ne forsira da to bude u jednakoj meri). A sto se tice pomoci... :) --BokicaK ^{Got something to say?} 20:58, 9. april 2007. (CEST)

Đuro, citiraj nam Štrosmajera i ostale koji su se u Hrvatskoj iz Starčevićevog vremena izrazili negativno o njemu, pa će i to biti uključeno. Enciklopedija se ne bavi originalnim istraživanjem, već citiranjem drugih. Ono što je Štrosmajer rekao o Starčeviću svakako je više nego relevantno. A verujem da možeš naći i druge. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:53, 9. april 2007. (CEST)

I da pojasnim: Daj nam konkretnu referencu (Taj i taj autor, Ta i ta knjiga, Izdavač, Mesto, godina, strane). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:54, 9. april 2007. (CEST)

Ono sto je dato vec u clanku je - sto je sam Starcevic rekao o drugima (Srbima i Zidovima). To je vec u knjizi Mirjane Gross (vrlo dobro prikazano u rijeckom Novom listu) To je minimum onoga sto treba ostati ovdje. 'Govor mrznje' i slicna etiketiranja onih sto su ga korektno citirali ovdje mora biti uklonjen iz diskusije i clanka.--Djura 21:01, 9. april 2007. (CEST)

Nije problem u Starcevicevim citatima jer su iz njegovih dela. Problem je u tonu kojim je pisan ostali deo teksta koji se ne tice citata. Npr. "rodonacelnik organizovane mrznje prema Srbima". Makar i da je istinito (sto je vrlo problematicno, pa makar se ticalo i samo hrvatskog kulturnog prostora; uveren sam da je ovih i onih mrzaca na svim stranama oduvek bilo), to je pesnicki, a ne enciklopedijski receno. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:33, 9. april 2007. (CEST)

Ovde nije sporno koji su Starcevicevi stavovi bili, vec je sporno kako je tekst napisan. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:33, 9. april 2007. (CEST)

Ako hoces ozbiljnu diskusiju - izbjegni upotrebljavati besmislene fraze. Ja cu ti dati za primjer besmislenosti tvoje Makar i da je istinito (sto je vrlo problematicno, (sto ti podupires samo svojim cirilickim korisnickim imenom) - iz pera vrhunskoga povijesnicara A.P.J. Taylora

The Croat Diet was dominated by the Party of Right, which continued to demand the "state rights" of Croatia and still lived in the dream world of medieval law from which the Hungarians had escaped. The Party of Right was clerical, conservative, and pro-Habsburg; its only concession to nationalism was hostility to the Serbs, ... When some members of the Party of Right hesitated to make conflict with the Serbs their only political activity, the majority of the party reasserted itself as the Party of the Pure Right - meaning pure of any trace of reality.--Djura 04:05, 10. april 2007. (CEST)

Jos kad bi nam dao i konkretnu referencu Tejlorovog citata, to bi moglo da udje u clanak kao nesto sto je Tejlor rekao za njega. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:40, 10. april 2007. (CEST)

I mogao bi da citas precizno sta sam napisao, a ne da proizvoljno tumacis. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:40, 10. april 2007. (CEST)

Vatrena obrana lika i djela 'otca nacije'

Mene cudi kako vi Srbi naivno nasjedate takvim frazama 'neutralna tocka', 'govor mrznje' etc??? Prosetajte se malo newsgrupama pa pogledajte 'tocku gledista' o vama Srbima koju je ne tako puno puta ispisivao Mir Harven (gegula, srbljad (malim pocetnim slovom) etc). Sad vam uljepsava sliku 'otca nacije' koga mnogi u Hrvaskoj vide bas onako kako je to Strossmayer jednom na sjednici Hrvatskoga sabora rekao kako '... nije pri cistome umu i ne zna sto govori'. Starcevic je postao nekakav doktor necega u Budimpesti tri godine nakon zavrsetka seminara (i.e. srednje skole). Piskarao je o svemu i svacemu i nista od toga nije bilo ni onda ni danas vrijedno citanja - jer prosto nije bio dovoljno obrazovan ni u cemu (jezik, kjinzevnost, filozofija). U politici - tko je i sto je bio, najbolje se vidi po onome sto je A. P.J. Taylor rekao o njegovoj Stranci prava. Strossmayer ga je striktno drzao van Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti a zagrebacko sveuciliste je ovome 'doktoru' odbilo dati akademsku poziciju.

O Matosu i Krlezi - ne zaboravite da Matosa ne tako rijetko citira i Tudjmanov 'akademik' Pecaric koji kaze - '..kako je to znao Matos reci - Srbi lazu'. A Krleza - prvo austro-ugarski vojnik i obavjestajac na srpskom frontu u prvom svjetskom ratu, pa komunist - kao i comrade Broz. Vi Srbi volite Broza?

Ovo zadnje sam samo dao kako biste znali tko su oni koji dizu u nebo 'otca nacije' - jer, prosto, to vam moze reci nesto o 'kvaliteti' takvoga uzdizanja. --71.252.106.54 05:46, 10. april 2007. (CEST)

Gospon' anonimus, ako vam nije poznato Vikipedija na srpskom jeziku nije projekat samo Srba nego svih ljudi dobre volje koji se ovim jezikom služe. Ali, to će vam vjerovatno već biti poznato, pošto vi sve već znate.

Dakle, sarađujemo i sa crnim đavolom - ako priča srpski i dok poštuje principe Vikipedije ;-) --Kaster 09:34, 10. април 2007. (CEST)

Djuro, iako je benigno i "u srpsku korist", molio bih te da nas ne kvalifikujes kao "vi, Srbi", vec, kao "vi, saradnici Vikipedije na srpskom". Vikipediju na srpskom aktivno uredjuju, izmedju ostalog, i Madjari i Jevreji. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:53, 10. april 2007. (CEST)

Enciklopedijski stil podrazumeva u ovakvim situacijama "po ovima ovo[izvor], a po onima ono[izvor]", a ne proizvoljne kvalifikacije kakvih je clanak pun. Vidim da ti imas izvor i molio bih te da nam iste das u kompletnom obliku (citat, pisac, delo, mesto i godina izdanja, strane), upravo kako je Mir Harven dao svoje citate. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:53, 10. april 2007. (CEST)

Clanak nije pun nikakvih proizvoljnih kvalifikacija - nego su tvoje kvalifikacije teksta proizvoljne. Citaj ponudjene reference pa se onda javi sa kvalifikacijom ili pitaj koja je kvalifikacija i zasto sumnjiva ili proizvoljna. I ne uci nikoga sto je enciklopedijski tekst.--Djura 19:03, 10. april 2007. (CEST)

A njegovi citati su, pre svega, bitni zato sto smo dobili izvore za osnovne biografske podatke (kad je i gde rodjen itd.) jer se svi ostali izvori bave njegovim politickim radom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:53, 10. april 2007. (CEST)

Ovo gore (cijeli podnaslov) nije moj tekst - iako je pisano u mome tonu. Nemam zamjerku na sadrzaj - a za one koji su jos uz 'otca nacije' - evo malo za otrijeznjenje:

1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976

Stranice 188-189

The Croat Diet was dominated by the Party of Right, which continued to demand the "state rights" of Croatia and still lived in the dream world of medieval law from which the Hungarians had escaped. The Party of Right was clerical, conservative, and pro-Habsburg; its only concession to nationalism was hostility to the Serbs, ... When some members of the Party of Right hesitated to make conflict with the Serbs their only political activity, the majority of the party reasserted itself as the Party of the Pure Right - meaning pure of any trace of reality.

