Разговор:Црногорци (народ)/Архива 1

Активне дискусије
Архива 1 Архива 2

Црногорци нација

У реченици "Црногорци су јужнословенски народ, врло сличан Србима, који претежно живи у Црној Гори, где чини релативну националну већину од 44,98%." речено је, као што се види, да су народ. Онај ко је писао текст очигледно је бежао са часова социологије или се прави да не зна, постоје социолошке форме које се зову народ и нација и разликују се. Црногорци су нација, а не народ, те се ово мора променити из разлога објективности и меродавности чланка. SrdjanTodorov93 (разговор) 03:53, 26. август 2013. (CEST)

Zavisi o čemu se radi.....ako se govori o državi-naciji, onda se svi ljudi koji imaju državljanstvo CG--crnogorska nacija (uključujući i narod Srba kooji živi tamo)....ali ovde se ne govori o tome....tako da se ne bih složio sa gore pomenutom konstatacijom...

Zz od studenta političkih nauka :)--Иван92_VA (разговор) 07:24, 26. август 2013. (CEST)

Slažem se sa Ivanom. Natio od dolazi od natus, tj. od part. perf. od nascor (roditi se). Dakle, pod Crnogorskom nacijom se podrazumeva sve stanovništvo Crne Gore bez obzira na narodnost (gens).--Нимча (разговор) 14:37, 26. август 2013. (CEST)

Студент политичких наука би могао да нађе неке научне доказе за то и да у чланцима Народ и Нација разјасни разлику између та два термина. Ово што Нимчевић тврди (нација = становништво државе) би морало да се поткријепи прилично "јаким" референцама. У САД-у терминологија и није баш идентична као код нас. Тамо се рецимо термин football користи за неки други спорт, а наш фудбал називају soccer. Могуће је да исти проблем имамо и са термином нација. Према томе, боље би вам било да се прво прихватите посла на сређивању чланака које сам поменуо у првој реченици, па ћемо онда лако за Црногорце.. --Слободни умјетник (разговор) 15:09, 26. август 2013. (CEST)

И мене су учили да су та два појма различита. Народ се одликује јасним заједничким поријеклом и биолошким особинама, док нација настаје осјећајем припадности једној држави (Швајцарци и сл.). Е, сад питање да ли су Црногорци прво или друго је мало теже. Јасна је тенденција да све европске државе желе да створе државотворну нацију, али не иде код свих то тако лако. Да скратим, ја бих рекао да се појам Црногорци може односити и на припаднике народа, али и на становнике те државе (некадашња регионална припадност) што ће рећи да теже да постану нација.-- Марко Dic,amice! 15:27, 26. август 2013. (CEST)

Sociolozi su eksperti za komplikovanje stvari. Mene su npr. učili da razvoj i razvitak nije jedno te isto, što mi nekako ne drži vodi (kod mnogih autora, pa i kod Čedomira Popova, ne nailazim na reč razvitak, nego isključivo na razvoj; reč razvitak mi, da izvinite, ima hrvatski prizvuk), ali dobro. No, o tom potom. Ajde ne budimo toliko podozrivi. Ne mora "Nimčevićevo" da se potkrepi prilično jakim referencama, jer sa lingvističke tačke gledišta opšte je poznato da je reč nacija latinska pozajmljenica. Je l vam možda treba referenca da je kašika turska reč? Jok. To je, dakle, opšte poznata stvar. Čast izuzecima kojih uvek ima i kojih će uvek biti. Ako mi ne verujete, proguglajte malo i uverite se. Ne osporavam da domaći sociolozi imaju svoje tumačenje pojma nacija. Uvek su bili specifični. Ništa iznenađujuće. No, ako vam je toliko stalo do pojma nacija, onda izbacite iz ovog članka celokupnu istoriju Crnogoraca od pre druge polovine 19. veka, jer moderno shvatanje pojma nacija pojavilo se u Evropi tek posle Napoleonovih ratova uporedo sa pojavom nacionalizma. To vam je takođe opšte poznata stvar. Ako mi ne verujete, pročitajte Građanska Evropa Čedomira Popova. Mada, kada bolje razmislim, Crnogorci su kao narod priznati posle II svetskog rata, tako da o Crnogorcima kao narodu ne može biti reči do tog perioda.--Нимча (разговор) 17:41, 26. август 2013. (CEST)

