Разговор:Усташе/Архива 1

Последњи коментар: 109.92.160.194, пре 6 година у теми Аутоматски филтер
Архива 1 Архива 2

Клерофашизам?

Значайна тема йе и клерофашизам, види [1]. Izvinjavam se - pišem latinicom i ruskom ćirilicom. 193.77.133.141 01:55, 16 Феб 2005 (CET)

Ма, сасвим је у реду, него се ниси потписао :) Зашто не поставиш неки текст овде о ономе што те занима? --Милош Ранчић 02:04, 16 Феб 2005 (CET)

ovaj clanak ne zadovoljava neutralnu tacku gledista pre svega zbog natpisa ispod slika, sam clanak sam samo preleteo tako da ne znam da li i u njemu ima nepravilnosti, trenutno nemam vremena da posvetim prepravljanju jer se ispitni rok jos nije zavrsio --Yillilan 14:43, 16. фебруар 2006. (CET)Одговори

Преправљено "Хрвати на делу" у "Усташе на делу". Да ли је то била једина примедба? -- JustUser  JustTalk 16:20, 16. фебруар 2006. (CET)Одговори

treba samo prekontrolisati ceo clanak da "slucajno" nema jos takvih stvari --Yillilan 16:27, 16. фебруар 2006. (CET)Одговори

Колико видим, чланак је још у настајању. Можда треба помоћ око форматирања таблице? -- JustUser  JustTalk 16:32, 16. фебруар 2006. (CET)Одговори

Ј Весићу по чеми ти сматраш: ”Сматра се да су усташе смишљале веома окрутне начине убијања” --Горан Анђелковић 20:52, 2. март 2006. (CET)Одговори
  • Zasto da se pise "Ustase na delu" umesto "Hrvati na delu"? Samo sto to nekim Hrvatima ovo smeta? Ili neka se pise Hrvatske Ustase na delu ili samo Hrvati na delu jer rec Ustasa ne stoji za neku nacionalnost a trebalo bi da se oznaci Hrvatsku nacionalnost tih Fasista! Inace moze neko da misli, da su Ustase i Hrvati dva razlicita "naroda". 84.149.103.60 18:28, 13. март 2006. (CET)Одговори

Osnivanje 1919.?

Odakle ta glupoost? Ustaški pokret je osnovao Ante Pavelić kada je emigrirao u Italiju. --89.172.200.98 12:23, 4. јануар 2007. (CET)Jack SparrowОдговори

КОРЕНИ УСТАШТВА

Мислим да је постојала странак Хрватска устаничка странка Анте Старчевић и по томе су добили назив усташе као у смислу устаника.

Такође, ПРВИ ПОЈАМ УСТАША СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА СРБЕ У ХЕРЦЕГОВАЧКОМ УСТАНКУ 1875. ГОД. ТАДА СУ СЕ СРБИ НАЗВАЛИ УСТАШАМА ЈЕР СУ ПОДИГЛИ УСТАНАК, а онда су тај израз узели Хрвати. Можда би требало само ставити напомену.--Стојан Мићовић 13:33, 10. август 2007. (CEST)Одговори

Погледајте књигу Убиство краља Александра од Волкова, ту све пише о усташтву у 19. вијеку--Стојан Мићовић 13:34, 10. август 2007. (CEST)Одговори


Закључавање странице


Било би добро да закључамо ову страницу за нелогиране учеснике. --Mile 12:03, 22. октобар 2007. (CEST)Одговори

¡¡¡¡¡ Дакле овако. Као анонимни корисник направио сам неколико пута измјену очигледног фалсификата који је постављен а позива се на Богољуба Кочовића и поставио сам исправне податке који су неколико пута брисани и преправљани. с тиме доказујете тенденциозност овог чланка којему није у циљу постављање релевантних података него измишљотина.

Овдје ствари функционишу тако што се наведе литература, дакле име књиге, аутор, страница на којој су подаци и издање, како би и остали могли да провјере.. Код контроверзних података, а ови то очито јесу, обично се наводе тврдње више ауторитета за тему. Дакле, није толико компликовано... ---Славен Косановић- {разговор} 15:08, 22. октобар 2007. (CEST)Одговори

Некако сам скептичан у добронамјерност са децимирањем бројка покоља, и то од учесника из Хрватске. --Mile 15:17, 22. октобар 2007. (CEST)Одговори

А најгоре је што се податак у чланку и "његов податак" уопште не разликују. У чланку пише: подручје је остало без 500.000 Срба, од чега 300.000 убијених и 200.000 пребеглих. А он упорно уноси: 200.000 убијених у Хрватској и 100.000 убијених и БиХ. То је у ствари ИСТИ податак... --Dzordzm 17:07, 22. октобар 2007. (CEST)Одговори

Obrnuto. gore ste stavili da je samo na podrucju Hrvatske bez Bosne ubijeno 300 000 ljudi i kao izvor naveli Kocovica. No Kocovic je u svojoj knjizi napisao da je u Hrvatskoj nastradalo 124 tisuce Srba i crnogoraca jer on za razliku od Zerjavica nije radio distinkciju izmedju Srba i crnogoraca. Izvor za moju tvrdnju je Kocoviceva knjiga: Zrtve drugog svetskog rata u Jugoslaviji izdano u Londonu 1985 od izdavacke kuce Veritas. Znaci pozivate se na Kocovica i stavljate falsifikat. I uporno brisete ono sto je Kocovic stvarno napisao. Sto samo govori o tendenciji vaseg napisa. Jos bih dodao Zerjavica koji u knjigiOpsesije i megalomanije oko Jasenovca i Bleirburga iznosi za bosnu 164 tisuce srba i za Hrvatsku 131 tisuca. Eto izvora i sad ocekujem vase izvore i za tvrdnje o oamerickim procjenama i gdje ste nasli Kocoviceve procjene o 300 000 ubijenih samo u Hrvatskoj.


Idi vidi šta kaže Kneset i koji broj je priznao. --Mile 18:48, 22. октобар 2007. (CEST) To ti je vrlo argumentiran odgovor pun izvora i navodjenja knjiga te stranica u knjigama gdje je to napisano. Dakle ovaj ste clanak napisali krajnje pristrano falsificirajuci Kocoviceva istrazivanja. I niste spremni napraviti ispravku. Dakle ocekujem da ispravite falsifikat koji ste postavili.Одговори

Админи...