2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983

Stranica 66

Among the nationalists, the most popular was Ante Starcevic, the head of the Party of Rights, whose doctrine had strong anti-Serbian overtones... Starcevic and those of similar views regarded the Serbs simply as second-rate Croats. They could be 'croatized' just as the Hungarians were attempting to magyarize their minorities.

Stranica 67 He contiued to regard the Serbs as Orthodox Croats.

3. Kerubin Šegvic, Dr. Ante Starcevic, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910

Stranica 16

Tko se nije u svojoj mladosti znao zanijeti, tko nije kao mladic i dak sudjelovao u ovakovim pokretima, tko se nije isticao u javnosti ma cim, taj je sebicnjak, prodanac gnjil u svojoj duši, taj je rodeni Slavoserb.

--Djura 19:03, 10. april 2007. (CEST)

Sjajno! I jos kad bi sad mogao da se pozabavis sredjivanjem samog clanka, bilo bi super. U enciklopediji se moze reci "ti i ti misle/mislili su to[citat] i to[citat]" (kao sto sam ti vec i rekao). Kakogod, sad imamo dovoljno literature za sredjivanje clanka. Jos kad bi se neko i prihvatio sredjivanja istog, bilo bi super... Ako ti je lakse da pises latinicom, sredi tako tekst, pa ce neko vec to prebaciti u cirilicu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 03:14, 11. april 2007. (CEST)

Sjajno bi bilo kad bi ti poceo baviti se necim korisnim. Osim smetanja i nesuvisloga popovanja ja ne vidim nista drugo od tebe. Kad bi bar potrosio malo vremena na citanje vec datih referenci - mozda bi razumio zasto ti ovo kazem sto sam vec rekao. Ako ja budem uredjivao - to pod tvojim popovanjem nece nikako biti.--Djura 03:30, 11. april 2007. (CEST)

Reference

Ante Starčević, ili „otac nacije (otac domovine)”, kako su ga Hrvati zvali, je rodonačelnik organizovane mržnje prema Srbima. Ona je postojala i pre njega. Jedan od razloga za mržnju je možda i to što su Srbi kao graničari imali određene privilegije u Austrougarskoj, za razliku od Hrvata koji su bili kmetovi. Tu mržnju prema Srbima kod hrvatskih seljaka je Starčević artikulisao. On je prvi organizovano i sistematski širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko. Niko prije njega i zadugo posle njega, sve do Josipa Franka i Ante Pavelića, nije uložio toliki trud u raspirivanje antisrpskih osjećanja

Ovaj članak počinje da liči na nešto, ali mu još fali da bi bio potpuno neutralan i obestrašćen. Na primer, bilo bi veoma korisno referencirati ceo ovaj pasus. Niko ne kaže da top nije istina, ali mora biti referencirano, da nam niko ne može ѕameriti da pišemo "iz glave". Pogotovu onaj deo gde se navode mogući razlozi za tu mržnju, jer cela rečenica izgleda kao puko nagađanje jednog iz tabora "omraženih". Ako to negde piše, lepo bi bilo da ima i onaj broj gore pa kad se klikne na njega da te odvede u reference i da lepo vidiš izvor odakle je ta tvrdnja preuzeta.

Koliko god svi mi znali da je sve ovo ovde tačno, mi ipak pravimo enciklopediju i treba da rezimiramo ono što su već drugi napisali, a ne da sami smišljamo zaključke.

Drugo, ne razumem izraz "organizovana mržnja". Možda bi trebalo preformulisati taj izraz, jer nema nikakvog smisla. Organizovana hajka, da. Podstrekač mržnje, ili masovne mržnje, da. Ali organizovana mržnja... Ne znam. Za mene nema nikakvog smisla.--Maduixa kaži 10:37, 12. april 2007. (CEST)

Moj ti je savjet procitati reference prije bilo kakvih tvrdnji. Sav je tekst striktno poduprt referencama i nista nije napisano iz glave. Ako vec znas cega vec nema u referencama, naglasi to i podvuci a ne govori na pamet. Nema potrebe pisati uz svaku recenicu i svaki paragraf odakle je to uzeto.--Djura 14:47, 12. april 2007. (CEST)

Djuro, poslednje upozorenje

Sledeći put kada ukloniš oznake sa ovakvog članka, blok na jedan dan. Smatraj se upozorenim. --Brane Jovanović , DGzS <~> 15:51, 12. april 2007. (CEST)

Nema problema gos'n administrator. Nauci se prvo ne diskvalificirati niciji rad bez citanja referenci i bez specificiranja sto je to govor mrznje a sto pristrastnost u samome clanku. Ja cu opet ukloniti besmislice a ti izvoli blokirati - mozes i na cijelu nedelju a mozda i za uvijek. Cinim ti zadovoljstvo - kao sto vidis!----Djura 17:20, 12. april 2007. (CEST)

Gospodine Jovanoviću, da li Vi to glumite policajca ili ste zaista neki od njih? Gde to piše u pravilima Vikipedije da nekoliko vas propisuje šta se sme obrisati, a šta ne? 87.116.160.152 17:38, 12. april 2007. (CEST)

Ja ove diskvalifikacije ne bih nikada obrisao ako bi netko od ovih koji ih uporno lijepe na clanak napisao bar jednu suvislu recenicu iz koje se vidi kako nesto ne postoji u referencama, kako nesto nije u suglasnosti sa referencama, kako je nesto proizvoljna interpretacija referenci, etc. Pored toga - treba biti konstruktivan tj. pokazati zasto je prigovor prigovor. Ovako postoji nekolicina njih koji znaju pravila koja su obavezna za one koji se trude procitati i napisati nesto a za tu nekolicinu nije obavezno nista. Stovise ni procitati vec ponudjene reference niti usporediti napisano sa referiranim! Na kraju - pravila sluze kako bi se postigao kvalitet pisanja a ne ometalo pisanje i popovalo nad necijim radom.--Djura 17:56, 12. april 2007. (CEST)

Dokle god u ovom članku stoje konstrukcije kao što su:

On je prvi organizovano i sistematski širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko.

"Otac domovine", kako Hrvati nazivaju srbofoba i rodonačelnika ustaša, Antu Starčevića, bio je toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije moguće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista.

ovaj članak nije nizašta osim za prerađivanje. Samozapaljivanje i demagogiju ostavite za svoje lične tekstove, na svojim blogovima, novinama i slično. U enciklopediji treba hladne glave, što je moguće neutralnijim tonom izlagati činjenice, i prepustiti čitaocima da iz činjenica sami izvuku mišljenje-stvore stav o nekoj temi. Ovim se ne osporava sadržaj, nego ton.

