Разговор:Народноослободилачка војска Југославије/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Термин

Мислим, колико се сјећам, да смо ми мало "старији", кад смо ишли у школе ;), користили скраћеницу НОБ, и да се тада овај "покрет" или борба звала Југословенска народноослободилачка борба, мислим генерално се користио тај термин, па би и то требало имати у виду, пошто када дође неко "старије" генерације, тешко да ће наћи чланак са садашњим називом. --Славен Косановић {разговор} 14:24, 19. мај 2006. (CEST)Одговори

No frks, batice, preusmerenja rade čuda. Ovo je ipak full ime pokreta, kao što je JVuO stoji za naslov druge "strane".

BokicaK 15:21, 19. мај 2006. (CEST)Одговори

НОБ би требало бити преусмерење ка рату (кампањи)--Орловић 15:24, 19. мај 2006. (CEST)Одговори

Знам ја да "преусмјерења раде чуда"..., само сам хтио да ставим до знања да је то некада, био званични назив покрета који се учио тако у школама, а прављење преусмјерења остављам вама који радите на чланку... --Славен Косановић {разговор} 15:29, 19. мај 2006. (CEST)Одговори

Сад колико сам ја примјетио постоји намјера да се описује и "кампања" у чланку... ;) --Славен Косановић {разговор} 15:29, 19. мај 2006. (CEST)Одговори

Идиотско име чланка

Ово је неко преузео име мислим са словеначког чланка. Треба га променити у Народно ослободилачка борба!

--Branko1408 17:39, 30. октобар 2006. (CET)Одговори

problem

Clanak nema referenca/izvora. Trebaju da se dodaju. (LAz17 (разговор) 08:00, 27. новембар 2010. (CET)).Одговори

Dal neko moze da doda referencu za "Морамо овдје повући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа" ? (LAz17 (разговор) 06:14, 8. јануар 2012. (CET)).Одговори

Уколико је заиста потребно бавити се националном структуром партизана,који су били наднационална армија,са ове временске дистанце,било би лепо да се то уради нормално.

0.Ако уносите текс` у чланак,он треба да буде правописно сређен.
1.Уколико уносите изворе који нису доступни широј јавности,а ради се о осетљивим темама,онда би било лепо цитирати их на страници за разговор.

Због тога сам привремено блокирао садржај од приказивања,а исти је остао доступан у самом коду.Фала ви на разумевање. Црни Бомбардер!!!  (†) 10:03, 8. јануар 2012. (CET)Одговори

Kao један од корисника који се баве НОБ-ом, подржавам став и потез Црног Бомбардера--Pinki (разговор) 11:28, 8. јануар 2012. (CET)Одговори

Nemoj te se brinuti, necu da stavljam netacne izvore.
[1],[2] Okej, to dokazuje nesto sto sam dodao.
[3] to ste vec prihvatili
[4] odete do stranice 142, i to je jasno
[5] da su prve jedinice bile skoro samo srpske i crnogorske u nacionalnosti
I evo izvora za one godine u hrvatskoj, [6] , odete na stranicu 263 za tekst na nasem jeziku, ili kraj clanka za kratak i jasan pasos teksta na engleskom jeziku.
Nadam se da je ovo dovoljno informacije prilozeno da bi se to vratilo u clanak. Molim vas javite ako nesto jos bi hteli, i takodje molim vas da date neke reference/izvore za ono drugo sto pise u clanku. Ja sam moj posao dobro obavio mislim, ali ostali deo clanka nema izvore! Javite ako hocete jos nesto od mojih izvora. Sa postovanjem, (LAz17 (разговор) 17:18, 8. јануар 2012. (CET)).Одговори
Halo? (LAz17 (разговор) 20:00, 10. јануар 2012. (CET)).Одговори

Коментар непријављеног корисника

уфффф, ви сте болестан народ, патолошки лажлјивци. Позната чинјеница је да су 1944. након ослобођенја Србије масовно амнестирали четнике и да је вечина Хрватских квислинга завршила на Блајбургу. Пре 1944. је омер Хрвата и Срба био пуно више у корист Хрвата него након амнестије а ви напишете управо супротно. Како вас бре није срам!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.141.80.207 (разговордоприноси) | 02:20, 30. јануар 2010.‎


Ви сте господине у криву. По питању "омјера" Хрвата и Срба у НОБ-у можете се обавестити (пошто претпостављам да српску литературу не желите да читате) у публикацији Томислава Бадовинца "Титово доба - прије, за вријеме и послије", Загреб 2008. г. Титово доба - прије, за вријеме и послије страна 104 - при дну.

О масовном "амнестирању" четника можете да се обавестите на интернет страници Министарства правде Републике Србије Комисија за тајне гробнице убијених после 20. септембра 1944, о чему би и на овој страници требало да буде речи, ако се залажемо за комплетну истину.

