Разговор:Карловачка митрополија/Архива 4

Архива 3

Архива 4

Архива 5

Шаблон "радови у току"

Госпон Нимчевићу, да ли бисте били толико љубазни да кажете када планирате уклањање тог шаблона из чланка? PANONIAN (разговор) 14:53, 20. октобар 2013. (CEST)

Имате ли можда нешто да унесете?--Нимча (разговор) 16:05, 20. октобар 2013. (CEST)

To je moja stvar. PANONIAN (разговор) 17:00, 20. октобар 2013. (CEST)

Морам знати шта имаш на уму да бих знао како да се поставим према теби. У противном може ми свашта пасти на памет.--Нимча (разговор) 17:46, 20. октобар 2013. (CEST)

Imam na umu da prepravim svu anti-srpsku propagandu koju si ubacio u članak. Jasnije sada? PANONIAN (разговор) 18:36, 20. октобар 2013. (CEST)

За почетак, преместићу текст о религији у Мачви у нов чланак о Мачванској бановини који сам започео: https://sr.wikipedia.org/wiki/Мачванска_бановина Што се тиче осталог, вероватно је најбоље све пре велике сеобе Срба обрисати, као што је предложио Бокица: [1]. Наравно, делови текста се могу пребацити у чланак са насловом Религија у Војводини, који ћу такође започети по угледу на онај на енглеској википедији. PANONIAN (разговор) 19:40, 20. октобар 2013. (CEST)

• Koja anti-srpska propaganda? Kontam da je tebi svaki pomen Mađara i katolika propaganda.
• Dopuni sam te članke. Snađi se nekako.
• Lično sam za to da tekst o religiji o verskim prilikama u Mačvi i Sremu ostaje tu. Sam si ga tražio. Uz to, da bi nam kasniji događaji bili jasniji. Kako očekuješ da deca shvate zašto je baš u Krušedolu održan crkveno-narodni sabor, a ne negde drugde? Krušedol su podigli Maksim (Đurađ Branković) i njegova majka monahinja Angelina.
• Ako budeš započeo razmisliću malo o tome.

--Нимча (разговор) 22:51, 20. октобар 2013. (CEST)

P. S. Ostajem pri osam tačaka koje sam naveo gore.--Нимча (разговор) 22:52, 20. октобар 2013. (CEST)

Апсолутно је неприхватљиво да се овде пише о православљу у Мачви, јер се тиме имплицира да православља није било на подручју данашње Војводине, а то противречи гомили извора. Ако желиш да пишеш о православљу у Мачви, пиши то у чланку Мачва. И нисам никако тражио лажан, тенденциозан, једностран и политички обојен текст какав си ти написао. Тај и такав текст не може стајати овде. Или ће овде бити неутралан текст који ће укључивати и податке из извора који кажу да је православља итекако било у Војводини и пре 14. века или ћемо лепо, према предлогу Бокице, одавде обрисати све пре Велике сеобе Срба. Ниједно треће решење не сматрам прихватљивим. Наравно, онај кретенизам о "ружним лицима Мађара" мора да се брише свакако. PANONIAN (разговор) 01:00, 21. октобар 2013. (CEST)

• Помен Новог Београда и Палилуле у чланку Срби у Војводини имплицира да су то војвођански градови.
• Гомили извора? Којих извора? Колико је мени познато ти ниси навео ништа. Представљаш се као учен човек.
• Православље у Мачви је релевантно, јер и ти спомињеш Драгутина међу Србе у Војводини.
• Текст нити је лажан, нити је тенденциозан, нити је једностран, нити је политички обојен. Ниси доказао супротно.
• То је за тебе кретенизам, а за мене је од велике важности. Ту уопште није акценат стављен на мађарска ружна лица, него на земље међу којима је и територија данашње Војводине. Код нас постоји изрека: бистар ко палићко језеро. То ти је што ти је.

--Нимча (разговор) 01:23, 21. октобар 2013. (CEST)

Neko ko postavlja tendenciozan tekst će uvek tvrditi da tekst nije tendenciozan. Izvore sam ti naveo samo ih ti ignorišeš (Jovan Radonić, Dušan Popović, Milenko Palić, Drago Njegovan). Novi Beograd je nastao od vojvođanskog srpskog sela Bežanija, a prema nekim izvorima, Dragutin je vladao i današnjim Sremom. A što se tiče tvog citata o Mađarima, meni je potpuno jasno da ti njime u stvari hoćeš da naglasiš da je Vojvodina "uvek bila neotuđivi deo Ugarske". Očigledno ne voliš ni Mađare čim pišeš o njihovim "ružnim licima", ali ti je, kao katoliku iz Subotice, veoma bitno da falsifikuješ istoriju Srba i pravoslavlja u Vojvodini. To ti je očigledno i glavni razlog zašto si na vikipediji, a onog Zmaja Vretanijskog si podržavao samo zato što se on raspravljao sa mnom, a tema kojom se on bavio ti očigledno nije bila toliko važna kao pitanje Vojvodine, pa si "žrtvovao" one hrvatske kneževine kao kraljicu u šahu samo da bi isterao svoje ovde. PANONIAN (разговор) 10:22, 21. октобар 2013. (CEST)

Yasto vas dvojica ne uzmete pauzu od nedelju dana od uredjivanja? Ili da uyemte da radite na bilom kom drugom od 250.000 clanaka? -- Bojan  Razgovor  10:28, 21. октобар 2013. (CEST)

• Миленко Палић је промашај живи с чим се слаже и Д. Д. Кнежевић, а Његован није чак ни историчар. Жалосни су ти то извори. Душана Поповића је Душанка Динић Кнежевић лоше оценила. Погледаћу шта каже за Радонића.
• Становништво Новог Београда себе 100% не сматра Војвођанима.
• Према којим изворима?
• Нисам католик.
• Ха-ха! Комичан си.
• И онда је мрмут завио чоколаду у фолију.--Нимча (разговор) 10:31, 21. октобар 2013. (CEST)

E da, a ovo kao izdaje pravoslavna crkva u Subotici latinicom i ijekavicom? Da vidimo stranu 4: "Samo s vjerom možemo uspjeti lakše pšrebroditi određene teškoće". Ko je to rekao tamo? PANONIAN (разговор) 10:37, 21. октобар 2013. (CEST)

Ма заболе ме за тај чланак. :) Ако је то најмоћније оружје које имаш против мене, не бојим се. Узгред, да те подсетим, тема је Карловачка митрополија, а не моја интерпретација Достојевског и утисци са концерта.--Нимча (разговор) 10:51, 21. октобар 2013. (CEST)