Нисам написао да је потребна референца за трвдњу да је ријеч нација латинска позајмљеница, већ за тврдњу да је нација = становништво државе. У сваком случају, ни референци ни расправи о значењу ријечи народ и нација није мјесто овдје, већ на тим чланцима и њиховим странама за разговор.--Слободни умјетник (разговор) 19:48, 26. август 2013. (CEST)

Dobro. Moja greška. No, ni to nije teško proveriti. Stoga ne treba biti podozriv na svačiju tvrdnju. Istina, u istočnoevropskim zemljama reč nacija koristi se, između ostalog, i u smislu određene etničke zajednice, ali to naravno nije baš najsrećnije tumačenje. Naprotiv, to je pogrešno tumačenje proisteklo iz uverenja da je reč narod savršena prevedenica za reč natio. U nekim kontekstima da, ali ne u svim. Da nacija obuhvata sve stanovništvo jedne zemlje, govori sama reč natio koja znači rođenje. Uostalom, vidi u: Ružica Čičak-Chand, ‎Josip Kumpes, Etničnost, nacija, identitet: Hrvatska i Europa, Zagreb: Institut za migracije i narodnosti 1998, gde između ostalog na str. 15 piše ovo: „Naime, dok je na zapadu kontinenta "nacija" navodno poprimila značenje "svi državljani", u Srednjoj i Istočnoj Europi nacionalnost odnosno narodnost vezuje se za etničnost i tzv. etnonaciju“. Koliku su zbrku napravili naši sociolozi dovoljno odslikava članak nacija na sr.wiki: u početku piše da je nacija društvena zajednica ljudi, a u produžetku piše da nacija ipak nije društvo. Ajde sad budi pametan i shvati šta je pisac hteo da kaže.--Нимча (разговор) 20:31, 26. август 2013. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 09:12, 17. октобар 2013. (CEST)

Промашена тема

Секција историја је промашена тема. -- Bojan  Razgovor  08:24, 9. јул 2016. (CEST)

слажем се... треба се направити јасна разлика између црногораца пре 1945. и после, и чланак преименовати у Црногорци (народ). Lackope (разговор) 01:02, 27. октобар 2016. (CEST)

И ја сам мишљења да се треба направити разлика између Црногораца од прије и послије 1945, е сада на који начин ће се то урадити.. —Ранко Николић (разговор) 13:49, 27. октобар 2016. (CEST)
постојаће посебан чланак о црногорцима србима (слично као македонци (грци)), а овај ће се бавити од 1945. године, јер је бесмислено да се ови црногорци повезују са његошем и другим црногорцима србима. Lackope (разговор) 14:01, 27. октобар 2016. (CEST)

Апсолутно подржавам идеју да се чланак подијели на два:

  1. Црногорци — чланак о становницима Црне Горе, од настанка територије под овим именом до данас; и
  2. Црногорци (народ) — чл. о особама који се након 1945. у (етно-националном смислу) осјећају као посебан јужнословенски народ. Радован 17:22, 28. октобар 2016. (CEST)

