Разговор:Света Луција/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Још један чланак код кога је било неопходно онемогућити промену назива. Уколико не пронађете други начин за решавање проблема овог типа, уместо закључавања ћу прећи на блокове, јер другачије изгледа не иде. О проблему разговарајте на страници за разговор или, уколико то не уроди плодом, на Тргу, али вас молим да се не играте премештања. micki 14:02, 2. септембар 2012. (CEST)

Немомо се играти, каква Луша--Drazetad (разговор) 15:47, 2. септембар 2012. (CEST)

Заиста, будимо озбиљни. Шта мисли тај Прћић, ко је он? Осамдесет пуних година слушамо на вијестима о Светој Луцији, и сад би тај лингвиста (пази, лингвиста а не географ!) да нам подметне њено изворно име, као причамо о неком тамо Сент Луису! Откуд њему право да кроји правописну норму, као да му је Мато Пижурица пејстовао правила у Правопис и оставио упутницу на географски рјечник. Шта ће даље измислити? „Дојчланд“? „Франс“? Заустави на улици петанест људи и четранест ће ти рећи Света Луција!, а петнаести, па мора да је све ово вријеме живио у шуми. --Појнт Дред (разговор) 17:56, 2. септембар 2012. (CEST)

Грешка, петнаести не живи у шуми, он је на википедији и медитира.--Drazetad (разговор) 18:38, 2. септембар 2012. (CEST)

Претерујеш ПојнтДред али добро. Иначе ја знам за ово острво од прилике четврт века и то као Света Луција. Слажем се да треба слушати струку али ово је смешније од Гвама и Залива Хадсон. Прћић је стварно неки чудан лик, не може Дајен и Дајан већ мора Дајана али може Луша. Још само да додам да живим отприлике километар од Твртка и да га моја кева познаје али никако да ступим у контакт са њим. Самарџија (разговор) 18:42, 2. септембар 2012. (CEST)

::Могао би га усликати за Википедију. -- Bojan  Razgovor  22:43, 2. септембар 2012. (CEST)

Према наводима из чланка изворно би било Јоуаналао. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:00, 2. септембар 2012. (CEST)

Зар и то још? Дакле, исправљамо криве Дрине језиком живих становника (на шта ли је овај свијет спао!), а ништа од оног правог, најизворнијег могућег. Хвала, Библе, нисам знао да је дотле дошло. Још ће Уједињени народи препоручити да користимо ендониме, као што мислим да чини тај Прћић. --Појнт Дред (разговор) 22:42, 2. септембар 2012. (CEST)

Izvini, Pointe, ne htedok da provociram... toliko. ;-) Malo je više žuči ovde izliveno no što je potrebno, pa sam mislio i da naglasim potrebu da ne pogrešimo u različitim tumačenjima reči izvorno. Izgleda da imamo dva izvora: od zvaničnog jezika ostrvljana i od izvornog jezika ostrvljana. Inače značaj tog izvorno mi deluje malo izvikan. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:09, 2. септембар 2012. (CEST)

Naravno, Micki je opet zaključao na Prćićevoj umotvorini. Kakve li slučajnosti svaki put. A ti Samardžija kad stupiš u kontakt sa Tvrtkom, prenesi mu pozdrave od geografa. Nek mu bude jasno da nijedan geograf neće koristiti te njegove izume u budućnosti, osim kao anegdote za smeh.--Zrno (разговор) 02:02, 3. септембар 2012. (CEST)

Чланак сам закључао на верзији коју сам затекао у тренутку када сам приметио да је у току уређивачки рат. Стога не прихватам било какву одговорност у вези са тим. Уместо оптужби за пристрасност админа који је закључао чланак на „противниковој“ верзији, следећи пут поведите рачуна и уместо игре враћања покушајте конструктивно да поразговарате о проналажењу решења. Мени је потпуно свеједно који облик ће стајати, уопште нисам читао Прћићеве приручнике, нити су ми они било какав водич при доношењу одлука. Међутим, уређивачки ратови ће бити заустављени на један или други начин и одговорност за то лежи на онима који такве уређивачке ратове воде, а све се лако може проверити у историји чланка. Осим тога, чланак може да буде откључан у било ком тренутку уколико ће се проблем решавати разговором, а не враћањем измена. micki 08:07, 3. септембар 2012. (CEST)

A како географи излазе на крај са пин’јином? Зар им није преименовао скоро читаву Кину? --Појнт Дред (разговор) 21:01, 3. септембар 2012. (CEST)

ПојнтДред 'ајде реци ми какво је твоје лично мишљење и када си ти први пут чуо за ту државу? Једно је поштовање струке а друго је лични став. Зар је Твртко дефинисао и правила транскрипције са кинеског или су она од раније позната? Самарџија (разговор) 21:38, 3. септембар 2012. (CEST)

Чуо сам за њу кад си је споменуо у вези са Сент Винсентом и Гренадинима, и зато ми је потпуно свеједно да ли ће се звати Света Луција или Сент Луша, али ако Прћић мисли да треба Сент Луша, онда подржавам Прћића, јер њега подржава Правопис. Прћић, наравно, није дефинисао правила транскрипције са кинеског, али су их Кинези прилично прекројили када су увели пин’јин. Зато и питам како су наши географи изашли на крај с таквом једном промјеном, ако им ова Прћићева толико смета. --Појнт Дред (разговор) 22:02, 3. септембар 2012. (CEST)

Ja lično ne znam za ostale ali Peking je Peking... valjda. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:09, 4. септембар 2012. (CEST)

Да, зато што је свакодневно заступљен у вијестима, а о Сент Луши пронашао сам на Гуглу некакав ураган, нешто у вези с Косовом и још пар ситница. Нисам нашао ни спискове спортских резултата. Чешће се користи Света Луција, слажем се, али Прћић очигледно не мисли да се не може исправити у складу с осталим „сентовима“ из енглеског. --Појнт Дред (разговор) 07:51, 4. септембар 2012. (CEST)

Не знам ко пије, а ко плаћа овде. Државу 30 година знамо као Свету Луцију, сад преко ноћи транксрибујемо. -- Bojan  Razgovor  08:01, 4. септембар 2012. (CEST)

Али ко зна? Љубитељи историје и географије. Колики је то постотак корисника стандардног језика? Градимо систем да би већини људи било лакше. --Појнт Дред (разговор) 10:10, 4. септембар 2012. (CEST)

Svi koji su zavrili osnovnu skolu zadnjih 30 godina -- Bojan  Razgovor  16:16, 4. септембар 2012. (CEST)

Ako ćemo suditi prema tekstu o istoriji SL sa sajta Ujedinjenih nacija [1] koji je naveden kao referenca u en:History of Saint Lucia, onda je ostrvo otkriveno od strane francuskih brodolomnika koji su ga nazvali prema "Virgin Martyr of Syracuse" (a to bi bila valjda Sveta Lucija), ili su ga otkrili Španjolci. U svakom slučaju biće da je verovatnije da je to "Sveta/Santa/St." od španskog ili francuskog "St." ili čak i od latinskog "sancta", nego da je od engleskih "sentova". --СлободанKovačevićбиблброKS 15:31, 4. септембар 2012. (CEST)

