Разговор с корисником:Maduixa/5

Признање

Додељујем ти своје признање за вредно деловање због сјајног ангажовања на Википедији! --Поки |разговор| 15:52, 22. март 2007. (CET)

Ок. Онда ћу покушати да направим чланак и о ортодонцији чим завршим са имплантологијом. Било би супер ако би ти мени онда пребацила по коју слику или документ везано за то:) Надам се да ти се допада идеја. У сваком случају ћемо направити нешто од тога:) поздрав --Miroslav.M 16:43, 22. март 2007. (CET)

Konkistador

Vidim da si pomenula grip, ali možda bi bilo bolje da pomeniš ošpice,norice...kako tome kažu naši ? Pegavica ? Kad ti izađu crvene tačke po telu. Mislim da ih je više stradalo toga. --Mile 21:04, 22. март 2007. (CET)

Dali je članak KOnkistador gotov ?

---

Pa hoču,samo sada radim na nekim slikama i da dopunim članak "Ernando de Soto", onda ču da ga predložim za dobar članak. Več sada je above the all,pa i njemačkog koji je za sada sa zvezdicom,ali kad završim morat če ukinut. :)))

Ovo gore sam te pitao jer sam imao plan da ubuduče napravim još hronološki pregled osvajanja Amerike.Da ne bih ti ubacila a ja slućajno več radio na njemu. To još dolazi.

--Mile 21:54, 22. март 2007. (CET)

---

Ček biče još pisanja. Mada ne mnogo,onda ču ti reči za čeking. Inače ja sam več imao na umu odvojen članak ...ala "Hronologija osvajanja Amerike" ili slično. Još ču da smislim nešto. To treba da bude, da imaju na oku,jer u članicima se samo gube ovi datumi. --Mile 22:18, 22. март 2007. (CET)

Sređivaanje

Hm.. čini mi se da pogrešno shvataš šablon sređivanje. Članak Kraljevina Aragon nije u tom stanju kao što su recimo Dunavska ulica, Artur Kravan i ostali. Ја сам преузео на себе да ту категорију држим што чистијом, а Краљевина Арагон не заслужује ту налепницу ;) --BokicaK ^{Got something to say?} 23:10, 22. март 2007. (CET)

Мелиља и Надор

Леп ти је чланак о Мелиљи па ако ти није проблем баци поглед и на оближњи град Надор, можда нешто додаш. Јако би ме занимало! :-)--Goldfinger 09:59, 23. март 2007. (CET)

Mobile ,Alabama...

možda bi bilo bolje da tamo piše "...Movila (danas Mobile,Alabama)..." Jer tada su je tako zvali a danas je zovu Mobile,ali ne više movila. Dve reči u dvoje doba.Još ču dopisati teksta. --Mile 14:45, 23. март 2007. (CET)

---

Ко каже да је Арманд само француско име? Имаш англосаксонаца Арманда колико хоћеш. Лик је Американац (без обзира на порекло родитеља), а на енглеском говорном подручју Armand се изговара управо како се и пише - као Арманд. Осим тога, тако каже и Прћић ("Арманд, НЕ Арман").

Поздрав.

--делија 15:25, 23. март 2007. (CET)

---

Мени опет није јасно зашто толико инсистираш на облику Арман када нема никакве основе да се тај облик ИСКЉУЧИВО користи. Наиме, у француском језику оправдано је користити облик Арман, али, понављам, на енглеском говорном подручју искључиво је Арманд. Ево ти и један линк са аудио рецензијом једног филма у којој спикер лепо каже Арманд (Асанте) [1]. Ако ти се не слуша цела рецензија, обрати пажњу на временску тачку 2 минута и 20-так секунди од почетка.

Поздрав.

И чувај жифце. Требаће ти.

--делија 16:14, 23. март 2007. (CET)

---

Ај' сврати мало на Трг. Чисто да се информишеш како су Башићевим одласком неки "експерти" напросто подивљали.

--делија 03:11, 24. март 2007. (CET)

---

Hvala na ispravkama na de Sotou. Pošto ja i ti ne možemo jo 7 dana da ga predložimo za dobar reko sam Saši Stefanoviću da ga da na glasanje. Završio sam članak pre. Mislim da nema smisla više dopune raditi jer je sve bitno, a i više od bitnog, unutra.--Mile 15:26, 24. март 2007. (CET)

Ground control to Major Maduixa

Senjorita, jutros kada sam video tvoju poruku imao sam osećaj da mi se javljaš iz dubokog svemira kao Bouvijev Major Tom iz istoimene pesme. Nekako sam se bio pobojao da smo se previše udaljili, tako da me je veoma obradovala ova tvoja poruka, koja je odagnala iz moje duše setne tonove koji su bili dosta slični onima koje širi i ova Dejvidova pesma. I još, nekako se potrefilo da se odmah ispod tvoje poruke nadovezao i post našeg prijatelja Милант, pa se na trenutak, mada sam odmah prepoznao ove tvoje žute, okruglaste, čovečuljke, opet prepadoh da to nisi ti, ali koju sekundu kasnije ugledah i tvoj potpis, pa sav srećan pomislih: Ipak je ona! Nije da mi nije prijao onaj sinoćnji razgovor koji sam sa njim vodio, ali ipak razgovor sa tobom ne može ništa da zameni. Elem, još ako se desi kojim čudom da se tamo na mojoj stranici potpiše još i Milanov nerazdvojni drugar Deki, pa mogu odmah da se kandidujem za “Mahatmu Gandija” srpske vikipedije, hahaha.

