Разговор:Цинцари/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Мало је необично рећи да се Цинцари баве трговином, сточарством и угоститељством. То нема везе са њиховом националношћу, сваки човјек може да се бави чиме хоће. Као да они одгајају своју дјецу да би се касније бавила искључиво трговином, сточарством или угоститељством. У 21. вијеку је немогуће рећи да се читав један народ бави искључиво једном дјелатношћу (или три, у овом случају). Смијешно, зар не? --Ђорђе Д. Божовић 18:48, 20 јул 2005 (CEST)

Поприлично нетачно...

Арумуни, Аромуни, Армани, Куцовласи, Цинцари — народ романског порекла.

Себе су одувек сматрали Грцима. У ствари је највероватније да и јесу романизовани Грци.

Живе у Македонији, Албанији и северној Грчкој.Концетрисани су око Битоља, Крушева, Охрида.

С обзиром на број људи који у свакодневном говору користе Аромунски (Цинцарски) језик, може се рећи да их има још једино у северној Грчкој (околина Јањине, Верија...). За остале се може рећи да су "цинцарског порекла", али су се сасвим стопили са народима са којима живе: Македонцима, Србима, Албанцима...

Централно место им је град Москопоље у источној Албанији.

Москопоље више не постоји. Тамо се сад налази само ливада. Почетком деветнаестог века је то био град са око осамдесет хиљада житеља. Разорио га је Али-Паша Тепелини, после чега су се Москопољци разбежали по околним хришћанским земљама.

Говоре дијалектом румунског језика.

Језик им је греко-романског порекла. Ни у ком случају није дијалект румунског. Сличнији је албанском него румунском.

Немају своју државу.

Политички су се борили за уједињење православног Балкана. У ратовима и устанцима против Турака су се борили уз народе са којима су живели. Кад је пропала идеја Хетерије о уједињеном Балкану, и кад су Срби, Бугари, Грци и Македонци истакли своје међусобно противречне циљеве, распао се и цинцарски национални корпус и њихова асимилација је кренула галопирајућим кораком.

Баве се трговином, екстензивним сточарством, угоститељством...

Важили су за врло веште тговце. Изворно су се бавили сточарством, али се сматра да се никад ни један Цинцарин није бавио земљорадњом, т.ј. ратаством.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 192.87.44.146 (разговор • доприноси) | 17:18, 8. август 2005

• Па, измени текст како мислиш да је најбоље. Свака добронамерна измена је добродошла овде. --Милош Ранчић (разговор) 17:35, 8 август 2005 (CEST)

---

Једино се не бих сложио са тврдњом да су Аромуни Грци и да су себе сматрали Грцима. Влашке популације су се често селиле са једног на друго подручје Балкана, тако да је тешко утврдити место порекла Аромуна (као уосталом и место порекла Румуна). Тврдња да су Аромуни грчког порекла само зато што сада живе на северу Грчке се не може доказати. Корисник:PANONIAN

---

Има људи кои су тврдили да ни сами модерни Грци немају никакве везе са старим Грцима, али историјске чињенице говоре друго. Теорију да су се Цинцари селили на југ негде са Дунава је пласирала румунска политика, у време "поделе плена" полсе протеривања Турака. Заиста су се трудили, па су у Битољском округу чак отварали и школе на румунском језику - за "румунску националну мањину". Пропаганда им је била делимично успешна, и одређени број Цинцара ју је прихватио. Неки покушавају и дан данас да Питу Гулија представе као румунског борца за слободу (чак и за Велику Румунију). Као резултат те пропаганде се одређени број Цинцара у 19. веку одселио из Македоније у Румунију (наводну постојбину).

То све, међутим, нема основа. Пола Грчке је било романизовано, иако је то сад тешко замислити. Константинопољ је био престоница РИМСКОГ царства. "Чисти" грчки језик се задржао махом на острвима, одакле је кренула културна обнова модерне грчке нације. Извињавам се, потпис... Milenk 13:36, 25. август 2005. (CEST)

---

Не спорим да је ово што тврдиш тачно, али зато је исто тако тачно да је теорију о грчком пореклу Аромуна пласирала грчка политика која има за циљ да асимилује овај народ. Не тврдим да су Аромуни дошли из Румуније, али исто тако нема ни доказа да потичу од Грка. Корисник:PANONIAN

---

Petronije 00:59, 11 новембар 2005 (CET) Први пут чујем да постоји језик греко-романског порекла. Цинцарски је језик дијалект румунског језика. Ко га није чуо, нека се јави. Упознаћу га са људима (Цинцарима) који га говоре и од којих сам га слушао. Језик је румунски, влашки, или како хоћете. А то да је сличнији албанском него румунском може да тврди само онај ко у животу није чуо ни румунски ни албански ни цинцарски, или ко јесте, али нема слуха. Мислим да би коментар требало да напише и неко ко говори или бар разуме румунски.