Što se tiče {{POV}}: Politika neutralne tačke gledišta za one kojima je teško da istu pročitaju - politika neutralne tačke gledišta na Vikipediji ne znači da je neki pogled na temu tačan ili ne; Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine (istina je relativna za svakoga); NTG na Vikipediji znači da sve relevantne poglede (činjenice) o nekoj temi treba predstaviti ravnopravno, čak i kada se ne slažemo sa njima. Politika NTG na Vikipediji je apsolutna i o njoj se ne raspravlja - ako ne možete da živite sa njom, niste dobrodošli na Vikipediji, kratko i jasno. Toliko o tome. --Brane Jovanović , DGzS <~> 19:47, 12. april 2007. (CEST)

Međutim neutralna tačka gledišta se da preraditi. ali lepiti govor mržnje je totalna glupost. onaj ko je dosad lepio govor mržnje ne razume se mnogo u politiku. Inače članak ima sasvim dovoljno referenci. --APlećaš 19:52, 12. april 2007. (CEST)

A što uklanjaš oba, a navodiš da si uklonio samo govor mržnje? I šta je sa onim što sam naveo gore?--Brane Jovanović , DGzS <~> 19:56, 12. april 2007. (CEST)

Zato što vidim da se nepotrebno sukobljavaš sa korisnicima. --APlećaš 19:58, 12. april 2007. (CEST)

Prijedlog rješenja

1. Predlažem da oni koji postavljaju ova dva šablona u članak, na stranici razgovora citiraju sve sporne rečenice, koje indiciraju na govor mržnje i koje osporavaju neutralnost članka.
2. Potom se smjenjuju oni koji rade na prerađivanju dotičnih, citiranih rečenica i uklanjaju oba šablona
3. Nakon toga, ukoliko postavljači šablona nisu zadovoljni, postavljaju šablon ponovo, i na stranici za razgovor ponovo citiraju sporne rečenice,
4. Uređivači članka uređuju sporne rečenice i uklanjaju šablone--Banović (razgovor) 20:01, 12. april 2007. (CEST)

Naravno, ukoliko niko ne citira sporne rečenice, šabloni će biti uklonjeni, jer onda ne postoji osnova po kojoj bi se oni nalazili u ovom članku.--Banović (razgovor) 20:03, 12. april 2007. (CEST)

Šablon govor mržnje nije opšteprihvaćen i ne može ni da se razmatra. --APlećaš 20:07, 12. april 2007. (CEST) A šablon o neutralnosti može stajati na delovima teksta. Ali i Đuru moramo odblokirati da bi on sudelovao u takvoj raspravi. --APlećaš 20:08, 12. april 2007. (CEST)

Branetove primedbe

Govor mržnje - emotivno-neenciklopedijski sklopovi

"Otac domovine", kako Hrvati nazivaju srbofoba i rodonačelnika ustaša, Antu Starčevića, bio je toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije moguće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista.

Srbi su za Starčevića "smeće", "nakot", oni smrde i češu se jer su dobili ime po svrabežu, a hrane se fekalijama, itd. Onda, na drugom mestu, za njega Srbi ustvari ne postoje (teorija o "pravoslavnim Hrvatima").

Pomalo začuđujuće, ali tu rečenicu izrekao je kad je Srbija bila već slobodna, a Hrvatska pod Austro-Ugarskom, iz čega se vidi odakle frustraciona mržnja koju je širio među građanstvom Hrvatske.

"Mislite li vi" - pisao je Starčević "da se protiv toj grdobi ne bude složilo sve što je krepostno, sve što je božje?..." "Vandali su", pisao je dalje, "mnogo plemenitiji". Sve Srbi što imaju, ukrali su od Hrvata: junake, dinastije, Kosovo, Marka Kraljevića, Miloša Obilića... A naročito Kosovo, na kome su se borili svi osim Srba. "Nema", kaže, "ni traga srpskoj narodnosti". Knez Lazar je pohrvaćen, jer je on "nema dvojbe, nečiste krvi..."

Starčević je prvi "naučno" tražio istrebljenje Srba. Pišući na jednom mestu, kako gordeljevi Srbi smatraju vešala kao sramnu smrt, on žali "što za ovu njihovu averziju nisu znali hrvatski seljaci u Perušiću kada su na ražnju ispekli dva Srbina..."

Mnogi od tih citata su direktno starčevićevi, tako da se ne mogu sporiti. A za ovaj tekst moramo čekati i Trajana i Branka i Đuru. Mislim da je trajan dao neke od te literature, na osnovu koje je napisao prvi jak deo o Starčeviću. --APlećaš 20:37, 12. april 2007. (CEST)

To nije sporno - sporan je esejističko-pripovedački/emotivni način na koji su ubačeni. Treba ih staviti u dovoljnoj meri da se prikaže ono čemu je reč (verovatno njegova mržnja prema Srbima) ali ne u tolikoj mri da je to jedini ili preovlađujući sadržaj. Ni članak o Hitleru nije put njegovih citata. Ovo što sada imamo je pretereivanje. --Brane Jovanović , DGzS <~> 20:47, 12. april 2007. (CEST)

Citati, ako su tačni, a izgleda da jesu, ne mogu biti predmet sporenja. Dakle samo način pisanja. a Starčević je i bio jedan mali Hitler. --SrejovićNenad 20:56, 12. april 2007. (CEST)

[STATE AND HISTORICAL RIGHTS OF CROATIA AT THE BOTTOM OF THE CONFLICT WITH THE SERBS]

Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc. The language was hardly ever identified as Serbian: it was called Croato-Serbian, Croatian or Serbian --Sinovac 22:43, 12. april 2007. (CEST)

APlećašov POV

Ako se ne navede neki izvor, to je originalno istraživanje.

Toliko za ovu iteraciju. Kada budem imao više vremena da pogledam i šta je sve tačno na razgovoru, obradiću i to. --Brane Jovanović , DGzS <~> 20:22, 12. april 2007. (CEST)

Plećaš, nisam ni ja baš najbolje upućen u zbivanja oko rada na ovom članku. Svejedno, pogrešno si shvatio moj prijedlog. Nije tvoj zadatak da citiraš sporne rečenice, već je to zadatako onog ko nalijepi šablone, što je i logično. Ako neko lijepi POV šablon, a ne navodi rečenice koje su sporne, i koje treba preraditi, šablon ćemo ukloniti.

