Разговор:Априлски рат/Архива 1

Архива 1

Архива 2

преглед

молим вас, прегледајте чланак, исправите грешке неутралишите да га кандидујем за изабраног!--Орловић 23:02, 17. мај 2006. (CEST)

ако нетко има информација, нека дода податке о губицима у кутијицу--earth shaker 16:38, 3. јун 2006. (CEST)

Грешка у тексту

Поткрала се једна грешка у тексту, а она гласи: "Тај протокол је подразумевао да Југославије буде поштеђена учешћа у рату, али би немачке трупе имале право да преко њене територије прелазе у Грчку" Протокол никако није подразумевао прелазак страних трупа преко наше територије. Уосталом, погледајте насловницу Политике након потписивања пакта:

http://img411.imageshack.us/img411/3297/tripartitepact1kmjd3.jpg

Ima jedna greška.Bogdan Maglić.Link šalje na naučnika Bogdana Maglića a ne na generala.--Vule91 (разговор) 19:29, 8. децембар 2007. (CET)

Има десетине чињеничних грешака у тексту. Hitler je predloženim sporazumom garantovao Jugoslaviji neutralni status - od nje Nemci neće tražiti ništa posebno, već da i dalje ispunjava svoje trgovačke i druge obaveze prema nemačkom Rajhu, kao i da se neće zahtevati prelaz nemačkih trupa preko Jugoslavije, što je bio predmet velikog straha kod mnogih u Jugoslaviji. [1] —Јакша (разговор) 19:59, 31. јул 2008. (CEST)

Потпуно је тачан горњи коментар о томе да Немци нису захтевали пролаз до Грчке. Да је то тачно потврђује књига "Истина о 27 марту" Миодрага Јанковића и Вељка Лалића. Немци су већ имали пролаз до Грчке преко Бугарске у случају потребе. Енглези су са своје стране вршили све притиске да на сваки начин утерају Југославију у рат. славне

Изабрани

Да ли овај чланак и даље може да буде изабрани поред налепница?--Војвода разговор 19:10, 31. јул 2008. (CEST)

Измене у тексту

Изменио сам делове под налепницом, избацио националистичке коментаре и говоре мржње, и трудио се да се држим историјских чињеница и анализа. Препоручујем да неко прегледа измене и допуни уколико се нађе грешка али да не брише измењени део јер је потребно да се остави део где се говори зашто је брзо пала Југославија

Prosto je neverovatno da pored ovolikog teksta nema u preporučenoj literaturi ni jedne knjige, ne pominje se nijedan izvor, ništa. Kakav je ovo odličan tekst? Pored prepravki ovde treba puno citiranja izvora. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 00:47, 11. август 2008. (CEST)

Па и није више сјајан. Скинут је са списка. Нико се није сетио да обрише шаблон са странице за разговор. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 09:19, 11. август 2008. (CEST)

Преуређење чланка

Планирам да преуредим чланак и да додам неке нове информације. Зато бих хтео да предухитрим могуће примедбе у вези са подацима о распореду снага пред избијање сукоба. Подаци су преузети из Војне енциклопедије која је и наведена као извор. Међутим, како се ради о простом набрајању јединица и њихових положаја, овај део текста није могуће у тој мери изменити да нико не може да препозна његов извор и да каже да је то преписано из Војне енциклопедије. Сматрам да се у овом случају не ради о значајнијој повреди ауторских права, па ћу из истог извора у чланак унети и распоред јединица југословенске војске. Уколико неко има примедбе на ово што сам изнео нека ми се обрати на мојој страници за разговор. --Краљевић Марко (разговор) 23:50, 5. децембар 2008. (CET)

Ne sviđa mi se prevelika količina podataka samo za 6. april. Kad se doda još do 17. aprila, članak će biti preglomazan. -- Bojan  Razgovor  17:43, 28. децембар 2008. (CET)

