Разговор:Опсада Сарајева/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Сукобљене стране

Сукобљене стране су биле новоформирана Армија БиХ и новоформирана Војска Републике Српске, као и разноразне паравојне формације са обе стране. Припадници ЈНА су се практично тотално повукли на територију СР Југославије, 1992. године, а они који су били родом из Босне, аутоматски су се прикључивали, зависно од националности, или Војсци Републике Српске, или Армији БиХ, или ХВО-у, или су ишли у разне паравојне формације. Значи сукобљене стране нису биле ЈНА и новоформирана Армија БиХ, него је то био читав коогломерат војски и паравојних формација у сукобу. Са Сарајевом и околицом је исти случај. --Славен Косановић {разговор} 20:06, 6. мај 2006. (CEST)

Дужина

По овом списку најдуже опсаде модерног ратовања су опсада Лењинграда (8.8.1941-27.1.1944), опсада Мадрида у Шпанском грађанском рату (8.11.1936-28.3.1939) и опсада Сарајева (5.5.1992. - новембар 1995.) Опсада Лењинграда је трајала 902±који дан, опсада Мадрида 870±који дан, а опсада Сарајева цца 1300 дана, ако сам добро рачунао. -- Bojan  Razgovor  08:17, 14. новембар 2008. (CET)

Verujem da se na internetu može pronaći nekoliko desetina ili stotina stranica na upit the longest siege in modern history koji bi vraćali opsadu Sarajeva. Ali mislio sam da će ovako biti očiglednije. Šta sad nije u redu? -- Bojan  Razgovor  13:08, 15. новембар 2008. (CET)

Океј,прочепркаћу опет,пошто сам негде дефинитивно ископао другачије податке,па сам зато и набацио да се тражи референца. Црни Бомбардер!!! (†) 19:22, 17. новембар 2008. (CET)

Ах да,неко село у Афганистану се налазило под опсадом 11 година,тако барем пише овде,док се у чланку о самом граду помиње цифра од 8 година. Црни Бомбардер!!! (†) 19:31, 17. новембар 2008. (CET)

глобализуј

Овај чланак на први поглед није пристрасан, али када се упореди са чланком на енглеском види се да су у њему наглашени неки аспекти (нпр. српски сват), а прећутани неки други много битнији (нпр. дуготрајно бомбардовање Сарајева од српске војске). Увод је тако написан да када га прочитате добијете неке податке, али не схватите јасно ко је уствари вршио опсаду? --Дамјан /разговарајмо/ 06:20, 18. септембар 2009. (CEST)

NPOV dispute

Назив чланка је "Опсада Сарајева" међутим у читавом чланку се осим броја жртава не спомиње уствари сама опсада, нити ко ју је вршио. Читав чланак је написан у тону да се оправда и објасни сама опсада (о којој се ништа не говори како сам рекао), наводећи контроверзне злочине (који никад нису потврђени од стране било којег судског тијела), у смислу да се управо они третирају као нешто што је потакнуло опсаду од стране српских снага да се на тај начин покуша оправдати тај злоцин. У чланку се не спомињу ни инциденти "Маркале 1 и 2" за које је Станислав Галиц осуђен на дозивотну робију, а да се Радовану Караџицу и Ратку Младицу тренутно суди у Хагу. Не спомиње се самим тим уопште подизање оптужнице против српских особа за опсаду и тероризам по Сарајеву. Поред тога, неки од извора су контроверзне странице спрских националиста и теоретичара завјере које уопште не одражавају стварност и нису базиране на чињеницама, доказима, или судским одлукама те им стога није мјесто у енциклопедији, те ће бити обрисани. Поред тога, не спомињу се снајперски напади на цивиле, гранатирање болнице, телевизијског релеја, као ни чињеницу да је Сарајево било блокирано годинама и да су становници били без воде и струје, као ни евакуација становништва кроз сарајевски тунел. Такођер се не спомиње убиство преко 1600 сарајевске ђеце. У чланку се не спомиње ни паљење Вјећнице која је имала функцију значајне и вриједне библиотеке као и гађање муслиманских вјерских објеката по Сарајеву. У почетку чланка је такођер наведено да су сукобљене снаге биле снаге РС-а и АБиХ, што је смијешно и не одражава стварност јер су цјелокупна српска дејства била усмјерена према цивилним објектима што је потврђено у оптужници против генерала Станислава Галића.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.92.248.93 (разговор • доприноси)

Осјети се слободним да прошириш чланак, водећи рачуна о навођењу извора и неутралној тачки гледишта. Немој да одеш у другу крајност. Срећно уређивање!--В и к и в и н дбла бла 14:37, 6. јун 2011. (CEST)

NPOV se moze skinuti ako se uklone sljedeće spoljašnje veze iz članka:

Радио телевизија Републике Српске: Пофалићи: Злочинци слободни и послије 19 година, 16.05.2011. ((sr)) Глас Српске: Миладин Петровић: Напад на колону у Добровољачкој злочин из слијепе мржње, 11.09.2010. ((sr)) Фокус: Фељтон: Геноцид над Србима у Сарајеву, 10.11.2010. ((sr))

I knjiga u dijelu "literatura": Књига мртвих Срба Сарајева пострадалих 1992-1995, аутор: Институт за истраживање српских страдања у XX веку (Центар за истраживање злочина над српским народом), издавач: Институт за истраживање српских страдања у XX веку (Центар за истраживање злочина над српским народом), Савез логораша Републике Српске, Београд (2008) Списак погинулих бранитеља и цивила током опсаде Сарајева

Ako ima volje da se ovo ukloni iz članka, može se odmah i NPOV.--MirzaM (разговор) 17:43, 19. јул 2011. (CEST)

Zlocin u Sijekovcu.

Ne postoji nijedna sudska odluka koja je potvrdila da se navedeni zlocin i u takvim razmjerama desio. To je apsolutna neistina, prije svega u postojanju takvog zlocina, a onda i u njegovim razmjerama. Pored toga, referenca broj 2 je "broken link". Pored toga, takva informacija, čak i da je 100% istinita, nije povezana sa temom članka, te ja ne vidim apsolutno nijedan jedini razlog zbog kojeg treba da stoji.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Масакр у Сијековцу је битан за помен као и Убиство старог свата на Башчаршији јер су ти догађаји били прекретница која ће да изазове конфронтације. Треба поменути и Добровољачку и још много тога. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:30, 8. јул 2011. (CEST)

S tobom ne želim da diskutujem. Mislim da si ekstremno pristrasan, i da od wikipedije praviš samo ruglo i sramotu na ovim temama. Molio bih nekog drugog ko ima volje i snage da porazgovaramo o ovoj temi i da učinimo članak boljim i objektivnijim.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Не мораш са мном да разговораш ако према мени гајиш одбојност. Међутим то задржи за себе а овде коментариши само тему. Што се тиче чланка, садашњи назив је пристрасан као што би назив „Агресија на БиХ“ умјесто „Рат у БиХ“ био пристрасан. Предлажем да се чланку промијени назив у „Рат у Сарајеву“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:55, 8. јул 2011. (CEST)

Не скрећи с теме, знаш и сам да ти то не би прошло. Него, уклонио сам покварени линк, а што се тиче броја жртава, сумњам да их је било 60 (ја имам референцу за 20). Ако већ ово стоји, онда треба поменути и злочине с друге стране у овом временском периоду.--В и к и в и н дбла бла 13:10, 8. јул 2011. (CEST)

E, ne moze. Ono sto se desavalo u Sarajevu bila je klasicna opsada. Eufemizmima se ne resavaju stvari. Grad, ljudi unutra, ne mogu da izadju, okolo drugi ljudi, koj besomucno bombardujeu. Sta je to nego opsada? Ne moze da se menja ime clanka jer se sacvim odgovarajuce.--Јагода испеци па реци 13:12, 8. јул 2011. (CEST)

То је маневар како би се скренула пажња с теме разговора. Наравно, он зна да му такав вандализам никако не би прошао.--В и к и в и н дбла бла 13:24, 8. јул 2011. (CEST)

Ja mislim da mjesto "Zlocina u Sijekovcu" nije u članku o "Opsadi Sarajeva". Ukratko razlozi su:

1. Nije potvrđeno da ubistva imaju elemenat zločina, tj nema izvora (sudskih odluka) koji potvrđuju postojanje zločina. Desila su se ubijanja, koja sad svaka strana interpretira na svoj način. Izvršile su ih Bosansko/Hrtvatske snage, i to nije sporno. Sporan je broj (mislim da je 47 ubijenih precizan (strana wikipedija i njeni izvori), i sporno je postojanje elemenata koji konstituisu ovo kao zlocin.
2. Ova ubijanja nemaju nikakve povezanosti sa samom opsadom Sarajeva. Ne postoji nijedan dokaz ili bilo šta ošto opravdava unošenje ovih ubijanja u članak opsade Sarajeva, osim da se nastoji opravdati sama opsada i dati jedan "plemenitiji" kontekst.
3. Već postoji članak u srpskoj wikipediji o ovom ubijanju.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Pronašao sam nove podatke o Sijekovcu te sam ih unio tamo pored onih navoda Glasa srpske, gdje se vidi da prema neutralnim izvorima nema riječi da se desio zločin, kao što sam svo vrijeme govorio.--MirzaM (разговор) 19:21, 14. јул 2011. (CEST)

Проширивање чланка

Треба да се помене масакр у Пофалићима 1992, убиство старог свата на Башчаршији, затим јама Казани. Пошто су објављена имена 8.000 Срба који су убијени у Сарајеву, требало би и то поменути. Заправо, можда ћу да напишем посебан чланак о страдању Срба у Сарајеву. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:30, 8. јул 2011. (CEST)

Sarajevo se samo "opsadisalo".

Izazov: Nudim 100 eura onome ko u ovom članku pronađe podatak ko je ustvari vršio opsadu.