Dakle, kako sam u prijedlogu naveo, prvi korak je da sporne rečenice markira onaj ko smatra da je ovaj članak POV, a tek potom stupaju korisnici koji će raditi na članku, a koje si ti već sam nabrojao. Mislim da će se takvim načinom rada izbjeći bespotrebne polemike. Poz.--Banović (razgovor) 20:54, 12. april 2007. (CEST)

Spoljašnje veze i njihova vrednost

• Kongres srpskog ujedinjenja: IDEA OF GENOCIDE MATURED IN AUSTRIA-HUNGARY - govori o periodu posle Starćevićeve smrti do Drugog svetskog rata, a tema je, kao što i naslov kaže, da je ideja o genocidu koji se desio u tom ratu začeta i razvijala se još ranije. Nema ni reči o Starčeviću, možda se može upotrebiti za Josipa Franka i Hrvatsko državno pravo. Uklanjam sa strane jer nije vezan za temu. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:04, 12. april 2007. (CEST)

Mislim da je taj deo isto bitan zbog kontinuiteta od starčevića do ustaša, ali to će drugi bolje znati reći. Čudno je da se ti inače ne baviš istorijom nego samo za kontriranje. --SrejovićNenad 21:09, 12. april 2007. (CEST)

Hmm - ja sam mislio da je Banović ovde pozvao da rešimo situaciju sa člankom, ne da isterujemo na čistac ko se čime bavi? Ili ti možda smatraš drugačije? Što se tiče tvog mišljenja o vezi, slobodan si da je pročitaš (kao i ja što sam) i da onda oceniš je li jeste ili nije bitna za članak. Sad, želiš li ti da ja konkretizujem svoje primedbe ili imaš nešto drugo na umu? --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:21, 12. april 2007. (CEST)

Bitno je za članak i izvini zbog udaljavanja od teme. Taj deo pokazuje kontinuitet od Starčevića, njegoovih ideja, franka do ustša i genocida. Inače ima ta knjiga više poglavlja tako da bi i ostala poglavlja bila vredna da stanu na članak. Krestić je istaknuti poznavalac druge polovine 19. i početka 20. veka. I predsednik je istorijskog odela SANU. --SrejovićNenad 21:27, 12. april 2007. (CEST)

Nebitno je za članak jer se članak ne bavi kontinuitetom ideje genocida u Hrvatskoj u 20. veku, nego Antom Starčevićem. Kako je dokazivanje kontinuiteta netrpeljivosti bitno za članak o Anti Starčeviću? --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:30, 12. april 2007. (CEST)

Da pojasnim - nama trebaju izvori prvo za podatke o Starčeviću, pa tek onda o uticaju njegovih ideja, ako do toga i dođemo, budući da trenutno nemamo čak ni pristojan članak za početak. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:34, 12. april 2007. (CEST)

Vidiš to je vanjska poveznica i može biti bitna onima, koji će to raspravljati. I poveznica ima veze bar sa jednom rečenicom u tekstu. i to rečenicom, koja je stavljana pod upitnik. --SrejovićNenad 21:38, 12. april 2007. (CEST)

Ko to želi da raspravlja, treba da raspravlja na forumu, ne ovde. Ako na "rečenicu pod upitnikom" misliš da odeljak koji je pod {{pov}}, to nije u tome, eventualno je u jednom od odlomaka baš ovde na strani za razgovor.--Brane Jovanović , DGzS <~> 21:51, 12. april 2007. (CEST)

• Kongres srpskog ujedinjenja: GENOCIDE IN THE SERVICE OF THE IDEA OF A GREATER CROATIA - Nebitno se za temu - govori se o enkspazionističkim ambicijama Hrvatske generalno. Poimence može biti bitna za druge likove poput Stjepana i Antuna Radića, Pavelića, Kvarternaka i sl. Za Starčevića jedino u slučaju da se dokazuje da je neko bio inspirisan njime, ali i to ide na taj članak, ne na ovaj. U svakom slučaju, ne doprinosi apsolutno ništa sadržaju članka. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:51, 12. april 2007. (CEST)

[1.Poglavlje Krestićeve knjige] The favourable social and even economic situation of the Serb frontiersmen acted stimulatively upon certain categories of bonded peasants of Catholic faith. Burdened by numerous taxes, they rebelled wanting to be equalised socially with the rights of the frontiersmen. There were cases where protesting against feudal encumbrances, homesteaders of Catholic and Orthodox religion acted in solidarity. At any rate, during the feudalist society, the antagonism of the upper classes, the so-called Croatian political people, was not transferred to the subjected and disenfranchised portion of the Croatian people, to the broad masses. This is a fact of particular significance and it must be taken into account when discussing the development of genocidal ideas against the Serbs in Croatia. Ovo poglavlje pokazuje objašnjenje za jedan sporni deo. Inače ne smiju se povezniice izbacivati. nego ih treba dodavati. --Sinovac 22:47, 12. april 2007. (CEST)

Pa dobro Banoviću, da li ja sada treba da dokažem nešto. ili da se raspravljam sa pedesetoricom koji mi ne daju da dišem? --Brane Jovanović , DGzS <~> 22:53, 12. april 2007. (CEST)

Ti si izbacivao dokaze, a ja ubacujem dokaz u sporni deo. to se razlikuje. Nisam skinuo još pov, ali sada se može već skinuti. Ne skidaje činjenice. --Sinovac 22:56, 12. april 2007. (CEST)

Kakve činjenice? Kakav pov? O čemu ti zapravo pričaš? Da li znaš zašto uopšte služe spoljašnje veze? Na koji način ove veze obogaćuju članak? Šta se dobija njihovim dodavanjem? Kako je to bitno za temu članka? --Brane Jovanović , DGzS <~> 22:58, 12. april 2007. (CEST)

Ti skidaš ne samo vanjske veze, nego i reference. Jednostavno neprihvatljivo. Smiri se malo i pogledaj šta radiš. Reference se ne smiju micati. A ni vanjske veze, ako su bitne za članak. Pogotovo za ovako vruć članak. --Sinovac 23:04, 12. april 2007. (CEST)

Kako sam naveo, problematika vezana za ovaj članak mi nije poznata, a prijedlog sam iznio samo kao način da se izbjegnu bespotrebne svađe.

Pošto vidim da ratujete izmjenama, predlažem da se članak privremeno zaključa. A potom ponovi isti proces kakav sam naveo gore, uz male modifikacije. Dakle, u prvom koraku, na stranici za razgovor, postavljači POV šablona opisuju sve ono čime nisu zadovoljni, a u drugom koraku, takođe na stranici za razgovor grupa korisnika koji žele da uređuju ovaj članak iznosi poboljšan tekst, preformulisan, reference....

Blokiranje korisnika, bez žestokih kršenja pravila, tj. samo radi rasprave na ovom jednom članku ne dolazi u obzir. --Banović (razgovor) 23:36, 12. april 2007. (CEST)

O etici uredjivanja ovog clanka

Vidim kako gos'n administrator zna sto je pravo pitanje i sto je pravi odgovor. Kako, po sopstvenom priznanju nije ni procitao reference, nema se razloga ni diskutirati o njegovim primjedbama.

Ono na sto bih upozorio je da se treba voditi rasprava samo medju onim urednicima koji vladaju znanjem teme koja se obradjuje. Inace, ako se dozvole ovakve intervencije u ozbiljan uredjivacki rad - mnoge dobre ideje i tekstovi ce propasti. Sto me je najvise iznenadilo je ponasanje administratora koji forsira ilegalnu diskvalifikaciju clanka - sto bi mu dalo pravo da stovise i obrise cijeli clanak.

A vec o spornom ...