Прича о девет грчких и једном латинском манастиру

Причао ми Панонац о неку причу о некаквом писму папе Силвестра Стефану краљу угарском. Пошто по обичају нисам успео од њега извући одакле је ископао ту причу (примарни извор), морам сам то сам да сазнам. Поповић је од Грујића преузео тај податак, а Грујић од А. Стојачковића, Черте живота народа србског у унгарским областима. Стојачковић, међутим, не наводи извор за то његово писмо, него само наводи један одељак који је, гарант, сам измислио: Miror in tuo regno novem graeca, et tantum unum latinum coenobium dari, тј. "Изненађен сам тиме што у твоме краљевству има девет грчких, а само један латински манастир". У средњовековној латинштини graecus се писао grecus, а само се у позном латинском писало важним особама tu (ти), tui (тебе), tibi (теби), te (тебе) и cum te (са тобом). То писмо је чист фалсификат. Да је стварно постојало, Стојачковић би навео неку угледну збирку извора. Подсећам да су извори од 18. века били добро публиковани. Лако је проверити шта је фалсификат, а шта не.--Нимча (разговор) 04:37, 21. октобар 2013. (CEST)

Nisi relevantan da tumačiš primarne izvore, iznosiš svoja pogrešna mišljenja i da određuješ šta je falsifikat, a šta nije. PANONIAN (разговор) 10:28, 21. октобар 2013. (CEST)

Ne i trebalo uopste da koristite primarne ni tercijarne iyvore. Samo sekundarne. -- Bojan  Razgovor  10:29, 21. октобар 2013. (CEST)

Pa ja mu to stalno govorim, ali on stalno traži primarne izvore i tumači ih kako se njemu sviđa. PANONIAN (разговор) 10:31, 21. октобар 2013. (CEST)

Којешта. Историја се пише на основу примарних извора. Примарне изворе можемо користити посредством секундарних, а пошто Стојачковић није навео извор он је непоуздан извор. Уз то, Стојачковић по професији није био историчар, него правник.--Нимча (разговор) 10:34, 21. октобар 2013. (CEST)

Netačno, knjige se mogu pisati na osnovu primarnih izvora, vikipedija se piše na osnovu sekundarnih: [2]. PANONIAN (разговор) 10:39, 21. октобар 2013. (CEST)

Наравно да можемо користити примарне изворе. Без консултовања примарних извора не можемо схватити секундарни. Поузданост секундарног извора зависи од примарног.

Поузданост извора зависи од контекста. Сваки извор мора бити пажљиво анализиран како би се просудило да ли је поуздан за тврдњу коју треба да референцира, као и да ли је најбољи извор за дати контекст. Уопште, што је више људи укључено у процес провере чињеница, анализе правних аспеката, провере написаног текста, извор је поузданији. Извори морају директно да референцирају информацију која се даје у чланку, и треба да одговарају тврдњама које су изнете у чланку. Ако се не могу наћи поуздани извори за тему, Википедија не треба да има чланак о њој.

Међутим, Душанка Динић Кнежевић није баш најлепше оценила ни Стојачковића, ни Палића, ни Поповића, тако да ја не бих да се ми на њих претерано ослањамо када је реч о средњем веку. Самим тим отпада она прича о девет манастира... Измишљотина једног адвокатора.--Нимча (разговор) 10:48, 21. октобар 2013. (CEST)

A što gospon Hosana sa strane 4 ne tvrdi da su podaci o katoličkim manastirima izmišljotina? Baš su ovi podaci o pravoslavnim manastirima izmišljotina? Neće biti... PANONIAN (разговор) 10:56, 21. октобар 2013. (CEST)

Pobogu, nije meni stalo do manastira, nego do proverljivosti. Dušan Popović citira Radoslava Grujiča koji citira Stojačkovića i tu se prekida nit. Stojačković se ne poziva ni na jedan izvor. Podatak o devet grčkih manastira je samim tim manje pouzdan. Falskifatora ima u srpskoj istoriografiji i na to upozorava Dušanka Dinić Knežević.--Нимча (разговор) 11:03, 21. октобар 2013. (CEST)

Yasto vas dvojica ne uzmete pauzu od nedelju dana od uredjivanja? Ili da uyemte da radite na bilom kom drugom od 250.000 clanaka?

I am fine :) Ne treba mi. Meni je istorija ne samo predmet interesovanja, nego i predmet izučavanja.--Нимча (разговор) 11:11, 21. октобар 2013. (CEST)

Ma nemoj? A baš ti si se našao pozvanim da određuješ šta su falsifikati a šta nisu? Utvrdili smo ovde ko si i utvrdili smo da se očigledno lažno predstavljaš: prvo si tvrdio da "nisi katolik", a kad sam našao članak gde se vidi da jesi, onda si to priznao rečima da te "zabole za taj članak". Dakle, nije, "moje glavno oružje" ovde to što si ti katolik, već to što sam te uhvatio da lažeš i kriješ da si katolik, a laž je uvek dokaz nečasnih namera. Kako posle toga neko da ti veruje za poreklo citata? Ako si lagao o svojoj veri, ko garantuje da ne lažeš i za ono što stoji u knjizi Stojačkovića? PANONIAN (разговор) 11:12, 21. октобар 2013. (CEST)

Panonac, to je ad hominem. -- Bojan  Razgovor  11:16, 21. октобар 2013. (CEST)

Pa, ja njemu bar nisam rekao da je "pristrasan i priučen čovek" i da je "potvrđen autonomaš". Gde sam ja tvrdio da sam autonomaš? Ja čak i ne glasam. PANONIAN (разговор) 11:23, 21. октобар 2013. (CEST)

Kao što rekoh, zabole me uvo za taj članak. Hosana je dobrotvorna organizacija za pomoć zavisnicima od droge. Izlazi u susret svim ljudima bez obzira na veroispovest. Makar ne šibaju drogaše lopatama po stražnjici kao neki "dobrotvori"... Bio sam jednom na dobrotvornom koncertu, što je po tebi dovoljno da me oceniš katolikom opasnim po sistem. Uostalom, kakve veze ima verska pripadnost u ovom slučaju? Na svojoj korisničkoj stranici piše da nisam hrizman. Pošto nisam hrizman, nisam ni pričešćen, jer ti činovi idu jedan za drugim. Formalno gledano, ja i nisam katolik. Među katolicima imam dobrih poznanika i drago mi je zbog toga. I daj odbij više od moje verske i nacionalne pripadnosti. Napadaš me kao stršljen gusenicu. Znanje je ovde merodavno. Ja sam svoje znanje pokazao. Da li si ti pokazao svoje znanje? Jok.--Нимча (разговор) 14:08, 21. октобар 2013. (CEST)