Ali, šalu na stranu, zaista mi je drago što i dalje misliš na mene, plus što me još asociraš i sa takvim veličinama kao što su Tesla, Ajnštajn ili Bouvi. Za ovo Bouvi ili Boui, iako je prvi oblik pravopisno nepravilan, i meni nekako, bar “na oko”, Bouvi više priliči srpskoj pisaniji ili pismenima, kako bi Vuk rekao. A mislim da ni kad se izgovara ovo v ne smeta toliko, jer slovo u ne dozvoljava donjoj usni i gornjim zubima da se sastave u slovo v. Prema tome, ima da pišemo ja i ti i dalje Bouvi, pa neka kaže šta ko hoće. Nisam još gledao film Prestiž, ali bih voleo da ga pogledam, pre svega zbog Tesle. Ipak, iako je uglavnom zbog Tesle, kada ga budem gledao sigurno ću pomisliti na nekoga drugoga. Ajde čik pogodi na koga?

Je li, jel ovo tvoj ovaj winki što namiguje? Hahaha, opasan mangup, nema šta. Ćao Maduiša--Зоран.Д. 09:42, 25. март 2007. (CEST)

Dekolonizacija Afrike

Stavio sam reference.

vojvoda

Afrika-odgovor

Етничка лојалност ове врсте била је слична национализму Ирске и Пољске у 19. веку али када штампа пише о српском национализму у Европи, она пише о племенској припадности народа Ибо у Африци.

Коришћење поређења са српским национализмом нисам имислио ја него енглески историчари. Мени је то као Србину било интересантно па сам преузео. Можда би ипак нашем читаоцу било јасније да се помене енглески национализам. У ствари није битно која је европска нација у питању већ само жели да се нагласи разлика између европског националзма и сличних тењнденција у Африци.

војвода

Izbacite ovu recenicu da ne bude da samo ja menjam clanak Vojvoda (разговор)

Izbrisao sam sporni deo. Mislim da time nije narusena struktura clanka.

Vojvoda (разговор)

NEOIMPRESIONIZAM POSTIMPRESIONIZAM

članci ne treba da se spoje već treba da se obriše članak koji je klica - postimpresionizam jer je obrađeni članak pod naslovom neoimpresionizam koji je preveden sa engleskog izgleda a nemci uvode sve pojmove dakle i NEO i POST pa prema njima treba u NEO uvesti i izraz post a u Istoriji umetnosti treba obrisati pojam koji je uveden kao nova klica u koju treba uneti postimpresioniste a to već postoji u pomenutom članku samo treba dodati pojam.

Nije mi hitno samo da nekog na to upozorim jer se bojim da bi napravio neku grešku ako bi sam ispravljao tuđe članke. Ja sam preveo članak sa nemačkog a zatim sam video da isti članak već postoji pod drugim imenom. NIJE MI HITNO ali hvala što ste se zainteresovali POZDRAVI--Vcesnak 10:53, 27. март 2007. (CEST)

za istu stvar se upotrebljavaju u različitim zemljama različiti termini u slovačkoj terminologiji neo a post se ne upotrebljava u nemačkoj viki se navode oba pojma ako se ne varam Vi znate nemački i tamo se navode i jedan i drugi pojam koji označavaju tu istu stvar kao naprimer su i nad - realizam tako i pojmovi post i neo su za istu stvar ne postoje u istim godinama dva paralelna pravca koja su tako označena i ako sam napravio grešku ja sam učio istoriju umetnosti i meni je to jasno u engleskoj viki nema pojma post a u nemačkoj ima njihov nemački izraz ali se pominju i pojmovi za taj pravac u svetu. Evo pogledajte naša dva članka i u jednom i u drugom kao glavni predstavnici navedeni su isti i u jednom i u drugom se pominje Sera koji je divizionista odnosno pointilista a to je pravac post- odn. neo- inpresionista koji je kao reakcija nastao u odnosu na inpresionizam i posle njega i kao i inpresionizam uvod je u savremenu umetnost.

DA VAS MALO UGNJAVIM ali hvala na interesovanju--Vcesnak 11:13, 27. март 2007. (CEST)

neko je nestručno napravio klicu i nestručno napravio veze za nju otuda se desilo da oba članka imaju veze--Vcesnak 11:20, 27. март 2007. (CEST)

evo pregledao sam i literaturu koju imam do sada nisam gledao jer ja to ZNAM i tako sam učio ali evo u ISTORIJI UMETNOST HW Janson se nalazi pojam POSTIMPRESIONIZMA a naravno nema NEO a u OPŠTOJ ISTORIJI UMETNOSTI, ĐIna Piskel se nalazi pojam NEO i naravno nema POST i moram li da napomenem da se radi o tim istim slikarima- naravno. Znači i ako u VIKI postoji ta dva članka oba bi trebala da pišu o istim umetnicima i da daju iste godine kada se ovaj pravac sa dva imena a nekad kao u nemačkoj i sa tri razvijao. u ČEŠKOM NAUČNOM REČNIKU se nalazi pojam postimpresionizma i naravno nema neoimpresionizam koji oni ne upotrebljavaju.