Можда, али системски преносимо имена на основу званичног језика, који је сада енглески. Значи, пошто је Прћић оцијенио да превод није укоријењен, морао је транскрибовати енглески назив, јер би само тако уклопио Сент Лушу у систем гдје се не преводи Сент (почевши од Сент Луиса па надаље — у његовом рјечнику има десетак сличних имена). Аналогно поступамо и са француским „сеновима“. --Појнт Дред (разговор) 16:12, 4. септембар 2012. (CEST)

Могу ли неке референце за ово "Прћића подржава Правопис" и "Пекинг је Пекинг зато што је свакодневно заступљен у вестима"? Никола (разговор) 16:25, 4. септембар 2012. (CEST)

Бојане, а од тих што су завршили основну школу, колико њих се сјећа Свете Луције? Од тих који се сјећају, колико њих ће реаговати на измјену са „Је л’?“, а колико ће се упустити у игру враћања на Википедији? Искуство показује да се буне првенствено љубитељи географије и историје, што има смисла, јер они свакодневно читају своју литературу и навикли су на одређене називе. С обзиром да систематизација географских и других страних имена не спада у посао географа и историчара, јер је за то потребно познавање лингвистике и токова у језичкој норми, јасно је да се мало шта ту мијења. --Појнт Дред (разговор) 16:35, 4. септембар 2012. (CEST)

Никола, имамо референце за то да је нормирано Пекинг и да се Прћићев рјечник спомиње у Правопису као један од оних што примјењују важећа правила транскрипције. --Појнт Дред (разговор) 16:40, 4. септембар 2012. (CEST)

Можете ли да пренесете шта те референце тачно кажу? Никола (разговор) 21:13, 4. септембар 2012. (CEST)

Zašto uvek polazimo od pretpostavke da su Srbi glup i neobrazovan narod?--Владимир Нимчевић (разговор) 16:48, 4. септембар 2012. (CEST)

И једно питање за тебе, Никола: која је референца за тврдњу да Прћић гријеши? Логично би било да то буде неки други, мјеродавнији лингвиста који је такође проучавао систем географских имена у српском. А Владимире, какав је то систем образовања који вреднује доживотно памћење имена разних острва? Нисмо на Слагалици. --Појнт Дред (разговор) 16:50, 4. септембар 2012. (CEST)

А ко је рекао та Прћић греши? Прћић прави свој систем за транскрипцију који по дефиницији не може да буде погрешан, једино је питање да ли је релевантан. Никола (разговор) 21:13, 4. септембар 2012. (CEST)

Ih, ih: sistem po definiciji ne može biti pogrešan? Ko to kaže? Nacistički sistem istrebljenja Židova nije bio pogrešan? Zašto: jer je sistem, a sistem po definiciji ne može biti pogrešan. Uf, ovo mi ne miriše dobro. Možda, doduše i nije bio pogrešan po nekakvim merilima i to u ko zna kom paralelnom univerzumu, ali sigurno nije bio odgovarajući za našu Majčicu Zemlju i ljude na njoj koje osim inteligencije odlikuje i ljudskost. Dakle, rekao bih da pre svega treba da se ustanovi da li je sistem koji ovde pominjemo odgovarajući, a tek tako ćemo da ustanovimo da li je relevantan. Meni se pre svega ne čini sistematičan, kad dozvoljava En Bolin ili En Bulin, pa te tako po mom mišljenju ne može biti ni dovoljno preskriptivan, a kamoli normativan. Te stoga ne možemo ni pričatu o tome da je odgovarajući... IMO. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:13, 4. септембар 2012. (CEST)

Употребљаваш речи "систем" и "погрешан" у другим значењима него што сам их ја употребио. Систем за транскрипцију не може бити погрешан као што математичка функција не може бити погрешна. Наравно, може бити несистематичан, недоследан, нелогичан, непотпун... Никола (разговор) 09:43, 5. септембар 2012. (CEST)

Не знам на која си ти значења речи „систем“ и „погрешан“ мислио али схватио сам да се можемо сагласити са дефиницијом да систем мора бити не-погрешан. Него ти си вероватно мислио на вишезначне функције (en:Multivalued function), али оне нису функције у математичком смислу већ релације. Па како систем транскрипције треба да има једнозначно пресликавање (барем за новоуведене облике), онда овај систем о којем причамо у ствари и није систем, јер као што рекох: у њему се јавља „Ен Болин или Ен Булин“, а то није једнозначно, па стога није ни систематично тј. нема одлике система. --СлободанKovačevićбиблброKS 13:55, 5. септембар 2012. (CEST)

Pozivaš se čas na pravopis, čas na Prćića, čas na Rajića, čas na atlas i to isključivo u korist svoje tvrdnje. Iako pravopis na par mesta preporučuje da se tradicionalni nazivi sačuvaju, pretpostavljaš im novotarije koje nemaju uporište bilo u stručnoj, bilo u popularnoj literaturu. Istina, Pojnt Dred, nismo na Slagalici, ali nismo ni u Seminarijumu.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:15, 4. септембар 2012. (CEST)

Да, најлакше је поједноставити све тако у једној реченици, а ја сад да објашњавам како сам поступио у расправама које немају везе с темом. Да сам на твом (географском) мјесту, одавно бих упитао Прћића шта мисли о преводу овог имена. Лакше ти је овдје тврдити да супротна страна није, није, па није у праву, а у то си толико сигуран да не би ни провјерио свој став. Правопис није све, није написан као закон, битно је шта мисле и поједини нормативисти. --Појнт Дред (разговор) 17:32, 4. септембар 2012. (CEST)

Pojednostaviću. Da li u Politikinom zabavniku piše Sent Luša ili Sveta Lucija?--Владимир Нимчевић (разговор) 17:39, 4. септембар 2012. (CEST)

Опет Владимире завлачиш питањима односно настојиш да скренеш дискусију. И опет је кључна ствар да транскрипцију одређују лингвисти, а не историчари или географи. Кад то схватиш биће ти лакше.--Miut (разговор) 17:55, 4. септембар 2012. (CEST)

Рекох ти, нисмо у Семинаријуму. Сваки стручњак мора оправдати свој став. Сâм си рекао да су стрипови, титлови, филмови, популарна литература &c. део стандардног језика. Према томе, ако је нама преко стрипова, титлова, филмова, популарне литературе &c. ово острво познато под именом Света Луција, зашто морамо да се повинујемо тврдњи једног човека? Искуство показује да ученици и прост свет (vulgus) лакше памти стране називе прилагођене нашем изговору.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:22, 4. септембар 2012. (CEST)

Зато што у стриповима, титловима, магазинима и осталој литератури ријетко налазимо ово острво. Зар је толико тешко, Владимире, схватити разлику између Цезара, Цицерона и Сент Луше? --Појнт Дред (разговор) 18:35, 4. септембар 2012. (CEST)

Spomenuo si „ostala“ literatura. Da li pod tim misliš na stručnu literaturu?--Владимир Нимчевић (разговор) 19:55, 4. септембар 2012. (CEST)