Ne zanima me tvoja "hrizma" već način na koji pišeš tekst članka i razlozi zbog kojih ga tako pišeš. Evo pokazaću ti svoje znanje: pozivaš se na Grujića kada govoriš o ukidanju pravoslavne crkvene organizacije, a nekako si "zaboravio" da Grujić doslovno kaže ovo (strane 334-335): "Ali, ako od to doba nije više trpljen ni jedan pravoslavni episkop dijecezan u oblastima našim pod ugarskom vlašću, staro pravoslavlje se i dalje uporno održavalo, ne samo po selima i zabačenim oblastima, nego i po gradovima, kao na pr. u mitrovačkom manastiru sv. Dimitrija". Način na koji si ti pisao tekst članka, sa proizvoljnim selektivnim odabirom samo "poželjnih" citata iz navedenih knjiga lažno implicira da je ukidanjem pravoslavne crkvene organizacije nestalo i samog pravoslavlja. Kada govorimo o izvoru za podatak o devet Grčkih manastira u Ugarskoj, Grujić kao izvor navodi Stojačkovića čija je knjiga objavljena 1849. u Beču!!! Odakle tebi Stojačkovićeva knjiga iz 1849. pa tvrdiš da je on izmislio papsko pismo? Sigurno nisi išao u antikvarno odeljenje Matice srpske i tražio tu knjigu samo da meni nešto "dokažeš" ovde. PANONIAN (разговор) 15:07, 21. октобар 2013. (CEST)

Što se tiče tog teksta koji je Bokica obrisao, nemam ništa protiv da isti postaviš u neki članak koji govori o religiji u Ugarskoj u srednjem veku (jer je upravo to glavna tema tvog teksta). Lično ti predlažem da taj tekst staviš u ovaj članak: Краљевина Угарска (1000—1526). Članak je ionako kratak, pa možeš tu slobodno otvoriti odeljak "Religija" i pisati o organizaciji pravoslavne i katoličke crkve u Ugarskoj. PANONIAN (разговор) 15:19, 21. октобар 2013. (CEST)

• Па што си онда куцао на гугл Владимир Нимчевић? Сигурно ти није птичица долетела на прозор и рекла за тај чланак. Није ли то мало перверзно с твоје стране? Јесте, богами, јесте. То ти уопште није за похвалу. Срам те било. Предлажем ти, иди сталкуј цурице, мани се мушкараца. Твоја заинтересованост за мене имплицира да си хомић.
• Произвољни, селективни извори... Не причај којешта. Макар не користим превазиђене књиге које ти користиш.
• Твоја логика. Само се теби привиђају духови, а ми их не видимо. Дај, уозбиљи се, нигде не пише да је православље нестало. Пише само да је нестало православне црквене организације и тачка.
• Један посведочен православни манастир не имплицира постојање православне црквене области. Уосталом, тај манастир о ком ти причаш је из каснијег времена и био је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Сремска епископија је била под јурисдикцијом Охридске архиепископије.
• Православни епископ сремски је збрисао у јужне крајеве. То је крај постојања православне црквене области у овостраном Срему. Других вести ми о тој епископији немамо. Али Динић пише да је Срем већ тада (после 1071) добио католичку црквену организацију на уштрб православне, која се око 1230 проширила и на југ.
• Ја сам навео да је до уједињења са сремском епископијом дошло само ФОРМАЛНО.

Вероватно око 1230. и та епископија је дошла под јурисдикцију католичке цркве, а 1232. папа је тражио и потчињавање београдске и браничевске епископије светој столици у Риму. Премда је тако формално угашена православна црквена организација, до католизације становништва ових крајева није дошло. Католичка београдска епископија материјално је стајала лоше и није имала подршку у народу.

• Зато што у свим каснијам збиркама извора постоји само једно писмо Силвестара краљу Стефану. Ето, зашто. Стојачковић је гарант измислио то писмо. У збирка извора има много докумената који нису на част католичкој цркви, али су су нашли тамо места. Покушај да укуцаш на гугл оригинал папиног писма и види шта ти избацује. Ништа, ако изузмено Стојачковића.--Нимча (разговор) 16:18, 21. октобар 2013. (CEST)

Па ето, тај цитат доказује да фалсификујеш податке из извора. Јасно је да тај цитат наводи како је Папа отимао те православне епископије и потчињавао их себи, што је радио и током наредних векова путем унијаћења. То нема никакве везе са тенденциозном тврдњом да је "Срем дошао под јурисдикцију католичке цркве". Може се рећи да је тада у Срему "организована католичка црква" или да је "њена организација заменила православну", али се не може рећи да је нека територија као таква дошла "под јурисдикцију католичке цркве". Иако је владавина над Светом вековна жеља те цркве, она јурисдикцију над територијом у таквом смислу није имала. Имала је јурисдикцију над својим верницима и ту се томе повлачи црта. PANONIAN (разговор) 11:00, 22. октобар 2013. (CEST)

Такође је неприхватљиво писати о "ослобођењу Угарске од Турака". Пре свега, то су биле српске земље. Друго, Хабзбурзи су били окупатори српских земаља колико и Турци, док је Угарска била само хабзбуршка територија коју су они организовали на делу српских земаља над којима су владали. Стога нема никаквог "ослобођења Угарске од Турака" већ само смене окупатора у српским земљама. И да укључимо и логику: пре Хабзбурга њихова велика Угарска није ни постојала, већ су постојали османски пашалуци. Како Хабзбурзи могу "ослободити" нешто што пре њих није постојало и што су они сами створили? PANONIAN (разговор) 11:03, 22. октобар 2013. (CEST)

O srednjem veku možemo razglabati danima, ali ubediti me nećeš u svoju priču, jer Dinić kaže:

Kad su Mađari zauzeli kraj između Dunava i Save 1071. i ovaj prešao u katoličke ruke, onda je, bez sumnje, onaj deo sremske eparhije južno od Save, koji je i dalje ostao pod vlašću Vizantije, zadržao raniju crkvenu organizaciju, a njegov starešina polagao pravo na titulu sremskog episkopa

Istina, nije isključeno ni da su postojali pravoslavni manastiri u okviru kaločke biskupije.

Može se, doduše, dokazati da je u južnoj Ugarskoj bilo još tada pravoslavnih manastira; u samoj Mitrovici bio je jedan sve do 1344. Godine. I stanovništvo je moglo sporadično pripadati pravoslavlju. Pič, a po njemu i Marković, čak su uzimali da se oko 1205. u Ugarskoj u oblasti kaločke nadbiskupije nalazila i jedna pravoslavna eparhija. Međutim, baš naveden izvor pokazuje da je bila reč o jednoj episkopiji izvan kaločkog područja.