Против сам из више разлога. Прво Црногорци као народ постојали су и постоје откад постоје и Срби, сад да ли је реч о засебној јужнословенској етничкој скупини или подгрупи Срба, за сам наслов чланка је апослутно небитно. Све то може да се лепо наведете у чланку. Шта значи Црногорац од пре 1945? На који начин мислите да утврдите да ли се тамо неки Војислав Прерадовић који је живео у 18. веку у Никшићу изјашњавао као Србин или као Црногорац... Чак и да постоје два различита чланка о Црногорцима као народу и црногорцима као свим становницима Црне Горе, приоритет мора имати етнос, а сам чланак се звати Црногорци без икаквих наглашавања у загради. Вођени истом логиком, да ли онда раздвојити и чланке о Русима на оне пре стварања јединствене државе, оне совјетске, и сада ове „модерне”??? Заиста претерујете покаткад --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:52, 29. октобар 2016. (CEST)

gde si to procitao da crnogorci postoje kao narod otkad i srbi? da li se u dusanovom zakoniku pominje neki narod "crnogorci"? naravno da treba da postoje posebni clanci o crnogorcima kao posebnom juzboslovenskom narodu i crnogorcima kao podgrupi srba, i ne mogu se ta dva znacenja vise stavljati u isti "kos" tj. da postoji samo jedan clanak. nismo mi popisna komisija niti su u 18. veku postojali popisi o etničkim pripadnostima pa da se ovde utvrdjuje ko se kako izjasnjavao, bavimo se istorijskim cinjenicama a one kazu da pre 1945. posebnog naroda "crnogorci" nema, tako da ovaj "novi" narod ne moze da bastini istorijsko nasledje knezevine i kraljevine crne gore koje su bile srpske drzave. Lackope (разговор) 01:14, 30. октобар 2016. (CEST)

Основно правило Википедије је без оригиналног истраживања. И нема ту шта да се додаје, закључује, резимира. Ево сад видех да је направљен чланак Црногорци (Срби)??? А то треба да значи шта? Јел онда треба да има и чланак Црногорци (Бошњаци), или Црногорци (Кинези) јер се ето неки Бошњак или Кинез изјашњава као Црногорац.... Хоћемо правити и два чланка о Буњевцима, онај о Буњевцима као Буњевцима, и пак онај Буњевци (Хрвати) јер ето неко у Хрватској сматра да је ту реч о једном народу. Све те несугласице у вези са Црногорцима могу да стоје у главном чланку (да ли под одељком контроверзе или како већ није ни битно). Биће сасвим довољно да стоји да неки аутори сматрају Црногорце засебном јужнословенском групом, други пак подгрупом Срба, а постоје и они трећи који помињу некакву Црвену Хрватску. А што се националне припадности тиче она треба да се изводи из држављанства јер се оно поуздано зна, а не из ДНК анализа формираних на принципима слободоумних закључака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:16, 31. октобар 2016. (CET)

Примјећујем да је код чланка о Косову и Метохији морало све одвојено, до танчина. Умјесто да се прихвати мој предлог да се Космет опише какав је по међународном праву, уз београдска и приштинска виђења, дигла се вика како све мора одвојено. Боже помози да у једном чланку стоји да је нешто и аутономна покрајина и самопроглашена република, а сада би требало о појму Црногорац све смутити у једно?! Каква досљедност. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:44, 31. октобар 2016. (CET) с. р.

По обичају мешаш бабе и жабе. Кад већ немаш шта паметно за рећ некад и прескочи да кажеш било шта, тек реда ради --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:06, 31. октобар 2016. (CET)
Иста је ствар у питању. Институт спајања/раздвајања чланака. Али су сада различити политички критеријуми. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:20, 31. октобар 2016. (CET) с. р.
Да ли је иста ствар и Република Абхазија и Аутономна Покрајина Абхазија; Јел исто и република Крим и Аутономна Република Крим; јел исто и Турска Република Северни Кипар и Кипар????? И тако унедоглед. Ја не мислим да је исто. Космет и РК деле исту територију и историју, али не и политички систем. Шта представља наслов Црногорци (Срби) а да није оригинално истраживање? Ако се жели писати засебан чланак о Србима у Црној Гори онда чланак тако и треба да се именује, а не измишљати нове нације да би се доказало шта? И на крају ћемо имати ситуације где су појединци трпали све и свашта у којекакве фамозне категорије (попут Мусе Ћазима Ћатића који је несретник својевремено завршио у категорији Срби у Федерацији БиХ)..... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:46, 31. октобар 2016. (CET)