Бомбардовање Београда

У овом чланку дословце стоји „ У току бомбардовања 6. и 7. априла погинуло је 10.000 Београђана“, а у чланку Бомбардовање Београда 1941. спомиње се цифра од 2.274 погинулих. Мени је реалнија ова друга цифра. Шта је од овог истина?--Свифт (разговор) 23:13, 21. јул 2009. (CEST)

Revizija

Ovu sam reviziju vratio prvenstveno zbog pravopisa. Verovatno tu ima korisnih stvari. -- Bojan  Razgovor  18:04, 31. децембар 2009. (CET)

Слика

Уклонио сам ову слику из чланка јер 99 одсто она није снимљена за време Априлског рата у Београду, а ни касније. Висећи мост краља Александра је минирала Југословенска војска уочи уласка немачких снага у престоницу. Постоји гомила слика тог срушеног моста које су управо Немци снимили током окупације. Ова слика је највероватније снимљена током 1944. у Будимпешти.--Свифт (разговор) 10:45, 9. април 2011. (CEST)

Niski dohodak po glavi stanovnika i mala industrijska baza onemogućili su proizvodnju dovoljne količine suvremenog oružja doma, kao i uvoz takvog oružja. Dohodak po glavi stanovnika 1938. procijenjen je na 3 100 dinara (oko 70 dolara), a cijene uvoznog oružja u studenom 1938. kreću se ovako. Laki tenkovi (12-15 t) 2 500 000 dinara, teški tenkovi (20-25 t) 5 000 000 dinara, teški kamioni 90 000 dinara, haubice 150 mm (M 36) 3 500 000 dinara, lovački avioni bez naoružanja 1 750 000 dinara, bombarderi bez naoružanja 4 500 000 dinara.

14. travnja kralj i njegovo uže društvo, a dan kasnije Simović i vlada te praktično svi sudionici nedavnog udara pobjegli su iz zemlje s jedne zračne luke kraj Nikšića. Samo mali dio jugoslavenskih vojnika izbjegao je zarobljavanju, i to privremeno. Mali dio mornarice u sastavu od 2 torpedna čamca i 1 podmornice pobjegao je u Egipat, a dio zrakoplovstva (60-70 aviona) odletio je iz zemlje. Oko 1 500 vojnika pobjeglo je u Grčku. Vojnike su uskoro zarobili Nijemci, a 44 aviona je kratko vrijeme nakon bijega uništio napad njemačkih bombardera u zračnoj luci Paramythia blizu Janjine u sjeverozapadnoj Grčkoj. Oko 20 drugih aviona odletjelo je u Egipat. Prema najranijim njemačkim službenim podacima broj ratnih zarobljenika iznosio je 6 298 časnika i 337 864 dočasnika i vojnika, sve Srba. Prema američkim izvorima koji se temelje na zaplijenjenim njemačkim ispravama, Nijemci su zarobili oko 254 000 vojnika i časnika, računajući samo Srbijance. Pišući kasnije na osnovi potpunije evidencije, Terzić tvrdi da je zarobljeno oko 375 000 ljudi, od toga su 30 000 zarobili Talijani. Nakon puštanja raznih kategorija ljudi, uključujući neke bolesnike, on procjenjuje da je na kraju ostalo oko 200 000 ratnih zarobljenika u Njemačkoj, a 10 000 u Italiji, te da su 90% njih bili Srbi. Još kasnije njemački službeni izvor procjenjuje broj jugoslavenskih ratnih zarobljenika u Njemačkoj 21. lipnja 1941. na 181 258, uključujući i one koji su pušteni, pobjegli ili umrli. Od tog broja 13 559 bili su časnici. Na njemačkoj strani u Travanjskom ratu bio je samo 151 ubijeni, 392 ranjena i 15 nestalih. U svom naletu na Beograd, 41. oklopni korpus izgubio je samo jednog časnika, žrtvu civilnog snajpera.

Одломак из књиге

• Ово је одломак из књиге треба избацити небитне детаље, препричати чланак и неенциклопедијске коментаре.