Pravoslavna sremska episkopija je bila van područja kaločke nadbiskupije, a ne unutar nje.

Hoćeš reći da su Srbi pod Arsenijem Čarnojevićem i Jovanom Monasterlijom bili austrijski okupatori? Čuj, bre, ne verujem ja u te tvoje priče. Srbi su podržavali Austriju u svakoj zgodnoj prilici. Arsenije ne bi ni dospeo u Ugarsku da se nije u petljao u stvari koje ga se ne tiču. To isto važi i za ostale patrijarhe srpske koji su iz onog ili iz ovog razloga otvoreno stali na stranu austrijskim okupatorima (kako ih ti zoveš) i svesrdno ih podržavali u borbi protiv Turaka. Bečkim ratom Ugarska je očišćena od turske prljavštine, a za to su dobrim delom zaslužni Srbi.--Нимча (разговор) 13:29, 22. октобар 2013. (CEST)

Fraza "prešao u katoličke ruke" ne implicira da se tu govori o katoličkoj crkvi umesto o svetovnim vladarima, koji su bili katolici. I sramota je što ne znaš da su u tursko vreme Srbi činili većinu stanovništva i većinu turske vojske u Panonskoj niziji, čak je i budimski paša govorio srpski. To što ti zoveš "turska prljavština" se očigledno odnosi na Srbe koji su tu živeli pa time i vređaš srpski narod takvim sramotnim frazama. To što su Srbi kasnije promenili stranu, pa podržali Habzburge u ratu protiv Turaka je druga stvar. Poenta je da su Srbi u Panonskoj niziji živeli i pre Habzburga i bili nosioci turske vlasti i turskog državnog poretka i da Habzburzi nisu nikog "oslobodili" i takve tendenciozne tvrdnje ne mogu biti u ovom članku. PANONIAN (разговор) 16:32, 22. октобар 2013. (CEST)

I da te obavestim da ću članak veoma brzo prepraviti i uskladiti ga sa neutralnom tačkom gledišta, bio tada u njemu tvoj šablon "radovi u toku" ili ne. Taj šablon služi za neometan rad konstruktivnim korisnicima a ono što ti ovde radiš sa tim šablonom i ovim člankom je čist bezobrazluk i očigledna politička provokacija. PANONIAN (разговор) 16:37, 22. октобар 2013. (CEST)

Ма како да не. :) Ако не указује на католичку цркву, онда на шта указује? Дај уозбиљи се. Јесте. Турски олош је од цркава правио џамије, набијао људе на колац, силовао девојке, убирао од људи разне дажбине, спалио мошти светог Саве... итд. итд. Можда сам мало пристрасан, али сам сигуран да 90 посто људи тако мисли. Хабзбурзи су ослободили Угарску тих зала и донели земљи толико жељену сигурност коју она није имала под Турцима.

Питање је у ком је веку живео тај будимски паша. :) И Сулејман је знао српски, јер су Срби у његово време били важан фактор у турским освајањима. То се мења почетком крајем 16. (устанак Срба у Банату) и почетком 17. века (Јован Кантул), када Срби после патријараха из породице Соколовића. Пајсије Јањевац је одржавао везе са западом и папом, а у његово време чак се предвиђало слање српске деце у католичке семинаре и италијанске универзитете.--Нимча (разговор) 14:13, 23. октобар 2013. (CEST)

Fraza "prešao u katoličke ruke" ne implicira da se tu govori o katoličkoj crkvi

Ово је очајно нетачно, јер зашто би писац двапут говорио о световним владарима. Дај прочитај мајке ти још једном реченицу која гласи:

Kad su Mađari zauzeli kraj između Dunava i Save 1071. i ovaj prešao u katoličke ruke...

Мађари су, дакле, заузели, а крај је тиме прешао у домен католичке цркве. Уозбиљи се. Само толико од тебе тражим.--Нимча (разговор) 14:18, 23. октобар 2013. (CEST)

A neki privilegovan položaj Srba kod Turaka (na koji ti ponosito aludiraš) prestao je već 1536. ukidanjem vlaških povlastica. To je navelo srpsko-vlaško stanovništvo da prelazi iz turske na teritoriju habzburške monarhije.--Нимча (разговор) 15:19, 23. октобар 2013. (CEST)

To što su Srbi kasnije promenili stranu, pa podržali Habzburge u ratu protiv Turaka je druga stvar.

Hoćeš reći, nije važno što su izdali jedne a prišli drugima? Jeste li na svojim studijama imao predmet zvan etika?--Нимча (разговор) 15:26, 23. октобар 2013. (CEST)

Tvrdnja da su Habzburzi bili "oslobodioci" je isključivo tvoj politički stav koji nema veze sa istorijom. Moj stav je da su bili okupatori, koji su tokom svoje vladavine pokušavali Srbe da pokatoličke, ponemče i pomađare i da kolonizuju srpske zemlje stranim etničkim elementima da bi time nad tim zemljama lakše vladali. Ipak, za razliku od tebe, ja taj stav ne želim da proturim u članak. Politika neutralnosti zahteva da se karakterizacije poput "oslobodilaca" i "okupatora" u ovakvim spornim slučajevima ne koriste. Zato treba jednostavno reći da su Habzburzi tu "uspostavili svoju vlast", a karakter te vlasti nije ni blizu teme ovog članka. PANONIAN (разговор) 22:34, 23. октобар 2013. (CEST)

A što se tiče turskog nabijanja na kolac, tvoji navodno "civilizovani" habzburški "oslobodioci" su imali prilično sličnu vrstu mučenja - lomljenje ljudima kostiju na točku. Ja ne vidim ni jednu razliku između "civilizovanosti" ta dva društva. PANONIAN (разговор) 22:37, 23. октобар 2013. (CEST)

Habzburzi jesu oslobodioci, jer su oslobodili zemlju čiji su krunu nosili. :) Sve to, naravno, uz blagoslov preživelih mađarskih institucija. Turska uprava u Ugarskoj bila je okupaciona. Srbe su tolerisani sve dok predstavljaju realnu protivtežu katolicima, glavnim zagovornicima oslobođenja Ugarske od Turske. Kada su Srbi prestali to da budu i stupili u službu Habzburga, nastao je haos. Tvoj stav nema nikakvog oslonca u činjenicama. Nemoj da pričaš neistine. Taj stav revnosno proturaš u članak. Nemoj mi molim te ti pričati o politici neutralnosti... Habzburzi su vratili pod svoju upravu zemlju na koju su imali pravo, što je drugim rečima rečeno oslobođenje. Prema dinastičkim ugovorima između Jagelonaca i Habzburga iz 1491, 1506. i 1515 trebalo je Habzburi dođu na presto Ugarske posle izumiranja ugarske grane Jagelonaca. Prema tome, tvoja priča da su Habzburzi okupatori prosto nema oslonca.--Нимча (разговор) 08:14, 24. октобар 2013. (CEST)

Tvoji politički stavovi me ne zanimaju ni najmanje. Pored toga smešno je imati političkih afiliacija i simpatija prema bivšem carstvu koje je davno propalo i nikad više neće biti obnovljeno. Sviđalo se to tebi ili ne, ovo je danas zemlja Srbija. PANONIAN (разговор) 08:48, 24. октобар 2013. (CEST)

Bokica nam je rekao da ne preopterećujemo odeljak Počeci duhovnog života. Ovaj je deo je nepotreban.