moram priznati da sam neprijatno iznenadjen komentarom nikole. posto me je optuzio da sprovodim originalno istrazivanje, onda mu preporucujem da poseti clanke makedonci (grci) i makedonci (bugari) i na njihovim stranicama za razgovor pokusa da "ubedi" njihove autore i ostale urednike koji su doprinosili tim clancima da su sproveli originalno istrazivanje i izmislili nove nacije. bas me zanima kakvo ce imati iskustvo.

u potpuosti se slazem sa komentarom zeljka, lepo je sto se setio kosova, jer ja tada nisam bio na vikipediji. znaci kosmet i tzv r. kosovo nisu isto a zato je pojam crnogorci pre 1945. i posle isto, treba da budu u istom clanku koji govori o posebnom juznoslovenskom narodu i govoriti da crnogorci kao narod postoje otkad i srbi, pa to je bez komentara. Lackope (разговор) 17:58, 1. новембар 2016. (CET)

Да појасним што је краће могуће. Ја Србе и Црногорце сматрам једним народом, једна душа и два тела. И апсолутно ми је небитно да ли су Црногорсци део српског народа или Срби део Црногорског народа, или смо сви Рашчани.... Оно што данас раде политичари у Црној Гори и силом раздвајају једне и друге ме не чуди, али ме чуди зашто то раде у Србији? И ни најмање ми се не свиђа што то сада покушава да се "доказује" и овде. А радимо то тиме што им негирамо све и терамо их од, себе на све могуће начине. Кад чујем оног Амфилохија како баљезга глупости и баца клетве... подсећа ме на вокабулар сарајевске елите кад говори о РС. Но добро, није ни место ни време. Македонија није добар пример јер је ту све кристално јасно. Овде ништа није јасно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:56, 1. новембар 2016. (CET)

Slažem se sa predlagačima za razdvajanjem. Ovo što si ti Nikola iznad napisao je pre svega tvoj politički stav. Očigledno je da određena (velika) grupa ljudi ima *nacionalnu svest* Crnogorsku. I da tu svoju svest, posebno definiše negativno u odnosu na srpsku/kao differentio specifico u odnosu na Srbe. Kimlika u svojim radovima (jedan od uvaženijih autora) govori da se od *etničke grupe* postaje nacijom samo *ako se iskaže dovoljno (političke) samosvesti da se grade nacionalne političke institucije (od parlamenta, akademije, univerziteta) itd.

Ako posmatraš istoriju CG od 2006-e, nalaziš sve ovo. Dakle, u suštini su danas Srbi i Crnogorci 2 različita naroda/dve nacije. Koliko je ta razlika postojana pokazaće istorija (npr. kad ode Đukanović ili se promeni vlast i dođe opozicija itd.). Ali je očigedno da postoji jedan trend u stvarnosti itd. Takođe ja bih bio ove oprezan sa kvalifikacijom *1945-e* kao presudne godine. Đilas je na tadašnjem popisu ipak izašao sa formulacijom o izjašnjavanju *Crnogoraca (kao naccionalnosti) kao deo srpskog naroda (parafraziram). Dakle, nije 1945-a ta mitska, odlučujuća godina. Ali jeste važna. Itd. U svakom slučaju treba da postoje 2 članka — ozbiljno referencirana (dakle ne nekakve paušalizacije, ima dosta literature vezano za ovo što domaće što strane. Dakle *da* za 2 članka ( Crnogorci (narod) i Crnogorci (Srbi)) --ANTI_PRO (разговор) 01:19, 2. новембар 2016. (CET)

gresis nikola, uopste ovim ne odbacujemo te ljude, niti ih teramo od sebe, nazalost, oni se sami odvajaju od nas i negiraju srpski identitet tj. smatraju sebe posebnim narodom. pre neku godinu na jednoj utakmici na cetinju se moglo cuti "srbe na vrbe" i "ubij, zakolji, da srbin ne postoji". iako smo mi srbi ponosni na nasu istoriju, mnogi obicni ljudi je slabo poznaju, tako je jedna moja poznanica "saznala" da su crnogorci deo srpskog naroda tek kada je pocela da studira istoriju. zbog ovakve danasnje situacije je neophodno da postoji poseban clanak o crnogorcima kao podgrupi srba. Lackope (разговор) 13:47, 2. новембар 2016. (CET)