О томе да смо "болестан народ, патолошки лажлјивци" би било згодно да наведете извор, или вам је то можда бака причала кад сте били мали. --Orion1964 (разговор) 15:08, 29. јануар 2014. (CET)Одговори

Amnestiranja je bilo, dva ili tri puta. Nije se mogao amnestirati Draza Mihailovic ili Milan Nedic (za kog se navodi da je prosto likvidiran, a ne spominje se da je skočio kroz prozor), kada oni nisu hteli da budu amnestirani, a drugo, nisu ni mogli biti. -- Bojan  Razgovor  04:59, 30. јануар 2014. (CET)Одговори

Не ради се о амнестирању Михаиловића или Недића већ о масовним злочинима који су почињени над заробљеницима као и оним који нису били по вољи новим властима. Људи су одвођени и убијани без суда, масовне гробнице држане у тајности, родбина побијених прогоњена... С обзиром да се ради о масовним ратним и послератним злочинима то не може да буде небитно за ову тему. Треба да се пише о херојству партизана, али ако нам је стало до истине онда нема разлога да се сакривају злочини који су почињени. --Orion1964 (разговор) 20:52, 30. јануар 2014. (CET)Одговори

Није спорно да су партизани убијали без суђења или преким судовима, само је квалификовање тога као ратног злочина прејако, јер жртве нису биле обични ратни заробљеници, већ најокорелији квислинзи типа усташа, љотићеваца и четника и словеначких домобрана који су сарађивали и са црним ђаволом против партизана и многи били одговорни за Јасеновце и Бањице. Њима, којих се и краљ (у чије су се име борили сви осим усташа) одрекао, следила је казна. Тога су и ови били свесни и радије су ризиковали него да прихвате амнестију (ако су испуњавали услове за њу). -- Bojan  Razgovor  21:11, 30. јануар 2014. (CET)Одговори

БРОЈ ЛИЦА У РЕГИСТРУ: 55372 - до сада пријављено Комисији Републике Србије, кад се томе дода број побијених Хрвата, Словенаца... Убиство без суђења ЈЕСТЕ ратни злочин. То није ствар како ће ко да квалификује, па се слажемо или не већ правни термин. Не ради се само о заробљеницима него и о великом броју цивила. Масовна стрељања 1944-45 --Orion1964 (разговор) 23:15, 30. јануар 2014. (CET)Одговори

Nek se dodaju, a onda nek se oduzme od tih desetine hiljada svi oni koji su umrli u borbi ili im je sudjeno (posto je to komisija za nepoznate grobove, a ne nevine zrtve) kao pripadnici(ma) oruzanih formacija. -- Bojan  Razgovor  02:10, 31. јануар 2014. (CET)Одговори

Почетак

Navod iz teksta sa wikipedije: Партизанске одреде је формирала и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ) на челу са Јосипом Брозом Титом. КПЈ је почела да се припрема за борбу (и долазак на власт) одмах након инвазије сила Осовине априла 1941. Истакнути партијски функционери су постали војни руководиоци са задатком да формирају партизанске одреде.

Краткотрајни Априлски рат, комадање Југославије, стварање НДХ и осталих квинслиншких творевина, терор окупатора и осталих колаборациониста створили су расположење код народа (превасходно српског) да се окупатору треба супротставити. Политбиро ЦК КПЈ је 4. јула 1941. године донео одлуку о почетку оружане борбе. Ова одлука је инспирисана уласком СССР-а у рат против Немачке и ангажовањем главних Хитлерових снага на Источном фронту, као и позивом Коминтерне свим поробљеним народима Европе да се укључе у рат против сила Осовине, као највећег зла човечанства.

Najpre se kaze odmah nakon invazije, po nekim merilima odmah podrazumeva period najkasnije do mesec dana, ako se uzmu u vid sve okolnosti.A onda je politpiro 4.jula doneo odluku, o pocetku oruzane borbe.Zar je to odmah, citavih 3 meseca posle okupacije.Molio bih istoricare da mi izvorima, argumentovano odgovore, gde se pokret nalazio u periodu izmedju kapiulacije i 4.jula. Kakav je njihov stav bio povodom okupacije, pre napada Nemaca na SSSR? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Potrchko (разговордоприноси) | 17:21, 26. јун 2010.‎

