Разговор:Сарајево/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

На слици Централна банка БиХ није зграда те банке, зграда Централне банке се налази у Титовој улици која није уз реку Миљацку, а зграда која је на фотографији је на Обали Миљацке и у њој је сада смештена та нека Бор банка, али не Централна банка БиХ!--Sinissa (разговор) 19:15, 12. јануар 2008. (CET)

Са чланка

Opsada grada Sarajeva počela je sa zauzimanjem međunarodnog aerodroma u naselju Ilidža od strane "de facto" srpske Jugoslavenske narodne armije u noći sa 4. na 5. april 1992.godine i ona se završila 29. februara 1996.godine. Sarajevska je opsada sa 1.425 dana najduža u povijesti. Također je zračni most za podršku stotini tisuća opkoljenih ljudi trajala duže od Berlinskog zračnog mosta.

Za vrijeme opsade prosječno je palo 329 granata dnevno na Sarajevo. Žalosni rekord od 3.777 paljenih granata uknjižen je 22.jula 1993.godine. Granate su navele ogromnu štetu, a najveću štetu su primili civilni, kulturni i vjerski objekti.

Već tokom zime 1991./92.godine Jugoslavenska narodna armija je skupila artileriju i drugo oružje na brdima oko Sarajeva. Otprilike 120 minobacača i 250 tenkova je bilo stacionirano na tim brdima. U martu/ožujku 1992.godine u Sarajevu je došlo do sukoba između pripadnika Srpske Demokratske Stranke(SDS) Radovana Karadžića i policajaca pod kontrolom vlade Bosne i Hercegovine kad su Srbi na Grbavici i Vracama postavili barikade. 5.aprila/travnja 1992.godine održale su se demonstracije za mir. Pripadnici SDS-a su pucali sa krova hotela Holidej In u demonstrante i ubili Suadu Dilberović. Suada Dilberović prva je žrtva opsade Sarajeva. Most na kojem je ubijena nosi njeno ime.

U aprilu/travnju 1992.godine bosanskohercegovačka vlada je tražila povlačenje srpskih vojnih jedinica na brdima. Vlada Slobodana Miloševića je pristala na povlačenju svih nebosanskih boraca, jednog neznačajnog broja. Zaostalim bosanskim Srbima ostavljeno je oružje Jugoslavenske narodne armije i oni su se transformirali u vojsku Republike Srpske, dok je Republika Srpska izglasila njenu nezavisnost od Republike Bosne i Hercegovine samo nekoliko dana od proglašenja nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine od Socijalistične Federativne Republike Jugoslavije.

Poslije neuspješnog pokušaja Jugoslavenske narodne armije da uz pomoć tenkova zauzima Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine što su spriječili borci Teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine naoružani samo zoljama, 2.maja/svibnja 1992.godine je postavljena zvanična blokada na grad Sarajevo od strane bosanskih Srba . Glavne ulice u grad su blokirane i tim putem se spriječila opskrba Sarajeva. Naoružanje i broj srpskih vojnika oko Sarajeva bio je nadmoćniji u odnosu na branitelje grada. Usprkos tome Srbi su, umjesto da zauzimaju grad, nastavili s gađanjem sa okolnih brda. Njihovi su ciljevi bili morenje glađu i demoralizacija stanovništva putem bezmislenih grozota.

Zapovjednik bosanskih Srba, General Ratko Mladić, dao je izrazitu naredbu da se gađaju svi nesrpski ciljevi u Sarajevu. Granatirani su bili gradska bolnica (posebno je bila granatirana tokom vremena za posjete poslijepodne), džamije, crkve i mnogi drugi ciljevi.

Druga polovina 1992. i prva polovina 1993.godine su predstavile vrhunac opsade grada Sarajeva. Razne su grozote učinjene Sarajlijama i žestoki bici bili su u toku. Ova se opsada danas zna kao jedna od najžešćih poslije Stalingrada. Međutim, neki su srpski stanovnici počeli da otvoreno podržavaju vojsku Republike Srpske. Najvažnija uporišta i skladišta oružja grada čvrsto su bila u srpskoj ruci. Gradom je vladao strah od snajpera i table s napisom "Pazi, Snajper!" su postale svakodnevnica. Neke su ulice bile toliko ugrožene da su nosile naziv "sniper alley". Mnogi dijelovi grada kao naprimjer Novo Sarajevo bili su pod kontrolom vojske Republike Srpske.

Branitelji grada po naoružanju su bili daleko pobijeđeni srpskim napadačima. Štoviše, od cijeva je napravljeno oružje. Napadima na srpske kasarne u gradu branitelji Sarajeva su pokušali kompenzirati nedostatak oružja. Neki bosanski kriminalci koji su u početku rata formirali obrambene jedinice učestvovali su u trgovini oružjem.

U ovom su vremenu bile napadnute mnoge civilne zgrade. Izvještaji ističu da u septembru/rujnu 1993.godine 35.000 zgrada u Sarajevu je bilo srušeno i sve ostale zgrade bile su manje ili više oštećene. Tome pripadaju bolnice, novinarske agencije, industrijske zgrade, zgrade vlasti, kasarne i baze Ujedinjenih nacija. Među važnijim zgradama se nalaze Predsjedništvo Republike Bosne i Hercegovine i Vijećnica, koja je 25.aprila/travnja 1992.godine izgorjela zajedno s mnoštvom nenadoknadivih djela povijesti i kulture.

