Разговор:Стефан Душан/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Склањање "грба"

Склонио сам "грб" из чланка,јер му ту није место.Зашто?Зато што у њему нема трунке аутентичности.Он може да стоји у чланцима о грбовницима или грбовима уз јасну назнаку да са историјске тачке гледишта нема никакву вредност,али сматрам да му није место у чланку.

Ако икакав грб треба да стоји,онда треба скенирати или дохватити однекуд грб односно заставу из оног каталонског зборника(година је 1346 +-7) на којој је приказано Скопље над којим се вијори црвени двоглави орао на златном пољу. Црни Бомбардер!!! (†) 23:46, 8. јун 2007. (CEST)

Који каталонски зборник?--Maduixa kaži 00:02, 9. јун 2007. (CEST)

И зашто нема аутентичности? --Maduixa kaži 00:09, 9. јун 2007. (CEST)

---

Портолан каталонца Анђелина Дулсерта из 1339.године(-7,ипак).

Нема аутентичности због следећег:

1. 4Оцила се као грб Србије(трећи одозго десно(наше)) појављују тек за владе деспота Стефана Хребељановића(теоријски) односно пола века после Душана.
2. Златни Лав у ходу(а треба у стоју или како год) на црвеном(најгоре лево) као грб Македоније је измишљотина
3. Три овенчана лава на плавом(трећи одозго лево) као грб Далмације(опет измишљотина,али коришћена још у краљевини Мађарској) немају поенту,јер је Душана Стефан II потиснуо из Далмације(шта год да под тим подразумевали)
4. Сребрноцрвена шаховница као симбол бановине Хрватске опет нема поенту јер је њу од Душана делила бановина Босна
5. Рука са сабљом(на дну) као грб Вукчића/Хрватинића је настао тек средином XV века(цео век после Душана) опет нема поенте,јер би могао симолизовати евентуално западну Босну,која опет нема везе са Душаном

Остали грбови ми нису познати,бар не у овом облику,али вероватно имају неку своју подлогу у неком грбовницима,који су,да поновим то још једном,све осим аутентични(већином) са историјског становишта.Ово би могло да прође као грб некакве краљевине Југославије или тако нечега.

---

Па то значи да је аутор овог грба дао својој дивљој и разулареној машти на вољу и ха хааај..., не да није аутентичан, него је безобразно будаласт и претенциозан... Захваљујем се на овако исцрпном објашњењу. Свашта ће човек да научи овде... Тог Каталанца не познајем. --Maduixa kaži 00:51, 9. јун 2007. (CEST)

---

Зато сам га и склонио,али му се мора признати да лепо изгледа(зато сам га и ставио овде),баш онако светски,као грб достојан једног цара,а и да је имао добру(југословенску) идеју,још онда(XVI век,ако не грешим душу).

Озбиљно бих се забринуо да га знаш,пошто је,очигледно,мртав и бео већ више од по` милениј`а. Црни Бомбардер!!! (†) 01:03, 9. јун 2007. (CEST)

---

Чиста срећа па нисам ни видео да је ова наказа од грба постављена у чланак иначе бих полудео.Овај грб са Стефаном има везе колико Марија Терезија са Брозом!--Treki 02:24, 2. август 2007. (CEST)

Заправо грб Далмације је три хрта а не три лава колико је мени познато. А ко је саставио овај грб? Да ли Христофор Жефаровић, Павле Ритер Витезовић или неко трећи?--Vojvoda 16:08, 15. август 2007. (CEST)

Неко из СХД Бели Орао, мада није јасно ко тачно, можда Ацовић. Знаш да они на свој сајт само ставе грб у галерију а не претргну се са објашњењима, па чак ни са потписом аутора да знамо кога да кривимо.--Александар (поразговарајмо!) 10:55, 6. октобар 2007. (CEST)

и грб нема много везе са југословенском идејом. --Vojvoda 16:10, 15. август 2007. (CEST)

---

Људи, овај грб државе Немањића потиче од дубровачког монаха и историчара из 16.в Мавра Орбина. Чуди ме да то нисте знали. То је грб са грбивима свих бановина које су тада биле у држави Немањића. На брзину сам нашао линк на којем можете да видите: http://www.scribd.com/doc/6004188/Mavro-OrbinKraljevstvo-Slovena --Sumija (разговор) 16:04, 18. децембар 2009. (CET)

Оригинално истраживање

У ово време пада једна од интимнијих слика из Душановог живота. Будући да са Јеленом није имао деце, ... После овог догађаја Јелена се пожурила да роди сина и тако умири Душана.И заиста, у зиму 1336 или пролеће 1337 Јелена је на сумњив начин добила сина Уроша, и тако учврстила свој положај на двору.

Океј,док не добијем валидну референцу за овај коментар са све цитатом(ко+кад+`де),ово остаје оригинално истраживање. Црни Бомбардер!!! (†) 10:48, 10. август 2007. (CEST)

Не само оригинално него и распевано. Предлажем да ставимо шаблон "Овај чланак или његов део представља емотивно и распевано истраживање изузетно суптилног сарадника. Молимо да га читате у пригушеној атмосфери и уз добро вино.". Баш човек може лепо да се насмеје док чита ове "историјске" текстове. -- JustUser  JustTalk 11:01, 10. август 2007. (CEST)

Заправо није никакво оригинално истраживање, већ или Ћоровић или Фајфрић. Да сад не лупам погледаћу па ћу да напишем.Уосталом,узмите у обзир чињеницу да је хтео да се разведе од ње и чим та просидба није успела она је родила Уроша...сумњиво у најбољем случају,али ипак ћу да наведем одакле сам то ископао. --Treki 15:28, 15. август 2007. (CEST)

Ако неко већ хоће да пише о цару Душану нека узме биографију коју су написали Ћирковић и Ферјанчић. Овакве информације заиста не би требало да се налазе у енциклопедијским чланцима. Поздрав, --Vojvoda 16:05, 15. август 2007. (CEST)

Не видим зашто сте сви напали грб Душановог царства? Грб је, како сам касније сазнао, репродукција грба Душановог царства према једном српском хералдичару из СХД Бели Орао (на жалост, није јасно назначено којем). Слика грба коју сматрате спорном је покушај да се представи грб какав је вероватно био, а на бази историјских података. О веродостојности овог конкретног грба, на жалост, немам много шта да кажем јер нигде нисам наишао на подробније објашњење зашто је аутор слике сматрао да је грб био баш овакав. Ипак, то свакако није довољно да би се тврдило да је грб просто производ нечије бујне маште. Иначе, ни за грб из каталонског зборника није сигурно да је аутентично већ може бити само део грба цара Душана и плод недовољне обавештености дотичног хералдичара.--Александар (поразговарајмо!) 10:55, 6. октобар 2007. (CEST)

Што се тиче елемената на грбу:

• 4 оцила се појављују и на грбу краља Вукашина (краљ Србије 1366-1371)
• рука са сабљом као грб се појављује пуно пута али некад као грб Босне или Херцеговине али и као грб неких породица и још увек није јасно када је заиста настао.
• што се тиче оправданости осталих грбова на грбу цара Душана, приметио сам да се грб у основи заснива на грбу из Фојничког грбовника, тако да свакако није нека измишљотина аутора овог грба. А ако је реч о аутентичности овог грба, онда би се требало подробније испитати порекло и аутентичност Фојничког грбовника и то ДОБРО аргументовати. Иначе, за небулозу да се ово може узети као грб Југославије немам коментар. --Александар (поразговарајмо!) 10:55, 6. октобар 2007. (CEST)

---

Није нападнут сам грб,нападнута је урнебесна теза да је тај користио сам цар Душан.