Овде заиста постоји доста начетих тема на које морам реаговати:

  1. Када професор географије каже: „Црногорци као народ постојали су и постоје откад постоје и Срби”, (без обзира што сам ја лично убјеђен да се мислило нешто друго рећи) — то ми само даје додатни подстрек да што хитније помогнем у прављењу посебног чланка о црногорској нацији;
  2. Црногорска нација данас постоји и свиђало се то некима или не морамо је прихватити као реалност. Али свакако, ту чињеницу (постојања или теденције стварања - како рече један саговорник) морамо аргументовати;
  3. Неоспорна је чињеница да су данашњи национални Црногорци проистекли из српског етничког корјена. Онда када је та нација дефинитивно обликована користио се термин „национално опредјељење” — па ћемо према том „опредјељењу” моћи и разврстати држављање ЦГ;
  4. Предност да неки термин буде без заграда у односу на истоимене чланке се ваљда додјељује према чешћој употреби истог (узимајући широку литературу на српском језику);
  5. Црногорци нису етнос или етничка група. Тачно је да су се првобитно само становници Старе Црне Горе називали Црногорцима... или да неки извори зетску етно-лингвистичку подгрупу називају црногорском, али то је подгрупа српског етничког простора, као и херцеговачка на сјеверу ЦГ или бокељска у Боки;
  6. Да ли раздвојити чл. нпр. о Русима? Да наравно, ако за то постоји потреба. Уосталом, на руској вики имамо такве чланке: Русь (древни Руси), Русские (Руси-народ), Россияне (грађани Русије). Сличан примјер имамо и код неких других нација.
  7. Мислим да нема потребе за НОВИМ чл. Црногорци (Срби), јер имамо чл. Срби у Црној Гори у коме је све већ обухваћено. Једино што можемо да постојећем чланку промјенимо име, ако то већина жели;
  8. Мислим да личне политичке ставове (типа: о Милу, о раздајању и обједињавању нације, о тјерању из нације...) треба оставите ван ове дискусије ;
  9. Неки митрополити википедије би коначно могли почети поштовати и оне стварне митрополите. Уосталом, личне увреде се кажљавају и на википедији, а квалификација „митрополит баљезга глупости” није увреда само за појединца, већ ладно и сљедбеници припадајуће вјерске заједнице се могу сматрати извређаним;
  10. Питање за следеће сличне иницијативе: Да ли онда ускоро можемо очекивати и чланке Дубровчани (Срби), Босанци (Срби), Сремци (Срби)... и да ли треба овакве чланке писати на нивоу неких бивших држава, регија или етно-лингвистичких група? Радован 00:42, 5. новембар 2016. (CET)

rade, ja ne znam da li si shvatio o cemu je ovde rec, clanak crnogorci (srbi) treba da postoji jer postoji i poseban juznoslovenski narod pod tim imenom, jedino ako su sremci, bosanci, dubrovcani posebni juznoslovenski narodi pa da o tome pricamo...ovako takvo poredjenje nije na mestu. sto se tice clanka srbi u crnoj gori, on pre svega treba da se bavi srbima od 1945. na prostoru crne gore, odnosno sr crne gore i republike crne gore. Lackope (разговор) 14:09, 5. новембар 2016. (CET)