Jedan od razloga za mržnju je možda i to što su Srbi kao graničari imali određene privilegije u Austrougarskoj, za razliku od Hrvata koji su bili kmetovi. [2]. Tu mržnju prema Srbima kod hrvatskih seljaka je Starčević artikulisao. On je prvi organizovano i sistematski širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko. [3] Niko prije njega i zadugo posle njega, sve do Josipa Franka i Ante Pavelića, nije uložio toliki trud u raspirivanje antisrpskih osjećanja.

... - ja tu ne vidim razloga za bilo kakvu diskusiju. Ja sam vec naveo sto su rekli Taylor i Jelaviceva , a jos ako se dodaju sve one 'mile' rijeci o 'pasmini slavoserbskoj' koje je sam Starcevic znao reci, nema tu govora ni o cemu drugome nego samo o mrznji. Da je to radio organizovano - vidi se po tome da je iza sebe imao partiju koja je sprvodila tada, a i kasnije u ustaskoj praksi, Starceviceve ideje. Svi clanovi Starceviceve Stranke prava su listom otisli u ustase. Dakle - brisite diskvalifikacije teksta i sumnje u dobre namjere urednika.

Ja sam ipak blokiran i javljam se sa druge IP adrese jer je gos'n administrator blokirao moju IP adresu - ne znam na koliko dugo.

Na kraju jedan rukohlap Branku (i ostalima) na uredjivanju clanka i svima vama sto ste obranili posten Brankov rad. (rukohlap - na nasem liepom natraznjacko-korienskom hrvatskom - pljesak ili aplauz)

--Djura 05:14, 13. april 2007. (CEST)

1. "Gospodin administrator" po sopstvenog priznanju i na sopstvenu inicijatiju čita tzv. reference koje su navedene na kraju - prevod na engleski knjige napisane i izdate na srpskom - i zna šta piše u njima i zato ih i stavlja na stranu za razgovor, budući da ne govore o temi ovog članka. Takođe sam naveo za šta smatram da bi reference bile korisne. Da ne moram da ratujem sa onima kojima je "neutralna tačka gledišta" stran pojam i da im konstantno vraćam izmene, možda bih imao vremena da napišem da se to što oni misle da govore te "reference" koje sam uklonio nalazi u drugim vezama koje nisam uklonio.
2. Što se tiče "spornog dela" - obrati se "gospodinu administratoru" APlećašu koji je oznaku stavio, ne meni. Što se mene tiče, taj deo je napisan kao originalno istraživanje. Ako postoji autor koji konkretno tvrdi "Po autoru XY Starčevićeva mržnja prema Srbima je potekla od..."[REFERENCA] to treba da stoji, super referencirano, i ne moramo da se obaziremo ni na čije primedbe, jer to tamo piše. Ako postoji, ok. Ako ne, mora da leti. Ovo što Sinovac pokušava je ekstremno glupo, jer se u tim vezama nigde konkretno ne pominje Starčević, nego se priča uopšteno, i samo su tako reference i upotrebljive, tako gde se konkretno priča o širem kontekstu, ne u članku o konkretnoj osobi.
3. Ne znam zašto čestitaš Branku ili nekome - koliko vidim, sav osporeni sadržaj članka je delo neprijavljenog korisnika, ostali su jedino dodavali viki formatiranje, ne dodajući nikakav enciklopedijski sadržaj.
4. Žalosno je što se svi ovde prave ludi - kao enciklopedijski, članak je jedna više od klice. Podataka je vrlo malo, dao ih je samo "omraženi Mir Harven", ostali "zainteresovani administratori" se ubiše dokazujući da je Starčević mrzeo Srbe i Jevreje, kao da se radi o nečemu što je teško dokazivo - pa za to su dovoljna dva citata i dve refence koje su već navedene. Članak u ovom obliku postiže jedino da bude otpisan kao pljuvačka propaganda, niko neće reći, "e svaka čast, odličan članak, sad mi je jasno zašto se smatra da je bio ovakav/onakav, daj da pročitam reference šta još kažu o tome". Dokle god to "druga strana" ne ukapira, džaba se uklanjaju "osporene oznake" i forsira pljuvanje po neistomišljenicima - to mnogo više govori o "vašim" namerama, nego o mojim. Dakle, ima li na drugoj strani interesa da se članak upristoji, ili će se insistirati da je ovakav članak prikladan za Vikipediju?

A inače, odblokiran si juče, zašto ne čitaš svoju stranu za razgovor?--Brane Jovanović , DGzS <~> 07:36, 13. april 2007. (CEST)

Sređivanje članka

Izmene, po paragrafima: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

"Ipak Ante Starčević je najpoznatiji kao vođa nacional-šovinističkog pokreta sitne buržoazije pod nazivom "Pravaški pokret" i kao osniač Stranke prava na čijem je čelu ostao do svoje smrti." - Trenutno jedino što vidim kao nesporno jeste da je osnova Stranku prava i da je ona bila nacionalistička. Za to sam stavio referencu, a ako neko ima još nešto da doda, neka stavi odgovarajuću referencu uz dodatak.

1. "Ante Starčević, ili „otac nacije (otac domovine)”, kako su ga Hrvati zvali, je rodonačelnik organizovane mržnje prema Srbima. Ona je postojala i pre njega." - nebitno za odeljak "život", bez referenci. Takve stvari treba da idu u politički rad zajedno s referencama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. "Ipak" treba izbegavati. Ili jeste ili nije. Mi se ne bavimo esejistikom, nego navođenjem fakata. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
3. "...najpoznatiji kao vođa..." potrebno je dokazati odgovarajućim referencama, što je besmisleno. Bolje je sklopiti rečenicu drukčije. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
4. "Pravaški pokret" je napisan velikim početnim slovom, što govori da je u pitanju neka organizacija. Nisam primetio da postoji takva organizacija (nisam primetio nije ironično, već fakt da nisam primetio). Ako je postojala takva organizacija, dajte fererence. Ako je u pitanju pokret, piše se malim početnim slovom, a takođe su neophodne reference da je tako nešto postojalo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Hrvati ga zovu ocem nacije to je neosporna činjenica, o kojoj nema priče. --APlećaš 22:11, 13. april 2007. (CEST)

Ostali naslovi nisu u skladu s jednom enciklopedijom. Sve sam ih preveo u jedan naslov "Politički rad". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

1. Referenca "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm" pominje na jednom mestu Starčevića i to u kontekstu Bogdanova, nigde više. U tom smislu ne objašnjava nigde Starčevićevu mržnju prema Srbima, pa sam je izbacio. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. Unutar reference http://www.suc.org/culture/library/genocide/k2.htm Starčević se pominje u sledećim kontekstima: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   1. Da je Brlić tvrdio, za razliku od njega (i drugih), da Hrvati nemaju pravo na državu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   2. (Potom se pominje neki Mile Starčević.) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   3. Pominje se kakvim je sve pogrdnim imenima nazivao Srbe: Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   4. Pominje se u kontekstu toga da su ga Hrvati dobro primili. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

"Jedan od razloga za mržnju je možda i to što su Srbi kao graničari imali određene privilegije u Austrougarskoj, za razliku od Hrvata koji su bili kmetovi. [2]. Tu mržnju prema Srbima kod hrvatskih seljaka je Starčević artikulisao. On je prvi organizovano i sistematski širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko. [3] Niko prije njega i zadugo posle njega, sve do Josipa Franka i Ante Pavelića, nije uložio toliki trud u raspirivanje antisrpskih osjećanja."