...додајте у Види још секцију *[[Владимир Роловић]], амбасадор [[СФРЈ]] кога су [[1971]]. убиле усташе. Црни Бомбардер!!!  (†) 02:56, 21. децембар 2007. (CET)Одговори

Политичка ситуација пре 2. светског рата

Написана је пристрасно. То је хрватска тачка гледишта. Нема никаквога спомињања историје усташтва. Нема спомињања Лондонскога уговора нити тога да су хрватски политичари молили Србе да се створи Краљевина СХС, нити како су након тога изиграли Србе. --Rubikon (разговор) 15:36, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

O istoriji ustaštva postoje čitava tri odeljka (Пре Другог светског рата, Други светски рат, Након Другог светског рата), zajedno sa pripadajućim pododeljcima. Istorija ustaštva počinje osnivanjem ustaškog pokreta 1929. godine. Pre toga se može govoriti samo o „predistoriji ustaštva“, odnosno o uticajima na njihovu ideologiju, o čemu takođe postoji zaseban odeljak. Tu možeš ubaciti sve relevantne uticaje, samo navedi odgovarajuću literaturu.
Takođe, molio bih te da budeš malo određeniji prilikom proglašavanja pristrasnosti nekog teksta. Ako je moguće, navedi po stavkama zamerke, da bismo ih mogli ispraviti. Odeljak koji si proglasio pristrastnim govori o istoriji hrvatsko-srpskog sukoba u Kraljevini SHS. Šta konkretno osporavaš? --Дамјан /разговарајмо/ 16:02, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Постоји предисторија усташтва, а то је Старчевић, Франк и Кватерник. То су и саме усташе спомињале. Српско-хрватски спор и стварање краљевине мораш описати почевши од Лондонског уговора и како су након њега Хрвати молили и уверавали Србе да су за заједничку државу, а све са циљем да их срби заштите од Италијана. Пошто су Срби одабрали страну и прихватили хрватска уверавања Срби нису хтели границу Шибеник-Вировитица, него су пористали на заједничку државу. Савезници су удовољили жељи краља и заштитили Хрвате од Италијана. Италијани су отада непријатељ СХС краљевине. Хрвати су након одређења границе са Италијом почели захтевати наједном федерално уређење. Међутим твоја прича почиње одједном 1918, као да се ништа пре тога није десило. Пријашњи текст је био много бољи, али ти си га искасапио.--Rubikon (разговор) 16:12, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Даље си саму 1918 написао потпуно погрешно. Ако си преводио одд хрвата, то је онда јасно како си у томе успео. Ако не знаш историју окани се ћорава посла.--Rubikon (разговор) 16:15, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Баш ме занима знаш ли кључну чињеницу шта де десило неколико дана пре 1. децембра у Забребу. шта је ту проглашено. Или не знаш или намерно не знаш.--Rubikon (разговор) 16:17, 6. јул 2009. (CEST) Још тражиш по интернету?--Rubikon (разговор) 16:26, 6. јул 2009. (CEST) Још ниси нашао?--Rubikon (разговор) 17:42, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Окани се личних напада, то не толеришемо. Расправа се може водити једино о садржају а не о сараднику. --Dzordzm (разговор) 21:39, 6. јул 2009. (CEST)Одговори
Наведи у чланку оно што сматраш да је изостављено, а битно за настанак усташтва. Старчевић, Франк и Кватерник су споменути у поглављу о идеологији. Иначе, она етитека за неутралност ти не стоји, ако је чланак само потребно проширити. Да би она етикета стајала, потребно је таксативно навести проблематичне тврдње. И молим те, само без заједљивих коментара. --Дамјан /разговарајмо/ 20:58, 6. јул 2009. (CEST)Одговори
Када се оспорава неутралност, не мора бити речи о конкретним тврдњама. Чланак може (и најчешће и јесте тај случај) написан пристрасно давањем превелике тежине једном у односу на друго становиште, коришћењем сугестивних стилских фигура и начина изражавања, итд. - не-неутрални чланци најчешће нису локални проблем (ова или она реченица) већ глобални (цео чланак не ваља). --Dzordzm (разговор) 21:36, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Значи слажеш се да ја изменим тај спорни део у следећих 3 до 4 дана?--Rubikon (разговор) 21:24, 6. јул 2009. (CEST)Одговори

Немам ништа против, свима нам је у циљу да чланак буде бољи, а оно што сам ја пропустио, ти убаци.--Дамјан /разговарајмо/ 03:16, 7. јул 2009. (CEST)Одговори

Мало сам средио структуру чланка. Убацио сам нови одељак Корени усташтва на почетку чланка, који ће говорити о претечама њихове идеологије. Такође сам пододељак Политичка ситуација преименовао у Српско-хрватски сукоб у СХС јер је то много прецизнији назив за оно о чему је реч. Можеш отворити и нови пододељак о стварању СХС ако је то период о којем ћеш да пишеш. Надам се да ће ти ове ситнице помоћи при уређивању.--Дамјан /разговарајмо/ 11:54, 7. јул 2009. (CEST)Одговори

Molim Bokicu...

Da ne uklanja reference iz clanka. Ako zeli da ih ukloni, neka prvo obrazlozi ovde ZASTO i sta FALI tim referencama. Prvo treba da da VALJAN razlog za uklanjanje referenci. Clanci na nasoj njiki ne mogu da se pohvale bas nekom referenciranoscu, samo jos fali da uklanjamo one koje vec imamo.--Јагода  испеци па реци 19:36, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Zato sto su smesne. Druge enciklopedije. Knjige koje niko od vas nije pročitao. -- Bojan  Razgovor  19:39, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

hehe.. Mislim da to nije dobar razlog za uklanjanje, zapravo nije NIKAKAV razlog za uklanjanje, zato sto je pre svega subjektivan, pogotovu kad svi znamo koliko si ti antireferenca tip. Sacekaj malo pa da vidimo sta ima na to da kazu oni koji su te reference uneli. Mislim da toliko mozes da sacekas. --Јагода  испеци па реци 19:41, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