Sada salu na stranu, zalosno. Zaista zalosno. Ne mogu da vjerujem kada citalac otvori clanak "Opsada u Sarajevu" pa koje god nacionalosti/vjere/boje bio, moze da sazna bez ikakvih problema o nepostojecem/nepotvrđenom zlocinu u Sijekovcu koji su napravile Bosansko/Hrvatske snage protiv Srba, a ne moze da sazna ko je ustvari vrsio opsadu Sarajeva. Tuzno stvarno.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године

Овде се налази слика етничког састава Сарајева 1991. Мислим да би је требало убацити у чланак да би читаоци могли сами да просуде ко би могао да врши опсаду града у коме су Срби живјели одувијек. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:00, 8. јул 2011. (CEST)

Srbi su prvo pobegli iz Sarajeva, a ono malo sto ih je ostalo, zajedno je sa svcojim komsijama trpelo srpsko izivljavanje. Da ne bude da govorim napamet, imam porodicu (i to visenacionalnu, bilo je od svega po malo) u Sarajevu, tako da znam o cemu govorim. Dakle, ta mapa ti ne vredi nista. Srbi Republike Srpske su tukli mesecima Sarajevo i nije ih bilo briga da li u njemu ima Srba. A o deci i zenama suprotnih nacionalnosti, kao i ljudima koj jednostavn nisu hteli da ratuju ni na jednoj strani, da i ne govorim. Ajmo malo po etnickom stastavu Sarajeve U TOKU BOMBARDOVANJA. Ajd, BC, nadji taj podatak. Ne trpaj samo srpske zrtve i sropske rane u sve ove clanke, postaje degutantno. Zaista.--Јагода испеци па реци 14:08, 8. јул 2011. (CEST)

Slika "Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године"

Nije mi jasno kakav značaj ima ova slika u pogledu opsade Sarajeva i mislim da je apsolutno nepotrebno da ona stoji u članku. Ne pokazuje ništa značajno što na bilo koji način se dotiče same opsade.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Слика објашњава ко је живио у Сарајеву 1991. и представља допринос бољем увиду у ситуацију. Помаже онима који не познају Сарајево да виде какав се рат водио по улицама Сарајева и Српског Сарајева. Без ове слике би неко могао да помисли да је један народ дошао са стране и извршио „опсаду“ града у коме је живио само други народ. Нема разлога да се крије информација, осим ако не желимо да сакријемо важне информације. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:27, 8. јул 2011. (CEST)

U opsadi imaju dvije strane, ona koja vrši opsadu i ona nad kojom se vrši opsada. Te strane su vrlo jasne. Informacija o tome ko je i u kojem području živio 1991 godine u Sarajevu je apsolutno irrelevantna za sam čin opsade. Neće niko ništa pomisliti jer se u wikipediji ne ostavlja prostora za spekulacije i polemike, nego ćemo kao odgovorni editori lijepo navesti (što je urađeno već) ko je vršio opsadu nad stanovništvom Sarajeva. OVa slika je izvrsna, za recimo općeniti članak o Sarajevu i sastavu stanovništva. Za mene ona nema mjesto u ovom članku, ali ja ništa neću dirati dog ne vidim mišljenja ostalih editora.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Разумијем твој став да би ти најрадије да се у чланак напише да су Срби дошли са стране и извршили опсаду Сарајева које се бранило од спољне агресије. Овако слика квари тај концепт који си замислио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:49, 8. јул 2011. (CEST)

A kako to kvari koncept? ŠTa slika pokazuje? Etnički sastav SArajeva pre opsade. OK. I? Šta to ona govori? Da ipak nisu Srbi opsedali Saerajevo, nego neki Marsovci? Drugo, ne ubacuj čoveku u usta ono što nije rekao. Ja nisam još nigde videla da je on reka da Srbi nisu nikad živeli u Sarajevu i da su došli sa strane. Odakle si samo ibunario taj zaključak? --Јагода испеци па реци 20:19, 8. јул 2011. (CEST)

Svima je na svijetu jasno da je Sarajevo bilo i ostalo multietnički grad. Slika kao slika je izvrsna za onoga ko želi da sazna u kojim u kojim područjima su živjeli koji narodi, al ja jednostavno ne vidim njezino mjestu u članku "Opsada Sarajeva". Da postoji neka slična slika koja pokazuje napade i dejstva strana po nekijim regijama pa hajde. --MirzaM (разговор) 21:38, 8. јул 2011. (CEST)

Svima je na svijetu jasno da je Sarajevo bilo i ostalo multietnički grad.

Toliko je multietnički grad da su srpske stranke u Sarajevu osvojile manje od 2000 glasova od ukupno 140.000 glasova. To je manja od 1,5%.O kakvoj ti multietničnosti pričaš kad je u Sarajevu izvršeno najveće etničko čišćenje jednog grada u Evropi. U današnjem Sarajevu nedostaje preko 100.000 Srba. --109.165.146.117 (разговор) 12:43, 9. јул 2011. (CEST)

Dio "pozadina"

Dva problema. Prvo, za izvore se koristi intervju sa gospodinom Miladinom Petrovićem. TO je ok, ali se u članku mora navesti da je to izjavio gospodin Miladin. Na primjer, Prema gospodinu Miladinu koji je taj i taj, muslimanske snage su držale vojnike JNA u kasarni. Miladin Petrović navodi još da se dešavalo to i to...itd.. To ovdje nije urađeno. Drugo, ova rečenica, "а тадашњи командант војне области генерал Милутин Кукањац је свакодневно позивао политичаре Странке демократске акције да прекину опсаду и нападе на ЈНА, те да им допусте мирно повлачење из Сарајева", ne mogu da je pronađem u navedenom izvoru, odnosno ni spomen ovoga generala ni bilo šta slično. Ne bih volio da ispadne da je autor ovoga dijela izmislio ovo.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Не читаш добро. Спомиње се у изворима. Сигурно ти је случајно промакло. Што се тиче позадине, не мислиш ваљда да треба да све избацимо и да напишемо да је „опсада Сарајева“ заправо великосрпска агресија на БиХ? Шта предлажеш? Да напишемо да Срба није било у Сарајеву него да су дошли из неке друге државе и опколили и напали Сарајево? --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:22, 8. јул 2011. (CEST)

Не пише свакодневно, и не пише лидере (спомиње се само један лидер).--В и к и в и н дбла бла 19:30, 8. јул 2011. (CEST)

Molim te ako ti nije teško da mi kažeš gdje se nalazi ova gore rečenica u izvoru broj 2. Mene ne zanimaju "izvori" nego izvor broj 2 koji stoji iza ove izjave. Zaista ne mogu da je pronađem. Drugo, kakve veze to dalje sto govoris ima sa ovim mojim gore sto sam rekao?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Викивид, у Сијековцу је убијено 46 Срба, а ти свуда стављаш 9.

„ Злочин у Сијековцу починиле су Хрватске регуларне оружане снаге заједно са припадницима муслиманско- хрватских формација из БиХ, гдје је убијено 46 мјештана овог бродског насеља од којих је најмлађа жртва био Драган Милошевић који је имао 17 година, а најстарији од 72 године Јован Зечевић. ” — аутор

Извор: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=1262 --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:41, 8. јул 2011. (CEST)

Није тачно, у независним имаш списак свих убијених. Девет укупно који су убијени 26. марта, а не кажем да касније није убијено више. А поправи ову реченицу коју си фалсификовао, да не бих ја то поправљао. Да ли ти је јасно, ако није могу да ти поновим. --В и к и в и н дбла бла 19:47, 8. јул 2011. (CEST)

Чекај мало, зашто си изоставио и остале убијене? Преправи то на 46 како пише у извору. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:51, 8. јул 2011. (CEST)

Зато што пише: У Сијековцу, крај тадашњег Босанског Брода, су 26. марта 1992. хрватска војска и муслиманске снаге починиле масакр. Дакле реченица се односи на 26. март, а не на неки шири временски период. Последњи пут те молим да исправиш свој фалсификат. Више нећу молити.--В и к и в и н дбла бла 19:55, 8. јул 2011. (CEST)

Викивинд, у извору пише 46: Злочин у Сијековцу починиле су Хрватске регуларне оружане снаге заједно са припадницима муслиманско- хрватских формација из БиХ, гдје је убијено 46 мјештана овог бродског насеља од којих је најмлађа жртва био Драган Милошевић који је имао 17 година, а најстарији од 72 године Јован Зечевић. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=1262 Да ли би био љубазан да објасниш за какве фалсификате ме оптужујеш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:59, 8. јул 2011. (CEST)

Прочитај чланак у Независним, имаш списак свих убијених 26. марта. Поздрав. Сада ћу да исправим фалсификат.--В и к и в и н дбла бла 20:03, 8. јул 2011. (CEST)

Навео сам извор у коме се каже 46 али тебе то изгледа не занима. Да ли би био љубазан да ми објасниш за какве ме фалсификате оптужујеп пошто је то озбиљна клевета? --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:04, 8. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, potrebno je da u dijelu "pozadina" navedeš da ono što piše tamo je izjavio gospodin Miladin Petrović, čiji si intervju uzeo kao izvor, i vrlo precizno citirati ono što je on rekao. (broj 2). Nije fer ovaj posao rade drugi editori umjesto tebe, kad si već uzeo obavezu da napišeš taj dio, radi to po pravilima i smjernicama Wikipedije.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Добар предлог. Али би прво требало да уклонимо садржај без извора.--БаШ-ЧелиК (разговор) 20:15, 8. јул 2011. (CEST)

Uređenje prvog dijela.