Наравно, али географску и историјску стручну литературу читају углавном стручњаци за географију односно историју, дакле мали постотак корисника стандардног језика. --Појнт Дред (разговор) 20:35, 4. септембар 2012. (CEST)

Зашто је то битно? Који је тачан број спомињања у литератури који одређује да ли се нешто спомиње ретко или често? Ко то каже? Зашто је број читалаца литературе битан, који број је релевантан а који не и ко то каже? Никола (разговор) 21:13, 4. септембар 2012. (CEST)

По обичају нема ме пар дана и као по правилу сваки пут кад се вратим скоро па доживим нервни слом. Ово не да је смешно ово је циркус мајке ми. Што рече Зрно можете ви овде па пишете и преименујете шта хоћете и како хоћете али овакве егзибиције не да неће никада заживети већ животом могу да се кладим да их никада ни један иоле писмен човек неће користити. Докле више то позивање на тог фамозног Прћића? Да ли је Прћић врховно божанство српског језика чији ставови су једини и непогрешиви? Изворни изговор имена острва вели Прле, па Прле јел идемо и ка Јунајтед Стејтс ов Америка, Кенада, Острелија, Њу Зиланд, Теркс анд Кејкос, Џамајка. Хусар Иристон Прле брате, за њих чусмо пре свега пар година па како накарадно да их зовемо Јужна Осетија. Особе које праве овакве скандал измене раде то искључиво да скрену пажњу на себе (а мислили сте да једино Карлеуша испаљује сличне фантазије а). Поинт јел ми у нашем језику немамо реч која се односи на термин "свети". Колико сте ви јадни и патетични у оваквим стварима најбоље се види из оног Ред Ривер потока где се дигоше куке и мотике да се име реке за коју никад нико чуо није преводи па добисмо Црвену реку (али не и Видрин реп). И повраћа ми се више од вас надрилекара који целу нацију карактеришете неписменом, хватате се за сваки зарез и тачку а ни сами немате везу са тим што пишете. Википедија је постала место за самоуке и приучене лингвисте који се размахаше овде са Библијом блаженог Твртка и његовим инквизиторским закључцима. Како недавно рече један наш "безгрешни" владика "ко ћирилицу не пише тај Србин није". Твртко пређи у попове и они по васцеле дане откривају топлу воду. Поздрав са Калалит Нуната. И да додам да ми географи, историчари, биолози и остала неписмена братија обично користимо литературу баба Митре и деда Радоја (стога мој наклон велечасном Твртку који нам размагљује наше заблуде свагдашње). Видећемо ових дана да направимо једну тв емисију посвећену егзибицијама дотичног лорда па да покушамо и њега убацити у све ово, чисто да нам открије и Сајпрус --НиколаБ (разговор) 20:43, 4. септембар 2012. (CEST)

Опет по обичају машиш тему. Наравно да неће бити Сајпрус, јер се Кипар одавно удомаћио и сви знају за њега, а та Сент Лушу зна веома мален број људи. Тако да мораш да прихватиш чињеницу да ће ти тај Прчић одређивати како се нешто каже.--Miut (разговор) 20:55, 4. септембар 2012. (CEST)

Ја опет мислим да ти по обичају машиш планету а не тему. Ко каже да се Кипар одомаћио и ко каже да већина зна за њега. Шта мислиш колики проценат људи је чуо за песму Санта Лучија? И да додам још нешто. Ово острво доби име по овој мученици из Сиракузе (Сицилија тебра о јеа) коју видим славе и у нашој цркви. Хоће неко да јави црквеним великодостојницима да Уместо Преподобне Луције Сиракуске преименује тај дан у Преподобна Луша Сајракјуска, а песму Санта Лучија обавезно у Сента Лушаија. Прле мајсторе па ти си Бог, овај Год, Гад како већ беше правилна транскрипција --НиколаБ (разговор) 20:58, 4. септембар 2012. (CEST)

Ђаба се копрцаш, али биће како Прцић каже, па чак и за Кипар.--Miut (разговор) 21:11, 4. септембар 2012. (CEST)

Хоће љубави биће оног момента кад ти будеш стајао иза катедре на предмету који ја предајем и оног момента кад цела САНУ означи Прћићеве радове као догму српског језика. До тада његови радови оваквог типа су најобичнија властита научна истраживања која још увек чекају достој ну верификацију и осталих из поменуте струке. --НиколаБ (разговор) 21:24, 4. септембар 2012. (CEST)

Кај се так` пеналиш, компа? Iskuliraj... opuštencija, лаганини bwe, buraz. Nego, kud ne upita ко је тај Прцић. Хај` saznaj mi to, molim te, jer ja nisam čuo zanj a dokaj me interesira. Živ se izjedo` od znatiželje. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:13, 4. септембар 2012. (CEST)

Pojnt Dred, otkud tebi to da je stručna literatura ovde slabo čitana?--Владимир Нимчевић (разговор) 21:24, 4. септембар 2012. (CEST)

Само да напоменем да је САНУ скраћеница од Српска академија наука и умјетности а не Српска академија језика, коју ми у ствари немамо. Боље речено, у оквиру САНУ не постоји посебно институционално одјељење за језик, што је грешка, већ се угледни лингивсти састају повремено и распоређују задатке, углавном за писање Правописа. Другим ријечима, код нас не постоји институционални ауторитет за језичка питања, зато и имамо хаос. С друге стране, чињеница јесте да, када би постојао институционални ауторитет за језик у оквиру САНУ, све струке, које се наравно користе разноврснм терминологијом, морале би с тим институционалним ауторитетом да се консултују око облика ријечи које употребљавају. Било које име и термин, је ствар језика а не струке у којој се употребљава. Географија, па ни историја, па ни физика или математика, није о морфолошкој структури појединих термина као ријечи, јер се тиме бави лингвистика, као наука о језику. Као што један лингвиста не мора да зна да ли се неки значајан историјски догађај десио Х датума, тако ни један историчар не мора да зна који је најбољи облик неке ријечи у српском језику. То су просто различите ствари, међутим видим да се један те исти погрешан аргумент понавља кроз сваку дискусију. Такође, стоји чињеница да има језика, енглески рецимо, који препуштају пракси говорника енглеског да установе праксу за морфолошки па и писани облик разноразних имена, пошто немају Правопис као ми, док има других, рецимо шпански, гдје Краљевска академија језика има посљедњу ријеч о томе како се нешто пише или најбоље изговара. --Славен Косановић {разговор} 23:36, 4. септембар 2012. (CEST)

Само што наш правопис ништа не говори о Сент Луши већ Твртко. Ако је нешто устаљено, то су онда имена држава. Чак и оваквих мањих. И молио бих правописце да убудуће када премештају чланак макар у уводу ставе уобичајено име у српском или неку напомену зашто стоји овакав назив. Пошто када једног дана преименују Париз у Парис, да се не би чудили људи што тако стоји, нека ставе напомену да је Сент Твртко оф Правопис рекао да тако треба, иако народ говори другачије. --Јован Вуковић (р) 00:00, 5. септембар 2012. (CEST)