1. U konkretnoj literaturi ne postoji: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   1. Da je razlog za mržnju možda (usput, nema "možda", ili jeste ili nije, ili neko to tvrdi ili niko to ne tvrdi) i to što su Srbi bili graničari a Hrvati kmetovi, --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   2. Da je Starčević baš tu mržnju artikulisao, --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   3. Da je Starčević organizvovano širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko.
   4. Da niko pre njega i zadugo posle njega nije uložio toliki trud... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. U odnosu na literaturu izvukao sam sledeće: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   1. Starčević je Srbe nazivao različitim pogrdnim imenima (sa citatom u referencama). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   2. Da je bio dobro primljen u hrvatskom društvu, što je produbilo jaz između Hrvata i Srba (sa citatom niže u referencama). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

"Otac domovine", kako Hrvati nazivaju srbofoba i rodonačelnika ustaša, Antu Starčevića, bio je toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije moguće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista. Bio je asketa i živeo je u maloj sobici s dve stolice i jednim stolom. Njegova dela, iako pod uticajem rasističkih teorija XIX veka, što se vidi po njegovoj odrednici "nacije" koju je prihvatio od Gobinoa ("venčanje nejednakih rasa"), opet nisu dosledna, jer ih, nikada nije dokazao. Problem u shvatanju Starčevića dolazi otuda, što na jednom mestu govori o Srbima kao o "nečistoj pasmini", a na drugom, kako ih valja asimilovati. Kaže on: "Narod hervatski neće terpiti, da ta sužanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervatah." . Pomalo začuđujuće, ali tu rečenicu izrekao je kad je Srbija bila već slobodna, a Hrvatska pod Austro-Ugarskom, iz čega se vidi odakle frustraciona mržnja koju je širio među građanstvom Hrvatske.

1. Kao što npr. Mladića ne opisujemo kao islamofoba, tako nećemo opisivati ni Starčevića kao srbofoba. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. "... toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije mogće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista". Nije dokazano da je bio "opsednut", a što se tiče dokučivanja, to bih vas molio da ostavite za svoje lične introspekcije i da poštedite enciklopediju svojih dilema. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
3. "Njegova dela... pod uticajem rasističkih teorija... koju je prihvatio od Gobinoa... opet nisu dosledna jer ih nikada nije dokazao": --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   1. Ne vidim literaturu koja potkrepljuje da su njegova dela pod uticajem rasističkih teorija (verujem da jesu, ali to nije dovoljno). Isto važi i za "prihvatanje od Gobinoa" --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
   2. Očigledno je da ovde ima "velikih mislilaca" koji su tako dobro upućeni u Starčevićeva dela da znaju da ona nisu dosledna. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
4. "Problem u shvatanju Starčevića dolazi...": Vidim da se ovde i dubokoumno problematizuju Starčevićeva shvatanja. Naravno, bez literature --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
5. "Pomalo začujuće, ali...": A vidim da se ovde neki i čude. Naravno, vrli pisci ovog teksta na Vikipediji, ne niko drugi. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
6. "... frustraciona mržnja ... ": Takođe, ovde ima i psihologa koji su dobro upućeni u to šta znači "frustraciona mržnja". Opet bez literature. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
7. Citat sam prebacio u deo u kom se navodi da Srbe naziva različitim pogrdnim imenima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Srbi su za Starčevića "smeće", "nakot", oni smrde i češu se jer su dobili ime po svrabežu, a hrane se fekalijama, itd. Onda, na drugom mestu, za njega Srbi ustvari ne postoje (teorija o "pravoslavnim Hrvatima"). Sem Srba, odbijao je i Austrijance i Nemce, i Mađare posebno, dok je visoko uzdizao Engleze, Francuze i Turke, kao i Bugare. Dakle, izgleda da je podsvesno načeo ogursku teoriju o Hrvatima, koji su, po njemu, oslobodili Ugarsku, a Austriju načinili velikom. Grubo je pisao o banu Jelačiću, biskupu Štrosmajeru, Franji Račkom i Ivanu Mažuraniću. Na kraju, u svom njegovim scenarijima, ipak Srbi postoje i za njega su oni bili Tribali, koji su "žderali ostatke žrtava". Istovremeno su, kao takvi, bili po njemu "sužnji", a radili o "glavi svima, pa i susedima". Srbi su bili po njemu najviše sluge Hrvatima. Svi najveći srpski junaci su "Hervati", dok su izdajnici "pasmine slavoserbske". Piše Starčević: "U Stefanu Dušanu ugasi se poslednji trak prejasne hervatske dinastije Nemanićah koji kroz vekove, i kao kralji vladahu..." . Po njemu je i Miloš Obilić "Hervat" ("Miloš Kobilić pokaza se Hervatom..."), dok to Vuk Branković nije. U Kosovskom boju Srbi za Starčevića nemaju skoro nikakvu ulogu, jer su na čelu snaga antiturskog saveza "Kralj Bosne, i Kastriotić, sa svojimi Hervatima i Skipetari, i množina Bulgarah i Rumunjah."

1. Iz ovog pasusa dokumentovano je jedino, pored već navedenog da je nazivao Srbe pogrdnim imenima, da je da je Starčević poznate srpske ličnosti iz istorije smatrao Hrvatima. Ostalo nema referenci. Kad se pronađu. Ne sumnjam da je dosta iz ovog pasusa istinito, ali reference za to ne postoje. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Sličan odnos imao je i prema Jevrejima. Između ostalog, o njima je govorio ovako: »Židovi ... su pasmina, izuzev koje iznimke bez svakoga morala i bez svake domovine, pasmina koje svako udo podano je samo dobitku osebnu, ili onome svojih rođaka«. Pustiti Jevreje da učestvuju u javnom životu je po Starčeviću kobno: »U čašu najbistrije vode baci mrvu blata, pa se sva voda bude zamutiti«. Na sličan način su po Starčeviću Jevreji »premnogo pokvarili i rastrovali narod francuski«.

1. Male izmene u ovom pasusu. Verujem da su citati valjani, pa sam samo stavio da se traže reference. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Ante Starčević nije bio klerikalac, naprotiv. U Katoličkoj crkvi Stračević je vidio velikog protivnika nezavisne hrvatske države, što nije bilo netačno obzirom na veliku povezanost Habsburške dinastije i Vatikana. Austrougarska monarhija bila je najkatoličkija zemlja u Evropi tog vremena. Stračević je bio i protiv Austrougarske ali je sve to nadmašivala njegova mržnja prema Srbima.