Краљ Бела IV молио је папу Гргура IX 1238. године, да му пошаље бискупа у Северински банат да преобрати Србе на обред латински и на покорност римској цркви.[25] Велике размере покатоличавања српског православног становништва на подручју Баната попримила је акција 1366. године, изведена у липовском и темишварском крају.[26] Тако су, по налогу краља Лајоша Великог, фрањевци присилили Србе да написте "шизматичку" и прихвате католичку веру. Они православни свештеници који су одбили да прихвате католичанство по налогу краља су похапшени, а онима који су и даље проповедали "шизму" запрећено је да ће бити протерани из државе.[27] Одмах после тога, из Далмације су доведени католички свештеници, "глагољаши", да Србима врше службу на њиховом језику, али по католичком обреду.[28] О дометима оваквог начина покатоличавања сведочи спис из тога времена, где се каже да су Срби из Липове и Темишвара у толикој мери упорни у својој вери да су, чим су прешли у католичанство, одједном се побунили и "вратили се својим ранијим заблудама и постали гори него што су били".[29]

--Нимча (разговор) 09:04, 24. октобар 2013. (CEST)

Pa jeste. Danas je Srbija, a nekada je bila Austrija. No, pronađi mi jednu knjigu koja tursku upravu u Ugarskoj karakteriše kao period blagostanja za Srbe, a austrijsko osvajanje Budimskog pašaluka kao okupaciju.--Нимча (разговор) 09:09, 24. октобар 2013. (CEST)

Nimčeviću, mislim da ćeš pre ili kasnije shvatiti da grubim revertovanjem mojih izmena nećeš ništa postići. Ovaj članak nije tvoja lična svojina gde možeš "isterati svoje" bez obzira šta drugi korisnici vikipedije misle ili kažu o tome. Za mene je ova tema bitna i možeš očekivati moje prisustvo ovde sve dok članak ne bude apsolutno tačan i napisan neutralnim jezikom. Bez postizanja dogovora i kompromisa sa mnom ovde nećeš postići ništa, pa ti je bolje da počneš da radiš na tome. Što se tiče citata za koji tvrdiš da je "nrpotreban", on pokazuje da je pravoslavnih Srba bilo i u Banatu, a to je čiwenica koja se tebi očigledno ne sviđa. PANONIAN (разговор) 09:35, 24. октобар 2013. (CEST)

Tvoje izmene su krajnje bezobrazne. Ti ne umeš da pišeš, nego samo umeš da umećeš interpolacije. S tobom ne vredi postizati kompromis, jer ti si sa istorijom upoznat krajnje parcijalno. Mene zanima isključivo šta kažu pisani izvori, tj. povelje ugarskih kraljeva. Ako se tamo pominju Srbi, svakako ću to uvrstiti. --Нимча (разговор) 09:49, 24. октобар 2013. (CEST)

To je lični napad na mene koji ne doprinosi postizanju kompromisa. Nemam vremena da se bavim ovim člankom po ceo dan, ali revertovaću tvoje nekonstruktivne izmene već sutra, jer sad sam potrošio 3 reverta. Takođe me ne zanima šta tebe "zanima u istoriji". Ako sekundarni izvori pominju Srbe u Banatu, onda je to validan podatak za vikipediju, kraj priče. PANONIAN (разговор) 09:58, 24. октобар 2013. (CEST)

Lično napad bah... shvati to kako želiš. Ni ti ne bi voleo da ti neko umeće interpolacije dok u glavi imaš koncept. No, ajde budi malo konstruktivan i reci koja to povelja od 1238. pominje Srbe. Treba nam referenca koja upućuje na zbirku izvora. Sekundarni izvor ne mora nužno biti tačan. To sam mnogo puta dokazao. I Popović tvrdi da su Mađari zatekli Srbe u Banatu i Bačkoj u VI veku, što je Dušanka Dinić Knežević ocenila kao neprovereno.--Нимча (разговор) 10:05, 24. октобар 2013. (CEST)

Владимире, не требаш ништа да доказујеш ти лично, већ секундарни извори. Не утврђујете истину, већ наводите стајалишта секундарних извора. Погледатје Википедија:НТГ#Писање за непријатељску тачку гледишта. Панонац, немој претити ревертовањем. Ово људи са стране читају. П.С. Како су Мађари могли затећи Србе у 6. веку када су они тада били на Волги? -- Bojan  Razgovor  10:54, 24. октобар 2013. (CEST)

Секундаран извор (Љубивоје Церовић) тумачи Белино писмо сасвим произвољно и стога је потребно евентуално проверити шта пише у њему и консултовати медиевисте. Поповић, који није медиевиста, преко Мађарске илустроване хронике и неких угарских повеља је "доказао" да су Вид, Павле, Вукан, Урош, Радован и др. били Срби, што није нужно тачне јер у изворима се не спомиње нигде њихов етницитет. Па то питајте самог Поповића, тј. прочитајте шта пише код њега. За њега су Срби староседеоци, који су живели на овим просторима много много много пре доласка Мађара. Узгред, што је вама одједном битно то Белино писмо. Ти Бојане сам си рекао да су ти многи угарски краљеви овде излишни. Панонац поново запео за непостојећи помен Срба у чанадској жупанији.--Нимча (разговор) 11:19, 24. октобар 2013. (CEST)

Lipovski dekret (1366)

Kralj Lajoš je u Lipovi (kod Arada) "na dan svetog Ilije proroka" 1366. objavio dekret kojim je "svim i pojedinim plemićima i svim drugim ljudima sa posedom, kao i gradovima i našim slobodnim kraljevskim selima u kovinskoj i krašovskoj županiji (in Comitatibus de Kewe et de Crassow constitutis) i imućnicima" naredio da "sve slovenske sveštenike koji se nalaze kod vas, sa decom, ženama i svim stvarima, bez puno štete, ozlede i nagrđivanja, treba da dovedete gospodaru Benedeku, ili njegovom bratu (Peteru) da ih predstave našim imenom, i, pod dva, da ih ne izložite pogibelji" (omnes Sclauos sacerdotes apud vos existentes, cum eorum pueris, vxoribus, et rebus omnibus, absque omni dampno, lesione, et deturpacione duci facere debeatis eidem magistro Benedicto, vel fratri suo nostro nomine presentandos, et aliud facere non ausuri).