POZDRAVI--Vcesnak 11:42, 27. март 2007. (CEST)

Заврзлама нео- и пост-

Постимпресионизам је појам којим се у литератури на српском језику обухвата стваралаштво умјетника/сликара који стварају послије импресиониста, односно који нису били директно везани за имресионизам. Неоимпресионизам је појам који се односи на пунтиљизам, односно на Жоржа Сераа, Пола Сињака... Тих пар умјетника се у многим страним културама, нарочито на Западу квалифиују као неоимпресинисти, или нови импресионисти, зато што они уствари надограђују, стварају/почињу од базе теорије импресионизма директно. Сви који су студирали умјетност/историју умјетности на нашим просторима не препознају неоимпресионизам као посебан покрет, него као једну струју, која је код нас означена именом ”пунтиљизам”, или чак понекад дивизионизам. Остали умјетници типа Ван Гог, Сезан, итд., стварају свој посебан стил/теорију и имају врло мало, или никакве везе са основним идејама импресионизма. ---Славен Косановић- {разговор} 14:09, 27. март 2007. (CEST)

Дакле, у нашој литератури већином преовладава појам постимпресионизам, за све умјетнике чак и пунтиљисте, који су стварали изван покрета импресионизма, или који нису директно учествовали у њему. Према томе, чланак неоимпресионизам на нашој Википедији је вјероватно резултат буквалног преношења појма са неке од других Википедија, енглеске можда..., али није појам који се препознаје у нашој стручној литератури из умјетности. Поз. :) ---Славен Косановић- {разговор} 14:09, 27. март 2007. (CEST)

Ja sam našao jedan Zagrebački leksikon u kojem je pod NEO podrazumevan umetnički pravac koji počinje od Seraa što bi bilo u skladu sa Vašim mišljenjem da to nije isto. Međutim nema toga pojma u Istorijama umetnosti i Sera se i njegov divizionizam odnosno pointilizam što je isto tako isto svrstava u postimpresionizam. Što se tiče vašeg mišljenja da neoklasicizam nije isto kao i klasicizam tu ste u pravu ali to su eklektički istorizujući stilovi u koji spada i akademizam kao njihov vrhunac kada su se pravile antičkije zgrade od zgrada u Antici a sve se može svrstati u historicizam.

Evo u Zagrebčanskom leksikonu sam našao dva pojma i moguće je da se ta razlika u shvatanju ta dva pojma prihvati i po post- posle i neo- nešto što je novonatalo moglo bi se smatrati da ste u pravu ali ja zadržavam svoje mišljenje jer vreme jednog i drugog jeste jako kratko da bi se moglo govoriti o eklekticizmu, a i pointilizam odnosno divizionizam Seraa nije nikakovo ponavljanje ovoga stila pa se ne može reći da je to neo-ono isto u novije vreme ali enciklopedije nisu u skladu sa mišljenjima svih stručnjaka koji imaju različita mišljenja o tome koji je slikar kom pravcu pripadao kada su granice među pravcima mekane i kada slikari prolaze kroz nekoliko faza razvoja u svom stvaranju.Ja sam isto slikar. U Enciklopediji leksikografskog zavoda- Zagreb ima pravac neoimpresionizma koji počinje opet od Seraa a drugi pojam POST nema. Tu se navode i pripadnici ovee umetnosti ali samo sledbenici Seraa. U Enciklopediji Britanika koju izdaje POLITIKA postoji samo pojam postimpresionizma ali se tu navode svi umetnici znači i Sezan Gogen Tuluz Lotrek i to je ono po čemu bi opet ja bio u pravu. Nadam se da vas ovo odmara i zabavlja jer drugačije ovo ne bi imalo smisla i jako bi me ražalostilo ako Vas ova diskusija umara. --Vcesnak 14:24, 27. март 2007. (CEST)

Malo sam odmarao od wiki... :) Sjeti se one iz nekog od naših razgovora, „ne treba zapuštati privatni život“... :) Što se tiče puntiljizma, odnosno poentilizma na srpskom, potpuno si u pravu, totalno sam se pošpančio... :))) Poz. ---Славен Косановић- {разговор} 14:31, 27. март 2007. (CEST)

Vidi sta sam izveo tamo u skorisanjim izmjenama... :) Ostavio sam i kratka objasnjenja... :) Pa to sto smo slabo stali za knjizevnoscu je zbog toga sto se slabo ko bavio temom... ---Славен Косановић- {разговор} 14:45, 27. март 2007. (CEST)

Pa obratićemo pažnju na nove korisnike koji pišu o književnosti, ali treba takođe paziti da se ne radi o kršenju nečijeg autorskog prava... Sad moram da pišem neki izvještaj za jedno poslovno sastančenje, tako da se povlačim sa Wiki do večeras... :) ---Славен Косановић- {разговор} 15:05, 27. март 2007. (CEST)

обрисане статистике

Статистике о Алонсу и Монтоји сам обрисала јер су јаааааааако застареле,требало би после сваке трке да их сређујемо, а и Монтоја не вози више па нема смисла.... поздрав

slaaadja

---

Само да знаш да су неки злоупотребили привилегију да буду уврштени на мејлинг листу па су мало оплели по теби и твојим доприносима Википедији. Сматрам да имаш право на ову (полу)информацију јер се ради о класичном атаку на нечије достојанство и о покушају да се неко дискредитује изношењем лажи и необјективних процена. Ако те интересују детаљи, можеш ми послати мејл на адресу del59@blwireless.net.

Поздрав.

Делија.

П.С. Ускоро ћу отворити нови налог. У питању су само мањи технички проблеми.