Лаки, ја нисам сигуран да си ти схватио оне разлике које сам горе наводио. Национални Црногорци НИСУ народ (етнос, етничка група...), већ „национално опредјељење” једне огромне групе грађања у Црној Гори. Од формирања територије под именом Црна Гора, па све негдје до Берлинског конгреса, на простору ове територије живе скоро искључиво припадници српског народа (наравно са одређеним регионалним посебностима). Од Конгреса до 1945. територија се најпре проширује па укида, а становништво ове територије постаје донекле вјерски шаролико, што би са данашње тачке гледишта могли назвати различитим националностима. Али не и тада, јер су и тада Црногорци све своје католике и муслимане сматрали такође Србима (види устав тадашње ЦГ). Ипак (због овог данашњег гледишта), ми овдје можемо дефинисати два појма Црногорци: Црногорци (Срби) и Црногорци (сви грађани ове територије или поријеклом са ње). Након 1945. ми имамо и трећи појам, Црногорци као национално опредјељење, а чија се дефиниција од тад до данас умногоме мјењала.

Сличне примјере у свијету је тешко наћи. Можда примјер Карела у Финској и Русији, мада они имају свој властити језик, доминантно православље (матични Финци су протестанти) и обичаје који умногоме одударају од матичних Финаца. Македонија јесте лош примјер, јер је ту ријеч о једној територији насељеној потпуно различитим народима, гдје матични народи своје сународнике на простору Македоније називају Македонци. Оно што се засигурно не слажем са тобом јесте покушај да имамо два чланка који се односи на Србе у Црној Гори — и то да се један односи само на оне након 1945. што је апсурд. Зато ти предлажем да чланак Срби у Црној Гори преименујеш у Црногорци (Срби) и допуниш припадајућим садржајем.

Успут, мислим да ће се твоја другарица (историчарка) одушевити чињеницом да су средњевјековни Дубровчани такође Срби. А шта тек рећи за поједине етно-лингвистичке групе Срба, које данас посматрамо као посебне етно-националне групе (Бошњани/Бошњаци, Бокељи, Горанци, Шопи...) Па ћемо вјероватно и ту морати мјењати наслове чланака... а засигурно, биће тога још. Радован 17:11, 7. новембар 2016. (CET)

rade, ja sam ti odgovorio na stavke 7. i 10. i nema potrebe za dodatnim objasnjavanjem sta su crnogorci i sta se zbivalo na prostoru crne gore jer sam dobro upoznat sa tom tematikom. uostalom, zbog toga sam predlozio da se jasno napravi razlika pojma crnogorac (sto je trebalo da se ucini mnogo pre) i sto se mene tice ja bih ga preimenovao u crnogorci (nacija), a to sto sam napisao "juznoslovenski narod" je zato sto tako pise u prvoj recenici ovog clanka koji ja nisam pisao a vidim da se niko ne buni. slazem se da treba da postoji jedan clanak - crnogorci (srbi). pominjanje makedonaca nije uopste los primer, jer i oni su kao i crnogorci priznati kao posebna nacija i najvecim delom populacija koja se tako deklarise nastanjena je u makedoniji, kao i crnogorci u crnoj gori, isto i srbi svoje sunarodnike sa prostora crne gore nazivaju crnogorcima a i oni sami sebe tako nazivaju. Lackope (разговор) 02:26, 1. децембар 2016. (CET)

