Разговор:Битка код рта Матапан/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Сређивање

Пар слика је избрисано. Треба наћи сличне у датом контексту, или избрисати постојеће. --Kaster 15:08, 18. септембар 2007. (CEST)

Јесте да је избрисано пар слика али баш безвезе изгледа изабрани чланак са ознаком да је за сређивање. -- JustUser  JustTalk 22:53, 20. октобар 2007. (CEST)

---

Ne bih da budem zakeralo, ali članak je napisan latinicom, pa bi i reference trebalod a budu ćirilicom napisane. Osim toga, ovo (Boris Prikril Borba za Sredozemlje) nije potpun bibliografski podatak. Fali izdavač, grad i godina izdanja. Mislim... Kad se za svaku pravopsnu ispravku traži navođenje tačne literature do najmanjeg detalja, mislim da ništa manje nije važna literatura na osnovu koje se pisao neki članak. --Maduixa kaži 00:26, 18. новембар 2007. (CET)

Mislim da nema potrebe da u svaki komentar ubacuješ Pravopis, pogotovo što ovdje nije sporna nikakva pravopisna tačka, tačnije interpretacija neke tačke. S druge strane, pošto je članak obiman, slažem sa da bi trebao da ima više referenci. Ali takođe znam da nije lako naći za pet minuta sve moguće reference za bilo šta, pa ni za ovaj članak. Još ako težimo da reference budu na srpskom, barem su neki korisnici išli u tom pravcu sa svojim prijedlozima, onda se stvari dodatno komplikuju. Što se tiče, mješanja latinice i ćirilice u članku, čim si ugledala mogla si da ispraviš. ---Славен Косановић- {разговор} 00:37, 18. новембар 2007. (CET)

Reference ne moraju da budu na srpskom.--Војвода (разговор) 00:46, 18. новембар 2007. (CET)

Било је неких приједлога у правцу да што већи број референци буде на српском по могућности, ради корисника који не знају стране језике, дакле није ријеч о искључивости и морању, него о тежњи... ---Славен Косановић- {разговор} 00:54, 18. новембар 2007. (CET)

To je u redu ali je bolje ubaciti dobru literaturu ne engleskom nego nekakve kvazi istorije na srpskom. Naravno kada postoji i srpska i na primer engleska sličnog kvaliteta zašto ne ubaciti i jednu i drugu. Problem nedostupnosti referenci ne bi trebalo da previše zabrinjava nas uredjivače članaka. Na primer nekome ko stanuje u inostranstvu teško je dostupna literatura na srpskom. Na nama je da navedemo što više validnih referenci a ko je raspoložen da dodatno proučava temu neka mu to posluži kao vodič ali mora malo i sam da se potrudi. --Војвода (разговор) 00:57, 18. новембар 2007. (CET)

Свакако да није проблем наводити референце на другим језицима, али не треба пуно бринути за оне који станују у иностранству, условно речено. Ја могу да користим и шпанску и каталонску Википедију, неко други италијанску, неко трећи француску. Могу да погледам референце и на тим језицима (преко њихових локалних Википедија) осим енглеског, па да упоређујем, вагам и сл. Нису увијек добре енглеске референце на Интернету, па ни штампане, нарочито не о неким локалним темама одређене регије. И они из свог непознавања неких ствари неријетко убацују глупости, а има и свјесне пропаганде. Тако да, слажем се да треба да превагне квалитет референце, без обзира на језик, али такође јасно је да треба покушати одржати неку равнотежу и тежити стављати у референце изворе на српском, гдје год је могуће, па и преводе на српски тих извора. Ипак, већина средњошколаца, који би имали неке користи од Википедије, нису експерти за више страних језика, а многи нису вични ни у енглеском, а да не говорим о много старијим генерацијама наших родитеља, на примјер. Јасно је да има изузетака, али изузеци не би требали да буду циљна група сама за себе. ---Славен Косановић- {разговор} 01:28, 18. новембар 2007. (CET)

Ja uopste nisam govorila o referencama na srpskom. Referenca koja je stavljena je na srpskom, ali je napisana latinicom u cirilicnom tekstu. I to je bila jedina primedba. A ako odlucite da reference budu samo na srpskom, spremite se da postavljanje referenci bude mission impossible. Na srpskom ima malo literature koju god oblast dohvatite.--Maduixa kaži 10:09, 18. новембар 2007. (CET)