Што значи да у неком будућем времену неки будући Твртко Други Величанствени наследи овог првог и надасве јединственог Твртка Великог па му се укаже да је ипак најправилније да се држава зове Острво свете Луције мученице Сиракуске па да сви истог трена пређу на ново име. Не Парис него Пари, уопште не пратиш трендове. Имена држава стоје под оним именом под којим их је влада Републике Србије признала, у овом случају то је Света Луција и нема тог светог Твртка, Мицка, Крцка или кога већ који ће то својим неким егзибицијама да мења. С обзиром на чињеницу да не да не постоји консензус по овом питању и да нема ниједан валидан доказ осим усменог предања корисника који је променуо име админи треба да врате име ове државе на верзију пре спорне измене. У оваквим и свим осталим случајевима ставити у напомену закључак (или боље речено препоруку) месјеа ТП. --НиколаБ (разговор) 00:22, 5. септембар 2012. (CEST)

Те ствари се дешавају управо зато што, као што рекох, не постоји институција за језик код Срба. Када би постојала овдје би лијепо сјели чланови академије језика и разговарали са географима па би вјероватно аргуметновано одлучили шта је боље, превод, Света Луција, или транскрипција са енглеског Сент Луша. Конкретно, ствар се не тиче исправности морфолошког облика, већ опције између превода, што је урађено у већини других језика, или транскрипције што је предложио Прћић. Ако је име по светици Светој Луцији, која се узгред слави и код православаца, по мом мишљењу има више логике превести, него радити транскрипцију са енглеског. Дакле, по мени аргумент да ако је ово држава која припада Британском комонвелту, ерго име треба транскрибовати са енглеског језика, а не преводиити, је више политичке него лингвистичке природе. Можда из угла неке систематике (коју заговара Прћић) има смисла, међутим, лично сматрам да могу постојати и изузеци, и да систематика по сличним случајевима не мора бити истовјетна из угла лингвистике и географије. Ипак, како рекох, будући да код нас не постоје одговарајуће инститицуије које би аргументовано дискутовале о тим стварима, сва ова моја прича је само пуцање у празно... Стога, код случајева превод да, или не, ја бих дао предност литератури, односно колико је заступљен превод а колико транскрипција у литератури струке из које име потиче. --Славен Косановић {разговор} 00:37, 5. септембар 2012. (CEST)

... никад нисам чуо за тог Прцића док нисам дошао у Википедију и ту сам сазнао да је он стручњак за све области знања у наукама и ненаукама за све врете имена људи у свету, за све језике света које није говорио а науке није познавао али је написао транскрибције за све и сваког. Па држите се тих препорука и правила драги википедијци и нека вам је вјечнаја слава...--Vcesnak (разговор) 00:43, 5. септембар 2012. (CEST)

Nikola, bre, opusti se! :-) I sâm si rekao da ovo stvarno nije vredno zlopaćenja. I ja sam svojevremeno imao isti problem . Nikoga nije bilo briga. Dok sam bio odsutan, moja izmena je poništena. Potom je nastupio administrator i zaključao članak pod obrazloženjem „rat izmena“. Podneo sam žalbu koja, naravno, nije uvažena. To me je podsetilo na rat sa Slajom. Administratorima je trebalo dosta vremena da shvate da sa njim nešto nije u redu.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:49, 5. септембар 2012. (CEST)

Ма не могу да се опустим, поготово кад неко ко везе нема са материјом барата о оваквим стварима. Џаба све могуће дискусије, километри искуцканих текстова, они раде по свом. Исто је било и за Фарска Острва. Њима се учинило да тако треба, пази богати. Слаја је један најобичнији нарцис који је заљубљен у свој лик и дело а у ствари не види даље од властитог носа. У овом случају одговорно могу да тврдим да транскрипција није заступљена ама баш ни у једном једином случају, за стручну литературу и новијег и старијег датума исто тако могу да тврдим да стоји преведена варијанта. Пази, на застави енглеске налази се крст светог Ђорђа, кога они наравно зову Џорџ, и јел има логике да и ми тог светитеља крстимо као Џорџ када га поммињемо у контексту англофоног говорног подручја а Ђорђе за нас, Хорхе (или како већ) код хиспањолаца итд? Како написати у чланку ове државе како је добила име? Сент Луша је добила име по светој Луцији???? Где је логика. Службено име државе Источни Тимор која је много много млађи појам у светским разерама од ове теме је Тимор л'Ест и под тим именом имају столицу у УН. Како да су они преведени а нешто што је много старије се транскрибује. То је доказ да нема јединственог стајалишта, а све док нема јединственог стајалишта о свим тим питањима нема ни мењања појединачних термина и прављења хаоса овде. На крају крајева ако је наша држава признала Републику Македонију под тим именом нема ту никаквог ТП или било кога који ће сада открити да је рецимо исправнији назив Вардарска Македонија. Као географски појам може, као име државе нема теорије, и ово је једна од основа која се помиње у политичкој географији и уопште у геополитици. То што неко даје себи слободу да слободоумно извлачи закључке из нечијих научних радова то је већ његов проблем, али те закључке никако не сме да намеће никоме, поготово не на овакав начин. Већ сам рекао да апсолутно подржавам да се у свим оваквим случајевима ставе напомене на видљиво место у чланку које се односе на закључке тог и тог, али брате не можеш их карактерисати као догме кад то нису. И сад имамо пола Кариба ћеу називу имати варијанту Свети а друга половина Сент или Санкт или како већ. Неозбиљно, смешно и детињасто --НиколаБ (разговор) 00:57, 5. септембар 2012. (CEST)

Ратове измјена и закључавања имате зато што свако вуче на своју страну... :) Истина јесте да на нашој Википедији имамо људи који би да се слијепо придржавамо приручника језика, а с друге оних који користе погрешне аргументе за оспорављање тог придржавања у појединим ситуацијама када би њихови аргуметни могли да имају тежину. Није све погрешно што стоји у приручницима језика, али исто тако није ни све оно што стоји у литератури појединих струка. Овдје конкретно, као што већ рекох, ствар није искључиво језичке природе, форме морфолошког облика. И превод и транскрипција су исправни. Е сад, чему дати предност? Ја лично, имајући у виду да се ово име код нас већ јавља преведено, дао бих предност преводу из више разлога. Први је да је и превод исправан из језичког угла, односно име ове светице, на основу које је острво добило име, је присутно и код Срба, односно слави се у правосављу ерго постоји у српском језику; друго, што каже Никола, ако смо признали ту државу под именом Света Луција, онда то такође има тежини; и треће, у литератури географије Сент Луша је сасвим ново име. --Славен Косановић {разговор} 01:01, 5. септембар 2012. (CEST)