Грб такав није био у то доба ни под разно,а тај који га је састављао није то радио на основу историјских података,јер као што сам навео изнад Душан није владао/контролисао Славонијом,Далмацијом,Хрватском,Босном и Бугарском.

Да је грб производ нечије ВРЛО бујне маште се тврди на основу историјских чињеница,ти(или аутор) са друге стране једини аргумент који имаш у прилог његове аутентичности је ауторитет СХД „Бели Орао“ тј. радили су га момци из СХД „Бели Орао“ ergo то је сигурно аутентично.Здрава логика нема шта,чак и ако утростручује земљу Душана Силног,али добро `де,они су хералдичари,они знају најбоље.Не знам како то боље да срочим,али нечији ауторитет,једноставно није аргумент.Не више барем.

Оно на шта сам помињањем дотичног каталонца хтео да укажем јесте да се код њега који је то састављао у доба самог Душана приказује једна ствар,а у овом другом случају,који је ако добро разумем у неку руку базиран са фамозном фојничком грбовнику(који Соловјев датира у последњу четвртину XVII века),је у питању рад некога ко је наш савременик.Заиста тешко питање,који ли је аутентичнији.

1.Технички да,али...Трик је у томе што је тај грб са те слике млађи од последњег Мрњавчевића,барем два,а можда и више векова,дакле НЕ,оцила се не појављују још код Мрњавчевића.Једино што би се могло тумачити као аутентични симбол Мрњавчевића је полијелеј из Марковог намастира на коме је приказан двоглави орао са крстом међу главама,а што се тиче самих оцила чини ми се да је најстарији познати грб са њима млађи од пада свих српских земаља,па бар пола века,ако не и више(иако се иста приписују деспоту Стефану).

2.Па да се не зна кад је настао тај грб,то јест`.Али је његово најстарије познато појављивање у историји на једној сличици([1],[2],[3]) у склопу Хрвојевог мисала(диви вдео или вдео) који је настао око 1405.године на захтев Хрвоја Вукчића и на тој помињаној сличици се налази приказ самог Хрвоја на коњу у јуришу са копљем и штитом на коме је дотични грб.Да ли га је неко после покушао протурити као грб Босне или нечег другог,у то не улазим,али је извесно да је то засигурно био грб Вукчића тј. Хрватинића.

3.А фојнички грбовник су тачно када фрањевачки фратри урадили за(тј. у славу) Стефана Душана(кога је још папа јавно прозивао због рушења оних КАТОЛИЧКИХ самостана на простору данашње Албаније) и грбови у њему су апсолутно аутентични на основу чега то тачно?

4.Ако је некоме небулоза тумачити као неку врсту грба некакве краљевине Југославије(тј. краљевине Јужних Словена)грб на коме се налазе хипотетички грбови који представљају све јужнословенске области од Хрватске до Бугарске,онда шта ја ту даље имам да појашњавам.Мислим,фале само Дубровник и Словенија(с` тим што се Дубровник може придотати Далмацији или Херцеговини,а Словенија се и не мора сматрати јужнословенском).

П.С.

Ми се овде(као што већ рекох) не бавимо никаквим истраживањем(то су радили паметнији и компетентнији од нас),па се тако не смемо бавити и овде приказивати на наша истраживања Фојничког грбовника(или било чега другог).Ако некоме и даље није јасно шта је циљ дописника википедије на српском (или било ком другом) језику,онда би требао да поново прочита основна упутства о њој.

Толико од мене и ако је остало шта нејасно,ту смо. Црни Бомбардер!!! (†) 06:44, 7. октобар 2007. (CEST)

---

Srpsko Carstvo - poseban clanak

Mislim da bi trebalo napravidi poseban clanak 'srpsko carstvo', takav clanak postoji na nekoliko jezika li ne i na srpskom Vladar86 (разговор)

DUŠANOVA ĆERKA

U našem članku nema uopšte spomena o Dušanovoj porodici, sem u tabeli. I još nešto. Na Engleskoj verziji ovog članka stoji imena njegove ćerke koje je našim istoričama nepoznato. Engleska verzija ovako glasi:

Family

By his first wife, Helena of Bulgaria, Stefan Uroš IV had two children:

• Stefan Uroš V of Serbia, who succeeded as emperor
• Irina. According to "The Late Medieval Balkans, A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest" (1994) by J. V. A. Fine, she is the same as "Irene" the wife of Gregorios Preljub, the Serbian governor of Thessaly who died in late 1355 or early 1356. They were parents to Thomas II Preljubović, Ruler of Epirus from 1367 to 1384. Irene married secondly to Radoslav Hlapen, lord of Kastoria and Edessa.

Ovo bismo mogli da prevedemo i da proširimo.Ko se sa ovim slaže?

™[[--Зеленаш! да знаш!]]™ (ра^згов_ор)™

титула

Видео сам да се на неким местима спомиње титула цар Срба и Грка, другде цар Срба, Грка и Бугара, а негде се додају и Албанци. Занима ме која му је била изворна титула и где се може наћи? --Дамјан /разговарајмо/ 03:35, 10. август 2009. (CEST)

Грци = Ромеји. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.224.102 (разговор • доприноси)--В. Бургић (реци...) 11:04, 10. август 2009. (CEST)

Цар Срба и Грка. У оригиналним повељама највише. --Полковник (разговор) 05:31, 20. август 2009. (CEST)

Ево шта пишу на бг Вики за "Цар Бугара"(поднаслов "Българска титулатура"). Џимен 19:29, 26. август 2009. (CEST)

Дакле, ево неких референци:

• Српски цар Душан [1331-1355], у складу са средњовековним схватањима државе, која никада није била национална у данашњем смислу речи, носио је титулу „цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса”.
• I srpska istoriografija poznaje u ovo vreme Albance. Oni bi morali da su u to vreme već postali prilično brojni, s obzirom da je srpski vladar Dusan u 14 veku nosio titulu “Car Srba, Grka i Albanaca”.
• Najslavniji srpski vladar je 1346. krunisan u Skoplju kao “Car Srba, Grka, Bugara i Albanaca”.

Занима ме где се може наћи његова оригинална титула? --Дамјан /разговарајмо/ 19:39, 22. септембар 2009. (CEST)

Где се налази круна ????