S druge strane, sta fali da enciklopedija bude referenca? Prvi put cujem da enciklopedija nije validna referenca. --Јагода  испеци па реци 19:42, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Ama covece, okani se corava posla! Ne uklanjaj reference iz clanka. Ko je jos to video???--Јагода  испеци па реци 19:43, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Jagoda, molim te, nemoj da budeš u svakoj čorbi mirođija, svakoj šerpi poklopac, ako nešto ne znaš, kloni se tih tema. Ovakvim stvarima ne radimo na pouzdanosti. Vama je bitno da buide neki superksriptovani broj, ko šiša pouzdanost, proverljivost. Ovako ako neko ne zna nešto, može da raspravi na stranici za razgovor. -- Bojan  Razgovor  19:53, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Bokice, aj molim te spusti loptu, nema veze ovo ni s mirodjijom, ni sa poznavanjem teme. Tebi je odjednom palo na pamet da uklanjas reference koje je neko drugi stavio, (plus su to sasvim validne reference) i sad mislis da si ti u pravu, a da sam ja eto opet neki zelenjavi Halk koji tebi to radi samo UZ inat.  Veruj mi, najmanje sto mi sad treba jeste da opet s tobom ulazim u nekakve sukobe, ali sto ne ide, brate, ne ide. Aj, smiri se, udahni i izbroj do deset i sacekaj da dodje Damjan posto verujem da je on ubacio te reference), i lepo raspravite o tome. Nije ovo clanak o sargarepi, vec o jednoj veoma osetljivoj temi i ne moze to tek tako da se pise i brise. A kad se setim samo rasprave kod Pinocheta, da si me BAS ti od svih ovde ubedjivao u vaznost referenci...--Јагода  испеци па реци 20:01, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Stojim iza svega što sam rekao za Pinočea, dakle samo za sporne stvari, a ti uporedi kakve su teme ustaše i Pinoče, kakve su opšte pounate stvari nakićene izvorima i kakvi su izvori vama prihvatljivi. Meni nisu prihvatljivi kao izvori sažete enciklopedije koje traže pretplatu za neke stvari koje niko neće osporavati. O referencama neću na stranici za razgovor ovako mrske teme. Pusti me da radim na miru, ako nečim što napišem ne slažeš koristi stranu za razgovor. Ako nisi sposobna za to, jednostavno kloni se teme. -- Bojan  Razgovor  20:28, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Pa vidis, sporne stvari za tebe nisu isto sto i ya mene ili ya nekog npr. Cileanca. Tebi je sporno da li je Pinoce bacao iz aviona ljude koje je mucio, ili koliko je ljudi nestalo ya vreme njegove diktature, a nekom Cileancu je to je ocigledna cinjenica koju ne treba referencirati. Shvati Bokice vec jednom da se JAKE izjave tipa da je neko nekog ubio, da je neko bio fashista, shovinista, terorista, moraju referencirati, koliko god to TEBI izgledalo ocigledno (tim pre sto npr. na hrvatskoj viki nista od toga ne pise, a nema ni referenci ya ono sto oni tamo tvrde, pa je samim tim nas clanak validniji). Pritom, ovde je to referencirano sasvim validnim referencama kao sto je Enciklopedija Britanika i ova druga enciklopedija na nemackom. Ne brisi reference, opet te upozoravam, jer apsolutno nisi u pravu. Plus sto to nije u redu prema Damjanu koji je potrosio odredjeno vreme da ih ubaci, pa najosnovniji red je da sacekas da vidis sta on ima da kaye na to, pa ako se on slozi, mozes brisati. --Јагода  испеци па реци 20:42, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
I molila bih te da se uzdrzis komentara konto mog (ne)poznavanja teme, kao i davanja saveta da se necega klonim ili ne. To apsolutno nije tvoja stvar. Ako mozes da diskutujes bez napada ad hominem, ajde. Ako nisi u stanju, onda sam se ipak izgleda zeznula sto sam nakon svega sto se izdesavalo pre godinu dana, ipak presla preko svega i verovala u tebe davsi ti glas kad si se kandidovao ya administratora. --Јагода  испеци па реци 20:46, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
I objasni mi, molim te, da JA moram da prvo pricam na str. za razgovor ako se ne slazem s necim sto ti napises, a TI mozes direkt da menjas, seces i brises kako ti se prohte, a da se cak nisi udostojio da najavis iymene koje ces napraviti u clanku, i to samo nakoliko dana nakon sro je Damjan yavrsio sredjivanje clanka? Vidim da se u tebi opet budi onaj stari Bokica siledzija i to mi se uopste ne dopada.--Јагода  испеци па реци 20:49, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Ја сам своје рекао. И нећу да ти више одговорам, јер ће се расправа распламсати, а имам шта да кажем. -- Bojan  Razgovor  21:27, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

И ја сам рекла своје. Ти само не дирај референце, барем док се Дамјан не појави и неће бити никаквих ни муња ни пламенова. --Јагода  испеци па реци 21:45, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Литература

...имате овдје [2] литературе на претек са све скенираним копијама многих оригиналних докумената. --Славен Косановић {разговор} 20:55, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Бокице, не бриши референце

Лепо ти кажем, људски. Не бриши референце, то нигде нема да се толке референце обришу само зато што се теби не допадају ти мали бројеви.--Јагода  испеци па реци 21:56, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Не бриши референце! Кад Дамјан дође, онда се договорите. у међувремену додај текст, али не бриши референце и референциране изјаве.--Јагода  испеци па реци 21:58, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Ja tebe molim da se ti ne mešaš, ako već ovo nisi čula u školi. Ja sam čekao Damjana (a ne znam zašto bih ga uostalom čekao), nek sada on čeka mene. Ako hoćeš reference u članaku, a ove stvari su svima poznate, onda:

  • ospori da su oni naci-klerofašisti koji nisu trtljali o rasama, državnom pravu...
  • ospori da oni njih nisu instalirali Nemci.