Henri VIII

Ja sam sredio preimenovanje, a Filip ce da sredi kategoriju:Zene Henrija VIII, za koju mi se na trenutak ucinilo da i ja pripadam tamo ;) --BokicaK ^{Got something to say?} 23:07, 27. март 2007. (CEST)

Ma ne, nisi stavila onu dvotacku, pa umalo nisam pao sa stolice kad sam video da sam zena Henrija 8. --BokicaK ^{Got something to say?} 23:13, 27. март 2007. (CEST)

Учтивост

Јагода, замолио бих те да у будућој комуникацији не правиш овакве коментаре. То непотребно загрева ситуацију, и наравно да ће након оваквог уследити аналоган одговор од њега а ово није место да се људи међусобно пљују. Молим те, следећи пут дубоко удахни и изброј до 10, па поразмисли да ли је заиста нужно да се препуцавате. Пробајте да се заобилазите, што се мене тиче можете и да се свађате преко мејла, али ово што се тренутно дешава није у википедијанском духу. Хвала ти --¡¿Кале?! 00:27, 29. март 2007. (CEST)

Интерна листа Викимедије генерално не служи за питања која се тичу Википедије и требала би да буде место за дискутовање питања која се тичу нашег локалног огранка Викимедија Фондације. Међутим, дуго времена ово је била једина листа на којој је могао да се координира рад Википедије па су већина активних корисника некадашњице укључена на ову листу укључујући и Делију и Тешовића, и то се не сматра посебном привилегијом. Није било опањкавања јер је јасно назначено да на тој листи неће бити дискусије о таквим питањима, већ да она морају да се решавају на Википедији, транспарентна за све умешане. Ја сам међутим покушао да помирим зараћене тамо, са нимало успеха истина, те је та тема сада поприлично угашена. --¡¿Кале?! 00:54, 29. март 2007. (CEST)

post- neo

Evo recimo da ste u pravu i kako ste se Vi jedina zainteresovali za moj problem i pomogli mi želim da Vas obavestim da sam napisao kratki članak o neoimpresionizmu i malo sredio odnosno dodao par reči o poentilismu. Ja sam slušao istoriju umetnosti kod poznatog arhitekte i istoričara umetnosti na katedri kod Đurđa Boškovića i mi smo impresionizam delili na ranu srednju i kasnu fazu i pod njim podrazumevali sve ove pravce pa kako se tu pominju i ovi pojmovi. Smatram da smo razjasnili donekle i zahvaljujem Vam se na pomoći Pozdravi --Vcesnak 02:32, 29. март 2007. (CEST)

da nije bilo jasno, nadam se da je sada jasno i hvala na interesu i ispravkama--Vcesnak 09:48, 29. март 2007. (CEST)

!

Надам се да ниси мислила озбиљно. ПА ТО ЈЕ УПРАВО ОНО ШТО "НЕКИ" ЖЕЛЕ!

Делија.

И да се надовежем на овога делију изнад мене:

Машо, жао ми је што нисам више мислио на тебе и што сам својом непажњом твоје стрпљење и твоје живце довео опет до стања пренапрезања. Можда је боље било да си ми препустила да ову заврзламу коју сам сам започео доведем сам и до краја, али потпуно те разумем и ништа ти не замерам, јер сматрам да си потпуно била у праву што си то учинила. Мислим да момак није баш тако невешт како је сам себе у вези “Хаус ов комонс” хтео да представи. Убеђен сам да је схватио колико велику грешку је учинио, само је хтео да изврда и извади се на незнање, чиме је само још већу штету сам себи нанео. Верујем да ће из овога искуства он извући бар неке поуке, јер није ни ова наша википедија баш неко забачено сокаче, па и без мејлинг листа, лако се примети шта ко и како ко ради. Осим тога, осврни се мало око себе, па ћеш лако приметити колико много пријатеља си за ово кратко време на википедији стекла, не знам да ли је икоме до сада тако нешто пошло за руком, мада сам и ја овде присутан тек три четири месеца дуже од тебе. А сигурно је да тако нешто не може да падне са неба нити се дешава случајно, него то треба ипак пре свега да се заслужи. Е сад што нико не може, како наш народ каже, целоме свету да угоди, ниси ти за то крива и не треба зато ни око тога да се много секираш. Ја мислим да је најбоље да човек, не само на википедији, него и у своме животу настоји да што више обрадује своје пријатеље, а како ће непријатељи на то да реагују то је већ њихов проблем. А, шта кажеш, јесам ли овиме надмашио све своје пређашње бисере.

Желим ти да својим радом и својим присуством на српској вики још дуго наставиш да радујеш своје многобројне вики пријатеље, којих ће са временом сигуран сам бити још много више. A пошто се са мном никад не зна, ко зна можда и ја опет ниоднекудa (каква оригинална реч, хахаха) изненада банем, па зато да се овај пут не поздрављамо надуго и нашироко. Ћао Мадуиша.--Зоран.Д. 15:03, 29. март 2007. (CEST)

Хвала Машо што тако мислиш, мада не знам дал је баш заслужено. Ћао још једном!

Опасна напаст тај википедитис. Ко зна можда и има лека, али за сваки случај: Пишемо се ускоро!--Зоран.Д. 15:20, 29. март 2007. (CEST)

ferer

eto, to je prednost, zajedničkog rada, nađe se neko i ko zna katalonski;) naravno da se slažem da se imenuje na njegovom maternjem jeziku. i ubacio sam vezu ka tekstu na osnovu kog sam pisao članak. pozz!! --Mladifilozof 21:31, 29. март 2007. (CEST)

drugar mi drži taj sajt, pa sam prvo, kad sam počinjao da pišem na vikipediji, prebaciovao tekstove odatle koji su relativno enciklopedijski (biografije, događaji, itd.). naravno, uz njegovu dozvolu i blagoslov, a sajt je ionako bez autorskih prava, i nemoj da misliš da se bavim mračnim radnjama;) --Mladifilozof 15:25, 30. март 2007. (CEST)