На страни манастира пише да се тамо налази круна Стефана Дечанског, а на званичној страни манастира нема помен о ниједној круни. --Mile (разговор) 18:06, 18. август 2009. (CEST)

na cetinju

Па људи ја веће глупости не видех. Прво је Душан био Цар Срба, што је једино исправно и тачно. Онда су кренули плагијати: Цар Срба и Ромеја. Ово је у основи тачно,а али он себе није тако називао. Цар Срба и Грка-почињу плагијати. Цар Срба, Грка и Бугара. Ај и Бугари причају Српски па што да не, иако се ради о глупости. Али на крају највећа глупост: Цар Срба, Бугара, Грка и Албанаца. Па хајде да додамо и Бошњаке и Шиптаре, а не би било лоше прогласити га и Царем Египћана са Косова.... Бугараска на Немачком мапама Душановог царства једноставно не постоји. Све испод Дунава до Црног мора је било у његовом царству, тако да је мапа коју видимо чиста глупост.

mapa na de viki

Ljudi pogledajte sliku Balkan 1350.jpg na [4] --Alexmilt (разговор) 02:09, 24. фебруар 2010. (CET)

[5]То је мапа из немачког атласа из 19. века. Такве мапе настале вековима после царства не морају бити тачне. Та мапа под другим именом постоји на Остави, а и код нас [6]. А ово мапа је претерана [7].

Такве мапе царства које укључују и Босну и Бугарску обично приказују утицај Душанов и Јеленин. Бан Босне се заклео на верност и поданост Душану, али то је било кратког века. За Бугарску је ваљда Душан врпио велики утицај захваљујући Јелени. --Новак (разговор) 08:28, 24. фебруар 2010. (CET)

Већ се негде водила дискусија око те мапе и закључак је био да нема благе везе са животом.Што се Босне тиче,Душан није имао утицај у Босни,напротив,био је у сукобу и није,иако је стигао до самог Бобовца и опсео га,није успео да поврати приморске области које је бан Босне запосео током треће деценије XIV века.Што се Бугарске тиче,он није имао велики утицај,већ је живео у мирној коегзистенцији са тамошњим царем,чијом се сестром оженио.Једноставно,интереси им се нису укрштали,тако да није било повода за сукобе,али нису (ако се ја дебело не варам) били у неком савезничком односу. Црни Бомбардер!!! (†) 12:47, 24. фебруар 2010. (CET)

Још једном око "ћер`е"

Мислим,да би нам за причу око Ирине/Ирене,требала јача потврда од Фајна,јер је успео у пар наврата да тако лупи,да ја не знам како га ико узима за озбиљно после тога.

Овде се за њу каже следеће:She is named as Dušan's daughter by Fine[245], but the primary source on which this is based has not yet been identified. The primary source which confirms her two marriages has not yet been identified.

Ако је ово тачно,онда имамо неку врсту инцеста на сцени.Дакле,та Ирина о којој се прича је имала сина,који је био ожењен ћерком Симеона Синише,Маријом.Дакле,праунука Стефана Дечанског је удата за његовог праунука.Истина,Душан и Синиша су имали различите мајке,али им је отац,свеједно,исти.

Поред тога,овде се наводи да је она заправо била ћерка Константина Немањића,који је био полубрат Стефана Дечанског.

Можда је у питању неки извор који наводи ту Ирину као унуку краља Милутина,чији су Стефан и Константин били синови,па можда у томе лежи евентуална забуна.

У сваком случају,мислим да би било боље овај део макнути,јер би било мало "сумануто" затрпавати чланак у Душану,расправом о томе да ли је имао ћерку и да ли је то ова Ирина или неко други. Црни Бомбардер!!! (†) 11:57, 3. март 2010. (CET)

Црни, не знам да ли је та прича истинита или не (нити улазим у то), али само бих да напоменем да је у оно доба (цео средњи век а и касније) било сасвим нормално да се висока господа жене међусобно. Штавише, ако је заиста постојао тај брак између Ирининог сина и кћерке Симеона Синише (а да је Ирина Душанова кћерка), то је још и било далеко сродство. Шпанци су се нпр. женили међусобно са врло блиским рођацима, типа браћа и сестре од стричева, ујака или тетки, стричеви са нећакама и сл. Штавише, црква је у средњем веку више пута разводила такве бракове (нпр. Иноћентије Трећи је развео брак између Алфонса IX од Леона и Беренгеле од Кастиље, родитеља будућег Фернанда Свеца, који је коначно уједнио Леон и Кастиљу), или их је на једвите јаде дозвољавала. Таква пракса је постојала и од раније (сети се да се Ираклије оженио својом нећаком, нпр.). --Јагода испеци па реци 15:58, 3. март 2010. (CET)

Да,да,стоји то за тај тип веза у средњем веку,али се не сећам да их је било код нас,зато ме и збуњује таква могућност.Код нас у књигама,колико сам проверавао ових дана,нема никаквог помена о овоме.У вези са Ирининим другим мужем,Радославом Хлапеном,Кантакузин каже да је по роду близак Краљу тј. Душану,док се у коментарима тог навода помиње мишљење једног историчара који је „...Хлапеново сродство са српском владајућом породицом објашњавао двема претпоставкама: цар писац je можда имао у виду каснији Хлапенов брак са Ирином, удовицом кесара Прељуба, a ако je y питању право сродство оно није било особито блиско, јер Хлапен није имао никакву титулу.“

Треба имати у виду да је муж Душанове сестре Теодоре од њега добио (високу) титулу севастократора,а Хлапен,ако би ово било тачно да је био муж Душанове ћерке,од Уроша није добио никакву титулу (чини ми се),иако је признавао његову власт,а једно време и био у сукобу са Синишом (са којим се Урош није баш мирисао).

Једноставно,ова теза је доста нетегнута и јавља се само код једног аутора,док сви остали ћуте о томе,због чега мислим да јој овде није место.

Можда направити засебан чланак о тој Ирини,па у оквиру њега наклапати о овоме,а овде само оставити неку успутно везу? Црни Бомбардер!!! (†) 13:19, 4. март 2010. (CET)

По свему судећи је у питању ћерка Константина Немањића, ако се прича о Ирини што се удавала за Гргура Прељуба и Радослава Хлапена. Овај сајт јасно наводи извор за то и потпуно се уклапа све што се тиче њихових година рођења. По годинама та Ирина није могла бити Душанова ћерка и ниједна хроника нити ктиторска композиција не наводи да је Душан имао ћерку, то су они мало побркали ствари. Није сасвим необично да ступе у брак Тома Прељубовић и Марија Палелолог, њихови дедови су били браћа. То имамо и код краља Милана и краљице Наталије, њихове бабе су биле рођене сестре (в. Кешко). По мени овде нема никакве дилеме о чему се ради. --Ђорђе Стакић (р) 18:20, 4. март 2010. (CET)

Наш`о сам у чему је настао проблем.Наиме,Ирину сам Урош 1357.године назива љубљеном сестром,али је то,за то време,био устаљени облик комуникације (нпр. Лазар чини ми се Црепа назива братом). Црни Бомбардер!!! (†) 01:24, 9. јун 2010. (CEST)

Проклетство

Мада се ово проклетство није испунило на сину, пало је ипак на његова унука Уроша, који је изгубио краљевство.