У географској литератури Сент Луша је непостојећи појам, никако ново име. Овакве конструкције праве искључиво полуписмене манекенке и неписмени фудбалери да би доказали своје не/познавање одређеног страног језика. Не знам да ли ти је познат случај једне водитељке са козјом памећу (велико извињење тој племенитој животињи што је поредим са дотичном женском креатуром) која је преводећи некој странкињи неке глупости Нови Сад превела као New Now!!! A ово је управо то, језичка егзибиција. Ја сам чак и убеђен да ова варијанта се не спомиње ни у радовима овог контроверзног професора већ да су све ово слободоумни закључци који доводе до преименовања без икаквих консултација са заједницом. Неможемо имати Америчку Самоу и Источни Тимор са једне и Сент Лушу са друге стране. Нас су учили да код имена страних географских објеката за које немамо писаних извора о специфичним називима у српском језику увек користимо транскрипцију из изворног језика, односно оригинални назив. И како сад Прћић може да тврди да се једна мала река на граници САД и Канаде мора превести јер није позната у нашем језику па се инсистира на превођењу Ред ривера у Црвену реку (и занемарује се оригинални изговор), а са друге стране код имена једне међународно признате државе инсистира се на транскрипцији. Јел то значи да ћемо поступити на исти начин у свим случајевима па ћемо рећи да је Енглеска подељена на ширеве, САД на стејтове а они пак на каунтисе, ситуације у којима имамо прецизно дефинисане речи у српском језику за дате појмове. Ови наши лингвисти овде немају никакву систематичност, а о методологији да не причам --НиколаБ (разговор) 01:15, 5. септембар 2012. (CEST)

Не можемо имати Америчку Самоу и Источни Тимор, а можемо имати Сент Винсент... :) Мислим да наш задатак није да радимо систематику географије, већ да разумно и разложно приступамо проблемима. Рекох ново име у смислу да је за географију ново име. С моје тачке гледишта када је ријеч и исправним из језичког угла именима из географије, евентуалне промјене у нова би имале смисла уколико су прихваћене у струци географије. Међутим, када је ријеч о погрешним транскрипцијама и преводима, или промјенама имена у матичној територији, ту већ треба другачије приступити проблему и видјети шта кажу приручници језика. --Славен Косановић {разговор} 01:24, 5. септембар 2012. (CEST)

Slavene, probali smo sve varijante. :-) Nažalost ništa nije pomoglo. :-/ Nikola je u pravu. Džaba sve moguće diskusije, kilometri iskucanih tekstova, oni rade po svom. Ako nađeš „referencu za tvrdnju da Prćić griješi“, navedi je. Možda o’lade. :-) --Владимир Нимчевић (разговор) 01:36, 5. септембар 2012. (CEST)

Ја сам већ рекао у чему је проблем. Тврдити да је овдје Прћић у праву а литература географије није, је апсурдно пошто се не ради о искључиво лингвистичком питању. И транскрипција Сент Луша и превод Света Луција су исправни, тако да одлука о томе како чланак треба назвати треба да се базира на географској а не на језичкој литератури. Уколико би има Света Луција било неки превод који би био погрешан, или нечија лична адаптација имена Луција, што није случај, онда би могли да кажемо, е овдје треба консултовати језичке приручнике. У сваком случају, сматрам да није задатак лингвиста да раде систематику других струка, по критеријумима који нису искључиво језичке природе, а овдје то није случај, пошто превод или транслрипција није само ствар језичких правила већ и неких обичајних карактеристика сваке струке, као што није задатак других струка да праве правила за транскрипције са старних језика. --Славен Косановић {разговор} 02:00, 5. септембар 2012. (CEST)

Slažem se sa tobom u potpunosti. :-) --Владимир Нимчевић (разговор) 02:10, 5. септембар 2012. (CEST)

Свега овога не би било...

... да ја нисам од администратора тражио да преименује Сент Винсент и Гренадине. Зашто се увек мени деси да налетим на неку нелогичност укажем на то и онда настане хаос? Тако сам Јагоди сугерисао да треба Гуам а не Гвам у чланку о Вицекраљевству Нова Шпанија да би након тога дошло до добро познатог разговора. Извињавам се свима а Сент Лушу нећу никада прихватити, то када бих некоме рекао мислио би да га за******м. Иначе једно питање за ПојнтДреда и остале познаваоце Правописа да ли енглеско име Joan треба транскрибовати Џоана (стр. 503)? Самарџија (разговор) 01:52, 5. септембар 2012. (CEST)

Гријешите када наводите друге, неријетко погрешне примјере као аргумент у дискусијама о оваквим стварима. Ако је неки превод или транскрипција погрешан, онда је погрешан и треба видјети шта кажу приручници језика, међутим, када превод и транскрипција нису погрешни као што је случај који је предмет дискусије, онда да ли треба дати предност једном или другом, је ствар у којој треба узети у обзир праксу у струци Х, пошто то онда више није искључиво питање језика. Када Прћић предлаже неку транскрипцију са енглеског језика, онда је то то, пошто јесте стручњак за та питања, међутим, ако имамо садашњу ситуацију, онда цијели проблем није више ствар транскриције и језика већ залази и у област политичке географије и повлачи питања у којима су далеко компетентнији политички географи. --Славен Косановић {разговор} 02:12, 5. септембар 2012. (CEST)

Премјештање чланка

Замолио бих неког од администратора да откључа чланак и да га врати на име Света Луција, будући да овдје не постоји ниједан аргумент који би указао да се ради искључиво о лингвистичком питању, међутим има доста аргумената који указују да постоји веза са политичком географијом у смислу да одлука да се неко географски, као и било који други појам преведе или транскрибује, не може бити искључиво језичко питање. Стручњаци за своје области, пвдје политички греографи, су они који о томе треба да одлучују, а лингвисти да кажу да ли је резултатни превод или транскрипција исправан из језичког угла. Ако је неки превод исправан из језичког угла, не постоји ниједан оправдан лингвистички аргумент да га се мијења у транскрипцију, пошто се онда ту излази из оквира лингвистике и тиме се лингвистика директно мијеша у стручну терминологију других области, што није њен задатак ни у једном језику. --Славен Косановић {разговор} 02:32, 5. септембар 2012. (CEST)

Преместио сам чланак на стари назив. Чланак је откључан, можете га мењати. Пре поновног премештања, молио бих све да прво постигну концензус о томе. --Јован Вуковић (р) 15:33, 5. септембар 2012. (CEST)

Хвала администраторима на разумевању, и молио би да се убудуће пре оваквих спектакуларних измена прво мало дискутује о теми а тек после тога да се види шта и како са чланком. А овакво класично убацивање коске раздора може да служи на част онима који овакве ствари раде. Из целе расправе може се закључити епохална ствар да је службени језик ове државе енглески и да је енглеска верзија имена Луција Луша. Ваууууууу стварно епохално. Још само да нам дотични лингвисти докажу да ми као матерњи не користимо енглески већ српски језик. --НиколаБ (разговор) 19:02, 5. септембар 2012. (CEST)

Drago mi je što smo ovo rešili. Preimenujte i Sent Vinsent i Grenadini i Sent Kits i Nevis.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:04, 5. септембар 2012. (CEST)

Не будимо заједљиви. Ни Барбадос није Барбадос, већ Барбејдос. Све је то ствар навике. Да сте читав живот слушали Сент Луша, исто би било нормално, али овако није. Не треба кудити никога. Остаћу неутралан. --Павлица причај 19:17, 5. септембар 2012. (CEST)

Побогу Павлице и Вошингтон је нормално, баш као и Сидни и нико иоле писмен неће отићи у Перт и вадити авио карту за Сиднеј већ за Сидни. Али ово није Аустралија, нити Америка или шта већ. Већ рекох не треба нам еурека да сконтамо који је службени језик у којој држави. Прћић јесте истраживач и научник у лингвистичком смислу, али не и нормотворац. И тачка. Ја немам ништа против да се иде на транскрипцију са изворних језика, али у том случају то треба да важи за све, устаљене или не облике. Вошингтон, Пари, Вин, Беиџинг, Масква па тек онда Сент Луша. На тај начин би добили идеалне изговоре места али би осакатили и на крају усмртили властити језик --НиколаБ (разговор) 19:33, 5. септембар 2012. (CEST)

Не треба кудити никога.