Ovo što ti radiš je veštačko pumpanje referenci, lažno dizanje kriterijuma i ne smatram ga ozbiljnim enciklopedijskim radom, već ispunjavanjem muzičkih želja smaračima, dosadama, koji mogu ili se pokrivaju tobože nekim korisnicima koji to možda neće znati. Ili znaš ili ne znaš, ako ne znaš razgovaraš, možda na kraju sa razlogom ne znaš. -- Bojan  Razgovor  22:16, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Ја сам рекла своје. На твоје увреде нећу одговарати. Вратићу свако твоје уклањање референци све док Дамјан не дође. --Јагода  испеци па реци 22:20, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

За референце је увијек далеко боље и пожељно користити књиге као изворе и друге ист. документе, а не енциклопедије, нарочито када се ради о сложеним темама. Енциклопедије су пуне култоролошког бијаса и доста зависе од политике уредничког тијела. --Славен Косановић {разговор} 22:21, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Затим, зауставите се (обоје) док је вријеме с овим препуцавањем. --Славен Косановић {разговор} 22:21, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Славене, ја сам сасвим мирна, а нисам ни ја почела са вандализовањем чланка, заправо, враћам вандализам. Не може се радити то што ради Бокица и то стоји у правилима, ако се не варам. Не може се уклонити нека референца само зато што ми се не свиђа. Треба да постоји ваљан разлог за уклањање одређене референце. Такође, не може се једним кликом обрисати не једна, него барем десет референци. То бре нигде нема. Слободно ме блокирај, нећу се љутити, јер то је једини начин да ме спречиш да радим оно што мислим да је право. Сматрам да сам апсолутно у праву и да док Дамјан не дође, не може се брисати ни једна референца (може се, наравно, радити на чланку, што да не, убацивањем нових података и поправком оног што има). Лепо се изложи овде зашто се сматра да нешто није ок, САЧЕКА СЕ разуман период од пар дана, па ако се нико не огласи, онда може да се приступи драстичнијим мерама као што је брисање референци. Свако брисање истих пре тога је чист вандализам и самовоља. --Јагода  испеци па реци 22:34, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Јел можете нормално радити на овом пројекту без сталних кошкања? Нисам помињао никакво блокирање, него вас молим да се зауставите на вријеме прије него што се стварно закачите. Википедија није о правди, правда се тражи у државним институцијама, него о раду на чланцима. Сачекајте и друге да видите шта имају да кажу о цијелој причи. Ено ставио сам и линк на сајт са докуметнима који би могао да послужи у допуњавању и доради чланка, ако сте заинтересовани за рад на њему. Ако не, па узмите радите нешто друго. --Славен Косановић {разговор} 22:41, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Па ја Славене, инсистирам управо на томе што ти кажеш: сачекати да се види шта други кажу. Не трпај ме, молим те, у исти кош са Бокицом, јер не спадамо тамо.--Јагода  испеци па реци 22:44, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Па како ниси у истој линији када се међусобно кошкате ко ће више кога да наљути? Вас двоје се овдје међусобно кошкате, а нема аргумената ни за остављање референци нити за брисање ни са једне стране. Нити је ваљан аргумент да нешто знају основци па их треба брисати, а богами ни да рефереце треба оставити само због тога што су референце и што су већ постављене у чланку. Пребаците причу на тражење квалитетних референци из ист. докумената и књига и тиме ћете допринијети побољшању чланка. --Славен Косановић {разговор} 22:52, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Мало си ти побрко лончиче, драги мој комшо. Мој аргумент није оставити референцу по сваку цену, већ оставити је док не дође онај који ју је ставио, расправити с њим и договорити се о уклањању исте или евентуалној замени. Само то. Ништа више. Ниједна референца није толико света да се не може уклонити, и свака је подложна провери њене валидности. Али уклањање само зато што се неком не допадају начврчкане те мале бројкице је чист вандализам, извинићеш. Дакле, сачекајмо Дамјана, или неког другог, па нек они то расправе и нек се договоре. Доста је било више силеџијства на овој њики и убацивања својих идеја само на основу мишића. --Јагода  испеци па реци 23:01, 8. јул 2009. (CEST)--Јагода  испеци па реци 23:01, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Нико овдје не мора да се чека, ово је слободан пројекат. Ураде се измјене за које се сматра да их треба урадити, остави се коментар/разлог на страници за разговор, пошто је корисник оставио радове у току и ријешен проблем. Када се корисник који је оставио тај шаблон на чланак врати, моћи ће да прочита разлог измјене/измјена. Ако се не слаже, вратиће своје измјене и оставити свој коментар/разлог ономе ко је начинио измјене. --Славен Косановић {разговор} 23:11, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Наравно да мора да чека, то је основа бонтона. Па не причамо ми овде о кромпирима и шаргарепама, већ о теми која је врло осетљива, а Бокица одозго БРИШЕ референце. А шаблон за радове у току није ставио Дамјан, већ Бокица е да би ли могао на миру да брише референце. Е, па неће моћи ове ноћи. Сори. Ил ме блокирај, ил држи Бокицу подаље од чланка док Дамјан не дође. --Јагода  испеци па реци 23:26, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Пусти бре бонтон, ко овдје има времена да сачекује све кориснике када има намјеру да начини неке измјене. Због тога софтвер и јесте дизајниран тако да има страницу за разговор и историју чланка. Чланци се слободно мијењају и коментаришу, изузев ако око неке верзије постоји широки консензус групе уредника, што се обично назначи шаблоном на самом чланку. Него, Бокица се склонио, а ти немаш никакво право да наређујеш некоме да се држи подаље од било ког чланка. --Славен Косановић {разговор} 23:37, 8. јул 2009. (CEST)Одговори
Имам исто онолико права колико он има права да уклања гомилу референци из чланка без претходне консултације с оним који је те референце унео. Такође мења референциране реченице у реченице без референце. Мени се чини да то ипак не може. ПОГОТОВУ кад се ради о чланку са овако осетљивом темом, као што су усташе. А ти, комшо, немој ми само ти причати шта смем а шта не смем. Ајде, молим те. Знамо се ти и ја исувише добро. Ај да се држимо ипак бонтона и да прекинемо овде како бисмо могли да останемо уљудни једно према другом.--Јагода  испеци па реци 23:46, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Jagoda je što se ovoga tiče u pravu. Uklanjati reference iz rečenica, a ostavljati isti tekst — pa to je protivno i politici Vikipedije i zdravom razumu. -- Loshmi (razgovor) 23:55, 8. јул 2009. (CEST)Одговори

Још горе, Лошми, још горе. Уклања референцирани текст и референцу, и мења га другим, нереференцираним текстом.--Јагода  испеци па реци 00:02, 9. јул 2009. (CEST)Одговори

Drugari, izvinite, vidim da se razvila rasprava oko ovog članka, ali ja zaista nemam snage da ulazim u još jednu... pogotovo ne poslednjih dana... i pogotovo ne zbog nekakvih ustaša... Sređivao sam malo članak da liči na nešto, ali ne osećam se dežurnim sređivačem ovog i drugih spornih članaka.--Дамјан /разговарајмо/ 02:59, 9. јул 2009. (CEST)Одговори