Урош Пети је био цар, зар не? --Новак (разговор) 15:39, 5. јун 2010. (CEST)

Свакако,али је списатељ вероватно циљао на то да је Србија била краљевина у доба када је Стева бац`о клетву,па је `тео рећ` да је овај бијо урокљив (клетва је успела),ал` не и видовит (није вид`о да ће Србија постат` царевина). Црни Бомбардер!!! (†) 16:38, 5. јун 2010. (CEST)

„Урош IV“

Нигде у најновијој чувенијој литератури, од 1980-их на овамо, не може се наићи да је Душан био „Урош IV“, или уопште да се називао Урош, како је писало у старијој историографији, XIX стољећа и почетка XX.

За сада сам преместио ту грешку на крај пасуса, али да би остала у чланку, неко би заиста требало да пронађе референцу и потврди да је он заиста био сматран за „Уроша IV“. --Полковник (разговор) 00:44, 28. децембар 2011. (CET)

Андрија Веселиновић у овој књизи из 2001.године назива Душана Стефаном Душаном IV,а његовог сина Стефаном Урошем V.Чак и да није тако,просто одсуство неке терминологије није,само по себи,довољан разлог да се нешто премешта,нарочито не без претходног разговора на ту тему.Полазна основа за такву тврдњу могла би бити нека новија историјска расправа у којој се неко бави тим питањем,а не лични утисак о простом одсуству употребе неког термина.И Милутин се готово искључиво назива само Милутин у историјским радовима,иако му је то народно,а не владарско име. Црни Бомбардер!!! (†) 01:16, 28. децембар 2011. (CET)

Зашто једна мала таква књижица може да одлучује у име цјелокупног корпуса литературе, гдје се тако нешто уопште не може наћи?

1. У чувеној монументалној вишетомној ИСН од уређивачког одбора под предсједништвом академика др Радована Самарџића (у којем су још и Сима Ћирковић, Славко Гавриловић, Јованка Калић, Андреј Митровић и Владимир Стојанчевић) и издању Српске књижевне задруге, Историја српског народа. Прва књига. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) (ур. Сима Ћирковић; рецензенти - Фрањо Баришић и Душанка Динић-Кнежевић) Београд 2000, у поглављима у 4. дијелу (УСПОН И ШИРЕЊЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ), у поглављима које су написали Божидар Ферјанчић, Милош Благојевић, Сима Ћирковић, Димитрије Богдановић, Раде Михаљчић, Павле Ивић и Гордана Бабић-Ђорђевић, нема нигдје нити ријечи о Урошу IV или Урошу V.

2. Од нешто мањег значаја је вишетомна ИЦГ (ур. Милинко Ђуровић) - Историја Црне Горе. Књига друга. Од краја XII до краја XV вијека. Том први. Црна Гора у доба Немањића, Редакција за историју Црне Горе, Титоград 1970 (поред споменутог Ћирковића и Богдановића, ту су и Војислав Кораћ, Јованка Максимовић и Павле Мијовић). Ту још можемо додати и:

3. К. Јиречек, Историја Срба. Књига прва. Политичка историја до 1537. године, Слобо љубве, Београд 1978. (прев. Ј. Радонић)

4. К. Јиречек, Историја Срба. Књига друга. Културна историја, Слобо љубве, Београд 1978. (прев. Ј. Радонић)

5. М. Благојевић, Србија у доба Немањића. Од кнежевине до царства: 1168-1371. Илустрована хроника, Вајат, Београд 1991.

6. С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Idea, Београд 2005.

7. С. Ћирковић, Срби међу европским народима, Equilibrium, Београд 2004.

8. Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан. Краљ и цар: 1331-1355, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005.

9. Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Српска школска књига, Београд 2001.

10. В. Ћоровић, Историја Срба, Алнари, Београд 2005.

11. Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Службени лист СРЈ, Београд 2001.

Иако немам апсолутно ништа лично против др Веселиновића, морам рећи да је овим унио огромну заблуду, тако да сада ми морамо да о тако тривијалној ствари расправљамо на Википедији. У списку наведеном горе налазе се готово све одреднице које је дотични навео у списку литературе и извора на 98-101. страни књижице коју је писао заједно са др Љушићем; обухваћена је и цјелокупна литература данас релевантна за Душана и Уроша. Нигдје се не може наћи стара грешка коју данас изгледа једино Веселиновић још понавља (не знам од кога је тачно то преузео; можда од Станојевића или Новаковића). Овдје бих додао и то да то не тврди ни Михајло Динић у одредници о Немањићима коју је написао за Енциклопедију Југославије, која је такође наведена од стране Веселиновића као коришћена литература.

Никакав посебан рад није објављиван на ту тему, зато што то ни не заслужује да буде тема. Да ја сада објавим монографију у Немањићима у којој Стефана Душана досљедно називам Стеваном Немањом, слиједећи Мавра Орбинија и његово Краљевство Словена, зар стварно мислите да сада српска научна заједница треба да објави неку посебну расправу којом би тако нешто оповргла, а притом, на Википедију ћемо док се то не догоди ми ставити Стефан Немања II као назив чланка за краља/цара Душана.

Јесте, Милутин је народно име и оно је свеобухватно у стручној литератури за краља Стефана Уроша II; оно у том контексту има и изворну основаност. Међутим, цар Душан нити у једном извору никада није био називан нити себе називао Урошем, а то уосталом није ни релевантно за овај чланак, гдје се дотичемо литературе а не извора, тако да је потпуно беспредметно расправљати о томе. Оно што је битно јесте да у литератури не постоји концензус па ни супротна мишљења око тога је ли Душан био и Урош или не. Чланак на Википедији како се тренутно назива у значајној мјери нарушава њене основне принципе, јер је назван очигледно на основу једне грешкице, у којој је Андрија Веселиновић по свему судећи потпуно усамљен... --Полковник (разговор) 13:07, 30. децембар 2011. (CET)

Тражио си макар један новији извор,навео сам ти.

Уколико тврдимо да су термини Урош IV и Урош V нетачни,за то нам треба врло јака и врло конкретна референца,која овде није поменута.Можемо говорити о томе који је најбољи назив за чланак на основу заступљености неког термина,али никако не можемо тврдити да је нешто нетачно,просто на основу тога да га нема у неким књигама.

Чињеница јесте да се у индексу ИСН јасно наводе бројеви за краља Уроша,Милутина и Стефана Дечанског,а да се исти не наводе код Душана и цара Уроша.Али исто тако се код Благојевића у индексу јављају "преусмерења" са бројевима,а у родословним таблицама на крају се помињу са бројевима.Такођер,у овој књизи се такође помињу са цифрама.