Uredio sam prvi dio kao što možete vidjeti, sada je mnogo jasnije u pogledu toga ko je vršio opsadu i na kome, te sam također upotpunio ovaj dio članka sa "svježim" podacima o broju žrtava. Također sam naveo i presude i optužnice koje su ostvarene i podignute za opsadu. OSjetio sam se slobodnim da izbacim stare dijelove i podatke koji nisu imali citate a koji su nezgrapno iskazivali sve ovo sto sam upravo ja rekao današnjim unosima. Znaci nista nije sustinski obrisano. Nastojacu i dalje da radim na članku kolko budem imao vremena i mogucnosti. --MirzaM (разговор) 23:30, 8. јул 2011. (CEST)

Уклањање текста

Молио бих да се дијелови тексрта не уклањају без образложења. Свака таква измјена ће бити враћена.--В и к и в и н дбла бла 06:57, 9. јул 2011. (CEST)

И да се не постављају бесмислени шаблони, који ће такође бити уклоњени.--В и к и в и н дбла бла 06:58, 9. јул 2011. (CEST)

Молио бих да се не уклања садржај без икаквог образложења. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:01, 9. јул 2011. (CEST)

Ако постоји каква недоумица, најбоље да разговором расправимо, а не да улазимо у рат измјена и да враћамо једи другима измјнене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:02, 9. јул 2011. (CEST)

Sporna rečenica

"Када је почетком распада Југославије дошло по подјеле по етничкој линији, десило се да дио под контролом Срба окружује дио под контролом Муслимана,[тражи се извор] јер је етничка слика Сарајава била таква и прије рата.[тражи се извор]"

Sasvim i opet irrelevantno za clanak. Pozicija naselja i eticka pripadnost stanovnistva (kljucna rijec stanovnistva) prije rata nema apsolutno veze sa cinjenicom da su snage (vojska) bosanskih Srba sa 18 000 vojnika, sa tih brda gađale Sarajevo. --MirzaM (разговор) 10:07, 9. јул 2011. (CEST)

Ima li neki koncenzus da se ovo izbaci iz clanka? --MirzaM (разговор) 15:26, 15. јул 2011. (CEST)

Ajd uzecu slobodu da ovo obrisem, pošto nema nekih primjedbi, bolje je da djelujemo nego da svi ćutimo.--MirzaM (разговор) 12:21, 16. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik

Prestani brisati "bosanskih Srba" i stavljati "Srba" tražeći referencu i pritom navodeći kako srpski jezik ne poznaje pojam "bosanski srbin". Prestani stavljati ko je šta procjenio kada vrlo jasno stoji u izvoru ko je izvršio procjenu. Prestani stavljati da se traži referenca kad vrlo vidljivo stoji izvor. --MirzaM (разговор) 10:10, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза

Види овако Мирза. Обратио сам ти се два пута са молбом да не уносиш оно „босански“ поред имена народа Срби. У српском енциклопедијском језику такви појмови не постоје. Исто тако умјесто "такођер" у српском треба да гласи „такође“, а „против-зрачне топове“ треба да гласи „против-ваздушне топове“. Мислим да би било боље да се прилагодиш српском језику него да и даље инсистираш на уношењу ових израза. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:21, 9. јул 2011. (CEST)

Bosanski Srbi se u ovom kontekstu odnosi na Srbe koji žive u BiH. Ništa više ni manje. Zato sto su opsadu upravo izvršile te snage, a ne snage Srba iz srbije. Da stoji samo srba, bilo bi jako zbunjujuće.--MirzaM (разговор) 10:25, 9. јул 2011. (CEST)

У том случају ако имаш извор у коме се каже да се искључиво мисли на Србе који живе у БиХ, онда се користи конструкцијом коју си управо сам употребио. Изрази попут „босански Срби“ не одговарају енциклопедијском српском језику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:30, 9. јул 2011. (CEST)

Ko kaže da ne odgovara? Baš naprotiv, izraz je često korišćen početkom 90ih od srpskih novinara i danas se koristi. -- Bojan  Razgovor  10:33, 9. јул 2011. (CEST)

Мислим да ви који живите у Србији треба да узмене у обзир и став Срба који живе у БиХ (додуше, нема Срба у Федерацији, а има у Републици Српској). Друго, ово је енциклопедија, а не новински чланак из деведесетих. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:57, 9. јул 2011. (CEST)

Pa koja je razlika između "bosanskih Srba" i "Srba koji žive u BiH"? MirzaM (разговор) 10:39, 9. јул 2011. (CEST)

То што су га користили и што га данас користе полуписмени и приучени новинари са наших телевизија не мора да значи да је правилно и коректно. Нема босанских, хрватских, србијанских Срба. Срби су срби у којој год држави живели. То је као да за муслимане из Рашке кажеш српски муслимани. --Milosh990 (разговор) 11:01, 9. јул 2011. (CEST)

Баш тако Милоше. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:14, 9. јул 2011. (CEST)

Битно је написати нешто да неко не би помислио да су у опсади учествовале снаге из Србије. Потпуно је свеједно да ли ће стајати босански Срби, босанскохерцеговачки Срби , или Срби из Босне и Херцеговине. Ово свакако није мјесто за изношење идеолошког мишљења о појединим телевизијама.--В и к и в и н дбла бла 11:23, 9. јул 2011. (CEST)

Против сам Мирзиног и Викивиндовог заговарања употребе израза попут „босански Срби“. Ово је пристрасан начин писања чланка попут онога који смо имали у чланку исто тако пристрасном и сада обрисаном чланку „Политичко дјеловање Српске православнје цвркве“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:33, 9. јул 2011. (CEST)

Свашта с тобом, БЧ. Имаш ли ти неку референцу где каже да у српском језику није добро користити "босански Срби"? Овде је очигледно да се само ради о твојој пристрасности, јер се теби ето, не допада да те тако називају, што је, признаћеш, апсолутно небитно. Друго, одакле ти то да НЕМА Срба ван РС? Имаш ли референцу за то? А што се тиче Политичког деловања СПЦ, тај чланак је избрисан зато што је био крајње пристрасан, али на страну СПЦ, а не онако како т ти желиш да прикажеш. И ништа се ти не бој, тај ће чланак опет бити написан, свидело се то теби или не. Престани већ једном да шириш и потураш своју идеологију кроз чланке на ову и сличне теме, стварно више нема смисла. Али никаквог. --Јагода испеци па реци 11:38, 9. јул 2011. (CEST)

Слажем се да треба нагласити које снаге су учествовале. Кажеш: учествовале снаге! Па какве су то снаге зване босански Срби или Срби из Босне и Херцеговине. Неко би помислио да је цјели српски народ учествовао у опсади. И не може да стоји босански Срби! Понављам, нема босанских, војвођанских, хрватских Срба. --Milosh990 (разговор) 11:34, 9. јул 2011. (CEST)

Да, читава конструкција реченица коју оносе Мирза и Викивинд је пристрасна. Ваљда нису чули за Војску Републике Српске па умјесто њеног назива користе изразе попут "босански Срби". --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:39, 9. јул 2011. (CEST)

Имаш ли ти доказ за то, Милоше? Како то, нема војвођанских Срба? НАРАВНО да их има. Па они сами себе тако зову. А ево ти још. И још. А што се босанских Срба тиче... Дакле, синтагма "босански Срби" јесте географско-национална одредница, и нема везе с правописом или граматиком. Апсолутно је валидна и и те как се користи у српском језику. Ајде престаните да гурате своје политичке циљеве овде, стварно нема смисла. Доста бре више. --Јагода испеци па реци 11:46, 9. јул 2011. (CEST)

Ја нисам члан ниједне политичке странке, нити сам кад гласао на изборима, а и немам никакве политичке циљеве. Као човјек који је део свог живота проживео и у ФБиХ, и у РС и у АП Војводини знам да ти људи никада за себе неће рећи да су војвођански или босански Срби. Ти термини су нам наметнути са одређеним циљем и то је тако шта год ви о томе мислили. Нема потребе за том географско одредницом како је ти називаш,јер онда слободно стави и снаге босанских Бошњака. Мора бити исти критеријум. --Milosh990 (разговор) 12:01, 9. јул 2011. (CEST)

Не мора се бити члан неке странке да би се имала политичка уверења, то је ваљда свима јасно. Пази, наравн да се босански, хтватски, војвођански Срби неће називати сами себе тако, било би пре свега мало глупо и претенциозно. Међутим, ни Срби у Србији себе не називају Србијанцима, па их Срби ван Србије тако зову, баш да би се разликвали по терирорији на којој живе. Шта молим те има увредљиво у једном географском апелативу? Ти придеви се широко користе како би се јасно назначила географско-етничка припадност одређене групе људи о којој се говори. Ништа ту увредљиво нема. Снеге босанских Бошњака би био плеоназам, јер Бошњаци су Муслимани који живе у БиХ, тако да нема потребе за тим. То би било исто као кад би рекао српски Срби, или хрватски Хрвати. Свашта Лепо вам кажем, ваше личне утиске и оно што се вама лично свиђа или не свиђа, оставите код куће кад укључите компјутер и кренете да пишете ову енциклопедију. --Јагода испеци па реци 12:12, 9. јул 2011. (CEST)

Не слажем се са Јагодом и мислим да она мијеша географске одреднице попут Херцеговац или Шумадинац са полунационалним политичким епитетима из деведесетих година. Мислим да је за енциклопедију неприхватљиво да се користе конструкције „србијански Бошњаци“, „босански Срби“ итд. Када се у српском језику употребљава назив народа, онда се уз испред назива народа не додаје географска или нека друга одредница. Ако говоримо о Данцима, не стављамо испред имена народа никакве додатке, што важи и за друге народе. Хрвате називамо Хрватима, Бошњаке називамо Бошњацима, а Србе Србима. Неме смисла да само у случају Срба додајемо неке придјеве испред имена народа. Зна то Јагода врло добро али овде тјера неки инат. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:54, 9. јул 2011. (CEST)

A ja mislim da opasno guraš POV u ovaj, kao i sve ostale tematski slične članke. Ti misliš. Izvini, kako ćem onda razlikovati tebe mene, na primer? Jer, Srbi smo i jedno i drugo? Ti si, bre bosanski Srbin, svidelo se to tebi ili ne, a ja sam Srbijanka, svidelo se to meni ili ne (ne sviđa mi se mnogo, ali fakat je da sam to, pa šta sad?). Pazi ovo: nema smisla? . BČ, baš si vickast. Mnogo lingvistiku briga šta ti misliš šta ima smisla a šta nema. Svašta. Da se čovek prekrsti i nogama i rukama. --Јагода испеци па реци 13:00, 9. јул 2011. (CEST)

Немој да мислиш о мени као личности. Немиој ни да се крстиш и да се позиваш на српство. Радије дај извор о правилу гдје се испред имена народа додаје географска одредница. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:19, 9. јул 2011. (CEST)

Miloše, ja tamo nigdje ne vidim da stoji "snage zvane bosanski Srbi". Ja vidim da stoji "snage bosanskih Srba". I ne, daleko od toga da je srpski narod učestvovao, to ni u jednom mjestu ne stoji. Zbog toga stoji "snage" i dalje u tekstu stoji "18 0000" vojnika. --MirzaM (разговор) 11:44, 9. јул 2011. (CEST)