Нисам ни ја приписао теби све што сам писао горе. Да не понављам опет, ако пажљивије прочиташ, видјећеш да сам говорио више уопштено. Двије ствари које су биле одоговор на твој коментар тицале су се спомињања Правописа и мјешања писама. Остало је све уопштено причано. Нико није рекао да референце морају да буду из извора на српском, дакле не под морање, али не би било лоше да се тежи. Јасно је да ти и ја имамо тежи приступ литератури на српском (као и многи други из дијаспоре), пошто је већином у штампаном облику, али не слажем се да смо ми толико слаби са литературом која би се користила за једну општу енциклопедију. Барем када сам живио у бившој СФРЈ, била је гомила литературе у библиотекама на српском језику (тада српскохрватском) из свих струка и области. Каква је тренутна ситација не знам. Али чињеница је да има доста ствари из различитих области и струка, које су код нас објашњене на другачији начин, са истим резултатом као и у страној литератури, али другачије постављене и прилагођене нашој култури, уосталом као што је случај у свим другим културама. Само као примјер, из наука, различитих области инжењерства и математике, имали смо велике количине литературе преведене са руског, а данас на Нету, нарочито у базама података затвореног типа, тј. без слободог приступа видим да се преводи са руског на енглески и користи доста тога за потребе страних универзитета, нарочито из математике, физике, хемије, биологије и сл... а много тих ствари смо ми имали преведене са руског на српски прилично давно. ---Славен Косановић- {разговор} 12:33, 18. новембар 2007. (CET)

---

Зависи из које области. Има области где литература на српском једноставно не постоји или је веома штура. На пример, ако баш хоћеш, о историји Шпаније, осим Самарџића, не знам да постоји нешто на српском, а и Самарџић је прилично уопштен (с обѕиром да се историја једног народа не моѕе стрпати у само једну књигу, и разумљиво је). Видела сам такође преводе неких шпанских историчара, али опет се ради само о општем прегледу и детаљи се нигде не спомињу. На пример, све оно што сам написала о Алмогаварима, сто посто не постоји нигде на српском. А о историји других народа у оквиру саме Шпаније да и не говорим. О историји Каталоније сам сто посто сигурна да нема НИШТА на српском.

С друге стране, мени лично (што не мора да буде тачно, ал је моје мишљење), уопште не треба да се обазиремо на то да ли је нека књига лакше или теже доступна. Битно је да смо навели ГДЕ смо прочитали одређени податак, а на читаоцу је да претпостави ону вашу чувену најбољу намеру. Уосталом, не верујем да ико ко пише научне радове води сад рачуна о томе да ли је неки извор доступан или није. Битно је да је извор наведен. Моје скромно мишљење је да сте то о "проверљивости извора" схватили превише буквално, али нема везе. --Maduixa kaži 12:46, 18. новембар 2007. (CET)

Па логичне су те ствари. Из историје Србије па и других јужнословенских народа, такође нема богзнашта на шпанском језику. У њиховим школским уџбеницима сам налазио фаталних грешака из скорије историје Балкана, а да не говорим о средњем вијеку, балканским ратовима и сл. Јуче у вијестима на каталонској ТВ, рекоше поводом избора на Косову, да Албанци траже аутономију а Срби се противе (као и увијек) и сличне глупости. Уопште се не спомиње да постоје преговори око статуса, итд. А ради се о дешавањима које је врло лако провјерити, нарочито за једну ТВ кућу, која претендује повјерење и да информише своју популацију о дешавањима у свијету. Тако да ја гарант не би користио каталонску литературу за историјски чланак о Кијевској Русији на примјер... :) Али има литературе из других ствари. Ја сам користио у своје вријеме, један одличан уџбеник граматике шпанског језика на српском, штампан у Црној Гори, почетком осамдесетих, када сам тек овдје дошао. И данас га имам и користим за неке ствари, чак прије него неке шпанске уџбенике. тако да нико не каже да треба увести правила и избирократисати вфу тему, али гдје год је могуће треба наводити и литературу на српском, јер какве користи некоме од шпанске додатне литературе тамо у Србији. Добро кад нешто нема, онда нема, али ако има онда гледати да се наведе, јер енциклопедијски чланци садрже основне информације, а за неку дубљу студију, било за школу или факултет књиге су незамјењиве и добра је пракса навести сву могућу литературу на српском, као што се то ради и у осталим енциклопедијама, осим Википедије (многе стручне и опште енциклопедије као што су Британика, Енкарта итд...). ---Славен Косановић- {разговор} 13:08, 18. новембар 2007. (CET)

---

Па да. То и ја све време говорим. Зависи и од оног који пише чланак. Ако је неко из Србије, сигурно ће пре имати иблиографију на српском, ако неко живи у иностранству имаће више литературе на дотичном језику. Такоо да то о избору и давању предности литературе на једном или дургом језику је по мени, беспотребна расправа. Свако користи ону литературу до које му је лакше да дође. И увек може прискочити неко други у помоћ неком књигом који писац чланка нема. То се одувек радило. Барем сам ја тако радила са људима са којима сам сарађивала. И увек је све било ок, а чланци су увек добијали на квалитету.--Maduixa kaži 13:14, 18. новембар 2007. (CET)