Gvozdena kruna

U pitanju je gvozdena kruna langobardskih kraljeva koju je neposredno pre carskog krunisanja preuzeo Karlo Veliki. Tako je kruna postala deo regalija careva Svetog Rimskog carstva. Cini mi se da je i jedna od titula od Karla Velikog pa nadalje bila i kralj Italije. Kasnije se titula koristila za dezigniranje prestolonaslednika. Plus, Rozer de Flor, vodja Katalonskih najamnika bio je inace Nemac poreklom (Roger de Blum). Inace katalonske najamnike je koristio i Stefan Decanski (provereno) i to u bici protiv Bugara kod Velbuzda 1330. godine. U Srbiju su verovatno stigli preko aragonske Sicilije. --ClaudiusGothicus 23:44, 29. март 2007. (CEST)

Nista linkovi, samo knjige

Nista linkovi, samo knjige. Nema bas mnogo profesionalnih istoricara koji piskaraju po netu. Svi ostali koji vole istoriju a poneki se i dobro snalaze cesto imaju drugaciju perspektivu pisanja. Pogledaj npr nas clanak o Kaliguli, ni glave ni repa, ako tako mogu reci. O Katalancima u srpskoj sluzbi moze se naci u Istoriji srpskog naroda 1, SKZ (vise izdanja). Da ne bude zabune, ne radi se o Rozerovim ljudima. Oni su stigli nesto ranije i pravo Androniku II. Sto se njih tice, pokusali su da opljackaju i Hilandar, ali je Milutin na vreme poslao dovoljno sredstava da se manastir pripremi i odoli opsadi. Manastir je branio iguman Danilo koji ce kasnije postati arhiepiskop srpski Danilo II, kao i biograf (Zivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih). Rozerovi ljudi su se na kraju skrasili u Atini gde su preoteli lokalnim Latinima tamasnje vojvodstvo. Ali to uostalom i znas. PS strani najamnici nisu bili nista neobicno u srednjevekovnoj Srbiji: Milutin je drzao Turke, Tatare i Kumane, Decanski Katalonce, a Dusan Nemce ciji je vodja Palman Braht bio uticajna osoba na njegovom dvoru. --ClaudiusGothicus 11:41, 30. март 2007. (CEST)

SKZ

Kolokvijalno to se zove Istorija srpskog naroda SKZ tj Srpske Knjizevne Zadruge posto naslov bas i nije orginalan. Dakle, Istorija srpskog naroda 1, Srpska knjizevna zadruga, Beograd 1981.(mada sada ima vise izdanja). Mozes ispred naslova da stavis Grupa autora ako hoces, a i ne moras. Kod nas se ti tvoji Almogaverosi nazivaju prosto Katalanci (arhaicno) i o njihovim pohodima po Vizantiji ima dosta u G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd (vise izdanja). Rozeova druzina se zvala tacno Velika katalanska kompanija (nista neobicno, razni najamnici su voleli bombasticne nazive). Sicilijanski Katalanci su duboko u 15. vek bili poznati kao pirati i izmedju ostalih zarobili su radi otkupnine i viz drzavnika i istoricara Sfrancesa negde oko Krfa. Pozdravi --ClaudiusGothicus 12:13, 30. март 2007. (CEST)

Климент или Клемент

Добро вече или Добро јутро. Данас сам налетео на на неке чланке о папама, па пошто је наш списак папа јако црвен написао сам два Климент 5 и 7. Иако сам наишао на 14 папа са именом Клемент наш списак вероватно по Прчићу има Клименте, па сам и ја тако написао. После видим у Вашем чланку о Каталини од Арагона име папе Клемент и црвено а чланак постоји. Шта је ту тачно. У чланку о Клементима нашао сам и имена Хенрика 7 и Катарине Арагонске, која су кад сам их написао поплавила. После Ваше исправке на Хенрија 7 и Каталину од Арагона опет су оба имена плава. Како то? Поздрав--Drazetad 01:48, 1. април 2007. (CEST)

Немојте да списак ревидирају свештена лица (њима свака част), али они су направили збрку. Помешали су два списка папа и светаца. Папа постаје светац (не сваки) после смрти па би на крају чланка требало ставити реченицу да је после смрти предложен и проглашен за свеца. У неким чланицима о папама пише како у сарађивали са светим тим и тим. Кад су сарађивали један је био папа, а не светац а други његова сарадник. Ни сви свеци нису папе, па би требало раздвојити та два списка. Доста о томе. Мислим да је у чланку о Каталини од Арагона у кутијици 6 жена постоји грешка јер пише Хенрика 13. нисам исправљао јер нисам у материји, а да сад тражим по енциклопедијама, лакше ми је да кажем Вама, којој је то у малом прсту.--Drazetad 13:06, 1. април 2007. (CEST)

Сада сам нашао да је папа Климент 8 објави преправљено латинско издање Библије (тзв. Клементина) Да ли је то код нас Килментина? (мало шале). Што се тиче персирања, оно није због година, него због поштовања Вашег посла који веома добро радите. иначе ја ћу за пар месеци постати деда и најстарији сам на нашој википедији.Поздрав--Drazetad 13:25, 1. април 2007. (CEST)

Википедија:Историјске споменице

Dobitnik si srednjovekovne istorijske spomenice za serijal članak o istoriji Španije u srednjem veku. Keep walking... :) --BokicaK ^{Got something to say?} 19:20, 1. април 2007. (CEST)

Јуриш лаке коњице

Меди, помажем Горану да преведе чланак па ми мали проблем представљају лична запажања Кардигана о самом току битке. Превео сам овај део најбоље што сам умео али сам оставио изворни текст на енглеском језику, па бих те замолио, ако ти није тешко, да као професионални преводилац провериш превод и исправиш грешке или преобликујеш реченице. Ево линка ка страници Корисник:Обрадовић Горан/Јуриш Лаке коњице. Поздрав, --Краљевић Марко 12:26, 2. април 2007. (CEST)