Даклем,на основу понуђеног можемо расправљати о томе шта је најбољи назив,али без озбиљне референце не можемо наводити да је неки облик нетачан. Црни Бомбардер!!! (†) 22:49, 30. децембар 2011. (CET)

Не, нисам. Оно што тражим јесте да ми се докаже да је заблуда у вези са Душаном и Урошем толико нашироко распрострањена да оправдава да се у насловима и уводима тих чланака она наводи - а искрено не вјерујем ни да то можеш доказати, зато што сам горе навео цјелокупни корпус релевантне литературе везане за двојицу Немањића. Аргумент би ти једино донекле био на мјесту ако покажеш да постоји масовно незнање у лаичкој заједници, ван стручне историографске литературе у ужем смислу, те да се та два српска средњовјековна владара свуда и посвуда, нашироко наводе на погрешни начин, мада ни то неће бити пресудно, зато што је ово ипак енциклопедија, а као енциклопедично издање не смије се водити тако нечим.

Мој основни аргумент није да није да је у питању грешка, ако сам добро разумио сврху Википедије, то овдје уопште није ни битно; оно што је битно јесте да је се мање заступљено даје предност над више заступљеном, а то је сасвим неоправдано. Опет, поновићу, нису у питању неке књиге, већ сва релевантна литература.

Да, око навођења да је грешка се слажем са тобом. Међутим, промјена увода овог чланка и наслова чланка за цара Уроша јесте неопходна. --Полковник (разговор) 00:39, 31. децембар 2011. (CET)

Као што сам рек`о изнад,тврдити да је нешто заблуда је могуће само уз јаку и конкретну референцу.Давање предности једном облику у односу на други (који јесте мање заступљен,али се и даље појављује) у стручној литератури,то није.Ми не знамо разлоге због којих је код краља Уроша,Милутина и Дечанског јасно наведен број,а код Душана и цара Уроша није наведен број код одређених аутора,иако се код других јавља.Можемо само да нагађамо,али нагађање није довољно само по себи.Уколико је неко рек`о да се Душан никада није потписао као Стефан Урош треба јасно навести ко то и где каже и готова прича.Уколико тога нема,онда нема сврхе да овде наклапамо о томе. Црни Бомбардер!!! (†) 10:20, 5. јануар 2012. (CET)

Бојим се да не разумијем. Зашто се враћати на нешто што није нити тема, нити поента уопште моје поруке изнад?

Ја не тражим да се јасно наведе да је заблуда да је Урош, већ да се уклони 'Урош' из почетка чланка овога, а поготово да се преименује чланак цара Уроша, зато што такво стање не осликава неутралност и зато што нема упориште у својим изворима, односно нема доказа да су Душан и Урош широко распрострањено познати као Урош IV и Урош V. У свјетлу таквих сазнања, овако испада да њихови чланци нарушавају правила Википедије давањем предности незнатног на знатним (односно, личи на баш то - промовисање нагађања). --Полковник (разговор) 14:39, 5. јануар 2012. (CET)

Дефинитивно се не раз`мемо.Просто,да би се правиле било какве измене у овом смислу,потребно је наћи референцу да су облици Урош IV и Урош V неправилни тј. нетачни.Без тога,немамо основу да било шта драстично мењамо. Црни Бомбардер!!! (†) 23:11, 5. јануар 2012. (CET)

А зар не би требало прво наћи референцу која би оправдала овакву употребу тих термина?

Не знам зашто се упорно враћаш на питање јесу ли ти облици неправилни, када то за ову расправу није ни релевантно, нити се ја уопште на то концентришем.

Проблем је што ова два чланка, у таквом стању каквом су сада, сама по себи немају основ. Тренутно, нарушавају ово правило Википедије. --Полковник (разговор) 00:08, 6. јануар 2012. (CET)

Навео сам ти изнад нека од новијих издања која користе те термине.Може нешто избацивати из чланка или премештати,уколико постоји извор да је то погрешно. Црни Бомбардер!!! (†) 01:01, 6. јануар 2012. (CET)

Навео си само једно једино дјело - Српске династије од Андрије Веселиновића. Основна смјерница би требало да буде ИСН; Милош Благојевић ни на који начин није потврдио основаност те заблуде, већ напротив, потпуним неспомињањем у садржају потврђује моје аргументе; присуство Уроша IV и Уроша V у регистру на крају као преусмјерења на Стефан Душан, српски краљ и цар односно Урош, српски цар (чиме се он вјероватно води чињеницом да ће можда неко потражити, јер заиста има мјеста на којима се изузетно ријетко (овдје смо навели само један једини примјер -> Веселиновићеве/Љушићеве Српске династије) тако спомињу), ни на који начин не оправдава овакву ситуацију на ова два чланка.

У регистру Благојевићеве Србије у доба Немањића постоји и одредница Свети краљ са преусмјерењем на Стефан Урош II Милутин. Твојом логиком, могао бих ја сада да преименујем наслов чланка о краљу Милутину у Свети краљ и браним свачију критику тога, тврдећи да ето, у регистру пише да је Милутин "Свети краљ", тако да нико то не може да исправи, док неко од струке не објави рад на тему Да ли је оправдано да у енциклопедијским одредницама на српском језику краља Милутина смештамо под "Светим краљем"? Наравно да не, могу да се кладим да би се могла наћи гомила википедијанских аутора који би одмах вратили моју измјену, а претпостављам да би се међу њима нашао и ти.

Дакле, да би нешто оправдано било присутно на Википедији, оно мора имати основ - оваква ситуација, у којој се над готово цјелокупном модерном српском историографијом даје примат по свему судећи буквално једног јединог српског историчара (Андрије Веселиновића - који је изгледа једини од данашњих српских историчара који у објављеним дјелима тако ту двојицу посљедњих великих Немањића називају)? Па колико је то основано?

P. S. Родословне таблице које су убачене на крају Благојевиће књиге као прилог нису његово дјело, већ, у случају Немањића, Алексе Ивића с почетка XX стољеећа. --Полковник (разговор) 17:35, 6. јануар 2012. (CET)

Пази овако,ја сам навео макар једну (технички две,поменуо сам и ОДБ) референцу да се ти термини користе и нисам сфатијо да се ово сад претвара у натјецање својствено Бугарима на њики о томе ко ће набуџити више референци за једну,те исту тврдњу.Са друге стране,ти и даље ниси навео конкретан извор да су та два облика погрешна.Можемо дискутовати евентуално и преименовању чланка о Урошу,али је и ту помало бесмислено дискутовати,уколико су у употреби оба термина,иако један јесте заступљенији,што није спорно.У овом чланку нема шта да се мења,на основу наведених извора,јер је назив у складу са заступљенијим обликом,а и даље немамо референцу да је облик Стефан Урош IV неправилан.Нечија сумња није довољна за тако нешто. (Таблице су,можда,преузете из допуњеног реиздања Ивићеве књиге,које потписују Спасић,Палавестра и Мрђеновић.) Црни Бомбардер!!! (†) 06:54, 7. јануар 2012. (CET)

CrniBombarderu, тако је, таблица Немањића јесте преузета из III издања истоимене књиге Алексе Ивића из 1928. године. Ако је прелисташ, видјећеш да је има баналних грешака - нпр. по Ивићу, Симеон Синиша је син краљице Теодоре Смилцеве, а не Марије, односно испада да није Душанов полубрат, већ нико други до рођени брат. У старијој литератури, којој припада и Ивићева књига, сматрало се да је он Душанов рођени брат; но, ако прочиташ текст чији је аутор Милош Благојевић, видјећеш да он наставља констатацију модерне историографије да је Симеон од Марије Палеолог.