Dabome. Barbados je prvobitno bio španski posed. Na španskom i italijanskom barba znači brada.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:34, 5. септембар 2012. (CEST)

Ни Барбадос није Барбадос, већ Барбејдос.

А шта ћемо Павлице са историјом кроз коју су обично продефиловале на десетине различитих нација? Шта ћемо са вишејезичким заједницама? Коме дати предност у случају Квебек или Кебек? Исправна су оба, устаљен није ни један? Сен Лорен или Сент Лоренс, Болцано или Суд Тирол? Недавно је Појнт променио чланак о Фарским острвима у Ферјарска острва уз образложење да је Рајић то име извео из транскрипције локалног језика а д ово садашње име није раширено а сама територија нешто бог зна како позната код нас. Па није ни Грузија свакодневна реч у српксом језику стара хиљадама година па опет користимо руску верзију имена, баш као и код Абхазије, Јужне Осетије итд. Али то је разумљиво и исправно јер смо ми "открили" та подручја преко руске школе. Али како је могуће да мене неко сматра будалом (као и уосталом све географе) кад тврде да је у нашу литературу већина ермина из глациологије дошла из Скандинавије, посебно из шведског језика, па је тако највећи исландски глечер Ватнајекул а никако Ватнајекидл. Ми те термине узесмо од Шваба, Швабе од Шведа, Шведи проучавали лично и крај ланца. Нема то везе са локалитетом. Име глечера је Ватна без овог јекидл односно јекул јер ми имамо реч глечер (а обе ове речи значе управо то). Тако ми имамо скроз нелогичне и апсурдне ситуације где се наглашава да је Ватнајекидл/јекул глечер, у преводу Глечер Ватна је глечер (ма јел богати, логика као закључак да је Река Сава у ствари река). Е исто и у овом случају Сент Луша је држава на Карибима која је име добила по светој Луцији коју тамо зову Луша јер су англофони али је ми никада не зовемо тако јер имамо име Луција. И Вашингтон је добио име по Џорџу Вашингтону кога ми зовемо Вашингтон иако је у ствари Вошингтон. То су све специфичности једног језика које данашњи лингвисти јако занемарују што је јасан доказ колико хаос и збрка влада на том пољу наше културе. --НиколаБ (разговор) 20:03, 5. септембар 2012. (CEST)

Ни крив ни дужан добих лекцију. Рекох да сам неутралан и да ћу мишљење задржати за себе. --Павлица причај 20:09, 5. септембар 2012. (CEST)

Ма није то била лекција ни теби ни било коме другом. Поента је да су ово ствари које захтевају велику систематичност и интердисциплинарност. Не можеш извући закон проучавајући само једну теорију, интердисциплинарност је основа научног рада у свим наукама --НиколаБ (разговор) 20:16, 5. септембар 2012. (CEST)

Сад деле лекције они, који се у ништа не разумију. Лингвисти одређују називе, тако да ако је лингвиста нешто прогласио не можете против тога. Једноставно не може географ или историчар да одређује имена, поготово кад се лингвиста изјаснио у рјечнику.--Miut (разговор) 20:22, 5. септембар 2012. (CEST)

Može ovde svašta, pa i to da su geografi stručniji za jezik od lingvista. 79.101.168.116 (разговор) 20:25, 5. септембар 2012. (CEST)

Име једне политичко-географске целине нема ама баш никакве везе са лингвистиком Баш Челиче, сада анонимни корисниче број 79.101.168.116. То би вам можда било и јасно да сте којим случајем завршили неки факултет поред више школе, отпутовали некад негде вани и слушали предавања неких страних стручњака. Али добро Тито вам није дао, разумем --НиколаБ (разговор) 20:31, 5. септембар 2012. (CEST)

Неки који студирају деценију не би требали да се јављају ако се не разумеју, већ да схавте да је све то ствар лингвистике. Плус схватили би да није БЧ и извинили се, али шта ћеш од неких се то не може очекивати.--Miut (разговор) 20:38, 5. септембар 2012. (CEST)

Nikola, nemoj im se pravdati. :-) Slaven nam je izašao u susret. Budimo prema tome zahvalni. Štedi snagu.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:35, 5. септембар 2012. (CEST)

Ја опет да појасним, наш проблем је што не постоје одговарајуће институције које би одржавале дијалог у вези овога. У једној емисији на РТС-у и Клајн је истакао проблем у вези непостајања институције који би се звала Академија српског језика. А код нас би требала да постоји јер је наш Правопис врло сложен, посебно када су у питању транскрипције. Тако да не треба сву кривицу пребацивати на лингвисте, али ни на остале. Ствар је у томе да за те ствари требају паре, треба те институције финансирати из буџета континуирано у времену, како би могле да се баве научним радом на дужи рок и на најбољи начин. Овако имамо стање какво имамо, Правопис се пише на хорук, а самим тим језик се стандардизује хорук рјешењима, другим ријечима не постоји неопходни дијалог међу различитим наукама, како би се дошло до најбољих рјешења. Стало је и писање оног великог рјечника српског језика, негдје код слова в или д, ако се не варам. Стога ми овдје не би требали да будемо тако критични са стварима за које знамо да се не могу радити на најбољи начин без добре финансијске подлоге. Негдје гријеше друге струке а негдје лингвисти, што не мора сад овдје да се претапа у сталне сукобе међу корисницима Википедије. --Славен Косановић {разговор} 20:42, 5. септембар 2012. (CEST)

не постоји неопходни дијалог међу различитим наукама

Nije ga bilo od Novosadskog dogovora.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:46, 5. септембар 2012. (CEST)

Ма немам ја Владо разлога да се њима правдам јер њихови научни аргументи су квалитета једнослојног тоалет папира произведеног у погону у Бачком Маглићу. Нажалост одсуство интердисциплинарног дијалога је основна одлика научне мисли међ Србима од.... од увек.