1. Ovde se opet kreće od poetskih elemenata. Ako nije bio klerikalac i bio je nešto naprotiv, onda se lepo kaže da je bio antiklerikalac, a ne unose se poetski elementi u enciklopediju. Ovo je manje-više dokumentovano u Općoj enciklopediji, pa stavljam tu referencu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. Naravno, i ovde se jasno vidi kakav je govor mržnje u pitanju. Po potpuno desetoj temi (Starčevićev odnos prema katolicizmu) mora da se stavi da je mrzeo i Srbe. Da čitam na nekom drugom mestu, smejao bih se članku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

I Vatikan i Austrougarska bili su po mišljenju Starčevića „spoljni neprijatelji”, kojih će se Hrvati jednom za svagda osloboditi. Sa druge strane, Srbi su u to vrijeme činili 32% stanovništva Hrvatske i Dalmacije. U samoj Hrvatskoj mnogi su se još uvijek sjećali svog pravoslavnog srpskog porijekla. Na istoku je bila narastajuća Srbija. Sve je to Starčevića upućivalo na misao da će u budućnosti Srbi biti glavni protivnici u ostvarivanju njegovog sna o Velikoj Hrvatskoj, koja se po njemu prostirala čak do Šumadije. To može biti jedan od uzroka njegovog straha od Srba, i mržnje prema njima.

1. Ovo postaje sve smešnije. "Vatikan i Austro-Ugarska su bili spoljni neprijatelji, a Srbi su činili 32% stanovništva Hrvatske". Vrlo povezane izjave, nema šta. Preko toga, ne postoji odgovarajuća literatura koja potvrđuje da su Srbi činili 32% stanovništva. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. A vidim da ovde ima i čitača misli kroz vreme. Bemlitisunce! Eto, znaju kakve su misli progonile Starčevića. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
3. Ukupno, ovde bi još ponešto i moglo da ostane da postoji odgovarajuća literatura za to. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Whereas in 1840 there were in both the civil and military parts of Croatia 504,246 Serbs, making up 31.41% of the total population, in 1857, even though all other populations had increased, that of the Serbs had decreased, accounting for only 29.4%. [poglavnje 3. Krestićeve knjige Istoriji Srba 1848-1914.]

"Mislite li vi" - pisao je Starčević "da se protiv toj grdobi ne bude složilo sve što je krepostno, sve što je božje?..." "Vandali su", pisao je dalje, "mnogo plemenitiji". Sve Srbi što imaju, ukrali su od Hrvata: junake, dinastije, Kosovo, Marka Kraljevića, Miloša Obilića... A naročito Kosovo, na kome su se borili svi osim Srba. "Nema", kaže, "ni traga srpskoj narodnosti". Knez Lazar je pohrvaćen, jer je on "nema dvojbe, nečiste krvi..."

1. Ovo bi još i moglo ostati u članku, pod uslovom da se sredi, doda literatura i ustanovi kontekt u kome se ovo dodaje u članak. Znači još koja rečenica okolo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Starčević je prvi "naučno" tražio istrebljenje Srba. Pišući na jednom mestu, kako gordeljevi Srbi smatraju vešala kao sramnu smrt, on žali "što za ovu njihovu averziju nisu znali hrvatski seljaci u Perušiću kada su na ražnju ispekli dva Srbina..."

1. Ovo zahteva referencu i kontekst. To da je on ovo ili ono tražio "naučno" -- neophodno je dati referencu za to. Drugo, konkretan citat Starčevića vezan za konkretan incident može stajati isključivo ako se potkrepi valjanim njegovim citatom sa punim kontekstom. Ako je kontekst ispravan, svakako je da tako nešto treba da stoji u članku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Starčević nije dočekao stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, ali je novu državu dočekala njegova mržnja. Katolička crkva ju je raspirivala, kao i Nemačka, Mađarska i Italija. U Drugom svetskom ratu je došlo do ustaškog krvoprolića, koje između ostalog bilo inspirisano i Starčevićevim delima. U Načelima hrvatskog ustaškog pokreta stoji: "Sve što je hrvatski narod nesvjesno stoljećima u sebi nosio, to je Starčević iznio na danje svjetlo, oblikovao, obrazložio i stavio u temelje naše narodne borbe."

1. Iz ovoga ishodi da je Starčevićeva mržnja religijsko-metafizička pojava. Ne, mi se ne bavimo ovde ni religijom, ni metafizikom, već pisanjem enciklopedije. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)
2. Ovaj članak se ne tiče ni katoličke crkve, ni Nemačke, ni Mađarske, a ni Italije. Ne tiče se ni Drugog svetskog rata. Jedino što ovde ima smisla jeste da se ustaše pozivaju na Starčevića. I tu sam stavio da se traže izvori. Verujem da je citat ispravan, ali je neophodno potkrepiti to odgovarajućom referencom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Sredio sam i spoljašnje veze (nisam ništa izbacivao, sve se tiče Starčevića). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

I molio bih vas sad da nastavite s argumentovanom raspravom. Sve što ima relevantnu i proverivu referencu -- može da uđe u tekst. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Destrukcija i ometanje a ne sredjivanje clanka

Kako vidim - nastavlja se ono sto se je pocelo sa diskvalifikacijama (govor mrznje, nepristrasna tacka gledista)

• 'govor mrznje' je ocitno bio akt podvale - koji je na zalost dosao od nekoga ko bi morao znati sto se moze i smije koristiti
• 'neutralna tacka gledista' isto tako jer gospoda koja su je forsirala bez ikakvog racionalnoga objasnjenja nastavljaju

sa necim sto i njima samima nije jasno

Drugo, ponasati se tako propisujuci pravila za druge a prakticki nista ne doprinoseci i jos k tome popujuci o tome sto je enciklopedija a sto nije - nije baza ni za kakvo sredijvanje icega.

Dakle, sve sto mogu ja doprinijeti - je vratiti na staro.

Na kraju - zanimljivost o 'doktoratu' 'dra' Starcevica.

Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902 Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravica

Clanak

Milan Saric: Zivot i rad dra Ante Starcevica

Strana 133 - Tadanji biskup senjski, Mirko Ozegovic, posalje ga u sjemeniste u Budimpestu, gdje je Ante uz bogoslovne nauke slusao filozofiju i slobodne znanosti. Posto je polozio stroge ispite u filozofiji i slobodnim znanostima bio je vec 1846. promoviran na cast doktora filozofije

tj. nesto kao honoris causa - i to ne od univerziteta nego od teoloskog seminara!!!

--Djura 19:44, 13. april 2007. (CEST)

Žuti karton. Molim te da se baviš samo člankom i da radiš konstruktivno bez cinizma. --BokicaK ^{Got something to say?} 19:51, 13. april 2007. (CEST)

Ja stvarno vise ne shvatam zasto da se smaramo s Verlorom kad je tako ocigledno... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:03, 13. april 2007. (CEST)

---

Samo jos jedan komentar s moje strane - nadam se kako ce biti dovoljan za crveni karton. Ovo ispod je kopirano sa iste ove strane

Politika neutralne tačke gledišta za one kojima je teško da istu pročitaju - politika neutralne tačke gledišta na Vikipediji ne znači da je neki pogled na temu tačan ili ne; Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine (istina je relativna za svakoga); NTG na Vikipediji znači da sve relevantne poglede (činjenice) o nekoj temi treba predstaviti ravnopravno, čak i kada se ne slažemo sa njima. Politika NTG na Vikipediji je apsolutna i o njoj se ne raspravlja - ako ne možete da živite sa njom, niste dobrodošli na Vikipediji, kratko i jasno. Toliko o tome. --Brane Jovanović, DGzS <~> 19:47, 12. april 2007. (CEST)

Postalo mi je zanimljivo jer tvrdi kako Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine a onda Politika NTG na Vikipediji je apsolutna i o njoj se ne raspravlja. Dakle - kako je moguce znati kada primijeniti NTG ako se Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine???