Уколико се слажете можемо прећи на ти. Лакше је за комуникацију. Gunners се у овом случају односи на руске артиљерце. Riflemen јесу стрелци, а пошто се ради о личном виђењу догађаја мислим да је боље преводити буквално тако да би стрелци био адекватнији превод него пешадија. Међутим, није могуће цео текст превести буквално, а да он има смисла и да буде довољно разумљив (чак и Кардиганово излагање на енглеском делује прилично конфузно, вероватно под утицајем емоција) па сам те зато замолио да помогнеш. Поздрав, --Краљевић Марко 14:14, 2. април 2007. (CEST)

Под буквалним преводом сам мислио на покушај да се његов исказ преведе што приближније ономе што пише на енглеском ма колико то конфузно звучало на српском језику. Када преводим неки чланак, уколико се не ради о нечијем личном исказу, не презам од тога да употребим други прецизнији израз или изменим редослед речи у реченици како би нашем читаоцу превод био јаснији (по мени енглески је исувише штур језик). Што се израза стрелац тиче, у војној терминологији, а нарочито руској често се користио израз "стрељачки пук" или на ен. "rifle regiment". --Краљевић Марко 18:31, 2. април 2007. (CEST)

Нека буду "стрелци". А што се "артиљераца" тиче, пао ми је напамет још један израз, а то је "тобџија". Можда је овај израз више у духу српског језика. Поздрав, --Краљевић Марко 21:05, 2. април 2007. (CEST)

Ух, енглески. Видео сам Горанову примедбу у вези са тим да је енглеска коњица напредовала уз брдо тј. "As we ascended the hill". Примедба је на месту. Међутим, када сам преводио цео текст, у трећем пасусу сам наишао на следеће "Upon our returning up the hill which we had descended in the attack" па сам на основу овога закључио да су они нападали низ брдо јер су у повратку морали да се попну уз брдо низ које су се спустили. Да бацим пасуљ? --Краљевић Марко 21:32, 2. април 2007. (CEST)

Хвала на помоћи. --Краљевић Марко 23:17, 2. април 2007. (CEST)

Алмогаверси

Чланак о Алмогаверсима је одличан. Хтео сам да помогнем, па сам тражећи слику, у једној од мојих кућних енциклопедија нашао ово. "Алмогавери или Алмогавари или Алмугавери (арапски almughāwir: војник који се бори у непријатењској земљи), нерегуларне пешачке чете у Арагонији у 12 веку" итд. (можда је ово бољи термин за превод арапске речи). Извините што се мешам хтео сам помоћи. Слику нисам нашао--Drazetad 16:13, 2. април 2007. (CEST)

Ово сам нашао у Опћој енциклопедији Југословенског лексикографског завода 1 том А-Бзу Загреб 1977. Ово није новохрватски мислим да је у то време још било поуздан податак, данас би већ размислио. Моја сугестија је била везана за арапску реч и њен превод, а не за наслов. Иначе у овим осталим енциклопедијама нисам нашао Алмогаверсе ни као евидентиран појам, па ни у неким старим лексиконима страних речи (Вујаклија и сл)--Drazetad 16:45, 2. април 2007. (CEST)

Rozer de Blum

Pozdravi i izvinjenja na kasnjenju. Bicu zauzet ovih dana, pa necu moci toliko da odrzavam i paralelni Wiki zivot. Elem, u pitanju su vizantijske titule megas dukas i cezar. U pitanjhu su titule u smislu dostojanstva u viz hijerarhiji koje su oznacavale npr polozaj unutar vladajuce porodice ili klana (npr. ako je neko bio despot bio je ili carski brat ili sin ili zet sa tim da je npr broj plocica na kruni oznacavao sta je despot bio sa carem u srodstvu). U 14. i 15. veku postoji sistem tkz carskih apanaza tj delova viz teritorije koje car deli na upravu svojim sinovima pre svega npr solun sa okolinom ili teritorije na Peloponezu (viz Moreja). Medjutim, stranci poput de Bluma, uz to vodje najamnika, tesko da su mogle da ocekuju bilo sta sem pompezne titule, malo novca i lepe reci (i na kraju jel'te kamena o glavu). U teskim trenutcima Vizantinci su bili darezljivi u pogledu titula i to je to. zato su i imali ogroman broj titula, vladala je prava inflacija. Tako je titula cezara jos od 4. veka oznacavala prestolonaslednika, ali je od 7. veka lagano degradirana. Ponekad su titule na licu mesta osmisljavane za neku narocitu personu npr. Lav VI je krajem 9. veka smislio titulu vasileopatora tj carevog oca za svog uticajnog tasta. itd. Plus, nemoj prevoditi velikog duku kao velikog vojvodu. viz duksi nisu bas vojvode u zapadnoevropskom smislu krupnog feudalca. Ako u srp prevodu Ostrogorskog nadjes pomen vojvode (npr Velizara) u pitanju je samo arhaicna sdrpska rec za vojskovodju. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 20:06, 2. април 2007. (CEST)