Славене све што си написао јесте суштина проблема званог норматизација српског језика. Међутим проблем српског језика на википедији јесу приучени лингвисти који Правопис тумаче као црква Библију у средњем веку (земља је равна плоча или лети глава). Опет се враћам на Ред ривер и Ивана Клајна. Лично сам му писао и изнео проблематику тог имена, и човек је јасно одговорио да "препоручује" превођење али и јасно нагласио да то није обавеза јер не постоје устаљене норме у српском језику у вези са том тематиком. А Слаја је тврдио да у правопису стриктно пише да се такви случајеви морају преводити и да му је Клајн дао изричиту упуту у вези са преводом. Е у томе је проблем на википедији. Једина особа на нашој википедији која има дипломско знање у вези са језиком је Јагода, већина осталих су слободни стрелци који се језиком баве из хобија. --НиколаБ (разговор) 20:56, 5. септембар 2012. (CEST)

Могли бисмо преименовати и Гвам.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:53, 5. септембар 2012. (CEST)

Никола, зато сам ја за то да се иде од случаја до случаја, да не мијешамо бабе и жабе и да се потрудимо да нађемо најбоље рјешење за наше називе чланака, а не да се међусобно вријеђамо и заговарамо ову или ону диктатуру. Флексибилност код ових питања је суштина, јер нико од нас није најпаметнији на свијету. На примјер, Ноам Чомски, свјетски познати лингвиста, држи да су правописи непотребни у језику, и да су говорници језика ти који успостављау стандарде и праксу, међутим то функционише њима за енглески, али не би функционисало баш најбоље нама за српски. Просто, наш језик је прилично сложен, а с друге стране мали у односу на неке веће језике. Истина јесте да ми имамо нека имена, посебно географских појмова која су давно погрешно транскрибована, али су данас дио нашег језика и тешко би било сад наметати неке друге облике. С друге стране, нека јесу прилагођена духу нашег језика, дио су нашег језичког универзума, без обзира на својевремену могућу погрешну транскрипцију. С треће стране, стоји то што ти је рекао Клајн, да не постоји правило у нашем језику које каже да се нешто мора превести а не транскрибовати или обратно. --Славен Косановић {разговор} 21:07, 5. септембар 2012. (CEST)

Мијуте, не пребацуј чланак кад Прћићев приједлог очигледно неће бити прихваћен. Ја га нећу враћати јер не желим бити блокиран, али сам проширио напомену о Сент Луши и ускладио текст са старим насловом. --Појнт Дред (разговор) 19:58, 6. септембар 2012. (CEST) Садашње стање после павлицине измене је по мени скроз ок и неутрално. Пре него што наставите уређивачки рат, договорите се на овој страници. Мада мислим да је тренутно стање неутрално. --Јован Вуковић (р) 13:36, 8. септембар 2012. (CEST)

Напомене у чланку

У напомени о облику Сент Луша је стављено између осталог и ово: "Међутим, на Википедији Прћићев предлог није прихваћен, јер су уређивачи географских чланака навикли на превод Света Луција, који је чешће заступљен у досадашњим текстовима (в. Разговор)." Мислим да према ВП:ЦИРКУЛАР то не би треба тако јер википедија не би смела да сама себи буде извор. А мислим да и није објашњење баш најпрецизније јер нисам сигуран да су у питању само уређивачи географских чланака. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:36, 6. септембар 2012. (CEST)

Толику дозу безобразлука и ароганције коју овде испољавају дотичне особе које себе називају лингвистима свет није видео. Оваква преименовања чланака и самовоља су оригинална истраживања која не би смела да се примењују на овом пројекту. Чланци се пишу на основу ваљане литературе. Ако у главном извору стоји име Света Луција, онда ће да буде Света Луција и остат ће таквом све док се тај фамозни предлог не усвоји као службени и радови који се баве том тематиком не прихвате то као коначно. До тада господин Прћић може да пише и ради шта хоће као и остали. А што се тиче наших врлих лингвиста, особе које су покушале да промене име живе особе, и те како популарне у народу (мислим на Влада Георгиева) и да на такав начин праве циркус од овог пројекта, не да нису више релевантне за овакве ствари, него би им било боље да се више никада не јављају по оваквим питањима. Некада је био и Лос Анђелос, када се постигао консензус у научним круговима (а не на википедији или неком форуму) о имену добили смо Лос Анђелес и нико никада није потезао то питање. И ново решење је одмах усвојено и код аутора који се баве том тематиком. Ово је недопустиво и крајње неодговорно. Посебно када након оволике расправе особа која има најконфликтнији досије на овом пројекту поново самовољно мења име чланка из простог разлога да би унео забуну. Е па не може Мијуте, доста више и тебе --НиколаБ (разговор) 22:57, 6. септембар 2012. (CEST)

Међутим с обзиром на чињеницу да се сва стручна литература која се бави проблематиком у којој се помиње име ове земље користи актуелно име Света Луција, а с обзиром на чињеницу и да је Република Србија ову државу означила као Света Луција, мада се на страници Минстарства спољних послова зове Санта Луција, Прћићев закључак може да служи као препорука.

Razdelite ovu gigantsku rečenicu na manje celine. Ne mogu je uhvatiti ni za glavu ni za rep.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:49, 8. септембар 2012. (CEST)

Ево, избацио сам свој додатак у посебну реченицу, а Никола нека преуреди свој ако хоће. --Појнт Дред (разговор) 11:58, 8. септембар 2012. (CEST)

Прћићев закључак је свакако препорука. Задовољите се овим цитатом из Правописа. Твртко јесте паметан човек, али не можемо га рекламирати на свакој страници.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:19, 8. септембар 2012. (CEST)

Бавиш се оригиналним истраживањем. Подсећам те да то није препоручљиво.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:29, 8. септембар 2012. (CEST)

Задовољи се употребом наслова Света Луција по читавој Википедији. Прћићев рјечник се спомиње у самом Правопису српскога језика, једином важећем по цијелом говорном подручју, и зато је битно Прћићево мишљење, као што на енглеској Википедији имаш различите транслитерације арапских имена, углавном на почетку чланка. Нека остане и Николина напомена као друга страна приче. Ионако тврдите да ће читаоци потпуно занемарити Сент Луша као нереалан облик, дакле нема разлога да се бринете (а страница за разговор је више него опширна). --Појнт Дред (разговор) 12:37, 8. септембар 2012. (CEST)

Задовољићу се кад будете престали са уношењем бесмислица. Нико те није овластио да рекламираш Твртка Прћића.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:49, 8. септембар 2012. (CEST)

Овластио ме Правопис српскога језика, тиме што је усвојио његов транскрипциони систем и споменуо његове рјечнике као оне што примјењују важећи систем транскрипције. То значи да ће их понеки читалац покушати набавити и да ће обратити пажњу на то што стоји у њима, па макар се насмијао. Дакле, да би оспорио такву једну референцу као што је Правопис, мораш наћи референце које дубоко осуђују Прћићеве рјечнике као непримјерене за цитирање у озбиљним текстовима. --Појнт Дред (разговор) 13:00, 8. септембар 2012. (CEST)

Naćemo ih. To je najmanji problem.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:03, 8. септембар 2012. (CEST)

Нећеш их ти, зато што си оригиналним истраживањем (тј. расправом на Википедији и поређењем с другом литературом) закључио да нису примјерени, али немаш стручну референцу која их осуђује, док ја имам дебеле референце које их подржавају. --Појнт Дред (разговор) 13:10, 8. септембар 2012. (CEST

Molim te... Imaš dva-tri naslova koji se jedva odnose na ovu temu. Uporno stavljanje Prćića u prvi plan stvarno je licemerno bez obzira na doprinos istog. Ne nameravam da nastavljam dalje.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:15, 8. септембар 2012. (CEST)

