Разговор:Бокељи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

која је будала писала овај текст...— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dzemper (разговор • доприноси)

Колико ја видим, чланак је преузет са хрватске википедије и само ћирилизован... Иначе стварно је срамота какве све глупости пишу у њему. Што се мене тиче ја бих овај чланак комплетно обрисао, па нека неко напише нови... --Славен Косановић {разговор} 21:53, 28. јун 2006. (CEST)

Такође, нема потребе да се користе придјеви члан фашисоидне СРС 100%, и слични, било гдје на Википедији, као ни за било кога. Довољно је указати да чланак не ваља без обзира ко и када га је писао. --Славен Косановић {разговор} 21:59, 28. јун 2006. (CEST)

Такође мислим, да овај текст треба неко написати са јачег неутралног гледишта и избјегавати додатке типа "српски", "хрварски" и сл. јер се око тога не могу сложити ни они који Боку изучавају дуже вријеме.--Dzemper 23:40, 28. јун 2006. (CEST)

Hm, nije sa hrvatske, mada tamo ima tekst o Bokeljima. Prenecu ga ovde, a neka ga onda neko prosiruje. Бојан 09:49, 29. јун 2006. (CEST)

Бокељи?

Да ли је ико свестан да су од наведених познатих Бокеља само Андрија Змајевић и Иво Визин стварно Бокељи?--Erin 16:23, 4. јул 2006. (CEST)

Видиш, неком овдје одговара да су само Срби бокељи, па...--Dzemper 17:23, 4. јул 2006. (CEST)

Ма, поента је у томе што Паштровићи нису Бокељи, а скоро сви "познати Бокељи" су рођени у Паштровићима (или у Будви, а ни Будва није у Боки). Паштровићи имају чак и своју народну ношњу која се прилично (да не кажем скроз) разликује од бокељске. А ни Маини (или како ту неправилно пише "Махини") нису Бокељи. Чак ни Грбљани (Грбаљ данас припада општини Котор) нису Бокељи. --Erin 11:15, 6. јул 2006. (CEST)

Требало би да је Бока Которска заправо не само залив, како се данас често мисли, већ обухвата и Будву и Паштровиће, те су стога и они Бокељи. Ствар је у томе што се Боком Которском сматрају, или су се бар сматрали, читави ти предјели који су данас у Црној Гори, а у деветнаестом вијеку нису били, значи од Херцег-Новог до Будве - све је то Бока. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 1. фебруар 2007. (CET)

А јесте ли чули ону занимљиву причицу о томе како је Кристифор Колумбо рођен у Ђеновићима? Нажалост, заборавио сам како му је било „право“ име пре него што га је „италијанизовао“... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:11, 29. новембар 2006. (CET)

За вријеме Млечанске и Аустроугарске владавине Бока, Будва, Паштровићи и Сутоморе су били у истој политичкој регији. Будвани су Бокељи исто онолико колико су и Спичани (Сутоморчани, прије Сутомора - прије 1882). --Милан Тешовић 21:38, 3. март 2007. (CET)

Граница између Млетачке реп. и Турске, затим Аустрије и Турске (након наполеонових ратова), затим Аустрије и Црне Горе се налазила између Спича (Сутомора) и Бара од 15. вијека до 1914/18. године. Опширније у чланку Бока которска након пада Млетачке републике --Милан Тешовић 21:38, 3. март 2007. (CET)

Koliko ja znam Wikipedija nije politicko odmaraliste niti mjesto za politicku propagandu ! Ja sam Bokelj-potomak starosjedilaca Zmajevica.I znam da prije 200 godina nije bilo bez desetak pravoslavaca.Da su mnoge crkve nekad katolicke sad pravoslavne (Srpski patrijah ih je prebacio i osvestao kao katolicke).Ovo sto vi pisete nema veze s istinom.Ovaj covjek na sliku s narodnom nosnjom je Mirko Kunjerica iz Grblja koji je malo izmijenio bokeljsku nosnju.tj.Bokeljska nosnja nidje nije imala cetr es .U boku se noslje razlikuju u zavisnosti od mjesta do mjesta.

Ovi tekstovi su krajnje neobrazovni i propagandni,te bi vas lijepo zamolio da ih napisete ispravno i vjerodostojno.

• Miro Zmajevic - Risan - Boka Kotorska - Crna Gora.

Zamolijo bih vas da mi odgovorite na postavljeno pitanje,ili jednostavn napisite vjerodostojan clanak.

• Miro Zmajevic - Risan - Boka Kotorska - Crna Gora.

E moj Miro,nemaju obraza ni da odgovore ! --Crnogorac 123 (разговор) 00:31, 11. септембар 2008. (CEST)

A ljudi sto pisete,ovi znameniti srbi(pod znacima navoda) su pastrovici a ne bokelji znate li vi kakvu razliku.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 85.94.99.100 (разговор) 00:10, 2. октобар 2008 (CET/CEST)

Srbi?!

Па зашто трујете лјуде говорећи да су Бокелји Срби, па изгледа да ће родителји мешу забранјене странице деци морати увести и википедију... Бокелји се већином, али ВЕЋИНОМ изјашнјавају, гле чуда, као Хрвари... "Danas Bokelji imaju u Crnoj Gori stranku Hrvatsku građansku inicijativu, a postoji i udruga Hrvatska Bratovština Bokeljska Mornarica 809, koja ima ispostave u Zagrebu i Dubrovniku, a zaštitnik joj je Sveti Tripun, koji se već 12 stoljeća slavi 3. veljače."

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Wustefuchs (разговор • доприноси) | 15:36, 21. април 2010

Potpisuj se. --109.93.199.241 (разговор) 20:03, 22. април 2010. (CEST)

Eto vam je...neka vam je sa srecom... e da vam je da se srpsko ime zatre, no vam se nece. I nijeste problem vi Hrvati no nase nesrece koje zedne preko vode prenosite.

Kanjos Macedonovic

По попису из 2011. године, већина становништва се изјашњава као Срби (саберите и узмите проценте за Тиват, Котор и Херцег Нови), а већину чине у Херцег Новом. Ево Вам готови подаци: Укупно - 67,496; Срби - 26,605; Црногорци - 26,108; Хрвати - 4,519. Хрвати, нити су у историји били већина, а нису прелазили ни 1/4 популације Боке. Такође, и међу самим католицима налазимо људе који су се идентификовали као Срби, попут Андрије Змајевића и дон Ника Луковића, док са друге стране добар део етничких Хрвата у Боки представља досељено становништво из Херцеговине и Дубровачког приморја или даље из Далмације и Истре, попут Ива Визина (породица пореклом са Истре) или породица попут Менала, Пенава и других. Као друго, Хрватска братовштина Бокељска Морнарица 809 и Бокељска Морнарица нису исто - последња је укинута 1811. године, а представља ону стару, праву братовштину која није имала или истицала етнички карактер, а настала још у средњев веку док је Котор имао још увек делом романски карактер. Друга представља покушај обнове, а преко имена је и јасно какав.James Jim Moriarty (разговор) 00:48, 18. август 2018. (CEST)