Vidim da su neka pitanja ostala bez odgovora, ali nikad nije kasno da se odgovori: "KPJ je počela da se priprema za borbu odmah nakon invazije Sila osovine" - ključno je što u tekstu piše da je KPJ počela da se priprema za borbu (skupljanje oružja, municije, raspačavanje letaka,...) nigde ne piše da je ušla u oružanu borbu odmah nakon okupacije. Dakle, u prva tri meseca vršene su pripreme, a tek onda dignut ustanak. A odluka o pokretanju ustanka nakon nemačkog napada na SSSR je čisto trezvena strateška odluka: velik deo nemačke vojne sile završio je na Istočnom frontu, a Centralna i Južna Evropa su bile rasterećene dobrog dela njihovih divizija, pa su tek onda nastali povoljni uslovi za dizanje oružanog ustanka. Zamislite da je ustanak otpočeo pre 22. juna; nemačka komanda bi poslala par svojih divizija koje u tom trenutku ne bi bile usmerene na pokret ka SSSR-u i ustanak bi brzo bio uništen. --Plamen (разговор) 21:56, 30. јануар 2014. (CET)Одговори

Заступљеност муслимана у југослованским партизанима

Извор: [7] --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:43, 9. април 2012. (CEST)Одговори

Наслов

Зашто се наслов „НОВЈ“ мијења у неодређени наслов „Југословенски партизани“? Исто питање важи и за „ЈВуО“ и „Четнике Драгољуба Михаиловића“. Ајмо онда и чланак о Војсци Србије преименовати у нпр. „Српску оружану силу на Балкану“, што ће нам тај одређени назив „Војска Србије“. Ваљда је ред некога питати прије промјене неког наслова, посебно тако устаљеног. --Жељко Тодоровић (разговор) 09:59, 9. новембар 2014. (CET) с. р.Одговори

Зато што су се то герилске формације које су мењале своја имена током рата, али су термин партизани и четници остајали у употреби током целог рата. -- Bojan  Razgovor  10:09, 9. новембар 2014. (CET)Одговори

Jeste, ali je pitanje jesu li ti nazivi enciklopedijski opravdani...tj. mi ovde kao autori enciklopedije moramo da se pridržavamo nauke...i jedna i druga formacija su se (samo)razumele pod ovim nazivima NOVJ i JVuO (kasnije naročito u dokumentima)..i mislim da je pravilnije enciklopedijski da ostanu ti nazivi nego da menjamo u ove kolikvijalne nazive koji su se odomaćili, a vvtn. i više u običnoj upotrebi...(ako je i tu zamerka da li se u relevantnoj naučnoj literaturi koriste ti odomaćeni, kolokvijalni nazivi, ili se koriste ovi službeni, i da li tu postoji norma)...može se tu povući i paralela sa današnjom vojskom npr...većina ljudi ne pravi razliku između Vojske Jugoslavije (koja je branila zemlju za vreme bombarodvanja 99-e) i današnje Vojske Srbije...iako su to naravno (sa aspekta teorije države i nastanka) dve različite stvari....ono što dodatno pravi zabunu je ovaj naziv Četnici Draže Mihailovića, jer kad se koriti naziv četnici, koliko ja znam, to je bila jedna heterogena grupa i bilo je raznih četnika (dakle u pojavnom/fenomenološkom smislu (ne istorijski/kauzalno) može da bude problematično (naučno) korišćenje termina, tj. tog prefiksa...)...drugo je sad to pitanje, da li su se ti četnici D.M. (samo)razumeli kao njegovi pa da je to ispravno (kao što termin navodi prisvojnost), tj. zašto su uopšte izmislili taj naziv JVuO...itd itd...mislim da je nužna podobnija diskusija i za jedan i za drugi članak...--ANTI_PRO92 (разговор) 17:53, 9. новембар 2014. (CET)Одговори
Postojali su i četnici Koste Pećanca koji su bili otvoreno uz Nemce tokom celog rata. Ovi drugi su priznavali Mihailovića za svog nominalnog vođu, iako su radili na svoju ruku. I partizani i četnici su menjali nazive svojih formacija. Zašto u ovim člancima da se držimo poluuzvaničnih naziva, a u drugim člancima ne? -- Bojan  Razgovor  03:28, 10. новембар 2014. (CET)Одговори


Овај чланак треба да садржи наслов Народноослободилачка војска Југославије јер говори о оружаној снази Народноослободилачкој покрета насталој новембра 1942. године и овај наслов је задражала све до марта 1945. године. Што се тиче назива југословенски партизани то је популарни назив, а не званични. Мислим да као енциклопедија треба да тежимо правим, а не популарним називима. --Pinki (разговор) 16:25, 11. новембар 2014. (CET)Одговори

Покварене спољашње повезнице 2

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [8].--Autobot (разговор) 03:28, 8. октобар 2015. (CEST)Одговори

Покварене спољашње повезнице 3

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [9].--Autobot (разговор) 11:44, 18. октобар 2015. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Народноослободилачка војска Југославије/Архива 1”.