---

Само за упоређење.

Цинцарски

Vocala easti un son dit zburărea-a omlui, faptu cu tritsearea sonoră, libiră sh-fără cheadică, a vimtului prit canalu sonor (adrat di coardili vocali shi ntreaga gură) ică un semnu grafic cari aspuni un ahtari son. Ashi bunăoară, avem shasili vocali tsi s-fac cu vimtul tsi treatsi prit gură, iu limba poati si s-află tu un loc ică altu shi budzăli pot si sta dishcljisi ună soe ică altă. Vocalili pot s-hibă pronuntsati singuri ică deadun cu semivocali i consoani.

Румунски

Vocala este un sunet din vorbirea omului, făcut cu trecerea sonoră, liberă şi fără piedică, a vîntului prin canalul sonor (compus din coardele vocale şi întreaga gură) sau un semn grafic care reprezintă un atare sunet. Aşa bunăoară, avem şase vocale ce se fac cu vîntul ce trece prin gură, unde limba poate să se afle într-un loc sau altul şi buzele pot să stea deschise un soi sau altul. Vocalele pot să fie pronunţate singure sau împreună cu semivocale sau consoane.

И даље тврдим да су цинцарски и румунски - исти језик. Слушао сам га и знам људе који га говоре и којима је то матерњи језик. Још сам збуњен питао - "откуд Пера зна румунски?". Те 1986. сам схватио да чика Пера није Македонац него Цинцар, а да румунски (цинцарски) говори са својом фамилијом у Охриду.

Petronije 22:10, 28 новембар 2005 (CET)

---

Очигледно је да су ово два различита језика, нарочито ако то тврде сами припадници тог народа, ко смо ми да говоримо у њихово име. Приближнији су Српски и Хрватски језик него ова два, барем када се гледа овај текст! --SergiPopescou 21:10, 21. децембар 2006. (CET)

Енглеска верзија

На енглеској верзији текста о Цинцарима стоји да су и Иринеј Буловић и Никола Пашић исто тако Цинцари. Такође то стоји и за Тошета Проеског. Ако је ово истина, треба, онда да стоји и на српској википедији, а ако није треба склонити са енглеске. Лично мислим да је Пашић, Бугарин, а за другу двојицу не знам!--SergiPopescou 08:21, 14. децембар 2006. (CET)

Назив чланка

Ко још на српском језику Цинцаре зове Аромуни? Овај би се чланак требао звати Цинцари! --SergiPopescou 08:23, 14. децембар 2006. (CET)

Стварно. у праву си потпуно. Petronije 11:41, 8. јануар 2007. (CET)

"Аромуни, Армани, Македорумуни, по језику део румунског народа, насељени су на простору леве обале Дунава, а у мањим групама живели су у Македонији, Епиру и Тесалији: деле се на групе: Црновунци, Власи, Куцовласи, Каравласи, Цинцари, Карагуни, Цици или Цирибирци. Главно им је занимање номадско саточарство, али се оно са изменом економско-друштвених услова губи. Много их је нестало стапањем са другим народима Балканског полуострва." Мала енциклопедија Просвете 1968.−−−−

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Drazetad (разговор • доприноси) | 12:42, 8. јануар 2007

Назив чланка

зар овај чланак не треба да се зове власи. Ја сам видео још један чланак, али ме занима да ли се ради о истој етничкој групи?--VuXman Razgovor 20:40, 12. март 2009. (CET)

Мајка Тереза

Не знам ко је прогласио Мајку Терезу за Цинцарку. Ако и јесте, за то треба некаква референца и онда то треба да пише и у чланку о њој, а ја то не видим на енглеској Википедији ни на чланку о њој ни на чланку о Цинцарима. Ако таквог извора нема, онда треба и њену слику уклонити из колажне слике која представља Цинцаре. --Dzordzm (разговор) 21:57, 28. март 2009. (CET)