По тој логици треба да стоји снаге босанских Бошњака (муслимана, како год) умјесто Армије БиХ. Те снаге имају своје име и то име треба користити. Шта вам ту није јасно? --Milosh990 (разговор) 11:47, 9. јул 2011. (CEST)

Јагода, можда поједини грађани Републике Србије Србе преко Дрине називају „босански Срби“, али ми сами себе тако не називамо. Узми у обзир и нас. Друго, ово је енциклопедија па не мислим да би требало у њу потурати такве ствари. Ако се тежи ка томе да се реченица „снаге Војске Републике Српске“ конструише „снаге босанских Срба“, онда се враћамо у пропагандно новинарство деведесетих. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:57, 9. јул 2011. (CEST)

Ne može se staviti "snage vojske Republike Srpske" jer Republika srpska tada nije postojala. Pored toga upravo zbog toga što je enclikopedija, mora se biti precizan na koga se to odnosi. Ne postoji bolji izraz koji se može koristiti umjesto ovoga--MirzaM (разговор) 12:02, 9. јул 2011. (CEST)

БЧ, наравно да се слажем да се прецизира да се ради о војним јединицама (чије год оне биле), а не о свим босанским Србима. Моја реакција иде на твоју оцену да термин "босански Срби" не постоји, што је апсолутно нетачно, и то сам и доказала. И те како постоје и босански Срби, и војвођански, и хрватски, чак и амерички. Ја сам ето, шпанска Српкиња. Даље, заиста не видим шта је ту увредљиво. Ако РС тад није постојала, онда би се могло рећи паравојне јединице босанских Срба? --Јагода испеци па реци 12:05, 9. јул 2011. (CEST)

Јагода, ти се онда слажеш да овде може да се користи и конструкција српски Бошњаци, када говоримо о становницима Рашке области исалмаске вјероисповјести? Или српски Хрвати, или спрски Мађари? Али не, та конструкција је дозвољена само када су Срби у питању. --Milosh990 (разговор) 12:16, 9. јул 2011. (CEST)

Информиши се мало. Не користи се само колоквијални назив босански Срби. Користи се и босански Муслимани, а богме и босански хрвати. ово је типично глумљење жртве, у смислу "цео свет је против нас"--В и к и в и н дбла бла 12:24, 9. јул 2011. (CEST)

Koje, bre, Raške? Da nisi mislio na Sandžak? Ti Muslimani se zovu obično sandžački Muslimani. Ne radi se o tome šta je fer i nefer, neg šta se odomaćilo u srpskom jeziku a šta ne. A ujedn da ti odgovorim i na ono gore, jer ne mogu da tražim sad gde je: Nije isto, jer su bosanski, hrvatski i vojvođanski (pa i kosovski) Srbi rođeni na toj teritoriji. Bošnjaci, kao i svi drugi, kad odu u beli svet, već nakon druge generacije su građani te zemlje, dakle, Amerikanci, Englezi, Nemci, Australijanci, eventualno dodaju bošnjačkog, srpskg, hrvatskog porekla, mada i t izostvavljaju. I znaš šta, ja ti više neću odgovarati na ovako glupa pitanja, jer je očigledno da se radi o provokaciji i pokušajima da se minira rad na ovom članku razvijanjem diskusije o nekim sasvim desetim, i apsolutno nevažnim stvarima. --Јагода испеци па реци 12:55, 9. јул 2011. (CEST)

Република Српска је тада постојала: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=33838 а „паравојне јединице босанских Срба“ не може да буде енциклопедија реченица јер је непрецизна. Могао је у некој „паравојној“ јединици и да буде неки „семберски Србин“ или „јужнохерцеговачки Србин“. Свашта! --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:09, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза ти онда прво стави снаге босанских Бошњака умјесто Армије БиХ. Мора се бити прецизан, како ти кажеш. У БиХ живе три народа па неко са стране не зна конкретно који се народ борио против којег. --Milosh990 (разговор) 12:08, 9. јул 2011. (CEST)

Друго, ово што Мирза у чланак уноси да су "босански Срби" гађали „град“, треба промијенити у да је Војска Републике Српске гађала дијелове града под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине, и то најчешће војне циљеве. Нису гађали положаје по Српском Сарајеву. Исто треба поменути да се борбе водиле по улицама за сваку зграду. Као и то да су припадници Армије РБиХ артиљеријом бомбардовали Српско Сарајево сво вријеме рата. Па нећемо ваљда да пишемо само шта су радили Срби? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:16, 9. јул 2011. (CEST)

Miloše, nisam ja pisao ništa povezano sa Armijom BiH. Kada dođe vrijeme da se piše o vojsci Republike srpske, pisaće se, ali ne za period kada Republika srpska nije postojala.--MirzaM (разговор) 12:20, 9. јул 2011. (CEST)

Ne može se to staviti Baš Čelik, zato što to ne odražava stvarnost. Stvarnost je upravo suprotna, a to je da su snage bosanskih Srba gađale većinom civilne dijelove u Sarajevu a svo vrijeme govorili da ne gađaju ništa, što je potvrđeno sudskom presudom. Ako ti imaš sudsku presudu u kojoj se navodi da su Bošnjačke snage ili generali osuđeni za neke zločine po Sarajevu ili da je podignuta optužnica (ali navedi da je podignuta), slobodno to unesi u članak.--MirzaM (разговор) 12:25, 9. јул 2011. (CEST)

Може Мирза, све за шта се нађу референце може да се убаци. па тако и чињеница да су федерацијски Муслимани сво вријеме рата са Игмана бомбардовали Српско Сарајево. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:46, 9. јул 2011. (CEST)

Ne može, za sve što se nađu kredibilne i provjerljive reference može da se ubaci. Pročitaj pravila wikipedije.--MirzaM (разговор) 13:54, 9. јул 2011. (CEST)

Spisak srpskih žrtava/Izvori

Baš Čelik, postoji li kakav dokment međunarodnog, nepristrasnijeg i kredibilnijeg karaktera koji potvrđuje tvrdnje da je preko 8000 srba ubijeno u Sarajevu? NEmam ja apsolutno ništa protiv da se to stavi, ali ja ne mogu pronaći nijedan jedini međunarodni izvor koji je čak svrstao žrtve po etičkoj pripadnosti a kamol naveo koliko je Srba a koliko muslimana ubijeno.

Pored toga, kako sam razumio ovaj podatak se NE odnosi na ubijene srbe tjekom i posredstvom opsade, nego na srbe koji su ubijeni od strane interne muslimanske vojske i u sarajevskim "logorima". Što poprlično po meni, baca sumnju u kredibilnost ovog dokumenta i ovih podataka koje iznosi. Isto tako, evo ja čitam tu knjigu i piše da je ukupno stradalo 6628 lica srpske nacionalosti. Kod tebe stoji preko 8000. Isto tako ta knjiga samo sadrži spisak imena, bez neke metodologije koja potvrđuje da su ubijeni, na koji način, ne pokazuje se ništa što potvrđuje da su ti ljudi ikako postojali (DNA dokazi i slično). Znaci, samo spisak imena :S Ovo po meni nikako ne moze biti kredibilan izvor.

Ipak bi bio vrlo radostan da o ovome mogu porazgovarat sa bilo kojim drugim editorom osim sa tobom pošto je očikledno da si ekstremno pristrasan.--MirzaM (разговор) 10:55, 9. јул 2011. (CEST)

Ipak bi bio vrlo radostan da o ovome mogu porazgovarat sa bilo kojim drugim editorom osim sa tobom pošto je očikledno da si ekstremno pristrasan. Мораш да узмеш у обзир да се ставови Срба и Бошњака разликују, па тако неки Бошњак може све ставове једног Србина да сматра „екстремно пристрасним“. То је ради тога што су ставови и тумачење историје са становишта различитих народа другачији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:19, 9. јул 2011. (CEST)

Није истина, ја сам Србин па се никако не слажем с тобом. Престани да својаташ Србе, ниси једини Србин на свијету!--В и к и в и н дбла бла 11:23, 9. јул 2011. (CEST)

Шта није истина? Гдје сам својатао Србе? Престани да ме нападаш по страницама за разговор и да ствараш свађе!!!!!!!!!!!! ПРЕСТАНИ СА НЕТРПЕЉИВОСТИМА ПРЕМА МЕНИ! --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:26, 9. јул 2011. (CEST)

Ај, смири се мало. Нико те не напада, него ТИ нападаш друге, а кад ти одговоре (и то десет пута културније), идеш па кукаш твом администратору заштитнику да их опомене. Стварно нема смисла, правиш циркус од овог пројекта, и нико ти ништа не може. Докле бре тако? Докле? --Јагода испеци па реци 11:48, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, Wikipediju ne zanimaju stavovi o historiji niti Bošnjaka niti Srba, niti za wikipediju postoji "više" historija. Postoji jedna historija i Wikipediju zanimaju kredibilni, nepristrasni, provjerljivi, i na metodološki način skrojeni izvori i reference. Ja ovdje to ne vidim. Ja vidim spisak od 8000+ imena za koje nema nikakve podloge osim samog tog spiska.--MirzaM (разговор) 11:33, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, ima li kakvih kredibilnijih izvora za srpske žrtve u Sarajevu? Ti samo izgleda skrećeš sa teme i nadaš se da ćeš odugovlačenjem da se ovi problemi zaborave.--MirzaM (разговор) 12:36, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, evo kolega edior je dolje pronašao podatke o ubijenim srpskim civilim i vojnicima tjekom opsade. http://www.imagedoll.com/show.php/39449_ubijeni-i-nestali-po-statusu-i-nac-prip.jpg.html, sa stranice http://www.idc.org.ba/. Znači ne spominje se nigdje tvoja brojka od 8000 ubijenih srba. Mislim da bi trebao ovo koristiti ako već želiš da govoriš o srpskim žrtvama. --MirzaM (разговор) 14:45, 9. јул 2011. (CEST)

Irrelevantni dijelovi 3 dio.