Slika

E da, Almogaveri su odlicni. Dodao bih i ja svasta iz viz literature, al' nemam kada. Nego, dodaj lepo sta je na onoj prvoj slici, tipa ime slikara, vreme nastanka i sl. Ima li neki narociti razlog za njen nastanak itd. zasto ti ti kazem. pa npr. uz clanak o Ptolemeju I Soteru koji je ziveo u 4. veku pre Hr. stoji minijatura iz jednog 15. vekovnog izdanja Josifovih Jevrejskih starina. Ovamo statua u faraonskom stilu, ovamo minijatura iz 15. veka. Uz ilustraciju mora ici i poneki komentar. Ako smem da kazem, pogledaj neki od mojih clancica tj ilustracije tipa slika, mapa itd. Pozdrav...--ClaudiusGothicus 20:20, 2. април 2007. (CEST)

Mega duka

Ja bih stavio samo mega duka. Mogu jos pogledati, pre petka svakako, sta veli The Oxford Dictionary of Byzantium pa ti reci...--ClaudiusGothicus 20:24, 2. април 2007. (CEST)

Megas Dukas

Megas Dukas je nominativ, ali posto mi kazemo Fidija umesto Fidijas onda bi valjda trebalo da bude i mega duka. Zvuci sasavo, ali pomaze... --ClaudiusGothicus 22:42, 2. април 2007. (CEST)

Klik-klik

Klikni na sliku, uvecaj je i ispod obicno pise sta je. Kod ove "tvoje" stoji ime slikara, naziv i vreme nastanka. Mozda, ako je slikar neki najnaj dodaj klicu i o njemu. Ja bi rek'o da je slika bas romanticarska. a ti? --ClaudiusGothicus 02:10, 3. април 2007. (CEST)

Звучи, звучи

Звучи толико да сам Грегорија претворио у правила облик Нићифор Григора. Превео сам цео чланак са енглеског. Молио бих те само да промениш наслов (без преусмеравања) и то је то. Паћимер је Пахимер. И још нешто, иако су средњевековни аутори у питању НИСУ хроничари. Хроничар је нпр доктор опште праксе тј најчешће пише или допуњује општу историју од постања света до његовог доба трудећи се да уноси кратке белешке хронолошким редом а у складу са хришћанским поимањем света и историје (која ће се завршити Апокалипсом и Другим доласком Христа).. Нема поделе на важно и неважно тј што више о боље. Јесу ли 1204. крсташи заузели Цариград, а 1205. се рибарски брод у близини Константинопоља преврнуо хроничару је у принципу свеједно. Историчар се пак фокусира на један историјски период и саставља га са често уметничким претензијама (одатле код Византинаца цитати из Старог завета, али и Херодота, Тукидида итд. да се демонстрира ученост). Виз историчари често користе мртви старогрчки језик атичког дијалекта пошто су окренути пробраној публици својих истомишљеника итд. Историје су писане и у полемичном тону (нпр наш Грегорије) и неретко уз личне опсервације о догађајима и личностима, као и о сопственој улози у догађајима (нпр Кантакузин који је хтео да се опере што је довео Османлије у Јевропу). Подела на историју и хронику по строгим критеријумима је модерна, Византијци су правили разлику али нису ипак толико теоретисали као ми данас тако да је нпр Псел у 11. веку своју по свему историју назвао Хроника. И још, још нешто. Ову разлику често не уочавају ни Википедијанци и на другим Википедијама и зато опрез са превођењем. Зато ти кажем, узми књигу Радивоја Радића, он тамо лепо подвлачи да су историја и хроника ко нпр проза и поезија. --ClaudiusGothicus 17:56, 3. април 2007. (CEST)

Биће, биће...

Биће и то ускоро, вјеруј ми на реч... --ClaudiusGothicus 18:56, 3. април 2007. (CEST)

Brisanje

Obrisano. Ubuduće, ne moraš meni lično da se obraćaš za brisanje, već ili na administratorsku tablu, ili stavljajući šablon {{За брисање}}. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 20:23, 3. април 2007. (CEST)

Не знам нешто наручито да цртам али могу да сликам!--Fica Blok38 (разговор) 09:47, 4. април 2007. (CEST)

---

Ево да се јавим. Ш'а има?

--делија 10:15, 4. април 2007. (CEST)

Ne želim da verujem

Senjorita, ne želim da verujem da je istina ono što si napisala tamo na Delijinoj stranici. Ne znam tačno o čemu se radi, ali ako je reč o glasanju za one tvoje ratnike, ono je ponovo pokrenuto, pa je taj razlog ad akta. Možda te je još i poneko drugi iznervirao zbog nečega, nisam baš u toku, pa i ne znam. Ali ništa se ne sekiraj, ovaj trenutak nespokojstva i malodušnosti samo je jedan trenutak i brzo će proći, u to sam siguran. Pa zar ti koja si "izašla na kraj i sa žestokim Almogaversima", da sada digneš ruke od svega. Hahaha, pričaj ti to nekome drugome ali ja u tako nešto ne mogu i neću da poverujem. I seti se šta sam ti ranije napisao o tvojim prijateljima koje si ovde stekla, i o tome da moraš da se potrudiš da ih i dalje kao i do sada raduješ, a sve ostalo onda je potpuno nevažno. Vidim da se spremaš na odmor za uskršnje praznike pa ti želim srećan predstojeći uskrs i da se lepo provedeš...itd. Ajd ćao, do sledećeg pisanja! --Зоран.Д. 16:26, 4. април 2007. (CEST)