1941. 6. априла, Напад Немачке на Југославију и слом Југославије. Има много питања која никад неће добити одговор, а пре свега шта је радила влада од 27. марта до 6. априла, а шта војска и њени команданти.

Остаје као чињеница, да су они, који су организовали пуч, морали знати да ће Хрвати, чим почне рат, изазвати расуло у војсци, па су бар они могли и морали, у оквиру своје надлежности, да делују. На жалост, и они су оманули, и то у часу, који је био судбоноснији, мада и тежи, но пуч који су извршили. Уз то, на свим својимм командним местима задржани су хрватски генерали и остали „часници”, од којих су се, убрзо по оснивању Павелићеве Ендехазија, у њеној војсци нашли: 31 генерал, 228 пуковника, 245 п. пук, 254 мајора, 1. 005 капетана и 417 поручника југословенске краљевске војске!

Са толиким бројем издајника, да је чак војска и била боље опремљена и боље организована, није се могло ништа учинити.

Генерал Милан Недић, кад је, под Немацима, ступио на чело владе „Народног спаса”, у свом првом обраћању српском народу, 1. септ. 1941, рекао је:

„Шести април није српска, већ југословенска срамота”.

Ипак, треба бити поштен, тај кратки рат био је и остао велика наша срамота (посебно Недићева, као команданта Треће армије у Македонији, кроз коју су се Немци, из Бугарске, просто прошетали). Већина јединица нису опалиле ни један метак, а било је и таквих, у којима је грдна већина војника била српска, и команданти српски, па иста слика, исто капитулантство! Као да је са 27. мартом, сав наш патриотизам испарио! Што је најгоре, ми и нисмо доживели пораз, јер рата и није било. Има сведочанстава да су и Немци били изненађени. Рат са нама претворио се у њихове маневре, са замишљеним непријатељем.

Баш зато, остаће као светли пример подвиг пилота који су се, упркос забране хрватских команданата, дигли са својим авионима у небо, и пркосили својим херојством далеко надмоћнијем непријатељу. Требало је, међутим, да прође 56 година, па да им „захвална отаџбина” подигне (један очајно ружан) споменик, па и тада без присуства тзв. Југословенске војске!, што је још један знак да Титова омраза против свега што је мирисало на српство, и у бившој његовој војсци –траје.

У време слома Југославије, Тито ће у свом извештају Коминтерни написати, да је до њега дошло због „хегемонистичке владавине великосрпске буржоазије, због њене 20 годишње политике националног и социјалног поробљавања и угњетавања”.… не помињући да комунисти и нису учествовали у рату, што ће касније, један високи хрватски функционер, Врховец, правдати тиме – да такву државу и није требало бранити!

Десило им се, међутим, да ни њихову државу, коју су створили у свему по свом идеалу, комунисти опет нису бранили, бивајући у првим редовима њеног распарчавања. Бомбардовање Београда, које је почело у 7 часова изјутра, 6. априла, био је један такав дивљачки атак који се могао обрушити на један град и на један народ, само ако је ношен беспримерном мржњом. С обзиром да је наша артиљерија убрзо ућуткана, као и авијација, они су се без икаквог страха иживљавали, као на каквој војној вежби, у гађању небрањених циљева, не штедећи чак ни дечје породилиште!

Тим бомбардовањем, у ствари, решен је цео рат, јер је већ првог дана, све што је имало било какав тактичко – стратегијски карактер, и у војном и у цивилном погледу, било разорено и уништено, тако да је држава била потпуно паралисана. Има доказа да су плакати о мобилизацији, која је проглашена тек 7. априла!!!, лепљени у неким градовима, као у Сарајеву, тек – 12. априла.