Ovo ću na Panončevo insistiranje navesti u tekstu, ali neću krstiti slovenske sveštenike u srpske sveštenike, kao što to čine neki naši autori, iz dva razloga:

• U izvorniku se ne pominju Srbi (Rascii), za razliku od, primera radi, saborske odluke donesene u Požunu 1309, gde izričito stoji: ruthenis, bulgaris, rasciis, lithuanis.
• Rumunski istoričari u ovim slovenskim sveštenicima vide Vlahe (Rumune).

--Нимча (разговор) 10:59, 26. октобар 2013. (CEST)

Nemam ja šta s tobom više da se raspravljam. Skeniraću strane iz sekundarnih izvora koje sam naveo, ubaciti te slike na neki spoljni sajt gde neće biti obrisane i onda koristiti te linkove za citiranje navoda u tekstu ovog članka. Ako nastaviš sa svojim brisanjem tih citata, ići ćemo na administratorsku tablu, pa ćeš objasniti administratorima zašto ti misliš da nisi dužan da poštuješ smernice vikipedije o primarnim i sekundarnim izvorima. To je sve što ću ti odgovoriti na ovo. PANONIAN (разговор) 12:11, 26. октобар 2013. (CEST)

Opet svadjate o stvarima koji se ne ticu Karlovacke mitropolije -- Bojan  Razgovor  12:13, 26. октобар 2013. (CEST)

Bojane, ja se potpuno slažem da se sve pre velike seobe Srba obriše, međutim Nimčević je to vratio u članak i ja samo hoću da taj deo teksta bude napisan neutralno i u skladu sa onim što piše u sekundarnoj literaturi. Nimčević ne samo da želi da u članku bude i period pre velike seobe, već želi tu uveliko da plasira i svoje sopstveno originalno istraživanje, kao i svoje veoma kontroverzno tumačenje primarnih izvora. Da sam ja administrator, meni bi kod takvog ponašanja korisnika zvonilo zvono za uzbunu. PANONIAN (разговор) 12:18, 26. октобар 2013. (CEST)

Opet svadjate o stvarima koji se ne ticu Karlovacke mitropolije

Ако ниси приметио, испуњавам му музичке жеље уз неку дозу критичности.--Нимча (разговор) 12:22, 26. октобар 2013. (CEST)

I šta sad? Imamo prazan odeljak. Neko će misliti da ga treba dopuniti. Mislim da ne treba ni rečenica da piše o istoriji pre Krušedolskog sabora. Nema veze sa tim. U početku sam mislio da ima, ali nema. Samo sebi komplikujemo život. Ako ti je toliko stalo do tih linkova tipe Pravoslavlje u Vojvodini, Religija u Vojvodini, stavi ih na kraj teksta u odeljak Vidi još.

Uzgred, budi zadovoljan što sam za osnivanje Karlovačke mitropolije uzeo godinu 1708. Naime, prošle godine je obeležavano 300 godina od osnivanja Karlovačke mitropolije. Dakle, za godinu osnivanja može da se uzme i 1713. U početku je stajalo da je osnovana 1690. i neka, da je preteča neke eparhije iz Sent Andreje (nisam naišao na potvrdu u literaturi). Ne razumem toliko insistiranje na Religiji u Vojvodini, Pravoslavlju u Vojvodini, i sam si rekao da je Ugarska bila samo provincija u okviru Habzburškog carstva, da stoga u članku Pravoslavlje u Mađarskoj ne može nikako biti obuhvaćena istorija pravoslavlja erdeljskih Rumuna. Tekst je mogao da se iskoristi na drugom mestu. SPC, Sremska Mitrovica, Srem, Mačva itd. Zašto si izabrao da to bude Pravoslavlje u Vojvodini, ne znam, neću da zalazim u to, ali mi se ne sviđa.--Нимчевић разговор  19:35, 10. април 2014. (CEST)

Овако је већ боље.--Нимчевић разговор  20:06, 10. април 2014. (CEST)

Slike

Ne možemo ukloniti slike samo zato što piše da se taj neko na slici naoružavao protiv srpskog naroda. Slike velike narodne skupštine u Alba Juliji i Novom Sadu nemaju veze sa Velikom Mađarskom, ali tamo stoje.--Нимчевић разговор  07:08, 14. април 2014. (CEST)

Na svakom crkveno-narodnom saboru u okviru Karlovačke mitropolije bio je prisutan carsko-kraljevski komesar, izuzev nekih vanrednih kao što je Majska skupština. Ne znam zašto je uklonjena slika komesara. Samo zato što je mađaron?--Нимчевић разговор  07:12, 14. април 2014. (CEST)

Insistiranje na tome da je samo deo srpskog naroda podržavao Mađare u vreme Bahovog aspolutizma neme smisla, jer za to nema dokaza. U literaturi piše da je promađarski pokret bio masovan.--Нимчевић разговор  07:16, 14. април 2014. (CEST)

Опет исто. Дакле слике политички неподобних особа које су радиле против Срба не спадају у овакве чланке о српској историји. Стављањем тих слика те ликове (а тиме посредно и њихове идеје) промовишемо и величамо као неке "националне хероје" што је неприхватљиво. Као што видиш, нисам уклонио слику првог румунског митрополита, јер то није политички проблематично. Код избора слика се потруди да стављаш такве нормалне и позитивне историјске личности, а не осведочене анти-српске злотворе. PANONIAN (разговор) 07:31, 14. април 2014. (CEST)

Нема доказа ни да су сви Срби били про-мађарски расположени у време о којем говориш. Свештеници цркве, а и верници који су их слушали сигурно нису. PANONIAN (разговор) 07:35, 14. април 2014. (CEST)