Sredinom 1993.godine u aerodromskom naselju Butmir završio se 800m dugačak Sarajevski ratni tunel, koji je dozvolio ne samo ranjenima da napuste grad, nego prije svega je omogućio opskrbu grada hranom, ali, putem prevazilaženja embarga Ujedinjenih nacija na oružja, i oružjem. Početak tunela je u porodičnoj kući Kolarevih pored piste Sarajevskog aerodroma na Butmiru. Danas ta je kuća muzej ratne povijesti mlade Republike Bosne i Hercegovine. Najvjerovatnije Sarajevo ne bi preživjelo bez oružja, hrane i medikamenata koji su prošli kroz taj tunel.

Gađanje grada je koštalo mnogo ljudskih života. Prilikom pojedinih gađanja ubijene su desetine i ranjene stotine ljudi. Jedan strašan primjer za to je masakr na ovtorenoj tržnici "Markale", gdje su u februaru/veljači 1994.godine granate ispaljene sa srpskih položaja na Špicastoj stijeni pogodile masu ljudi i uzeli život 68 Sarajlija. Kao odgovor na ta gađanja Ujedinjene nacije su srpskim snagama diktirale jedan ultimatum prijeteće da će ih bombardirati, ukoliko Srbi ne pristaju na povlačenju svojih težih oružja do jedne određene točke. Pristali su pred krajem ultimatuma i od onog trenutka gađanje Sarajeva se puno smanjilo, što se može smatrati kao početak puta k savršavanju rata.

1995.godine međunarodne snage su se suprotstavile vojsci Republike Srpske. Srpske snage su napale jednu točku za skupljanje oružja koja je bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija, što je NATO tjeralo na zračne udarce na skladišta oružja bosanskih Srba. Srbi su pokušavali spriječiti te napade putem uzimanja talaca vojnika Ujedinjenih nacija, ali u naprijetku sukoba vojska Republike Srpske morala se postepeno povlačiti. Grijanje i opskrbu struje i vode su se vratili u grad. Poslije masovnog ubijanja u istočnobosanskom gradu Srebrenica i poslije drugog masakra na "Markalama" 29.augusta/kolovoza 1995.godine gdje su ubijeni 41 ljudi međunarodna zajednica je bila prisiljena da reagira. Krajem augusta/kolovoza 1995.godine NATO avioni su počeli da bombardiraju srpske položaje u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Istovremeno "Rapid Reaction Force" Ujedinjenih nacija pod zapovjedništvom Velike Britanije i Francuske gađa srpske položaje oko Sarajeva minobacačima sa Igmana. U oktobru/listopadu 1995.godine sklopljeno je primirje i kasnije te godine Daytonski sporazum je Bosni i Hercegovini i Sarajevu donio mir.

U sklopu s Daytonskim sporazumom Sarajevo je poslije rata podjeljeno u dva dijela. Jedan dio pripada novo formiranoj Federaciji Bosne i Hercegovine i u njemu se nalazi vlada države i vlada Federacije, a jedan dio(istočni) pripada Republici Srpskoj. Granica između ta dva entiteta je na Dobrinji kod aerodroma.

Iako je tada slijedio jedan period stabiliteta i normaliteta, bosanska vlast je tek 29.februara/veljače 1996.godine opsadu Sarajeva deklarirala završenom.

Tokom opsade umrlo je skoro 11.000 ljudi (među njima 1.601 dijete) a bilo je 50.000 djelomično i teško ranjenih. Broj stanovnika se pri kraju opsade 1995.godine smanjio na 250.000.

Док се не среди, иде ван главног именског простора --филип ツ 14:15, 4. септембар 2006. (CEST)

Нема шта да се сређује! То је комплетно ПОВ! --Kaster 09:41, 5. септембар 2006. (CEST)

Проширење

Чланак је проширен са бс: вики. Требало би погледати имена градова побратима, као и друге ситнице у самом чланку. --Саша Стефановић ® 09:32, 3. август 2007. (CEST)

Članak je POV. I ima grešaka: to što se nalazi više bogomolja raznih veroispovesti pokazatelj je multikonfesionalnog a ne multietničkog društva.--Војвода разговор 16:59, 12. фебруар 2008. (CET)

Pa nije bas ni multikonfesionalno drustvo. Ako postoji pravoslavna crkva ne znaci da ima i vernika. I u Prizrenu ili Pristini ima jos po koja crkva, samo nema vise Srba. To sto se Sarajevo predstavlja kao multietnicki i multikonfesionalni grad je zalosno. Muslimani cine oko 80% stanovnistva. To je realnost. A to sto neki govore kako je to grad pun medjusobne tolerancije je cista sminka za strance. --80.133.246.167 (разговор) 15:24, 21. мај 2008. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:34, 17. октобар 2013. (CEST)

Познате и знамените личности

Ово би требало избацити, јер би у супротном набрајање познатих лица која су живјела у Сарајеву могло заузети пола чланка. Ова набрајања имају смисла за села и нека мања мјеста о којима свакако не може пуно тога да се напише и која немају пуно енциклопедијски значајних лица. Сарајево у таква мјеста не спада. Ако је некоме стало да направи такав списак нека га прави у посебном чланку, као што је то урађено нпр. на енглеској Википедији (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Sarajevans). --Слободни умјетник (разговор) 09:07, 30. септембар 2014. (CEST)

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Sarajevo,blizanci.jpg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 11:39, 2. фебруар 2021. (CET)

Detaljisanje

Stvarno, tri riječi su detaljisanje? Po običaju, ja se ratova izmjenama neću igrati. Ne slažem se s ovim, volio bih čuti šta ostatak zajednice kaže. Mhare (разговор) 21:48, 7. септембар 2022. (CEST)

Дабоме да јесу. Контекст је јасан и познат. Наведене тачке нијесу једини разлози пресуде. Референце се не додају у уводник, посебно не назовимо капиталних чланака. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 22:15, 7. септембар 2022. (CEST)