Zabavno - nema sto. Na engleskoj je Wikipediji jedno od pravila - odbaci svako pravilo koje te smeta u poboljsanju kvalitete clanka. Apsolutno najbolje pravilo koje Wikipedija ima!

S druge strane, ako neko od djaka u srednjoj skoli ovdje u Americi u nekom svome domacem zadatku citira Wikipediju - puno puta slijedi mu ocjena F. Sasvim razumljivo. Nadam se kako ce i na brdovitom Balkanu poceti imitirati Amerikance.--Djura 21:03, 13. april 2007. (CEST)

I sta je tu sporno u vezi sa NTG? I da li sam te zamolio da se drzis clanka? --BokicaK ^{Got something to say?} 21:07, 13. април 2007. (CEST)

Russellov paradox. Ako je NTG uopce primjenljiv onda se mora znati kada, tj. sto je kriterij istine koji se mora slijediti kako bi se primijenio NTG. Ali, Wikipedija se ne bavi istinom - (jer je istina relativna - po nekom od administratora )- dakle nema kriterija kada primijeniti NTG. A s druge strane - mora se primijeniti jer je politika NTG apsolutna.

Jeli ovo dovoljno za crveni karton?

A o clanku - prvo logika i etika - pa onda administartori, upravnici i smetala. To jest - znanje pa onda sve ostalo. Kao sto vidis - ja mogu doci do svake knjige o Starcevicu i to je odakle moje znanje dolazi.--Djura 21:50, 13. април 2007. (CEST)

Nije Raselov paradoks, nego je kvazi paradoks za polupismene - Vikipedija se ne bavi utvrđivanjem istine jer je istina relativna, nego beleženjem proverljivih činjenica, relevatnih za temu. Svaki suprotstavljeni/nesaglasni pogled treba zabeležiti u odgovarajučoj meri, ne dajući mi ni više ni manje prostora negošto zaslužuje. To je Vikipedijina neutralna tačka gledišta na Vikipediji. Interesantno je da o logici i etici pričaš ti, koji pljuješ po neistomišljenicima. A ako si mofgao doći do svake knjige o Starčeviću, kako si došao isključivo do negovih citata, a nikako i do biografskih podataka koji bi trebalo da se nalaze u Vikipediji? --Бране Јовановић , ДГзС <~> 21:59, 13. април 2007. (CEST)

НТГ се увек примењује, без изузетка. Држи се Старчевића. Покушај да се угледаш на Милоша, тј. на начин на који он објашњева зашто је шта урадио. --BokicaK ^{Got something to say?} 21:57, 13. april 2007. (CEST)

Poslednje objašnjenje

Pretpostavljam da onaj ko neće da shvati, ne može da shvati, ali ukratko, poslednji očajni pokušaj da se nezainteresovanom objasne neke stvari. Vikipedija počiva na Pet osnovnih principa:

1. Vikipedija je enciklopedija
2. Vikipedija ima neutralnu tačku gledišta
3. Vikipedija je slobodan sadržaj
4. Vikipedija ima pravila ponašanja i
5. Vikipedija nema čvrstih pravila sem ovih nabrojanih ovde.

Djuri trenutno smetaju prva četiri, a odgovara mu samo peto. Ali, dok se kršenje jednog pojedničnog prosto ne toleriše, kršenje sva četiri istovremeno se ne može okarakterisati nikako nego kao namerno sabotiranje projekta. To se leči samo trajnim onemogućavanjem ometanja projekta, i to ni jedan admin ne može niti sme da toleriše, jer je "posao" admina da štiti Vikipediju, ne da pomaže onoga ko aktivno ometa njen rad. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:17, 13. april 2007. (CEST)

Još jedan žuti

Ono što važi za djuru, važi i za korisnika Branko1408. Opomena više neće biti. Prestani sa kršenjem osnovnih principa Vikipedije. --Brane Jovanović , DGzS <~> 21:46, 13. april 2007. (CEST)

Vikipedija:Neutralna tačka gledišta

Evo jedne smernica za sve buduće urednike ovog članka. U pitanju članak o Sadamu Huseinu na engleskom jeziku, ali se savet može primeniti i na pisanje članka o Starčeviću na srpskom.--Damjan /razgovarajmo/ 22:36, 2. mart 2009. (CET)

Nećete čak ni morati da napišete da je bio zao. Zato članak o Hitleru ne počinje sa „Hitler je bio zao čovek“ — nema potrebe da to pišemo, njegova dela ga osuđuju iznova i iznova. Zato na Holokaustu samo bez strasti navodimo činjenice, a glasovi mrtvih iznova uzvikuju na način koji čini nazivanje pogrdnim imenima istovremeno i besmislenim i nepotrebnim. Molim vas uradite isto: navedite Sadamove zločine i navedite svoje izvore.

Ma samno treba dodati da je u molbi beogradskom liceju napisao da je po narodnosti Licanin a nikako Hrvat (doslovce) dokupemnt P-581 od 30.avgusta 1851. licno video...dovoljno da se utvrdi da je ljigavac....Amon.

Starčević je oblikovao današnji hrvatski nacionalizam, to je istina. Ali u ovome tekstu čovjek ne može saznati ništa o njemu, samo o tome kako je vrijeđao Srbe. Uredite to malo ljudi.--Wustefuchs (razgovor) 22:15, 23. decembar 2009. (CET)

No, svakako nam možeš pomoći! Vikipedija na srpskom jeziku nije samo za Srbe i svi dobronamerni urednici su dobrodošli. Jedini je problem ako ne vladaš našim jezikom... --Dzordzm (razgovor) 05:54, 24. decembar 2009. (CET)

Pa cela njegova politička aktivnost i publicstički rad su bili šovinizam i neizmerna mržnja prema Srbima. Celu knjigu je napisao o Srbima gde ih ne vidi kao ljude. To vide istoričari M. Gros i A. Tejlor.

Ne obraćaj pažnju na naljepnicu globalizuj. To je napravio jedan korisnik koji ima antipatičnost prema Srbima. --Željko Todorović (razgovor) 22:25, 23. januar 2010. (CET) s.r.

Samo mogu reći da je članak pun izvaljotina i gluposti :(

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.138.106.229 (razgovor • doprinosi) | 22:27, 25. april 2010 Napomena: Ante Starčević nije smatrao Srbe "Tribalima" nego pravoslavnim Hrvatima...Tribali su alternativni naziv za Dukljane/Zećane (današnje Crnogorce). On je takođe svojatao i Crnu Goru kao takozvanu "Crvenu Hrvatsku".