---

Ама није реч о кратким фитиљима, Машо. Једноставно журило ти се на пут, а сви знамо како смо нестрпљиви када се тренутак одмора примакне. Значи, хтела си да позавршаваш ствари овде, позатвараш фиоке,... и то је то. Па ко још у таквим тренутцима може још да се бакће и са којекаквим препотопским правилима. Тако сам бар ја овај последњи неспоразум разумео, па надам се да ће и остали схватити овако твоје мотиве и да ти неће ништа замерити. Ајд буди ми спокојна и искористи тај одмор који си поштено заслужила, па док се вратиш овај неспоразум ће бити већ одавно заборављен, као да се није ни десио. А што се мене тиче, ако видиш у посластичарници неког типа умазаног кремпитом око уста, са прстима који добују по столу као по тастатури и главом и вратом искривљеним у десно од буљења у монитор, буди сигурна да сам то ја. Хахаха, шалим се наравно, ево долазе баш лепи дани и крајње је време да се мало одрекнем "Бон Ђорна" и слаткиша, па мало уз Саву, да окрепим тело и разбистрим главу. Ћао.--Зоран.Д. 17:55, 4. април 2007. (CEST)

Гласање

Јагода, гласања се отварају на подстраницама стране Википедија:Гласање, нпр. Википедија/Гласање/Промена правила о избору сјајних чланака и обавештење о отвореном гласању се поставља на Трг. Гласању би требала да претходи седмодневна расправа, али мислим да то овде није неопходне. Замолио бих те да гласање преместиш на адекватно место, хвала, и срећан пут у БГ :) --¡¿Кале?! 19:34, 4. април 2007. (CEST)

Катендпејстни на нову подстраницу, на оној страни за разговор остави обавештење да је гласање премештено ту и ту, и остави обавештење на Тргу. Ништа страшно, сви ми брљамо, али ништа није непоправљиво :) --¡¿Кале?! 19:42, 4. април 2007. (CEST)

Иначе, оно правило да нико ко је доприносио чланку протеклих 7 дана не може исти да номинује постоји из следећег разлога. Ако ти, рецимо, направиш чланак и радиш на њему неколико дана, тих седам дана након тога оставља времена неком ко је заинтересован за дату област да се појави и евентуално нешто промени у чланку, да се на страни за разговор договорите о некој бољој формулацији и тако. Ово се ради из једноставног разлога, јер је верзија чланка стављена на гласање тада производ консензуса свих заинтересованих, што је корисно јер је онда чланак `шаренији` а и тиме се избегавају дуге расправе током гласања или на самом гласању. Такође, немој много да се љутиш на Бранета, он ради неке од најнезахвалнијих послова на нашој Википедији које једноставно морају да се раде, па људима често испадне као да их он нешто провоцира правилима, али то није случај, веруј ми. `Ајд ако будеш имала интернет у БГ, провери Википедија:Уживо па ако видиш да има састанак (а ово углавном зависи од обавеза већине нас) обавезно сврати да се упознамо `лајв` :) --¡¿Кале?! 19:58, 4. април 2007. (CEST)

Јагода, извини, ово је грешка Википедија/Гласање/Промена правила о избору сјајних чланака. Треба да стоји Википедија:Гласање/Промена правила о избору сјајних чланака --¡¿Кале?! 20:26, 4. април 2007. (CEST)

Овај изнад линк што се плави, ту је :) --¡¿Кале?! 20:41, 4. април 2007. (CEST)

Хехе, јесте, све због двотачке. Елем, она слика је послата одавно, а корисник периодично активан. Уколико не обезбеди податке о извору и лиценци, нама је немогуће да сазнамо одакле је слика ни који је њен правни статус те ће у ближој или даљој будућности бити обрисана. Не видим тачно да ли је раније био обавештен о проблему са сликом, тако да ништа сигурно не могу да ти кажем, али ја не бих превише рачунао на ту слику :( --¡¿Кале?! 21:02, 4. април 2007. (CEST)

Круна

Мислим да је ово иста круна из Ломбардије. [2]--Бановић (разговор) 21:08, 4. април 2007. (CEST)

Не треба ништа скидати, та слика је већ на остави. [3] Поз. --Бановић (разговор) 21:32, 4. април 2007. (CEST)

, Као што видиш, нико ништа није аплоадово на нашу вики. Слика је на остави. И слике на остави морају имати некакву наљепницу на себи, то је то што те збуњује.--Бановић (разговор) 22:35, 4. април 2007. (CEST)

Ма Јагода, слика је на Остави, кад кликнеш линк, погледај заглавље, лепо пише Wiki Commons :) --¡¿Кале?! 22:36, 4. април 2007. (CEST)

Šablon radovi u toku

Hvala Vam na savetu ja nisam znao kako se taj šablon postavlja i video sam ga na slovačkoj Vikipediji gde ga je postavio jedan obrađivač. Ja nisam tako "na kraj srca" kako Vi to kažete i nisam jako uvredljiv. Ovi matematičari misle da sve znaju. Zamolio sam brata da mi pomogne oko prevoda i on je matematičar i kaže mi da on to ništa ne razume pa se čudim ovim viki- matematičarima koji vole da se u sve mešaju i sve razumeju- moj brat je barem iskren. Velika Vam hvala na pomoći i savetu, ja znam da kada prevodim sa hrvatskog padnem pod uticaj tog jezika i upotrebim neke pojmove koji nisu srpski i bilo bi dobro da neko ko voli da ispravlja tuđe članke i pravopisno i stilski ih unapredi to čini i nadam se da ima i takovih korisnika. Zahvaljujem Vam se još jedan put i srdačno Vas pozdravljam--Vcesnak 21:37, 4. април 2007. (CEST)

Glasanje

Da za mene je u redu. Nekako mi se čini da treba članak malo da se kiseli kad ga napišeš. A ono što sam rekao odnosi se na 7 dana posle tog kišeljenja: kada ga predložiš pa glasaš a posle toga možeš malo i da ga promeniš. Sve najbolje. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 11:24, 5. април 2007. (CEST)