"Република Српска је проглашена прије муслиманско-хрватског референдума за стварање Републике Босне и Херцеговине на територији Југославије.[3] Република Српска је проглашена 9. јануара 1992. а референдум о независности Републике БиХ се десио 1. марта 1992"

Jednostavno ne vidim mjesta ovom pasusu u članku o opsadi Sarajeva. Ima li neki koncenzus da se ovo izbriše ili premjesti u neki drugi članak koji je se bavi ovom temom. --MirzaM (разговор) 11:26, 9. јул 2011. (CEST)

„Након што је Република Босна и Херцеговина прогласила независност, снаге босанских Срба, чији је стратешки циљ био стварање нове српске државе а која би укључивала дeо територије Босне и Херцеговине“ Овај дио треба избацити из чланка. Прво треба избацити ове придјеве које убацује Мирза. Друго, Срби нису могли након проглашења РБиХ да имају стратешки циљ стварања нове српске државе јер је Српска проглашена прије РБиХ. Тако да је овај дио нетачан. Треба га избацити. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:30, 9. јул 2011. (CEST)

Ne treba izbaciti iz članka jer taj dio ima svoje izvore i reference. To što se ti sa tim ne slažeš je sasvim ne bitno.--MirzaM (разговор) 11:40, 9. јул 2011. (CEST)

Дио је нетачан јер каже да су Срби имали намјеру да након „проглашења“ независности РБиХ, које се није никад ни десило, а могло је да услиједи једино након референдума 1. марта 1992, створе српску државу. Дакле то је нетачно јер је Република Српска проглашена 9 јануара 1992. Извор: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=33838 Дакле, ради се о референцираној неистини. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:44, 9. јул 2011. (CEST)

Није тачно, да би нека држава постојала потребно је да има територију, власт над територијом и међународно признање. То што су они тада прогласили државу, не значи да је она тада створена. Уствари, она никада и није створена, јер је нико озбиљан никада и није признао као државу.--В и к и в и н дбла бла 11:54, 9. јул 2011. (CEST)

О чему ти то пишеш Викивинд? Да ли си схватио да је ово нетачно: :„Након што је Република Босна и Херцеговина прогласила независност, снаге „босанских Срба“, чији је стратешки циљ био стварање нове српске државе а која би укључивала дeо територије Босне и Херцеговине“ нетачан јер је Српска проглашена 9. јануара 1992. а муслиманско-хрватски референдум се десуо 1 марта 1992. Да ли схваташ да је јануар прије марта? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:01, 9. јул 2011. (CEST)

To što su srbi koji su samo (bez tendencije da vrijeđam koga) jedan od tri naroda u BiH, proglasili nešto, posebno tada, kada je BiH bila još u Jugoslaviji, očigledno nije imalo podršku nikoga drugog osim njih samih. Stoga se to uopšte ne uzima kao bitno, kada je očigledno da srbi u BiH tada nisu imali pravo da tako nešto urade, iako su uradili.--MirzaM (разговор) 11:59, 9. јул 2011. (CEST)

И ја мислим да Муслимани нису имали право да противно уставу организију референдум за независност РБиХ од Југославије, јер је за то уставни услов био слагање сва три народа у СР БиХ. Десило се другачије, те су настале и РБиХ и Српска. Међутим то нема везе са овим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:04, 9. јул 2011. (CEST)

Ja bih više volio da se ostavimo suplje price i da se napravi neki koncenzus sa ovim po meni irrelevantnim djelovima, u smislu da li da se održe ili obrišu.--MirzaM (разговор) 12:07, 9. јул 2011. (CEST)

Па рекао сам, ово је за брисање: „Након што је Република Босна и Херцеговина прогласила независност, снаге босанских Срба, чији је стратешки циљ био стварање нове српске државе а која би укључивала дeо територије Босне и Херцеговине“ јер је нетачно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:10, 9. јул 2011. (CEST)

Irelevantni dijelovi u članku (rezime)

Znači rečenice:

1. "Када је почетком распада Југославије дошло по подјеле по етничкој линији, десило се да дио под контролом Срба окружује дио под контролом Муслимана,[тражи се извор] јер је етничка слика Сарајава била таква и прије рата.[тражи се извор]" (pored toga što je irelevantna po mom mišljenju, također nema referenci)

2."Република Српска је проглашена прије муслиманско-хрватског референдума за стварање Републике Босне и Херцеговине на територији Југославије.[3] Република Српска је проглашена 9. јануара 1992. а референдум о независности Републике БиХ се десио 1. марта 1992"

I slika: Etički sastav Sarajeva po naseljima 1991.

Kao što sam rekao, po meni apsolutno irrelevantno za ovaj članak, suština ovakvih rečenica je zbunjujuća (šta se hoće reći sa njima?) i vodi čitaoce u neki drugi smjer. Volio bih da vidimo ako se ima volje, šta da se uradi sa ovim dijelovima. --MirzaM (разговор) 12:13, 9. јул 2011. (CEST)

Датуми не говоре пуно, јер је било јасно годину дана раније како ће бити. Да није расписан рефрендум СДС би укинуо Републику Српску. А етничка слика Сарајева са околином је факат и то никако не треба мењати. --Алекс (разговор) 12:21, 9. јул 2011. (CEST)

Овде су прави датуми: In a session on 14 and 15 October 1991 the Parliament approved the "Memorandum on Sovereignty" as had already been done by Slovenia and Croatia. The Memorandum was adopted despite opposition from 73 Serb deputies, belonging to the Serb Democratic Party (most of the Serb parliamentary representatives) as well as the Serbian Renewal Movement and the Union of Reform Forces, who regarded the move as illegal.[9][10] On 24 October 1991, the Serb deputies formed the Assembly of the Serb People in Bosnia and Herzegovina (Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini) to be the highest representative and legislative body of the Serb population,[11][12] ending the tripartite coalition. --Алекс (разговор) 12:25, 9. јул 2011. (CEST)

Ja nijednom nisam dovodio u pitanje tačnost ovih rečenica, nego navodim da su po meni irelevantne za članak koji govori o opsadi Sarajeva. Ne objašnjavaju ga, ništa se iz njih ne može saznati što je značajno za samu opsadu, te zbog toga mislim da ne trebaju stajati u ovom članku.--MirzaM (разговор) 12:29, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза, објашњено ти је десет пута да је релевантно. Видиш да има нас који сматрамо да је релевантно? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:41, 9. јул 2011. (CEST)

Оно што је нерелевантно за овај чланаке је: "Након што је Република Босна и Херцеговина прогласила независност, снаге босанских Срба, чији је стратешки циљ био стварање нове српске државе а која би укључивала дeо територије Босне и Херцеговине"... Било је много више догађаја па је ово само вађење из контекста. Тражи да се онда пише о дубљим проблемима што од преваре око седмочланог председништва и превагу у телу у коме је требало да се сачува паритет.... Други аспект је што је ЈНА окружена у Сарајеву и није јој дато да из Сарајева изађе. То је био рецепт из Хрватске. А онда када је направљен "џентлменски договор", изврши се масакр у Добровољачкој.... --Алекс (разговор) 12:40, 9. јул 2011. (CEST)

Pa da. Onome kome je bitno da sazna o "proglašenju nezavisnosti BiH" i svemu što se dešavalo prije ili poslije potražiće takav članak. TOme nije mjesto (toliko dateljna) u članku o opsadi Sarajeva.--MirzaM (разговор) 12:49, 9. јул 2011. (CEST)

Izbacio sam iz uvodnog dijela:"Република Српска је проглашена 9. јануара 1992. а референдум о независности Републике БиХ се десио 1. марта 1992." iz cistog razloga sto apsolutno nije bitno za uvodnio dio o Opsadi sarajeva, te iz razloga sto je prije toga navedeno da je ona proglasena prije referenduma sa referencom iz koje se moze vidjeti datum kojeg dana. Isto tako, stavicu ovdje dio da je međunarodno priznata nakon potpisa dejtonskog sporazuma, cisto da se odrzi neki neutralni ton.--MirzaM (разговор) 14:32, 12. јул 2011. (CEST)

Слажем се да је реченица коју си избацио овде непотребна, али је исто тако непотребна и информација о томе када је међународно призната. Какве то има везе са опсадом Сарајева. То све пише у чланку о Републици Српској. --Milosh990 (разговор) 14:36, 12. јул 2011. (CEST)

Ja de se pitam, ja bi izbacio to sve iz uvodnog dijela i moje je misljenje da podatak kada je i uopste da je osnovana republika srpska prije referenduma apsolutno ne bitno iz konteskta uvodnog dijela ovog clanka. Međutim, posto je to Bas Celik vec stavio, i ako se hoce staviti neutralni ton, mislim da je potrebno navesti da je međunardno priznata tada.--MirzaM (разговор) 14:45, 12. јул 2011. (CEST)

Не можеш избацити све из увода и кренути чланак ни из чега. Ја бих исто избацио тај дио у коме се помиње оснивање РС и БиХ. Не уклапа ми се у остатака увода. Мислим да нам аутор те реченице (кажеш Баш Челик, ја не знам), треба објаснити шта је хтео рећи и то преформулисати. Овако свакако не треба да остане. Чланак је написан ћирилицом и не можеш убацивати латинични текст. Свака таква измена ће бити враћена! --Milosh990 (разговор) 14:53, 12. јул 2011. (CEST)

Pa ako smo se slozili da taj dio ne treba da stoji sto onda vracas? (datum osnivanja). Izvinjavam se sto sam ubacio taj dio latinicom, lapsuz. Kada sam rekao da treba izbaciti "sve to" iz uvoda mislio sam na to da je republika srpske osnovana prije referenduma + datum kada. To nije neutralni ton niti je relevantno. Ponovo, ako smo se slozili da datum osnivanja RSA je ne bitan, zbog cega ga vracas?--MirzaM (разговор) 14:58, 12. јул 2011. (CEST)

босански

Јагода, Бошњаци живе и у Србији, и у Америци, вјероватно и у Шпанији, а не само у БиХ. И није ти неки аргумент. --Milosh990 (разговор) 12:19, 9. јул 2011. (CEST)

Дакле, по мом мишљењу, неприхватљиво је са једне стране помињати снаге једног народа, а са друге војску државе, која заправо представља снаге једног другог народа! --Milosh990 (разговор) 12:26, 9. јул 2011. (CEST)

Što ti je to neprihvatljivo? Pa neće se staviti snage države koja ne postoji? Jel postojala Republika srpska tada? Nije. Jel postojala Bosna i Hercegovina? Jeste. Kako se može staviti da je u tom periodu djelovala vojska Republike Srpske ako ona nije postojala?--MirzaM (разговор) 12:31, 9. јул 2011. (CEST)