Такве природе је и спомињање Уроша IV и Уроша V; грешке коју Благојевић сигурно не би дозволио да се тако лако провуку, да је знао да би сада неко покушавао да популаризује старе погрешке на Википедији. То што си навео је литература на енглеском језику и она не може имати примат у односу на литературу на српском језику; он на енглеској википедији и може бити 'Урош V' ако још увијек није дошло до јасније исправке у литератури на енглеском језику, због рационалних разлога каскања, али то не може бити случај са чланком на српском језику; јер се у литератури Душан и Урош одавно углавном не наводе под тим погрешним именима. --Полковник (разговор) 01:49, 10. јануар 2012. (CET)

Вртимо се у круг.Уколико је нешто (облици Урош IV и Урош V) погрешно,наведи ко то и где тврди и готова прича.Анализирање индекса на крају књига просто није довољно да би нешто прогласили нетачним тј. погрешним.Можемо се сложити да је један облик заступљенији у односу на други (што смо већ и учинили) и то је то.

(Што се те конкретне родословне таблице тиче,у Благојевићевој књизи из `91.године коју ја имам,јасно стоји да су преузете Душана Спасића и књиге о родословним таблицама коју је радио са Палавестром и Мрђеновићем и то из издања књиге из `87.године.Ту заиста испада да је Синиша син Дечанског из првог брака,али се вероватно ради о чистој штампарској грешци која је свима промакла,пошто се у допуњеном реиздању књиге из `91.године јасно наводи да је Синиша син из другог брака.Можда је у некој далекој прошлости неко заиста живео у заблуди да су Душан и Синиша рођена браћа (нисам се са тиме срео),али је то разјашњено много пре Ивића.Шта је сам Алекса Ивић навео у трећем издању своје књиге из `28.године,можеш видети овде тј. родословну таблицу Немањића овде,где се не користе облици Урош IV и Урош V,а Синиша се јасно наводи као син из другог брака.) Црни Бомбардер!!! (†) 03:09, 10. јануар 2012. (CET)

Моја је грешка што уопште, успутно, наводим да су имена погрешна јер се нигде у изворима не јављају. Овдје бих ти само нагласио да чиниш једну велику грешку - овдје уопште није у питању што је погрешно а што није, зато што ни да нађем стручну публикацију у којој се тврди да је грешка, то уопште не би било нити пресудно нити одлучивало уопште хоћемо ли их тако називати. Иако је погрешно, у случају да постоји доминантна употреба - што је једини критеријум у питању као што је ово - цар Душан би и даље био Урош IV, а цар Урош - Урош V, у случају да се може доказати широка распрострањеност тог термина кроз стручну литературу (а и, пожељно би било, и у лаичкој заједници, мада ово прво мора имати примат над другим, из енциклопедијских разлога).

Онда се слажемо да су тренутни облици неоправдани, зато што се појава имена Урош IV и V јавља на нивоу статистичке грешке? Зашто си онда уклонио ознаку са чланка цара Уроша, када је изгледало да ћемо доћи до компромиса око његовог преименовања?

Да, онда си у праву. Збунило ме је јер пише на почетку Мрђеновићеве књиге, да Спасић израдио све додатне родослове, а да су ове главне преузете од Ивића из његовог III издања, из 1928. године; ако је на Вики добро пренешено, онда испоставља се да се Спасић односно Мрђеновић мало зезнуо... --Полковник (разговор) 12:51, 10. јануар 2012. (CET)

Car Srba i Romeja

Zvanicna titula Cara Dusana je bila Car Srba i Romeja, a ne Grka. Zato cu sada to da ispravim. Ove Grke su ubacili nasi istoricari samo da ne bi slucajno Srbi imali bilo kakve veze sa Rimskim Carstvom. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Aryanprince (разговор • доприноси)

Година рођења

Историчари су већ утврдили да је цар Стефан Душан рођен 1312. с обзиром на то да је са 9 година 1321. постављен за управника Зете,а политичке функције је преузео 1326. у 14-ој години што је тад билав узраст за пунолетство. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.56.3 (разговор • доприноси)

Први српски цар?

Када је у Поморављу 1072. године избио устанак, краљ Михаило (тада кнез) је послао свога сина Бодина и војводу Петрила са 300 људи под командом Ђорђа Војтеха. Устанци су Бодина прогласили за цара под именом „Петар” у Призрену. Добио је име Петар јер је Бугаре подсећао на њихове претходнике. Ако се у тексту сматра да је био први српски цар српских држава, онда уреду. --SRBMilosHaran (разговор) 01:25, 21. мај 2017. (CEST)

Како се звао цар Душан?

У повељама нема „Душана”

Овде је написано, да: Стефан Дечански роди два сина: Душмана и Душана. У доста песама помиње се цар Душан као српски цар Степан. То је потпуно у складу са чињеницом да се он у документима потписује као Стефан. Из овога произлази да је он током векова памтен као Стефан, а да га је у деветнаестом, у доба романтизма потиснула форма Душан. У руској енциклопедији пише да се звао Стефан, а Душан је био његов надимак, који је формиран из речи „душити”, јер је задавио свог оца. Где је истина? --106.166.229.58 (разговор) 14:05, 16. март 2018. (CET)

+ У историjи Даниле II — Животи краљева и архиепископа српских он је такође: цар Стефан. --220.104.102.72 (разговор) 14:32, 16. март 2018. (CET)

У извору, којем си нам ти послао, пише да се у епским песмама звао као „цар Степан”. Иначе, онда би се сви Немањићи звали Стефан, а Свети Стефан је био заштитник династије Немањиће, зато им и стоји Стефан на почетку. Значи да би се онда цар Душан звао Стефан Стефан Душан, нигде логике. --MilosHaran ^Ум? 19:39, 16. март 2018. (CET)

Кандидат за сјајан чланак

Постављам чланак на расправу, јер мислим да заслужује статус сјајног чланка. --MilosHaran ^Ум? 20:23, 30. октобар 2018. (CET)

Коментари  Коментар: Једна од најбољих страница на српској Википедији. Свака част, од мене има глас ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 16:29, 2. новембар 2018. (CET)

 Коментар: Чланак је добар али дио који је копиран са Историјске библиотеке није компатибилан са лиценцом Википедије. Размишљао сам да ли да се јавим, али прије или касније ће неко са тог сајта тражити уклањање нашег текста. Текст на Историјској библиотеци је лиценциран под Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported, што значи да текст није дозвољено мењати ни на који начин, нити користити га у комерцијалне сврхе. Сваком измјеном копираног текста се крши лиценца.— WR 17:49, 2. новембар 2018. (CET)

Izgleda da sam loše shvatio licencu, budući da je i pre mene neki deo teksta bio kopiran sa sajta. Onda ću sutra da izmenim tekst, dotle neće niko da ga dira. --MilosHaran ^Ум? 22:49, 2. новембар 2018. (CET)

Можеш покушати и да их контактираш и тражиш дозволу да објавиш текст под нашом лиценцом али не знам какав ће бити одговор. Неколико некада активних уредника Википедије је уређивало и тај сајт па због тога знам за ово око лиценце.— WR 23:05, 2. новембар 2018. (CET)

Нису прихватили :(. Нема везе, сутра има да се бацим на посао. --MilosHaran ^Ум? 23:58, 3. новембар 2018. (CET)

Мислим да је широка употреба дела „Стефан Душан краљ и цар 1331—1355“ од Б. Ферјанчића и Симе Ћ. праћена са три проблема.