Inače, Nimčeviću, to što je Murgu naoružavao Rumune protiv Srba, a Sava Vuković izvestio ugarskog ministra o rumunskoj skupštini nije čak ni posredno u domenu teme ovog članka. Dakle, prvo što si odlutao od teme, a drugo što promovišeš sliku nekoga ko je bio neprijatelj Srba i to uz napomenu ispod te slike da se dotični naoružavao protiv Srba. U člancima koji su bitni za nacionalnu istoriju Srba promovisanje takvih ličnosti ili njihovih ideja nije ni lepo ni ukusno, a ni NPOV. Hoćemo li sutra i sliku Hašima Tačija da promovišemo u člancima jer se i on naoružavao protiv Srba? Zašto već u izboru tih slika u tim člancima ne staviš nekoga ko je bio prijatelj Srba i sa takve pozicije delovao u javnom životu? Ako već želiš na vikipediji da koristiš i slike ovih koji su prema Srbima delovali sa neprijateljskih pozicija, onda lepo napiši članke o njima pa tu stavi njihove slike. Alternativno, slika Murgua može da ide i u neki članak o rumunskom nacionalizmu ili mađarskoj revoluciji, kako god. PANONIAN (разговор) 09:13, 14. април 2014. (CEST)

Pazi ko mi priča: neko ko stavlja sliku Albajulske skupštine u članak Velika Mađaraska i istoriju Vojvodine počinje sa kamenim dobom.

Da te podsetim, Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna Vikipedija Srba. Tu stalno grešiš. Slika zaslužuje svoje mesto ovde, jer je reč o osobi koja u trenutku opšte nesigurnosti preti da će otcepiti jedan deo Karlovačke mitropolije naseljen pravoslavnim vernicima.

Ne možeš praviti paralelu između Hašima Tačija i Murgua.

Zašto već u izboru tih slika u tim člancima ne staviš nekoga ko je bio prijatelj Srba i sa takve pozicije delovao u javnom životu?

Problem je taj što ti istoriju sagledavaš kroz prizmu: prijatelji (pozitivci) i neprijatelji (negativci). Ako ti je toliko stalo do toga, evo, reću ti bez ustezanja, Srbi generalno nikada nisu imali iskrenog prijatelja, čak ni među Bunjevcima, Slovacima i Rusinima. Razlog zašto su neki narodi pristali na ujedinjenje sa Srbijom je strah od mađarizacije, ne iskrena srbofilija. Nekada deklarisani srbofil, pop Blaško Rajić je posle šestojanuarske diktature klicao hrvatskom rodu. Čuo sam da je i mađarske okupatore lepo dočekao, ali mu nisu bili preterano naklonjeni: tukli su ga džakovima napunjenim peskom. Jedini prijatelj (uslovno rečeno) u ovom periodu (govorimo o 1848) bio je Franc Jozef. On je Srbima priznao i patrijaršijsko dostojanstvo i Vojvodinu, ali ti to, naravno, ne možeš da prihvatiš. Za tebe je prosto to neprihvatljiva činjenica da je Franc Jozef priznao mitropolitu patrijaršijsko dostojanstvo, a ne vaseljenski patrijarh.

Ako smo se automatski stavili na stranu Srba (koju su nebitan faktor u Austrijskoj monarhiji), mogao si lepo da skloniš i sliku Andreja Šagune, koji je razočarao Srbe. Naime, on je dobio zadatak da zbliži Srbe i Rumune, ali ih je umesto toga krvno zavadio. Mogao si da skloniš sliku i Aleksandra Karađorđevića koji je marginalizovao Srpsku crkvu u međuratnom periodu, oduzevši joj privilegovan položaj u korist katoličke.

Ti nemaš dokaza da je jedan (zanemarljiv) deo srpskog naroda bio protiv Mađara.--Нимчевић разговор  12:12, 14. април 2014. (CEST)

Митрополија Србије у Краљевини Србији

Ma nemoj! Da nije sedište Mitropolije Srbije u Albaniji?--Нимчевић разговор  12:14, 14. април 2014. (CEST)

Uzgred, istekao ti je rok za „uređivanje“ članka. Od 10. do 14. nisi napravio nijednu izmenu.--Нимчевић разговор  12:19, 14. април 2014. (CEST)

Nemam vremena za besmislene rasprave. Rekao sam da promovisanje slika osvedočenih neprijatelja Srba u ovakvim člancima i na ovaj način nije u redu i ti se onda lepo potrudi da moje mišljenje uvažiš i da te slike koristiš u nekim člancima u kojima njihova upotreba nije kontroverzna. Mogao sam da obrišem i neke kontroverzne delove teksta koji po mom mišljenju nemaju baš veze sa ovom temom, ali nisam hteo da povećavam broj pitanja oko okojih se sporimo, pa sam se ograničio na brisanje tih slika i manje korekcije u tekstu. Rad na članku ću završiti za dan ili dva, pa onda slobodno možeš početi sa ratom izmena. PANONIAN (разговор) 20:40, 14. април 2014. (CEST)

Besmislene rasprave? Takvim stavom daleko nećeš dogurati. Ovo nije Srbopedija, nego Vikipedija. Mogao si da radiš nešto drugo i ne zameraš se uopšte.--Нимчевић разговор  23:42, 14. април 2014. (CEST)

Nisi mi dao nijedan ubedljiv razlog da prihvatim tvoje shvatanje.--Нимчевић разговор  23:57, 14. април 2014. (CEST)

Па? Исто као када би влада Украјине рекла да им није нико дао убедљив разлог да прихвате схватање да је Крим у Русији. Само немој да ревертујеш моје измене и неће бити проблема, а приватно можеш да имаш схватање какво желиш. PANONIAN (разговор) 07:31, 15. април 2014. (CEST)

А расправа је бесмислена јер ме својим коментарима очигледно провоцираш и на политичкој и на националној основи и једва чекаш да ти вратим на сличан начин па да се жалиш администраторима. Овај пут нећу да наседнем на такве провокације. PANONIAN (разговор) 07:34, 15. април 2014. (CEST)

Tuži ti mene za provociranje na političkoj i nacionalnoj osnovi, ali od toga nema vajde. Zastupaš ideje koje su usamljene ili prevaziđene (npr. da je Vojna krajina bila jedno od jezgara srpske državnosti je plod tvoje mašte). Samim tim što porediš mene sa fašističkom Ukrajinom govori šta misliš o sagovorniku.

Само немој да ревертујеш моје измене и неће бити проблема, а приватно можеш да имаш схватање какво желиш.