Ја мислим да је Баш-Челик горе дао референцу у којој се наводи да је РС проглашена 9. јануара 1992. Шта ти ту није јасно?--Milosh990 (разговор) 12:34, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза, добио си референцу и то је завршена прича. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:39, 9. јул 2011. (CEST)

Zato što to "proglašenje" nije prihvaćeno od strane međunarodne zajednice, niti bilo koga ustvari osim Srba u BiH, niti je ono bilo legalno, niti su Srbi u BiH imali pravo da tako nešto urade. Da se proglasi država treba dosta stvari, a ne samo reći, "evo mi sebi stvorili državu", posebno u BiH sa složenom etičkom strukturom.--MirzaM (разговор) 12:40, 9. јул 2011. (CEST)

Свако има свој став о томе, али добио си референцу и завршена прича. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:42, 9. јул 2011. (CEST)

Samo zato što pronađeš referencu ne znači da je ona kredibilna i da se treba uzeti u obzir.--MirzaM (разговор) 12:55, 9. јул 2011. (CEST)

Па ако се користи конструкција босански Муслимани, онда бисмо у овом чланку требали замјенити армија БиХ са снаге босанских Муслимана. Са моје стране нема никаквих провокација, и жао ми је што то тако доживљавате. То босански није географска већ политичка одредница. Али, добро ово није место где то треба да се расправља. Овде је битно да се усагласимо да ли ће стајати снаге босанских Срба или Војска РС. Ако стоји прво онда мора стајати и снаге босанских Муслимана. --Milosh990 (разговор) 13:13, 9. јул 2011. (CEST)

Kako može biti politička odrednica? Ti hoćeš reći da bosanski Srbi ne žive u BiH? Al ne možeš zamjeniti jer je BiH legalna država nastala referendumom sa legalnom vojskom, koja se zove Armija BiH.--MirzaM (разговор) 13:22, 9. јул 2011. (CEST)

Објаснили смо зашто је полтичка а и зашто се испред било ког народа у српском језику не додају додаци. РБиХ је настала против воље Срба што је било противно уставу СФРЈ и СР Бих. Армија Републике БиХ је настала одлуком тадашњих Муслимана, као што је Војска Српска настала вољом Срба. И једна и друга војска су биле једнако „легалне“ је је из њиховог настанка стајао народ који је био у њима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:27, 9. јул 2011. (CEST)

Protiv volje kojih Srba? Voljom KOJIH Srba? Da su mene pitali, vojske RS nikad ne bi bilo, ali nisu. Zato nemoj izmišljati, nas u Srbiji niste ništa pitali, već ste sami, vi BOSANSKI SRBI, odlučivali. I ajde dosta više bre ovog vrtenja u krug oko stvari koje apšsolutno nisu bitne. Ovo već prelazi u trolovanje. --Јагода испеци па реци 13:32, 9. јул 2011. (CEST)

Нико није поменуо да се ради о вољи свих Муслимана или свих Срба. Не може ни рећи да се ради о вољи свих Срба у Републици Српској. Због тога немам мјеста „босанским Србима“. Довољно је само поменути Србе у смислу помињања имена народа који је чинио већину у Војски Републике Српске. Заправо, треба према нашем предлогу написати „снаге Војске Републике Српске“ и игнорисати ове предлоге о „босанским Србима“. На крају крајева у Војсци РС је било и других народа тако да треба написати „снаге Војске Републике Српске“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:38, 9. јул 2011. (CEST)

Nije dovoljno spomenuti Srbe zato što nisu opsadu vršili svi Srbi nego Srbi iz Bosne i Hercegovine. Nije moguće spomenuti vojsku republike srpske jer tada Republika srpska nije posojala kao država (bez obzira što su srbi izjavili da su napravili svoju državu).--MirzaM (разговор) 13:42, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза, ти од доласка на овој пројекат тролујеш и изазиваш конфликте. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:46, 9. јул 2011. (CEST)

Ја хоћу рећи да у Босни живе Семберци, Крајишници, Херцеговци, Босанци... За све њих можемо рећи семберски Срби, босански Срби, херцеговачки Срби... Сви ми знамо како је настала БиХ и колика је њена легалност и легитимност. Иста онолика колика и Републике Српске. Знамо сви и услове које нека држава мора да испуни да би постала држава. На пример контрола над целом својом територијом што БиХ није имала тада. --Milosh990 (разговор) 13:33, 9. јул 2011. (CEST)

Наравно да није довољно рећи српске снаге, али је сасвим у реду рећи снаге Републике Српске или Војска РС. И зашто се сад нико не јавља да исправи корисника Мирзу, који износи своје мишљење кје уопште није релевантно, није референцирано и није тачно. Не може рећи да није постојала, када је постојала и имала је своју војску. Друга је прича да ли је то било легално и легитимно, али онда можомо и морамо причати и о легалности и легитимности државе БиХ(1992-1995) и Армије БиХ.--Milosh990 (разговор) 13:51, 9. јул 2011. (CEST)

Sporna rečenica u članku je vrlo uredno referencirana.--MirzaM (разговор) 13:58, 9. јул 2011. (CEST)

Јагода ово постаје бесмислено! Ово што си сада написала је изузетно глупо и непримерено. Настала је вољом српског народа који је живео на територији БиХ. А што бисмо морали да питамо вас СРБИЈАНЦЕ. Па у питању су били наши животи, а не ВАШИ. Срамота. Ето среће да тог проклетог рата није ни било, да није било ни Младића ни Милошевића, ни Туђмана ни Изетбеговића... Свима би нам било боље!--Milosh990 (разговор) 13:39, 9. јул 2011. (CEST)

Hm, dakle i ti si iz RS. Vec vidim da od ovog i slicnih clanaka nece biti nista. Sto se sramote tice... Odogvoriću ti na stranici za razgovor. --Јагода испеци па реци 15:08, 12. јул 2011. (CEST)

Прерађивање

Убацио сам шаблон прерађивање јер је нпр. одељак Позадина написан два пута. Једном у одељку Позадина а други пут у уводу. Слично се дешава и са другим деловима. --Алекс (разговор) 12:42, 9. јул 2011. (CEST)

Број жртава

Процењује се је да је близу 10.000 људи убијено или нестало, укључујући преко 1.500 деце.

10.000 људи убијено или нестало??? Ovde ništa nije jasno, jesu li tih 10.000 civili? Da krenemo.Rezultati su pruzeti sa sajta Instaživačko-dokumentaciong centra iz Sarajeva Ukupni broj stradlih i nestalih ljudi svih nacinalnsoti na području Sarajeva je 14.011. Od tih 14.011, 5604 civil i 8407 vojnika.

• Etnička struktura stradalih i nestalih civila: Muslimani: 3899, Srbi:1133, Hrvati: 439, ostali:133
• Etnička struktura stradalih i nestalih vojnika:Muslimani: 5600, Srbi 2464, Hrvati: 310, ostali:33

Преко 1500 дјеце??? Fikret Grabovica i sekretar Ministarstva za boračka pitanja Belma Adilović verifikovali su danas potpisima spisak imena 514 ubijene djece u opkoljenom Sarajevu od 1992. do 1995. godine.

Preuzeto sa prezentacije Instaživačko-dokumentaciong centra iz Sarajeva. Ovde se vidi broj ubijuenih i nestalih po starosnoj strukturi svih nacionalnosti. Dakle ukupan broj stradale djece svih nacionalsti na području nekadašnje teritorije Grada Sarajeva je 643.

Šta sad, ovo nisu srpski izvori već muslimanski iz Sarajeva. --Награкажи/лажи 14:05, 9. јул 2011. (CEST)

Mislim da sam vrlo precizno naveo da se "Procjenjuje" da je toliko žrtava bilo. Ključna riječ procjenjuje. Pametnom je to dovoljno. Što se tiče spomenika u Sarajevu, to je broj djece koja su do sada identifikovana, dok postoje podaci o još dječiji žrtava koji još trebaju identifikaciju. Procjenjuje se da je ukupan broj 1500. Mene više brine broj od 8000 sprskih žrtava koji je naveden bez kredibilnog izvora, odnosno naveden samo spisak 8000+ imena.--MirzaM (разговор) 14:33, 9. јул 2011. (CEST)

Od rata je prošlo više od 15 godina i prosto je nemoguće da oni ne znaju imena više od 1000 djece. To se može desiti za nekoliko slučajeva, ali za više od 1000 sigurno ne. Pogotovo kad se uzme gdje su ta djeca stradala. Riječ je o uglavnom urbanom dijelu Sarajeva i svaka žrtva je evidentirana od strane doktora kad je stradala. Svaka je sahranjena, dakle i o tome mora postojati neki dokument. Pa tu je porodica žrtve itd. Dakle potpuno je nemoguće da oni imaju neki spisak od 1500 djeca, a samo su za nešto preko 500 udvrdili imena. --109.165.146.117 (разговор) 19:49, 9. јул 2011. (CEST)

Ево ја имам ово! Шта сад? Имамо и референцу од комисије Уједињених нација. То би све требало представити паралелно. Међутим, имамо и спорне податке из оне књиге, коју је објавила политичка организација. Шта с тим?--В и к и в и н дбла бла 14:20, 9. јул 2011. (CEST)

Novi podaci

Unio sam podatke Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu u članak u pogledu svih žrtava i srpskih žrtava tjekom opsade.--MirzaM (разговор) 15:03, 9. јул 2011. (CEST)

Према Iстраживачко документационом центру у Сарајеву, у Сарајеву је током опсаде живот изгубило 13.068 особа, од чега 8.407 војника и 5.604 цивила.