Уклањање референци од извора који су поуздани, а не шућ-мућ писани у задњих 15 година, је потпуно погрешно. Посебно за овакве чланке. Што је рекао Ајзенхауер кад је видио њемачки концентрациони камп 1945: „Сликајте све. И добро да се види. Јер ако то не учинимо, појавиће се неки гад за неколико година, који ће тврдити да се ово никада није ни десило.“ Усташтво је много грозније и од најцрњег чланка који се о њему икада може написати.--Мирослав Ћика (разговор) 04:58, 9. јул 2009. (CEST)Одговори

Ако смем нешто да приметим. Референца не значи да је то што је написано истина, већ да је то неко написао и објавио. О поузданости извора може да суди само корисник који чита чланак јер је у питању потпуно субјективна категорија. Моје лично мишљење је да свака референца добродошла. Нпр. да ли би неко оспорио коришћење Мајн кампфа као референце за објашњење идеологије нацизма, без обзира шта ко мислио о Хитлеру и његовој идеологији или о његовој објективности. Бокице, престани да бришеш референце и почни да се понашаш као администратор. --Краљевић Марко (разговор) 11:34, 9. јул 2009. (CEST)Одговори

Referenca treba da bude ozbiljan iyvor za ozbiljne stvari, ne tri reda pasusa, ne knjiga kojiu niko nije procitao, ne sazeta enciklopedija. -- Bojan  Razgovor  15:13, 9. јул 2009. (CEST)Одговори

Реч, две о усташама

Писати неутрално о усташама на српској Википедији није нимало лако. Ово је једна од најострашћенијих, ако не и најострашћенија тематика за српске ауторе. По природи ствари, постоји непрестана тежња да се у овај чланак додају разне квалификације и осуде. Као што је већ речено, колико год тога лошег написали, усташтво и даље остаје „много грозније и од најцрњег чланка који се о њему икада може написати.“

Међутим, сврха квалитетног чланка је да неутрално представи све релевантне чињенице, као и догађаје који су им претходили. По томе се енциклопедијски чланак разликује од „систематски пристрасних“ про-хрватских и про-српских националистичких извора. Док хрватски извори углавном наводе догађаје који су претходили (великосрпска диктатура), дотле српски набрајају само догађаје који су уследили (усташка зверства). Погледајте верзију чланка пре сређивања и видећете да се ни једном речју не спомињу догађаји који су непосредно претходили оснивању усташког покрета, већ само хрватска патолошка мржња према Србима. Примера ради, представник Срба пречана Светозар Прибићевић у својој књизи Диктатура Краља Александра из 1936. пише да је Анте Павелић, народни посланик који је заговарао само аутономију Хрватске у оквиру Југославије, постао екстремиста кад је видео да српски политичар Пуниша Рачић у Народној скупштини убија хрватске вође а да српски краљ након тога заводи диктатуру, онемогућујући Хрватима легално политичко деловање.

Молим сваког будећег уређивача да ове, и друге сличне чињенице, има у виду. И да покуша да пише без острашћености, колико је то у овом случају могуће. Приликом одређивања шта усташки покрет јесте, треба јасно разграничити да ли се односи на период пре рата, за време рата или после рата. Као и у случају четничког покрета у разним периодима, и овде постоје знатне разлике. Тако нпр. у предратном периоду УХРО су биле терористичка „национално-ослободилачка“ организација (као ИРА или ОВК). Међутим, сви знамо шта су постали током рата, под покровитељством фашистичких сила. У уводној реченици је битно разграничити на који се период одређена тврдња односи.

Лично верујем да ће заједница имати капацитета да изађе на крај са овим чланком. Кад су Јевреји успели да напишу сјајан чланак о Адолфу Хитлеру, надам се да ћемо и ми моћи о усташама. Још једном понављам, сврха доброг енциклопедијског чланка је да пружи увид и повећа разумевање одређене тематике, а не да повећава мржњу. --Дамјан /разговарајмо/ 15:26, 10. јул 2009. (CEST)Одговори

Национално-ослободилачка? Ма гив ми а брејк. Извини, али тим речником и Србија јесте ослободила Косово 1912. Не може и овако и онако: ОВК и усташе су национално-ослободилачка организација, а Србија је окупирала Косово. --Dzordzm (разговор) 18:19, 10. јул 2009. (CEST)Одговори
Краљ Александар је, да те подсетим, био југословенски краљ. Наравно, могли су и Хрвати да дају краља Југославије. Само да су га имали, и да су они ослободили Србију која је претходно њих напала. Мислим, све ово није важно, него чисто ради номенклатуре - југословенски, а не српски. --Dzordzm (разговор) 18:19, 10. јул 2009. (CEST)Одговори
Заборавио сам наводнике, али њихов прокламовани циљ је био „ослобођење“ свог народа (као и многим другим терористима). Далеко од тога да усташе сматрам „национално-ослободилачком“ организацијом, то сам напоменуо ради увиђања историјског контекста, јер су их многи тада сматрали таквима (нпр. КПЈ, која их је у почетку подржавала). А краљ Александар је званично постао југословенски краљ тек након промене назива Краљевине СХС у Југославија. --Дамјан /разговарајмо/ 15:48, 15. јул 2009. (CEST)Одговори

Slazem se tesko je objektivnoneutralno posmatrati bilo kakvu ekstremisticku ideologiju i u bilo kojoj fazi ali ono sto moze da se procita sa "one strane" o istom problemu deluje kao pisanje o beloj lali medju krvavim makovima.

Drugo je pitanje: je li ustaštvo zapravo radikalni antisrpski pokret po centralnom habitusu? Moglo bi se reći da je u njem antisrpski naboj izuzetno jak-no, kao posljedak kombinacije srpskoga tlačenja i dominacije, potpomaganih od zemalja stare Antante. Ustrajavanje u protuhrvatskoj politici nekih zapadnih zemalja neizostavno rađa iritaciju i potiskivanu agresivnost: no, ne prema Srbima kao takvima, nego prema protivnicima hrvatske samostalnosti, a to je uloga koju je dobar dio hrvatskih Srba odigrao s više entuzijazma nego što se može previdjeti ili oprostiti na kraće i srednje stazeподебљан текст.