1. Ћирковић и Ферјанчић правили су очигледне промашаје у писању, а ти промашаји су преписани на страници Стефан Душан. Нпр. Према Ферјанчићу и Ћирковићу босански владар у својој титули од 1326. уписивао је да је „кнез Хумске земље” (Стефан Душан краљ и цар 1331—1355. стр. 40). Сам Ћирковић у Историја средњовековне босанске државе (Београд 1964) на страни 90 писао је да се босански бан од 1326. године у својој службеној титули називао „господар хумски“. „Кнез“ и „господар“ није исто и једно је нетачно. Ћирковић и Ферјанчић су грешком спојили писање Трогирана, који су у једном писму Степана II (IV) 1326. назвали „кнезом хумске земље“, то јест terrae Chelmi comiti (Smičiklas Tadija, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, IX, Zagreb 1911, стр. 296), са титулом коју је користио сам босански бан, а у којој је писало да је „бан“ и „господар“, али не да је „кнез“. Бан Степан II (IV) већ око 1323. у својој титули уписивао је и “Хум”, као део своје државе (Александар В. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до XV века), Београд 1926, стр. 105). Око 1326. у ћириличним повељама он је писао да је: “бан Степан, син господина бана Степана, по милости Божијој господин свим земљама босанским и Соли и Усоре и Доњим Крајима и Хумске земље господин” (Мргић Јелена, Повеља бана Стјепана II Котроманића којом даје кнезу Вукославу Хрватинићу жупе Бањицу и Врбању, Бања Лука 2008, стр. 13)

2. Уредник је на страници Стефан Душан погрешно преписивао делове из наведеног дела, или за већ написано на тој страници писао да је извор дело „Стефан Душан краљ и цар 1331—1355“, а у том делу тога нема, или пише нешто супротно. Нпр. иза одломка: „На захтев Цркве Милутин допушта Стефану да се врати у Србију, али задржава Душана код себе, највероватније као таоца што је била честа пракса у средњем веку. После Милутинове смрти, Стефан је уз помоћ цркве и архиепископа Данила постао нови краљ под именом Стефан Урош III, а истовремено је крунисан његов син Стефан Душан као “млађи краљ.” Следи референца на страну 31 из наведеног дела Ћирковића и Ферјанчића. Насупрот цитираном, они су писали да Душан вероватно није био таоц, него је просто држан на двору краља Милутина да се дечак оспособи (школује) за живот витеза, али то је на страни 28.

3. Приликом уређивања странице Стефан Душан уредник/уредници су преопширно писали о стварима кое немају непосредни значај за Стефана Душана, а испуштали важне чињенице о њему као небитне.Нпр. Исти одломак који је цитиран под 2. показује да је уредник мислио да није важно да упише датум када је Душан крунисан за „младог краља“, а тај датум пише и на страни 31 у наведеном делу Ћирковића и Ферјанчића. Како је могуће да није важан датум првог крунисања Душана? После уредник претерано опширно описује погранични сукоб Котора и Дубровника: „Са Пељешца је отета дубровачка стока, која је враћена тек након мира у лето 1328. године. Которани су правили велике штете да су после мира морали да плате Дубровнику 2 500 перпера. У јесен 1328. године је папа именовао которског клерика Сергија Болицу за бискупа, а грађани га нису пустили у град и затворили су његову браћу и синовце.” Није ми јасно како наведени део има енциклопедијски значај за страницу Стефан Душан, нарочито ако се пореди са изостављањем датума крунисања Душана за “младог краља”. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:29, 6. јун 2020. (CEST)

Pogresno ime cara Stefana Dušana

Molim ko god može da ispravi ovaj članak, ja ne mogu jer piše da je zaštićen od vandalizma. Naime, car Stefan Dušan se nikada u bilo kom izvoru koji imamo nije nazvao Uroš, a još manje IV, kao što ni njegov sin Uroš nije V. Uroši su bili oni vladari koji su tim imenom želeli da potvrde svoj legitimitet, a to su bili Stefan Uroš II Milutin i Stefan Uroš III (Dečanski). Dakle, car Stefan Dušan se u izvorima u kojima se sam potpisivao UVEK potpisivao isključivo kao Stefan i nije rođen 1308. već kako je profesor dr Dejan Ječmenica dokazao 1312. Fiste98 (разговор) 00:05, 27. април 2020. (CEST)

Чланак је управо заштићен јер су ови Ваши подаци уношени без образложења, али онда као анонимни корисник. Чланак се може откључати, али све измјене које мијењају постојеће стање морају бити референциране. Такође, пожељно је да се нешто тек тако не уклања већ преобликује на начин да постоје супростављена мишљења/извори. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:18, 27. април 2020. (CEST) с. р.

Nisam to unosio samo ja, već moje kolege istoričari koji godinama pokušavaju da se izbore protiv grešaka i pogrešnih tumačenja nacionalne istorije, kada biblioteke budu ponovo otvorene onda cu za sve svoje izmene uneti reference. Fiste98 (разговор) 10:55, 28. април 2020. (CEST)

@Fiste98: Измена ће бити враћена док не наведете извор. Чланак је био закључан јер је долазило до озбиљних вандализама и зато свака референца/извор су добродошли. Поздрав. — Трагач Истине (разговор) 14:28, 28. април 2020. (CEST)

Рођење око 1308. или 1312.