Онда прошетај до Прћићеве канцеларије и упитај га како је могао пустити у продају рјечник географских имена, те дозволити да се спомиње у Правопису, када је морао знати да ће бити једва релевантан за ову тему. Како је могао збуњивати јавност? Прошетај мало даље до Пижуричине канцеларије (и он је на твом факултету) и упитај га зашто није избацио из Правописа нормирање географских имена, кад су за њих задужени географи, јер онда не би било Ферјарских острва и сличних „бесмислица“. Замисли, погледа неки ученик у Правопис, напише Ферјарска острва, а онда му наставник лупи кеца из географије. Тако се тврдило у овим расправама. Док не нађеш солидне референце које дубоко осуђују њихово мијешање у географска имена, дотле ће и Правопис и Прћић бити важеће референце, а што се мене тиче, слободно додајте тих безброј других. --Појнт Дред (разговор) 13:30, 8. септембар 2012. (CEST)

Видиш геније ученици су дужни да уче из књига које су издате у складу са благословом министарства просвете. Ја сам дужан да предајем по тим програмима. Сваки студент може и треба да зна и оригиналну верзију имена (бар кад су државе у питању), али у тесту на српском језику дужан је да одговара на српском језику у складу са подацима из службеног уџбеника. И сконтај то већ једном за свагда. Свака научна дисциплина има своју литературу која је светиња за све оне који се њом баве. И нема тог Твртка или светог Петра који ће се појавит и рећи е неће да може тако, има да буде овако. Кад ја по службеном плану добијем да је Сент Луша, Санта Лучија, Телећи бут или како год ја ћу тако и да га зовем, није моје да им дајем имена (а није ни твоје ни Прћићево). До тада има да стоји онако како су га ставили они који су за ову науку много паметнији и од мене, и од тебе и посебно од фамозног Твртка Прћића који се овде спомиње ко европске интеграције у доба владавине Бориса Тадића (сваки дан и сваки сат по 60 пута). И једно хипотетичко питање: А шта ако ови на Светој Луцији одлуче да уместо енглеског за службени језик узму шпански? --НиколаБ (разговор) 15:48, 8. септембар 2012. (CEST)

Аха, значи ако ученик напише Ферјарска острва, по важећем Правопису српскога језика (дакле не по Прћићу, који и даље предлаже Фарска), црно му се пише, макар код тебе на часу? Написао бих нешто о таквим наставницима, али бих онда био блокиран, а тога сигурно нису вриједни. --Појнт Дред (разговор) 20:26, 8. септембар 2012. (CEST)

Да ли ти мене уопште разумеш или једноставно не желиш ни да покушаш да разумеш? Било који предмет у било ком нивоу школског образовања се не учи из правописа већ из уџбеника. И како теби није јасно да предавач мора да иде у складу са уџбеником. И наравно да због тога нико неће добити аса, али шта ако неко напише као одговор Сверије, Џамајка, Кот д'Ивоа? (знање изворног назива увек може бити само плус (али искључиво ако иде иза назива на српском језику) И слободно напиши шта мислиш о таквим наставницима, ја ти обећавам да сигурно нећу да те тужакам због тога. Ја ти већ рекох хиљаду пута, за мене је службена литература светиња и увек ће бити. Није кривица никога од особа које се баве другим наукама то што су лингвисти српског језика у потпуности разједињени, што свако ради по свом и што се праве крупне измене како коме падне на памет. Да ли ти рецимо знаш да је рецимо један мој колега пао испит јер је на једно питање у вези са Холандијом (коју ми крстимо као такву) одговорио управо Холандија. Тачан одговор је био Краљевина Низоземска уз образложење да је Холандија само део те земље па према томе погрешан одговор. Колико год се то чинило нелогичним тако је.

И ово за Фарска, значи мало ћемо узимати од Рајића, мало од Прћића, мало од Клајна како нам шта одговара, а у принципу заједничко свој тројици је да се не могу договорити и немају јединствено стајалиште о свему. Дакле Прћић вели Фарска, Рајић каже не може иде Ферјарска, Прћић вели транскрипција Сент Луша, Клајн вели не ваља треба превод Света Луција? И на крају који ти је дражи узми његову варијанту. Занимљиво --НиколаБ (разговор) 22:39, 8. септембар 2012. (CEST)

Павлице, сад ће мене сви напасти што си тамо додао ИЛИ. Просто није то закључак: ја желим само једно, други желе само друго, а не да може или једно или друго. С тим се нико неће сложити. Зато сам хтио да пише ко шта каже, па нека се читалац одлучи. --Појнт Дред (разговор) 13:34, 8. септембар 2012. (CEST)

Нема ко да те напада, нити имате шта да „ратујете“ овде. Баба или бака, исто је, али разлика је објашњена у напомени. И ЕНДЕ. Уместо што се препиремо овде, боље је да прошриримо тај чланак, који је једва више од клице. --Павлица причај 13:56, 8. септембар 2012. (CEST)

Претјерујете с обе стране. Овдје конкретно није граматчки погрешан ни превод Света Луција ни транскрипција Сент Луша. Ствар назива чланка је онда само ствар договора на Википедији ком од два приједлога дати предност, будући да у српском језику не постоји правило које обавезује да се нешто мора транскрибовати или превести. Да су превод или транскрипција граматички погрешни или да да се један или оба нигдје не помињу у нашој литератури онда би могли да причамо о проблему, о неписмености овога или онога. Овако је апсурдно стварати проблем. У чланку се комотно може навести напомена —не овако како је сада гдје се мало играмо, да постоји приједлог у Правописном рјечнику Т. П. да се име ове острвске државе у српском језику транкрибује у складу са енглеским изговором, тј. Сент Луша, док је у већини наше географске литературе Света Луција. Тако нешто би онда било информисање у напомени, а не инсинуирање и инспирисање некаквог сукоба. Стално се на Википедији заборавља да је задатак чланака Википедије да информишу а не да се ми сад овдје препиремо чији је Бог јачи и паметнији. Од таквих препирања немамо ништа ни ми, нити потенцијални читаоци Википедије. Једна мала дигресија... По неким коментарима овдје, рецимо испало би да је скоро комплетна популација Шпаније неписмена пошто велика већина, чак и високообразованих људи, не зна да изговори како треба велики број страних географских појмова, а о страним личним именима да и не говорим. Међутим то је због карактеристика њиховог језика који има своје особености, нпр. не трпи више сугласника заредом, немају неке гласове, типа ш, ђ, џ, ц, не праве разлику између ћ и ч, и да не набрајам даље. Другим ријечима писменост у свијету се не своди на такве баналности. Само неко ко је искомплексиран може да се смије рецимо једном Шпанцу, што није у стању, без више покушаја а неки ни тада, да изговори како треба ријечи које садрже гласове које његов језик нема. У сваком случају то нема везе са писменошћу било кога. Такође, неко ко овдје употријеби облик Сент Луша није писменији од неког другог ко употријеби израз Света Луција и обратно. Много значајније за узмимо неку општу писменост, ако ћемо већ о томе, јесте да неко зна да је ово острвска држава а не само острво и гдје се отприлике налази. --Славен Косановић {разговор} 00:23, 9. септембар 2012. (CEST)