Ovakvo nadripsihosociologizovanje je toliko iskrivljeno i falsifikovano da svaki komentar ostaje trajno van domena zdravog razuma. Ako se uopste i podje od ideje slobodnog coveka, upravljenog razumom i voljom tradicijom prosvetiteljstva, preneseno na VOlunte generale jednog naroda, ostaje tragicno neshvaceno istorijsko pitanje Ko je ikada smetao Hrvatima da se "oslobode" drzava ili narod, nazalost osim nedokazane krivice srpskog naroda.....tj patoloske zadojene ustaske srbofobije, realni protivnik nije postojao osim zrtve, preklanog srpskog naroda koji je defakto demonizovan,a ne ta Kraljevina. Ovo govorim kao potomak kozarskih Srba. O ovoj temi vise ne zalim da ikad progovorim, nedostojna je coveka jer pobudjuje najiskonskiji gnev...poistovecuje dzelata i zrtvu i trazi poravnanje i prevrednovanje kao antiistorijskog tumora koji je dosao do metastaze kakva je bila NDH. Ko trazi i ko moze dati oprost hrvatskim i bilo kojim Srbima???Tad Boga nije bilo. napisao recju i slovom nepomaknutim NENAD STEVANOVIC, za vjeki vjekov.

Eugen Kvaternik???

Wtf kakve su ovo gluposti s Eugenom Kvaternikom? Kvaternik na kojeg vodi link je umro jedno 50-60 godina prije ovdje opisanih događaja, valjda se misli na Eugena "Didu" Kvaternika? Alal vam vera enciklopedisti....

Nacional-socijalizam

Sto je izbacena ova kategorija, kada u uvodnom pasusu pise da je (izmedju ostalog) ova organizacija bila i nacisticka? I to ima i referencu. --Јагода  испеци па реци 13:36, 21. јун 2010. (CEST)Одговори

Uklonjeni/zamenjeni tekst

Ono sto je uklonjeno [3] je istorijski netacno i povrsno. Drugo, blog ne moze biti referenca u enciklopedijskom clanku.--71.191.31.183 (разговор) 01:21, 6. јун 2011. (CEST)Одговори

Zasto je clanak los

Prvo, besmisleno se mesa ustastvo i domobranstvo. Jezik je nestrucan i ide u ulepsavanje a zanemaruje tacnost: terorizam i teroristicki akti nisu 'oruzano delovanje' niti 'ustanak'. Pored toga, sto Vikipedija strogo iskljucuje, se uzimaju za referencu blogovi (Hrvatska u Jugoslaviji[4], clanak u Danas[5]).

Besmisleno je ubacen veliki broj ustaskih imena, a izostavljene cinjenice o ustaskom terorizmu (miniranje pruga, podmetanje bombi u Orijent ekspres, atentati na licnosti Kraljevine Jugoslavije) te akcije Lige Naroda protiv ustasa i VMRO ( sankcije protiv Madjarske, izgon ustasa iz Austrije i Italije, te osuda na smrt Ante Pavelica u Kraljevini Jugoslaviji i Francuskoj)

Ton, jezik i stil pisanja je onaj koje je vidljiv u blogu a i izbor teksta:

"Након тога је уследио блајбуршки масакр у коме је извршена масовна егзекуција заробљеника, а међу настрадалима је највише било Хрвата, припадника усташа и домобрана."

"Крајем исте године београдски режим на ХРСС примењује Обзнану ..."

Odakle dolazi ova "pamet"? Zatim nekoliko besmislica:

"Због ове декларације Павелића и Перчеца Суд за заштиту државе у Београду осудио је 17. јула 1929. на смрт. Отада Павелић јавно наступа против Краљевине Југославије и тражи успостављање самосталне хрватске државе. Наступа оснивање усташког логора у Бовењу, близу Бресције у северној Италији."

Pavlelic, vse-manje, nastupa javno protiv Kraljevine od 1923. Sledeca besmislica je direkno prepisana sa bloga:

"Дан по завођењу диктатуре, 7. јануара, др. Анте Павелић тајно оснива УХРО (Усташа - хрватска револуционарна организација) у старој каноничкој курији на Каптолу у Загребу, ради борбе против тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе."

Ja sam ovo pokusao zameniti ozbiljnijim tekstom i akademskom referencom ovde: [6]. Ciljevi ustastva su znani pre kraljeve diktature a kraljeva dikatura ima savim drukciji istorijski znacaj od onog koji nam nude ustase.

Na kraju: - Tekst o nastanku i aktivnosti ustaskog pokreta pre rata mora se ocistiti od nevaznih detalja (stara kanonicka crkva u Zagrebu), imena ustasa i dogadjaja vezanih za ta imena sto zajedno ne kazu skoro nista, te od tona, stila i logike hrvatskih blogova i "povjesnicara". - koristiti ne novinske clanke nego svetski prihvacene akademske reference (Broszat, Tomasevic, Velikonja, Krizman, Novak) - dodati relevantne cinjenice o terorizmu ustasa pre rata i tretmanu toga terorizma u Evropi i svetu.

--71.191.31.183 (разговор) 01:21, 6. јун 2011. (CEST)Одговори

Jezik

Autor sto se iskljucivo kiristi U-blogovima i "pvjesnicarima" neka bar shvati kako "diljem" srpskoga jezika se ne koristi rec "diljem" ("били распоређени диљем Европе").--71.191.31.183 (разговор) 05:09, 11. јун 2011. (CEST)Одговори

Корени и идеологија усташтва

Корене и идеологију не треба раздвајати јер су историјски уско везани и испреплетени. Отуд сам за један параграф за оба појма у оквиру овог чланка. Корене и идеологију усташтва објашњава у многим детаљима проф. Виктор Новак у његовој књизи "Magnum Crimen". --71.191.31.183 (разговор) 22:50, 12. јун 2011. (

Упроштавање структуре чланка и брисање неважних и некомплетних података

Оно што је нужно да се уради је већ у наслову речено. Нема потребе говорити о историји усташтва кад је већ цели чланак о тој историји. Идеологија и корени усташтва су део те исте историје. Даље се мора брисати србско-хрватски сукоб јер је тај сукоб из 19 века и мора се сагледати у контексту идеологије усташтва а не нешто што би било узрок усташтва како нам то нуде "повјесничари" и у-блогери.--71.191.31.183 (разговор) 00:18, 15. јун 2011. (CEST)Одговори