А и ови остали на слици су интересантни. Ма да, Тоше Проески, Мајка Тереза и Ташко Начић - очигледно су из истог народа. Ма да. --Dzordzm (разговор) 21:58, 28. март 2009. (CET)

Упозорење на нападе на ову страницу

Не знам у чему је штос, али на Интернету је у последње време активан један човек или група људи који систематски фалсификују чињенице у вези са Цинцарима. У Србији нема 5.000 Цинцара, већ Цинцари спадају у оне националности којих је на Попису 2002. било мање од 2.000 припадника и који због малобројности нису чак ни ушли у званичне публикације. Поређења ради, у Србији живи 2.500 Руса, а најмалобројнија национална групација у званичној публикацији су Чеси са 2.200 припадника. Друго, фалсификују се подаци и многи Нецинцари се лажно наводе као Цинцари. На пример: Михајло Пупин, који није био Цинцарин ни по оцу ни по мајци. „Податак“ да је његова мајка била Цинцарка једноставно је измишљен и пропагира се због асоцијације са именом. Наиме, мајчино име му је било Олимпијада, грчко име које је некад било уобичајено међу Грцима, Србима, Цинцарима и Македонцима, а које није ексклузивно цинцарско. Чиста спекулација, док са друге стране имамо то да писмени и елоквентни Пупин током читавог свог живота чак ни у својој аутобиографини није нашао за сходно да помене тај "детаљ". Пупиново дело „Са пашњака до научењака“, које је посветио успомени на своју мајку, набијено је тешким српским патриотизмом и ниједном једином речју не помиње нити Цинцаре, нити било какво цинцарско порекло. Никола Пашић, који такође са Цинцарима нема везе. Пашићев поочим јесте био Цинцарин, али су Пашићеви мајка и биолошки отац Словени из Бугарске, а постоји само спор да ли се ради о етничким Бугарима или Србима. О Цинцарима нема ни говора. Слична ствар и са Стеријом Поповићем. Националност Стеријиног оца уопште није недвосмислена ствар, већ постоји нерешена недоумица о томе да ли је реч о Грку, Србину, Македонцу или Цинцарину. Не могу се особе са једним толиким знаком питања на сопственој биографији недвосмислено стављати у Цинцаре, због чега не би био Грк? Због ова три упечатљива примера у које сам стицајем околности прилично упућен, и збо праћења Интернет-форума на којима су све бројнији учесници који спроводе својеврсну романску пропаганду и рекламирају своје књиге, доводим у питање читав овај списак „чувених Цинцара“ и молим да се за сваку особу са њега провери да ли је у питању Цинцарин, делимични Цинцарин, или особа која са цинцарским народом нема никакве везе, попут Пашића и Пупина који су се неким чудом обрели на њој. 79.101.66.188 (разговор) 21:45, 6. јун 2009. (CEST)

Из чланка Цинцар Јанко Поповић

У новој држави, Краљевини СХС, међутим, околности су се знатно промениле. Питање Цинцара покренула је и подстицала скупштинска опозиција, пре свега Хрватска сељачка странка са јасном намером напада на политику јединствене државе и Николу Пашића. Овој странци згодно су послужили Цинцари који су у то време били добро познати по својим пословним везама и богатству и у Србији и на подручју бише Аустро-Угарске. Опозиција је, служећи се марксистичком парадигмом Цинцаре представила као капиталисте и водеће експоненте српског империјализма и хегемонизма у новој држави, који експлоатишу све раднике и сељаке, а поготово хрватске. О Цинцарима и цинцарству двадестих година често се расправљало у Скупштини, јер је, и након Пашићеве смрти, ова тема увек изнова лако могла да буде покренута. И током скупштинског заседања које се завршило убиством браће Радић и других предводника Хрватске сељачке странке 20. јуна 1928, опозција, а посебно Стјепан Радић и Секула Дрљевић из Црногорске (федералистичке) странке поново су се залагали за "оправдану борбу опозиције против цинцарског хегемонизма у овој држави". Цинцаре је у одбрану узео Пуниша Рачић, посланик Радикалне странке из Берана нагласивши "да се овде безобзирно, за ових седам - осам месеци од како је ова Скупштина изабрана, напада и вређа једна национална мањина која је најлојалнија и највернија овој држави". На његове речи посланици ХСС бурно су упадицама реаговали изругујући се „Охо, браво!, а адвокат др Иван Пернар, у кога је касније Рачић првог пуцао, гласно је прокоментарисао: „Цинцари Велике Србије, уједините се!“. У жељи да што боље истакне заслуге цинцарске мањине Рачић, након тога, хвали Цинцар-Јанка погрешно га сврставајући у Цинцаре: "Цинцар-Јанко је војвода Карађорђев, један одличан јунак...".