Дезорганизација је била таква, да нико није знао докле су Немци стигли, а влада није знала чак ни да је капитулација потписана. Симовић је на неколико ужурбаних седница, са којих не постоје ни записници, лажно обавештавао владу о стању на „фронту”, све док им није било речено да хватају пут за Никшић, одакле ће се авионима пребацити до Савезника. Каква је дезорганизација била, права је енигма како је и то са авионима успело, сем ако их Немци нису пустили да побегну.

Патријарх у својим Мемоарима тврди да се више „мислило на спасавање владе и својих породица, него о спасавању државе и народа”.

И зар је онда чудо, што се таква влада понашала онако како се понашала током целог рата! И зар је онда чудо, што је један млади краљевски дипломата, по имену Зоран Св. Томић, у својој књизи „Гробари српства на Темзи”, подигао оптужницу против свих њих, тражећи од народног суда да се сви, на челу са Слободаном Јовановићем, осуде на смрт.

Акт о војној капитулацији Југославије, потписан је 17. априла 1941. Пре тога, већ 10. априла у Загребу је прокламована Независна држава Хрватска, а дан пре почетка рата, 5. априла, два Словенца, Куловец и Крек, министри у влади Симовића, преко немачког отправника послова у Београду, тражили су од немачког Рајха, „пошто је њима њихова земља преча неголи југ. држава”, да Словенија добије или самосталност или да буду у саставу са Хрватском.

Колоне заробљеника кренуле су ка Немачкој. Преко 300 хиљада што војника, што официра. Тамо су класификовани по нацијама. Остали су само Срби.

У земљи, у бившој Југославији, која је одмах раскомадана, између Италије, Мађарске, Хрватске, Бугарске и Немачке, настао је невиђени прогон и истребљење Срба. Посебно у Хрватској, где се све пребацује на усташе.

Међутим, број убијених увек говори и о броју убица! А убијених је неколико стотина хиљада, мада има података и читав милион, поготову кад се њима додају и жртве из Босне и Херцеговине, из окупационе зоне Мађарске, а и Бугарске, као и Шиптарлука.

Пред навалом терора, почеле су да пуцају и прве српске пушке у циљу самоодбране, у свим крајевима бивше Југославије, вероватно најпре у Хрватској и Херцеговини. Како још комунисти нису преузели контролу над тим спонтаним устанцима, они нису ушли у номенклатуру касније проглашених и слављених празника устанака, уосталом као што ни погинули пилоти изнад Београда, нису рачунати у борце против „немачког фашизма”, иако је непријатељ био исти, и 6. априла, и после 22. јуна, када су Немци напали Совјетски Савез, и када су се комунисти тек онда сетили да почну са организованим отпором против окупатора, као свој дуг према првој земљи социјализма. Оно што је од Србије остало, а то је било мање од преткумановске Србије, потпало је под немачку Војну управу, која ће крајем августа 1941, после привремене комесарске управе коју је водио Милан Аћимовић, бивши мин., ун. дела, установити владу генерала Милана Недића. Та влада заслужила је свој назив „народног спаса” у највећој мери тиме, што је успела да организује пријем српских избеглица, што су са свих страна хрлили ка матици, која их је, и сама у тешком стању, оберучке прихватила, делећи са њима цело зло које нас је снашло.

Дошли су и Словенци, које су Немци из околине Марибора протерали, и њих смо братски прихватили,

Извор:Слободан Турлаков ,Водич за Србе почетнике

Neusaglasene cifre

Од око 4000 артиљеријских оруђа, много је било застарело и зависило од коњске вуче, али око 17.000 атиљеријских оруђа је било релативно модерно, укључујући 812 чехословачких антитенковских топова од 37mm и 47mm.

Dakle nesto ne stima...ili je bilo 40.000 artiljerijskih orudja sto je premnogo, ili je bilo oko 1.700 relativno modernih. Ovako kako sada stoji u clanku je potpuno nelogicno. Molim da to promenite.

217.151.144.202 (разговор) 13:43, 4. септембар 2019. (CEST)Navigator

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 14:52, 25. мај 2022. (CEST)