Колико ја видим, ти си уклонио већи дио о злочинима над Србима [7] а не ово што пишеш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:21, 15. јун 2011. (CEST)Одговори
  • Ја сам уклонио некомплетне и нетачне податке, а о злочинима над Србима свакако треба писати само не на овај начин, тј. не користити у-блогове у ту сврху. Ако ти већ имаш неко решење, почни да пишеш о томе.--71.191.31.183 (разговор) 01:15, 15. јун 2011. (CEST)Одговори
Уклонио си везе ка чланцима, уклонио си шаблон о усташким логорима, слике, цитате о усташким злочинима и гомилу садржаја. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:23, 15. јун 2011. (CEST)Одговори
Поштено. Побољшавај да буде јасније и исцрпније. пс Израз „Велебитски устанак“ је дио усташке терминологија, односно то је назив који су усташе користиле за убиство грађана. Мислим да би израз „Усташка теротирстичка акција“ боље одговарала. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:41, 15. јун 2011. (CEST)Одговори

Прегледати

Замолио бих некога ко има већа сазнања о овој теми да прегледа посљедње измјене корисника 71.191.31.183, пошто примјећујем да су те измјене још остале непатролиране. Провјерити да нешто није искривљено, уклоњено, правописно рогобатно и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:03, 16. јун 2011. (CEST) с. р.Одговори

Poruka za IP-a

Kad vec dodajes znacajne delove teksta, molim te da obratis paznju na stil pisanja. Nemoj pisati u futuru, nego u perfektu. Dakle, ne "Pavelic ce se zadrzati", nego "Pavelic se zadrzao" itd. Enciklopedijski clanak nema potrebe za animacijom stila, i najbolji je perfekt kad se govori o proslim dogadjajima. Hvala ti na razumevanju. --Јагода  испеци па реци 23:17, 19. јун 2011. (CEST)Одговори

Otkada je Pavelić protiv Kraljevine

Od momenta kada je njegova stranka odbila sporazum o ujedinjenju a to je bilo puno prije 1930 i vidljivo je u članku.

Отада Павелић јавно наступа против Краљевине Југославије и тражи успостављање самосталне хрватске државе.

Од августа 1930. почиње организовање хрватских радника у Белгији, а затим у Јужној и Северној Америци. У Аргентини у 12. маја 1931. године оснива се „Хрватски домобран“ у са циљем политичке и културно-просветне дјелатности. Организаторски посао је преузео Бранимир Јелић и организација убрзо стиче велики број чланова. У Буенос Ајресу је издаван недељник „Хрватски домобран“. У лето 1933. године у Северној Америци излази лист „Независна хрватска држава“, гласило организације Хрватски домобран за Северу Америку. Хрвати у Белгији су организовани у оквиру оквиру организације „Хрватског савеза у Белгији“.

Ovakve 'činjenice' su izvan konteksta i ne objašnjavaju baš ništa. Ko god radi na tekstu mora biti toliko sposoban da vidi šta je istorija a šta je piskaranje.

--71.178.110.201 (разговор) 16:16, 24. јул 2011. (CEST)Одговори

Prvo je netocno, a drugo su detalji koji se ne mogu naci u akademskim referencama. Ocito su pokupljeni sa nekih ustaskih stranica.--209.51.184.10 (разговор) 22:08, 5. август 2011. (CEST)Одговори

Револуционарна организација

Како су усташе хтеле да их виде и прихвате они који их не знају, не треба стављати у уводни параграф. Они нису били никаква политичка партија него терористичка (никако револуционарна) организација.--71.178.110.141 (разговор) 03:41, 18. септембар 2011. (CEST)Одговори

Rat u Jugoslaviji

Bilo bi dobro uneti u članak i sve češću upotrebu ovog izraza (kao pogrdnog) u nazivanju hrvatske vojske (kada su vršili nove genocide). --АЛукић (конверзација) 22:04, 31. децембар 2011. (CET) s. r.Одговори

ПОВ

Ја сам покшао да уклоним шаблон али видим да постоји скрипт који то онемогућава. Не видим зашто и како је то могуће додати без озбиљног образложења овде а није могуће га уклонити.

Мој је савет - уклонити шаблон јер не видим ни један разлог за тврдњу о нарушеној неутралности.--96.241.218.72 (разговор) 21:09, 7. јун 2014. (CEST)Одговори

Ја не видим да је Грабовац са ове слике код Босанске Градишке има га код Челинца јел то грешка треба исправити --Mandragola72 (разговор) 01:20, 5. фебруар 2015. (CET) Постоји село Грбавци--Mandragola72 (разговор) 01:22, 5. фебруар 2015. (CET) а постоји и код Велике Кладуше --Mandragola72 (разговор) 08:52, 6. фебруар 2015. (CET)Одговори