Bojim se da ti neću uslišiti tu želju. Moraš navesti debeo razlog zašto ne treba da vratim tvoju cenjenu izmenu. Da te podsetim, ničim nisi potvrdio da promađarski pokret nije bio masovan. Formulacije tipa "jedan deo", "neki Srbi" kao da umanjuje taj broj pristalica Mađara kojih je bilo među svim slojevima srpskog stanovništva u velikom broju: od seljaka do intelektualaca. Jedino je u uskom krugu jeraraha okupljenih oko patrijarha bilo zadrtih austrofila. Tako piše Vasilije Krestić. Nisam ja kriv što ti organski ne podnosiš svaki pomen prijateljskih odnosa između Srba i Mađara.--Нимчевић разговор  20:37, 15. април 2014. (CEST)

Neću ravnodušno gledati kako neko prekraja istoriju i prilagođava je svome vkusu samo zato što organski ne podnosi Mađare. Kod Krestića lepo piše: „Promađarsko raspoloženje Srba bilo je tada tako snažno, iskreno i gotovo bezrezervno da se već na sve strane govorilo kako će i sam patrijarh Rajačić, koji inače nije bio naklonjen Mađarima, pod pritiskom javnog mnenja održati u srpskoj crkvi u Pešti svečano podušje u spomen grofa Sečenjija. Svi slojevi srpskog društva u politici saradnje sa Mađarima pored opštih interesa nalazili i svoju posebu računicu. To nije bio slučaj samo sa crkvenom hijerarhijom; od najranijih dana vezana svestranim interesima za dvor, ona je ostala na stanovištu lojalne, prodinastičke politike. Usled toga je baš u ovom trenutku počeo rascep između nje i naroda, koji se iz godine u godinu sve više proširivao i produbljivao.“ --Нимчевић разговор  12:36, 16. април 2014. (CEST)

Pa slušaj, možda bih imao i drugačije mišljenje o tebi da ne vraćaš moje izmene. Za ovih 9 godina koliko radim na sr vikipediji ti si jedini korisnik koji je tako vraćao moje izmene. Što se tiče događaja u vreme Bahovog apsolutizma, juče sam baš čitao Krestićevu knjigu o tome (nemam je trenutno pri sebi), ali iz teksta knjige se nikako ne može zaključiti da je tadašnji pokret bio podržan od apsolutno svih Srba. Pokret jeste bio masovan, ali to nije isto što i implicirati da su ga sledili svi Srbi. Pored toga, ne radi se tu o nekom "pro-mađarskom" već o anti-germanizatorskom pokretu, u kome su tada sarađivali Srbi i Mađari koji su se protivili germanizaciji (pri tome je jasno da su ti Srbi i Mađari, iako su sarađivali protiv germanizacije, imali potpuno suprotstavljena gledišta o pitanju ukidanja Vojvodstva Srbije). Pored toga, iako Krestić u knjizi zaista kaže da se krilatica "živeo Košut" upotrebljavala, nije jasno naveo ko je tačno upotrebljavao tu krilaticu i koliko je ona masovno upotrebljavana. Izgleda su neki Srbi to i vikali, verovatno iz razloga što je Košut za njih tada mogao da predstavlja neki simbol borbe protiv tadašnjeg apsolutizma, ali sumnjam da su svi Srbi tada zaboravili da je Košut odgovoran za genocid počinjen nad srpskim narodom u Vojvodini 1848-1849. Drugim rečima, nema nikakvog dokaza da je krilatica "živeo Košut" upotrebljavana masovno. Krestić navodi da je upotrebljavana ali ne kaže koliko masovno i zato tekst ne treba da implicira nešto drugo. Možda pojmovi "neki Srbi" ili "jedan deo" i nisu najbolji, ali se opet mora napraviti izvesna distinkcija od implikacije "svi Srbi". Upotreba alternativnih varijanti "mnogi Srbi" i "veliki deo" je takođe prihvatljiva. Krestić je svoje knjige pisao za čitalačku publiku koja nije baš potpuno neupućena u temu, jer su u pitanju stručne knjige, a ne, recimo, udžbenici za osnovnu školu. Međutim, vikipediju mnogo češće čita potpuno neupućena čitalačka publika i zato je potrebno neke formulacije iz stručnih knjiga na vikipediji prilagoditi ili preformulisati da bi bile potpuno jasne čitaocima i da ih ne bi navodile na pogrešan zaključak. Što se samog pokreta protiv Bahovog apsolutizma tiče, Srbi su učešćem u njemu i saradnjom sa Mađarima (gledano iz šire istorijske perspektive) sami sebi zabili nož u leđa i odsekli granu na kojoj su sedeli (slikovito rečeno). Čini se da su upravo crkveni velikodostojnici bili ti koji su to tada videli. S tim u vezi, možda bi tekst trebalo proširiti i sa podacima o tome šta je Srbima ta saradnja sa Mađarima donela - mađarizaciju, ukidanje Vojvodstva Srbije, ukidanje privilegija, nacionalnu i političku obespravljenost... PANONIAN (разговор) 15:35, 16. април 2014. (CEST)

Квалитет чланка

Прво, чланак је писан мање-више у новинарском стилу. Непотребно иде у детаље, не брине о веродостојности тврдњи (Нпр "почасна" титула патријарха), потенцира неважне детаље(Нпр ... патријарха српског, коју Васељенска црква, међутим, није признавала.)

Друго, треба раздвојити периоде Патријаршије и Митрополије, тј. задржати у чланку део историје Српске православне цркве у Аустрији и Мађарској од 1690 до 1848 и избацити део историје којиј е везан за Србе а не за Цркву.

Треће, проширити изворе а смањити тежину већ кориштених, раздвојити чињенице и личне ставове историчара и никако фаворизовати унапред изабране изворе а још мање дисквалификовати све остале.--96.255.144.49 (разговор) 18:54, 8. март 2015. (CET)

Ајд се пријави леба ти.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:50, 8. март 2015. (CET)

@96.255.144.49 - Све је то тачно, али су овде "леба ти" "мудраци" непремостива препрека.--109.92.74.49 (разговор) 08:47, 20. јун 2017. (CEST)

Бесмислице

Ја сам уклонио

У почетку је имала аутономни статус у оквиру Пећке патријаршије, да би је после укидања ове патријаршије Васељенска црква прећутно признала за потпуно независну и самоуправну.

пошто турско укидање аутокефалности Српске православне цркве у Турској и подчињавање Цркве Цариграду нема никаквог значења за рад и постојање Српске цркве изван Турске.--96.255.144.49 (разговор) 02:15, 9. април 2015. (CEST)

Ја сам уколнио

Од 1848. до 1920. митрополит карловачки је почасно носио титулу патријарха српског, коју Васељенска црква, међутим, није признавала.

што је још једна бесмислица, али има доста таквих који су иза ових бесмислица па их врћају у чланак. Комплекс ниже вредности или можда политичка пропаганда католичке цркве и којекаквих НГО?--109.92.74.49 (разговор) 08:20, 20. јун 2017. (CEST)