• 1.Ovo ne valja. 8407+5604=14.011, a ne 13.068.
• 2.Ovi ljudi nisu svi stradali tokom opsade. 943 su stradali u drugim regionima.
• 3.Od 14.011 njih 38 je stradalo prije 5. aprila 1992. (avgust 1991-mart 1992)
• 4.Od ukupnog broja (kad se oduzmu stradali u drugim regionima i oni koji su strdali prije 5 aprila 1992. treba dodati stradale na Sarajevskim opštinama koje nisu bile pod opsadom. Npr. Pale, Trnovo, ne znam da li je Vogošća, Ilijaš itd. --109.165.146.117 (разговор) 20:09, 9. јул 2011. (CEST)

Bice sredjeno.--MirzaM (разговор) 22:52, 9. јул 2011. (CEST)

Milos

Molio bih korisnika Milosa da objasni zbog cega vraca nazad moje izmjene. Posto se od mene trazi da uvijek otvorim razgovor kad vrsim izmjenu, molim da se ne koriste dupli standardi--MirzaM (разговор) 18:39, 9. јул 2011. (CEST)

Вратио сам из простог разлога што је непотребно да у чланку о опсади Сарајева стоји да је то учинила САМОПРОЗВАНА ВРС. То је потпуно небитно за овај чланак. --Milosh990 (разговор) 18:54, 9. јул 2011. (CEST)

Ali ona jeste bila samoprozvana. Drzava Republika srpska nije tad prihvacena ni od koga kao drzava iako su je Srbi proglasili drzavom. Vrlo jasno ovdje stoji kada je osnovana republika srpska.http://www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=380 Niko ne spori da bosanski Srbi nisu imali vojsku i da je nisu nazivali vojska republike srpske, ali tako su je zvali samo oni i niko vise. Da stoji samo Vojska republike srpske a datum 1991-92 ne odrazava Evo još jedan izvor http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/VI-01.htm#I.F.2, gdje se navodi da je opsadu vršila vosjka pod nazivom "Sarajevsko romanijski korpus". Znaci evo ti naziva vojske ako ti vec smeta "snage bosanskih srba" Ne spominje se uopšte vojska republike srpske nigdje.--MirzaM (разговор) 19:03, 9. јул 2011. (CEST)

Јасно је да је основана 1992. а да је призната 1995. Ја још нисам чуо ни видео да неко Војску РС у периоду 1992-1995. назива самопрозваном. Било би лепо када би нашао неку референцу за то. И објасни ми какве везе са опсадом Сарајева, са бројем жртава, штетом... има то што је војска била самопрозвана како ти кажеш. Имам осећај да желиш да нагласиш да су Бошњаци имали право да имају легалну војски, а Срби не. Надам се да не мислиш тако. --Milosh990 (разговор) 19:09, 9. јул 2011. (CEST)

[1] --Milosh990 (разговор) 19:11, 9. јул 2011. (CEST)

Pa ako je nesto osnovano a nije priznato ni od koga, kako se to zove? :) --MirzaM (разговор) 19:30, 9. јул 2011. (CEST)

Какве то везе има са опсадом Сарајева човече? Никакве!!! И ниси одговорио зашто гураш тезу да су Муслимани могли имати легалну војску а Срби не. --Milosh990 (разговор) 19:32, 9. јул 2011. (CEST)

Pa ima veze sa bilo kojim clankom ako ne odrazava istinu. Naveo sam razloge, reference, zbog cega naziv "vojska republike srpske" u tom periodu ne odrazava stvarnost. Ne namjeravam se oko ovoga nadmetati vise sa tobom, jer je ocigledno da je nemoguce da se postigne ikakav koncenzus između mene i tebe. Tebi nije stalo da ovaj clanak bude neutralan, nego ti je bitnije da ne ispadne slucajno da je Armija BiH bila legalna a vojska bosanskih srba ilegalna bez obzira da li to bilo ili ne tacno u stvarnosti. Zbog toga je potrebno navesti da je tada RS postojala iako sam vrlo jasno naveo izvor kada je RS osnovana i priznata.--MirzaM (разговор) 23:00, 9. јул 2011. (CEST)

И шта кажу твоји извори, када је основана Република Српска? Та војска је имала своје име и то име треба навести. --Milosh990 (разговор) 23:07, 9. јул 2011. (CEST)

http://www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=380 Aneks 2.Potpisom dejtonskog sporazuma, osnovan entitet u drzavi BiH ko i svaka drzava ili entitet koja bude medjunarodno priznata, a ne kada Srbi ili Bosanci ili Klingonci kazu da su napravili drzavu.

Ти хоћеш овом референцом да кажеш да РС није основана 9.1.1992.? Промјени то и у чланку Република Српска. други пасус :) --Milosh990 (разговор) 23:22, 9. јул 2011. (CEST)

Ne znam zbog cega mi linkas srpske wikipedijne clanke. Vrlo je jasno samo pogledom na ovaj clanak o kakvim se clancima radi. Baci oko na stranu wikipediju koja isto ima clanak o republici srpskoj.http://en.wikipedia.org/wiki/Republika_Srpska--MirzaM (разговор) 23:42, 9. јул 2011. (CEST)

Па пише да је основана 1992. а призната 1995. А баци поглед и на хрватску и босанску википедију, па ћеш видјети ко је најпристраснији!--Milosh990 (разговор) 23:46, 9. јул 2011. (CEST)

"The war was ended by the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, reached at Wright-Patterson Air Force Base near Dayton, Ohio on 21 November and formally signed in Paris on 14 December 1995. Annex 4 of the Agreement is the current Constitution of Bosnia and Herzegovina, recognising Republka Srpska as one of its two main political-territorial divisions and defining the governmental functions and powers of the both entities." OVa ti recenica sve kaze. Mislim da smo zavrsili sa ovom temom.--MirzaM (разговор) 23:59, 9. јул 2011. (CEST)

Па где овде пише да је РС основана 1995? Пише да је призната, али не и основана. Уосталом рекао сам да нећу више о овој теми!--Milosh990 (разговор) 00:02, 10. јул 2011. (CEST)

Bas Celik volume 2

Molim Baš Čelika da ne mjenja "Opstine Sarajevo" u "Sarajevo" jer u izvorima jasno stoji da su podaci za teritoriju opstine Sarajevo. Isto tako, ako zelis nesto promjeniti otvori ovdje mjesto za razgovor, posto ja to svaki put moram uraditi, i ne bi valjalo da se koriste dupli standardi.--MirzaM (разговор) 15:39, 10. јул 2011. (CEST)

Мирза

У изворима нема општине Сарајево, а ни у пописима становништа нема Општине Сарајево. Дакле, Општина Сарајево не постоји. С обзиром на овом, биће улкоњено оно општина Сарајево и цитираће се извор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:45, 10. јул 2011. (CEST)

Још бих молио Мирзу да не користи опцију „врати“ ако можемо разоговором да постигнемо неко рјешење, онда нема потребе да један корисник другоме враћа измјене. То је бољи начин уређивања. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:47, 10. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, OTVORI IZVOR u njemu stoji da su podaci za TERITORIJU OPSTINE SARAJEVO. PORED toga TI treba da otvoris razgovor PRIJE NEGO ŠTO brises nesto--MirzaM (разговор) 15:52, 10. јул 2011. (CEST)

Мирза, у Сарајеву има више општина а ни једна од њих се не зове „општина Сарајево“. Поред тога, у извору који си дао под насловом „Ljudski gubici u periodu od 1991-1995 na području Sarajeva“, са овом везом: [2] се не помиње општина Сарајево него само Сарајево. И ако могу још једном да те замолим да се не користиш враћањем туђих измјена, него да користиш језик као облик договора када је нешто спорно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:59, 10. јул 2011. (CEST)

Пошто сам изнио аргументе, да ли био био љубазан да пристанеш да се врате моје измјене? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:02, 10. јул 2011. (CEST)

Erm da, mislim da si u pravu. Uredu. Mozes li u buduce kada radis izmjene da prvo otvoris stranicu za razgovor?--MirzaM (разговор) 16:06, 10. јул 2011. (CEST)

Може, али под условом да ми одговориш на питање које сам ти постави два пута, а то је да се судржиш од враћања туђих измјена и да користиш страницу за разговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:15, 10. јул 2011. (CEST)

Ali to si ti upravo sad uradio. Izvrsio izmjene na mom tekstu i nisi otvorio stranicu za razgovor, nego sam ja moram otvoriti za tebe.--MirzaM (разговор) 16:18, 10. јул 2011. (CEST)

Истина. И био сам у праву и ти се се овде сложио на моје питање „Пошто сам изнио аргументе, да ли био био љубазан да пристанеш да се врате моје измјене?“ да ја то и урадим. Тако да сам то и урадио. Поред тога, мислио сам да је опште познато да општина Сарајево не постоји, и да је то и евидентно и из самог уизвора, па нисам покренуо посебан разговор око тако мале ствари која није нити може да буде контраверзна да се се о њој покренуо разговор. Али у сваком случају сам могао да се јавим како бих избјегао недоумице. Да ли сада након мог објашњења можемо да се помакнемо даље? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:23, 10. јул 2011. (CEST)

Zanimljivo, ja za svaku sitnicu moram otvoriti stranu za razgovor, te posto vjerujem da admini ne koriste duple standarde za mene i za tebe, moram to traziti i od tebe.--MirzaM (разговор) 16:29, 10. јул 2011. (CEST)

Unio sam dio da je i Ratko Mladić optužen za opsadu Sarajeva.--MirzaM (разговор) 13:24, 11. јул 2011. (CEST)

Расправа

„Након што је Република Босна и Херцеговина прогласила независност, Војска Републике Српске, чији је стратешки циљ био стварање нове српске државе а која би укључивала дeо територије Босне и Херцеговине.“ Овај дио треба да се избаци јер је нетачан пошто је Српска проглашена 9. јан 1992. а муслиманско-хрватски референдум је био тек након тога, тако да је немогуће и нелогично. Треба да се избаци а и нема везе са темом. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:50, 12. јул 2011. (CEST)

Слажем се! --Milosh990 (разговор) 14:56, 12. јул 2011. (CEST)

Урађено. Избачено је и када је настала Српска пошто сада нема потребе да се то убацује како би се приказало да претходна реченица нема смисла. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:59, 12. јул 2011. (CEST)

Logicno je zato sto taj referendum nije međunarodno priznat (samo je bio priznat kod Srba) i nikome nije bio bitan niti je ima određena pravna dejstva. Ta izjava je uredno referencirana i nema razlog zbog cega se taj dio treba brisati. Sa promjenama se dakle ne slazem --MirzaM (разговор) 15:02, 12. јул 2011. (CEST)

Ustvari moze ovako ako ne stoji onda ni kada osnovana Republika srpska. Ovo moze sto se mene tice.--MirzaM (разговор) 15:03, 12. јул 2011. (CEST)