У време када су Цинцари већ неко време били тема скупштинских дебата и новинских чланака појављују се и радови тадашњих историчара, који разматрају питање Цинцара. Не може да се не претпостави да неки од њих имају и политичке мотиве за писање својих радова, као што је случај са Душаном Поповићем, који је своју информативну али недовољно поткрепљену књигу О Цинцарима објавио 1927. на брзину управо у време највећих и најоштријих скупштинских полемика.

Историчари који нису били из Србије, или су тек после рата почели да живе и раде у Београду, као што је случај са Владимиром Ћоровићем, без дубље анализе, називају Цинцарима многе истакнуте личности Првог српског устанка пореклом из Старе Србије. Душан Поповић у првом издању своје књиге О Цинцарима, на пример, не помиње Цинцар Јанка и Цинцар Марка. Међутим, у похвалној критици ове књиге Владимир Ћоровић указје на то да и њих треба поменути, што је Поповић и учинио у другом издању из 1937.

Драгиша Лапчевић из Социјалистичке странке у одговорима на посланичка питања критикује олако називање Цинцарима многих првака српског устанка родом из Македоније: „све до два сјајна јунака, такође чисте српске крви чији су потомци одлични грађани наши, до Цинцар-Јанка и Цинцар-Марка, који такве називе добише само зато што, иако чисти Срби из једне класичне области српске, имадоше нагласак мало друкчији од нагласка којим се говори у Тршићу, у Херцеговини и Црној Гори".

С обзиром на шестојануарску диктатуру и ограничења у парламетнарном животу, тема цинцарства није више разматрана, али су последице остале. Тако, на пример Милош Црњански приказујући у Ембахадама министра Александра Цинцар-Марковића сврстава га у Цинцаре: "то је Цинцарин, али не трговац, него ратник са Балкана", што до данас следи и већина других аутора и новинари.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси) | 11:00, 20. мај 2008

Уклоњена слика

Слика је у најмању руку под сумњивим статусом ауторског права. Такође је сумњив и њен чињенични статус. --Cordwainer B. (разговор) 10:28, 7. јун 2009. (CEST)

Лажни Цинцари

Видим да је већ о томе било речи, али никакве измене нису унесене. Конкретно, реч је о Михајлу Пупину који није цинцарског порекла, Николи Пашићу коме је само очух Цинцарин, док су му биолошки отац и мајка Словени и Стерији Поповићу чије цинцарско порекло уопште није потврђено, већ стоји као равноправно заједно са грчким и српским. За почетак, уклонићу Михајла Пупина са листе познатих Цинцара, јер није био Цинцарин. 93.86.78.210 (разговор) 23:06, 28. јул 2009. (CEST)

Umesto komentara, evo linka iz dokumentarnog serijala "Kvadratura kruga", epizoda posvećena Cincarima, gde Cincari govore o sebi: http://www.youtube.com/watch?v=12MqqfMEXSo

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.111.231.92 (разговор • доприноси) | 16:59, 13. децембар 2010

Није ми јасно зашто лакисан97 упорно спречава моје измене. Религиозни Цинцари заиста јесу скоро искључиво православне вероисповести, то пише код Цвијића који чак тврди да је код Аромуна најмањи проценат конверзије у ислам од свих балканских народа. И зашто се не наводи извор за крајње произвољне податке о броју Цинцара у балканским државама? А што се тиче чињенице да се огромна већина Цинцара изјашњавају као Срби, то се лако да проверити: 80% чланова СРПСКО-Цинцарског (нагласак на Српско) друштва Луњина се изјашњавају као Срби (уосталом и ја сам један од њих)...

Мики Србија

Мики Србија

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:50, 17. октобар 2013. (CEST)