Ustaše nisu bili katolički vjerski fundamentalisti

U članku stoji da su ustaše poistovjećivale katoličanstvo s hrvatstvom, bili katolički fundamentalisti i klerofašisti. To uopće nije istina. Riječ je o sekularnoj organizaciji koja je Hrvatima smatrala i muslimane (cviet hrvatskog naroda), pravoslavne kršćane (HPC) i ateiste. Najvatreniji hrvatski nacionalisti i najviši dužnosnici NDH uopće nisu bili katolici. Fehim Spaho, reis ul-ulema jugoslavenskih muslimana od 1938. do 1942., izjašnjavao se kao Hrvat. Džafer-beg Kulenović bio je doglavnik Nezavisne Države Hrvatske. Poglavnik Ante Pavelić odrastao je u većinski islamskoj sredini, a ideolog hrvatskog nacionalizma Ante Starčević držao je da su bosanski muslimani najbolji Hrvati. Oko 30% Ustaške vojnice činili su bosanski muslimani. Potpredsjednici državne Vlade NDH bili su muslimani Osman i Džafer Kulenović. U ministarstvima (12 lisnica) muslimanima je povjereno nekoliko vodećih mjesta. Mehmed Alajbegović bio je ministar skrbi za postradale krajeve (listopad 1943.-svibanj 1944.), a potom točno godinu dana ministar vanjskih poslova. Meho Mehičić je od svibnja 1944. do istog mjeseca iduće godine bio ministar obnove opustošenih krajeva, a Hilmija Bešlagić od srpnja 1941. do travnja 1944. ministar prometa i javnih radova. U diplomatskoj službi NDH (8 poslanstava i 9 konzularnih predstavništava) bila su trojica muslimana. Hakija Hadžić bio je poslanik u Budimpešti (srpanj 1944.-svibanj 1945.), Salih Baljić konzul u Ljubljani (studeni 1942.-svibanj 1945.), a Enver Čolaković kulturni ataše u Budimpešti (1944.). U Hrvatski državni sabor NDH od 132 zastupnika 12 ih je bilo muslimana. To su Ismet-beg Begtašević iz kotara Srebrenica, Ferid-beg Cerić iz Bosanskog Novog, Hamdija Šahinpašić iz Rogatice, Muhamed Omerčić iz Tuzle, Nezir Spahić iz Orahovice, Ademaga Mešić i Bećir Džonlagić iz Tešnja, Ismet-beg i Hifzija Gavrankapetanović iz Sarajeva te Mesud Kulenović iz Banje Luke. Pozvani su i Ibrahim Krupić i Alija Šuljak koji kao djelatni državni činovnici nisu mogli biti zastupnici. NDH je imala 22 velike župe, a na dužnosti velikih župana u različitim razdobljima 1941.-1945. bilo 13 muslimana. To su Nahid Kurbegović, Muhamed Omerčić, Hamdija Šahinpašić, Nezir Spahić, Mujaga Tafro, Ibrahim i Fetah Krupić, Husejin Alić, Ragib Čapljić, Avdo Ferizbegović, Bahrija Kadić, Muhamed Kulenović i Meho Mehičić. Među 28 generala, admirala i kontraadmirala u oružanim snagama NDH trojica su bili muslimani. Riječ je o Junuzu Ajanoviću, Muhamedu Hromiću i Salku Alikadiću. Među ukupno 4 465 časnika bila su 64 muslimana kojih se može naći i na visokim pravosudnim i inim dužnostima. Asim Ugljen bio je državni tajnik u Ministarstvu pravosuđa i bogoslovlja (1941.) i predsjednik Vrhovnog suda u Sarajevu (rujan 1943.-studeni 1944.). Hasib Muradbegović bio je 1945. godine predsjednik Vrhovnog suda NDH. Hasan Šuljak bio je na čelu Ravnateljstva za promidžbu, a Junus Mehinagić potpredsjednik Hrvatske državne banke (1943.-1945.). Broj muslimana na dužnosti ustaških stožernika, pobočnika i logornika bio je veoma malen. U Sarajevu je bilo oko 2 500 sljedbenika ustaškog pokreta među kojima i 151 musliman. U Banjoj Luci koju se namjeravalo proglasiti glavnim gradom NDH bilo je 2 500 članova ustaškog pokreta i tek 20 muslimana. U ustaškoj skupini u izbjeglištvu muslimani su bili jedino Hasan Huskić i Mehmed Pilav. Godine 1941. dodijeljeni su visoki ustaški naslovi dvojici muslimana: Ademagi Mešiću kao doglavniku i Hakiji Hadžiću kao poglavnom pobočniku Glavnog ustaškog stana. Budući da se Banja Luka našla u prostornom središtu NDH, iznesena je ideja da ona postane prijestolnicom države. Utemeljitelju hrvatskog nacionalizma Anti Starčeviću majka je bila pravoslavna kršćanka, a sam je bio žestoki protivnik katoličkog klera. Utemeljitelj ekstremnog hrvatskog nacionalizma iz kojeg je iznjedren Ustaški pokret bio je judaist Josip Frank. Poglavnik NDH Ante Pavelić odrastao je u većinski islamskoj sredini, a supruga mu je bila judaistica. U Zagrebu je dao izgraditi džamiju s četiri minareta, te je pokrenuo osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve. Oko 30% Ustaške vojnice činili su bosanski muslimani. Jedine tri džamije na ozemlju današnje Hrvatske su ona u Zagrebu izgrađena zahvaljujući Paveliću, ona u Gunji na samoj granici s BiH i ona u Rijeci izgrađena ove godine. Od svih generala NDH njih 28 ili 21.4% bili su judaisti. To su: Hinko Alebanda, Ladislav Aleman, Edgar Angeli, Emanuel Balley, Oton Ćuš, Julije Fritz, Josip Gramberger, Ferdinand Halla, Dragutin Helbich, Đuro Isser, Oskar Kirchbaum, Rudolf Kraus-Tudić, Rikard Kubin, Josip Metzger, Milan Miesler, Milan Praunsperger, Julio Resch, Dragutin Rumler, Julio Sach, Julio Simonović, Nikola Steinfel, Ivan Šnarbek, Ivo Šnur, Josip Šolc, Kvintijan Tartaglia, Rudolf Wanner, Mirko Zgaga i Božidar Zorn. 10 generala NDH (7.63%) bili su pravoslavni kršćani: Milan Desović, Đuro Dragičević, Fedor Dragojlov, Đuro Gruić, Jovan Iskrić, Mihajlo Lukić, Lavoslav Milić, Dušan Palčić, Zvonimir Stimaković i Milan Uzelac. Tri generala NDH bili su muslimani: Junuz Ajanović, Salko Alikadić i Muhamed Hromić. Katolika je bilo 90. Zaključno, po nekim dosadašnjim tvrdnjama, prema vjerskoj pripadnosti ustaških i domobranskih generala (ne ulazeći u raspravu o njihovu istinskom uvjerenju ili tek formalnoj pripadnosti) rimokatolicima se izjašnjavalo njih 90 (68.7 posto), judaistima 28 (21.4 posto), pravoslavnim kršćanima 10 (7.6 posto) i muslimanima 3 (2.3 posto). --89.201.184.106 (разговор) 08:38, 10. фебруар 2015. (CET)Одговори

Усташе - први светски рат

Усташе су као војна формација у Хрватској (тј. Аустро-Угарској) постојали још у првом светском рату. У Музеју Срема се може наћи проглас упутство о начину регрутовања усташа од септембра 1914 који је потписао тадашњи војни командант Сремске Митровице.

Дакле не треба настанак усташтва везати за диктатуру краља.--109.92.160.194 (разговор) 20:28, 14. јул 2017. (CEST)Одговори

Аутоматски филтер

Покушао сам да уклоним *тражи се извор* из увода. Филтер то бесмислено спречава. Уклоните филтер.--109.92.160.194 (разговор) 20:35, 14. јул 2017. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Усташе/Архива 1”.