Мислим да не вреди понављати да се држављанство, то јест боље, појам нација и народ доста разликују. У готово свим озбиљнијим истраживањима нема да су Црногорци некакав посебан народ или етнос у средњем веку. Има само спомињање Срба. НиколаБ, правиш логичку грешку - сви Црногорци могу да буду део српског народа, али нису сви Срби део црногорског - хијерархија ти је лоша. Ти сматрај како нас као два ока, три ока, како желиш, али класификација постоји у науци. Срби су доста шири скуп чије чиниоце можеш да класификујеш, ако је изражено (типа, држава у средњем веку, па је регионални назив остао и заживео), по територијама односно локалним називима које користе, на пример. Тако Србе можеш да поделиш, регонално, на Босанце, Херцеговце, Бокеље итд. Нпр, тако себе Срби из Херцеговине зову Херцеговци, али то не значи да су народ већ да користе тај локални назив, иако се национално идентификују са Србима. По твојој логици даље, везано за држављанство, онда нема Срба у Босни и Херцеговини. Или САД. Или Немачкој. Што је нетачно. Национална припадност (као термин који се користи по Европи, а не амерички који се односи на "држављанство") - зна се како се изводи, тиме се бави социологија и већ се споменуто горе. Зато треба да стоји једна страница са називом Црногорци (ту се слажемо), и да буде наведено да су део српског народа, а, по потреби, у контровезрама да стоји да се део сада издваја и покушава да направи некакав нов народ, шта год желели. То су чињенице, не знам о чему причамо даље. Коју год књигу са факултета да покупиш, а да се бави историјом, свуда су становнике Црне Горе означавали као Срби. А ако хоћеш још конкретније, становнике Дукље су називали Србима и познати византијски историчари попут Јована Скилице нпр. То што данас поједини покушавају вештачки да уведу црногорство одвојено од српства, а да то није утемељено никаквим доказима да су у стварно припадници другог народа и да су себе тако сматрали пре 1945, то је друга ствар (типа њихово национално опредељење пре 1945. године - имате безброј изјава познатих личности из тих делова, попис, писма која су Црногорска племена слала руским царевима и себе означавала, па и како су их други сматрали, мсм да не треба трошити речи на овоме, већ је општепозната ствар, ако не знаш, само мало прелети личности попут Марка Миљанова, Михаила Војиновића, Василија Петровића, Петра Првог Петровића (посебно његову замисао о "Славено-српском краљевству" што би било прво Начертаније) и друге). У сваком случају, језик и култура те територије до 1945. године су део српске културе и ту се ставља тачка. Његош је писао на српском језику и себе (као и Црну Гору тада) сматрао делом српске културе (имате у делу "Лажни цар Шћепан Мали" баш један део када се Црногорац обраћа једном странцу и каже "ми Срби смо најгоре прошли" (мало сам парафразирао, да ли је било најгоре прошли или носимо највећи терет - може се лако проверити и нерелевантно је, битан је први део)). Тачка. То не може да буде део нове "црногорске културе". Немац може да се осећа као Марсовац, Рус, али по свим параметрима (преко културе, историје...) он је Немац, а то што је он замислио да је такав, а да та његова идеја као опредељење није апсолутном већином прихваћена, то је његова ствар (имате становнике и ван Црне Горе, а да су пореклом одатле, па се не сматрају Црногорцима - ово чисто да, ако неко крене да наводи пописе, па да узму у обзир и ово). У Црној Гори се тек од 90тих почиње стварно говорити о "Црногорцима" као некаквом другом народу (да игноришемо Секулу Дрљевића који никакву подршку становништва није имао у Црној Гори и који је сматрао да су Црногорци Хрвати то јест, да је Црна Гора Црвена Хрватска) тако да није прошло неколико стотина година, па да су се издвојили као други народ, већ 20.

Ђилас и Дрљевић

Ђилас и Дрљевић тешко да могу ићи заједно у колаж.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:34, 19. децембар 2016. (CET)

И Ђилас и Дрљевић су били и Срби и национални Црногорци, а под Ђиласом су признати национални Црногорци.

А и зашто не иду заједно, ако имају заједничке идеје? Кликери (разговор) 04:47, 20. децембар 2016. (CET)

Предлажем да у шаблону буде Ђилас пошто су са њим признати Црногорци (као засебан народ о којем говори овај чланак). Кликери (разговор) 04:50, 20. децембар 2016. (CET)

Đilas i Drljević su različite osobe u svemu, a Drljević je istorijski negativna ličnost. -- Bojan  Razgovor  05:36, 20. децембар 2016. (CET)

Врати ме на страницу „Црногорци (народ)/Архива 1”.