Нећу сада улазити у детаље Јечменициног објашњења, али вероватно је исправно. Душан је рођен вероватно у марту 1312. Ово "око 1308. године" изгледа није добро. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)

Већина мисли да је тачно писање у једном византијском извору (Нићифор Григора) да је Душан 1331. године имао 22 године, то јест да је рођен око 1308. године. Квантитативно, насупрот једном византијском извору, постоји неколико домаћих извора (Копорињском летопису и неколико других летописа) у којим пише да је Душан рођен 6820. године од стварања света, а то је између 1. септембра 1311. и 31. августа 1312. године према нашем начину рачунања времена. Српским изворима (леописима) се може приговорити да су временски даљи, квалитативно слабији, од писања Нићифора Григоре, али постоје писани извори из Дубровника који су временски и просторно ближи Душановом рођењу од Нићифора Григоре. Ти писани извори су записници са седница Великог већа у Дубровнику. Они показују да је Душан, као млади краљ, управну област вероватно добио крајем марта, или у априлу 1326. године, а то значи да је тада напунио 14 година и да је вероватно рођен око марта 1312. године. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 23:50, 03. јун 2020. (CEST)

Delo Smilje Marjanović Dušanić iz 2002. godine, kaže da je majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, vladala Zetom do marta 1306. godine, što znači da je te godine Uroš II Dečanski postao srpski prestolonaslednik i kao takav vladar Zete. Čak se i oženio u približno vreme (pročitao sam na vikipediji taj podatak), svojom prvom suprugom, Teodorom Smilec, a kako se to dogodilo marta meseca 1306. godine, ostaje nam i pretpostavka da se Dušan Silni rodio decembra 1306. ili januara 1307. godine, a i njegova prevremena smrt ide u prilog tome, da je rođen u godini vatrenog konja, po kineskom Kigaku horoskopu. Mnoge osobe rođene u godini vatrenog konja, pogotovo one koje su bile dobri i primerni ljudi, bile su nesrećne i mnoge od njih bi umrle do ~50. godine starosti... Deo njih bi i poživeo neke godine, ali ili bi se napatili u životu, ili su to neugledne osobe, skitnice, pijanci... Godine vatrenog konja: 1786, 1846, 1906, 1966, 2026 itd. Rođeni u godini vatrenog konja: Atila Hunski (406-453), Rembrant von Rijn (1606-1669), srpski despot Stefan Branković (1426-1476), turski car Murat III (1546-1595), Svetozar Marković (1846-1875), poručnik Nikola Kalabić (1906-1946), Milutin Ivković Milutinac (1906-1943), istoričar Tibor Živković (1966-2013), najverovatnije i mađarski kralj Kalman Arpad (1066-1116) itd. Markon Padrino (разговор) 16:01, 10. новембар 2021. (CET)

Урош Четврти, или не

Сумња да ли се Душан звао и Урош није неоснована. Ипак, постоји неколико повеља у којим је Душан потписан као “Стефан Четврти”. Изузимајући ове Душанове повеље, нема другог познатог случаја да је неко од Немањића, то јест њихових писара уписао да уз реч Стефан неки редни број Први, Други и слично. У његовим повељама Душан је уписивао да је његов отац “Урош Трећи”. Због тога се претпоставља да је изостављено Душаново име Урош у његовим повељама које су потписане са “Стефан Четврти”, то јесте требало би да пише “Стефан [Урош] Четврти”. Вероватно ћу ово оставити и као напомену. Да се зна да постоји дилема. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)

"Краљевић" или "Млади краљ"

Поднаслов “Краљевић Душан” није одговарајући садржају који следи и описује догађаје од 1326. године до 1330. године. “Краљевић” је краљев син, то јест реч којом се означава приватни однос сина према краљу, а “млади краљ” је служба у држави Немањића. Душан је рођен око 1308. године, или вероватније почетком 1312. У оба случаја, његов отац је тада имао звање “младог краља”. Тако је Душан од рођења био краљевић до 1314. године. Тај део је у поднаслову “Рођење и детињство”. Када је стварно постао “млади краљ” Душан није више краљев син и лице без државне функције, то јест није био више краљевић, него је очев “сапрестолник” и високи државни службеник који управља једним делом Краљевине Немањића. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)

Kraljevići su sinovi kralja, a mladi kralj bio je naziv princa prestolonaslednika u srednjovekovnoj Kraljevini Srbiji. Markon Padrino (разговор) 17:49, 15. новембар 2021. (CET)

Литература

• Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића: дипломатичка студија. Београд. 

Vlastita i vladarska imena

Od druge polovine 10. veka, sve do negde druge polovine 14. veka, deo srpskih vladara, vladara Srbije i Zete, a potom i Bosne, nosili su izvesna vladarska imena: Stefan (Stefan Vojislav, Stefan Nemanja i svi potomci Stefana Nemanje koji behu vladari države, Stefan Tvrtko I i II, Stefan Ostoja, Stefan Tomaš), Petar (Predislav, otac Jovana Vladimira i kralj Bodin), Jovan (Jovan Vladimir, Jovan Vladislav), Mihailo (Mihailo Svetomir (Saganek / Spelank / Suinimir / Suonomir nije peti sin Stefana Vojislava, već lično ime kralja Mihaila) Vojislavljević (1051-1081)), Gavrilo (Gavril Radomir), Konstantin (Bodin), Uroš (Uroš Pribislav, kralj Milutin je ispred svog vlastitog imena nosio dva vladarska imena, Stefan i Uroš, dok su mu se otac Uroš I Veliki, sin Uroš II Dečanski i praunuk Uroš Nejaki zaista zvali Uroš, a i u ovome ga je sledio unuk, Dušan Silni), Matej (Matej Ninoslav)...

Iza vlastitih ili vladarskih imena vladara, nikako oba, trebaju se stavljati vladalački redni brojevi, koji govore, koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog ličnog imena, iz neke svoje dinastije, nipošto koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog imena, vladar neke države. Još nešto, kad se uzdigne država u viši rang, iz kneževinu u kraljevinu ili iz kraljevine u carevinu, vladari države počinju brojati hronološke vladalačke brojeve ispočetka, I, II, III itd.

Svi koji se sada u savremenom dobu, bave istorijom, trebali bi isključivo vlastita imena vladara koristiti (vlastita imena trebaju imati prednost nad vladalačkim) i uz njih stavljati vladalačke brojeve, jer su se vladarska imena često ponavljala i samo prave zabune i anahronizme, (a i vladalačka imena su odavno prevaziđena). Dobar primer za to je dinastija Nemanjić. Vladari iz dinastije Nemanjić su: knez Stefan Nemanja I (1166-1196), knez Stefan Nemanja II (1196-1202 i 1204-1221) / kralj Stefan Nemanja (1221-1228), knez Vukan (1202-1204), kralj Radoslav (1228-1233), kralj Vladislav (1233-1242), kralj Stefan Uroš I (1242-1276), kralj Dragutin (1276-1282), kralj Stefan Milutin (1282-1321), kralj Konstantin (1321-1322), kralj Stefan Uroš II (1321-1331), kralj Dušan (1331-1346) / car Dušan (1346-1356) i car Uroš (1356-1371), a ne Stefan I (knez 1196-1202 i 1204-1221 i kralj 1221-1228), Stefan I Radoslav (kralj 1228-1233), Stefan Uroš III Milutin (kralj 1282-1321), Stefan Uroš III (kralj 1321-1331), Stefan Uroš IV Dušan (kralj 1331-1346 i car 1346-1356), Stefan Uroš V (car 1356-1371) i dr. koještarije. Markon Padrino (разговор) 20:02, 10. новембар 2021. (CET)