Мирза, то што ти мислиш о референдуму, то је апсолутно споредно за овај чланак. Ја мислим да је муслиманско-хрватски референдум нелегалан, јер је био противан Уставу и СФРЈ И СР БиХ, а ни Република Босна и Херцеговина никад није прогласила независност јер је за то било потребно присуство представника конститутивног српског народа. Не може се ниша без конститутивног народа. Тако да је све то тотаолно ирелевантно за овај чланак. Нема потребе да пишеш такве врсте коментара по страницама за разговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:08, 12. јул 2011. (CEST)

Nista ja ne mislim, sve je uredno dokumentovano kada je RS međunarodno priznata i dobila status entiteta. Najmanje je ovdje bitno sta ja mislim.--MirzaM (разговор) 15:12, 12. јул 2011. (CEST)

Milose, zbog cega si tako "hinjski" obrisao navod da je i protiv Ratka Mladica podignuta optuznica za opsadu Sarajeva, kada se oko toga nismo nista dogovorili?--MirzaM (разговор) 15:09, 12. јул 2011. (CEST)

Мирза, то да је Милош хињски нешто обрисао, то је твоје лично увјерење. Милош је вратио твоје измјене на латиници које су повукле и друге измјене које си претходно унио без расправе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:14, 12. јул 2011. (CEST)

Nije bilo dogovora da se obrise dio o Ratki mladicu. Pogledaj razgovor. Isto tako, pogledao gore dio "Mirza" i zadnju recenicu pa ces vidjeti da sam naveo da sam unio dio o Ratki Mladicu.--MirzaM (разговор) 15:19, 12. јул 2011. (CEST)

Навео си да си унио али то није нико други подржао. Суштина је у томе да Милош није „"hinjski" obrisao“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:21, 12. јул 2011. (CEST)

Ovaj spor je Riješen Baš celik, molim te da pocnes traziti reference za tvoje tekstove u Markalama, da se mogu skinuti tagovi "privređivanje" i "osporeno".--MirzaM (разговор) 15:24, 12. јул 2011. (CEST)

Kontradiktorni podaci

Raja molim vas. Ovako, imamo dva izvora o zrtvama u Sarajevu tjekom opsade koja su ocito kontradiktorna: 1.Spisak Srba koji su ubijeni u "muslimanskim logorima" za koje ja ne mogu pronaci nijedan jedini kredibilni dokaz da su postojali (mozda je do mene) tjekom opsade, a ne da su UBIJENI POSREDSTVOM OPSADE od 8000, gdje se za izvore navodi ustvari jedan spisak imena i prezimena na virtuelnom prostoru, za koji niko nije naveo da je kredibilan, da odrazava istinu, niti se navodi njegova metodologija ili neka međunarodna evaluacija. reference su: "Књига мртвих Срба Сарајева пострадалих 1992-1995, аутор: Институт за истраживање српских страдања у XX веку (Центар за истраживање злочина над српским народом), издавач: Институт за истраживање српских страдања у XX веку (Центар за истраживање злочина над српским народом), Савез логораша Републике Српске, Београд (2008)" i novinska agencija SRNA.

2. Spisak koji sam ja naveo je napravila jedna nezavisna, neprofita i nevladina organizacija (koju između ostalog koristi strana wikipedija za izvor), i koja obuhvata sve zrtve, tj svih nacionalnosti. Istraživačko dokumentacioni centar Sarajevo. Ono sto je najbitnije kod ovog izvora, i sto ima kod mene + da se on koristi, jeste međunarodna evaluacija, molim da pogledate http://www.idc.org.ba/images/stories/IDC/pdf/evaluacija-bos.pdf. Mislim da je situacija vrlo jasna. Moj prijedlog je između ostalog, da se spisak od 8000 sprskih zrtava ili izbriše ili da se pronađe odgovarajuće mjesto u smislu opet ostalih kritika, pogleda i slicno, s tim da je vrlo bitno naglasiti da ovaj spisak govori u ubijenim srbima u "muslimanskim logorima", tako da će biti malo teze to uklopiti u "opsadu Sarajeva". --MirzaM (разговор) 17:00, 12. јул 2011. (CEST)

Не могу да се сложим са тобом да се користи искључиво као извор институција из Сарајева, а да се уклони други извори. Дакле, ја сам против твог предлога. Мислим да би било пристрасно да се појави неко ко би тражио да се уклони као извор институција из Сарајева која је иначе доста критикована у Српској. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:05, 12. јул 2011. (CEST)

Hoces li vise poceti iznositi argumente? Recenice tvoje "ja se ne slazem" i tacka su najmanje bitne u pogledu ovog problema. Zbog cega se ne slazes? Sta ide u prilog gore ovom tvom izvoru sto treba da stoji? Navedi jedan jedini razlog zbog cega taj izvor pored drugog puno kredibilnijeg izvora treba da stoji? Ja sam također i da se ovo napise u "ostale kritike, poglede, i slicno" kad se za to napravi dio, ne mora se nuzno obrisati skroz--MirzaM (разговор) 17:49, 12. јул 2011. (CEST)

Види Мирза, то што ти тврдиш да је бошњачки извор кредибилан а да је српски некредибилан, то се зове пристрасност са твоје стране и такве ствари се уопште не узимају у обзир. Немој таква питања више ни да покрећеш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:09, 12. јул 2011. (CEST)

Prvo ovo nije bosnjacki izvor. Ovo je izvor nepristrasne i neprofitne i nevladine organizacije sa međunarodnom evaluacijom. Mozes li da navedes bilo sta zbog cega bi se tvoj izvor trebao na ovom mjestu koristiti umjesto "moga" posto su kontradiktorna znas. Imas li nekih cinjenica ili arumenata koji se ticu tvog izvora?--MirzaM (разговор) 19:13, 12. јул 2011. (CEST)

Novi dijelovi

Dakle poceo sam dalje raditi na članku, unio sam neke dijelove u "Početak rata", tako da to mozete pogledati i stavljati kritike ili sugestije.--MirzaM (разговор) 23:35, 12. јул 2011. (CEST)

Ovo sto sam izbrisao su isti podaci koje sam naveo gore. Ovi nisu bili referencirani, znači nista nije u suštini izgubljeno --MirzaM (разговор) 00:36, 13. јул 2011. (CEST)

Unio sam novi dio koji se tiče same opsade.--MirzaM (разговор) 13:52, 14. јул 2011. (CEST)

Unio sam i nešto u vezi snaga tokom opsade Sarajeva.--MirzaM (разговор) 16:16, 14. јул 2011. (CEST)

U dijeli "Završetak opsade", nisam navodio puno referenci jer se to tiče Markala i napada Natoa, a to je sve objašnjeno u dotičnim člancima. Što se mene tiče za opsadu Sarajeva je ostalo navesti još posljedice. Potrudicu se da to uradim cim pronadjem vremena, i mozda jos da napisem odjelak o opsadi u popularnoj kulturi i slicno. Ali o tom po tom.--MirzaM (разговор) 16:51, 14. јул 2011. (CEST)

Završio sam i dio "Posledice".--MirzaM (разговор) 18:12, 14. јул 2011. (CEST)

Uklonio sam tag "Proširiti".--MirzaM (разговор) 18:22, 14. јул 2011. (CEST)

Spoljasnje veze

Moze li u spoljasnje veze da se ubace i veze ka nekim drugim medijima, koji prikazuju drugu stranu price? Ne treba da se brisu ovi koji sad stoje, ali ako stoje samo oni, clanak izgleda pristrasno i jednostrano. --Јагода испеци па реци 11:41, 14. јул 2011. (CEST)

Jagoda, ja to planiram uraditi cim zavrsim sa pisanjem clanka. Ostavio sam to kao zadnji dio. Ubacicu spisak poginulih osoba Instituta za istraživanje i dokumentaciju, te ću možda još neke strane novinarske izvještaje i ovaj dokument Annex VI - part 1/10 Study of the battle and siege of Sarajevo. Ovo znači govorim iz ove pozicije, povetiću se ja tome detaljno.--MirzaM (разговор) 12:45, 14. јул 2011. (CEST)

Da ne otvaram novi dio, iskoristicu ovaj. Naime dio "Literatura", da li se to odnosi samo na knjige? Odnosno, da se tu trebaju navoditi knjige iz ove tematike? Vidim Bas Celik je stavio knjigu, tako da sam i ja dvije koje imam u izvorima.--MirzaM (разговор) 15:20, 14. јул 2011. (CEST)

Литература је све што си кориситио за писање чланка. У принципу, ту бии требало да буде пописана сва литература, укључујући књиге, часописе, новбине, њеб сајтове и сл. где би се укључивао комплетан библ. податак, док би у референцама наводили исте те изворе, али у краћем облику, и са бројем странице (ако су папирна издања, оф корс). --Јагода испеци па реци 19:41, 14. јул 2011. (CEST)

Hvala, jasan mi je sad odnos literatura-referenca.--MirzaM (разговор) 19:44, 14. јул 2011. (CEST)

Forumi kao spoljašnje veze?

Da li je to dozvoljeno? Odnosno koristiti forum http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/index.html kao spoljašnju vezu? Nije mi bas to jasno posto kako sam ja upucen, nije dozvoljeno blogove i forume stavljat kao spoljasne veze--MirzaM (разговор) 19:32, 14. јул 2011. (CEST)

Јој, не никако. Форуми никако нису поуздани извори, јер људи тамо пишу углавном напамет и из главе, а многи форуми, ако су национално обојени, имају велике тенденције да толико иду у једну страну да на крају се више не зна шта је истина а шта измишљтина. Чак и кад прекопирају (читај, украду) текст са неког сајта, бога питај шта су они то налепили јер наравно, немају обичај да лепе линк ка тим сајтовима одакле су преузели. А све и да има линка, форуми су нестабилне цвећке. Час их има, час нема. Исто се односи на блогове. Дакле, форуми и блогови, ни под тачку разно. --Јагода испеци па реци 19:39, 14. јул 2011. (CEST)

Pa evo ovaj je upravo takav kakvog si ga opisala. Ajd obrisacu ga iz spoljašnjih veza.--MirzaM (разговор) 19:42, 14. јул 2011. (CEST)