Pecanac

Поздрав, Pecanac. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Pecanac. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --филип ██ 00:38, 24. јануар 2010. (CET)

Поздрав. Да ли си завршио текст о Тодору Швакићу, ако јеси да допишем.--Drazetad (разговор) 19:24, 10. јун 2010. (CEST)

Приједор

Буразеру, већину садржаја из чланка Приједор сам пребацио под Општина Приједор, па чисто да знаш ако будеш шта додавао и преправљао...--Бановић (разговор) 21:38, 11. јун 2010. (CEST)

Не знам хоћеш ли уопште прочитати ово и је ли овде мјесто да пишем, али не знам гдје друго да ти се обратим. Имам спреман чланак Култура за у 'Општина Приједор' али га не знам убацити, можеш ли отворити одјељак?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pecanac (разговор • доприноси)

Постави овде испод линије ако хоћеш, па ће да се пребаци. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:28, 20. септембар 2010. (CEST)

Култура

Позоришни живот у Приједору може се пратити уназад до 80-их година 19. вијека када је у овом граду основано Српско-православно црквено пјевачко друштво Вила, у склопу којег је одмах оформљена и драмска секција. Прва забиљежена представа је била 'Љубавно писмо' Косте Трифковића изведена у оквиру Светосавске прославе 1890. године. Први глумци били су ентузијасти-дилетанти који су на свој начин допринијели развоју културног живота града. У јесен 1945. године оформљена је драмска секција унутар новооснованог РКУД Младен Стојановић. Неколико година касније, тачније 23. новембра 1953. године основано је Аматерско позориште Приједор, а прва изведена представа била је 'Подвала' Милована Глишића.

У Приједору се налазе три музеја: Музеј Козаре у центру града основан је 1952. године. Посједује три сталне изложбе те тематске представке, велики број умјетничких радова приједорских умјетника те лапидаријум са експонатима из Старог и Средњег вијека. Музеј Отаџбинског рата налази се у кругу касарне Жарко Згоњанин на Уријама и у њему се налазе ескпонати везани за ратни пут приједорских бригада. Музеј геноцида на Мраковици налази се у склопу Националног парка Козара. Посједује сталну изложбу експоната из Другог свјетског рата, везану за геноцид над српским народом од стране њемачких окупатора и хрватских фашиста.

Значајне установе за културни живот Приједора су и Галерија 96 те биоскоп Козара и вишенамјенска Љетна башта Приједор. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pecanac (разговор • доприноси)

Потписивање

На Википедији је устаљен обичај да се при остављању коментара на страницама за разговор увек дода потпис на крају поруке. Ово се ради дописивањем --~~~~ на крају коментара, а исти ефекат се постиже постављањем курсора за куцање на крај написаног коментара и притиском на предзадње дугме на горњем панелу (дугмићи са ознакама за масна слова, курзив, унутрашњу везу итд. тик изнад прозора за писање поруке, тј. кликом на дугме ). Ово не важи и за чланке, на којима не треба остављати потписе. За више информација погледајте Википедија:Потпис. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:55, 25. септембар 2010. (CEST)

Доктор Младен

Текст који си унео сам обрисао јер нема никакве реалне тезе и тврдње. То је чаршијска прича. Младен Стојановић никада није могао бити претња Титу. Мени који одлично познајем југословенски комунистички покрет (што треба разликовати од партизанског покрета) је ова стврдња искрено смешна! Наиме Јосип Броз Тито је био генерални секретар КПЈ устоличен уз благослов Коминтерне, док је Младен Стојановић био само обичан члан КПЈ. Он је као народни лекар био веома популаран на Козари и у Поткозарју у предратним годинама, и његово свртавање међу комунисте, а касније партизане је само имало користи за КПЈ и НОП, а никако штету. Он никада није имао никакву званичну партијску функцију у КПЈ. У Партизнском покрету он је био активан и био је организатор устанка на Козари, касније се о њему прочуло по читавој Босанској крајини, па је унапређен у начелника Оперативног штаба НОП и ДВЈ за Босанку крајину. На тој функцији је и погинуо.

Ти кажеш он је могао бити конкурент Брозу, само незнам на који начин!? Он није био члан ни Покрајинског комитета КПЈ за БиХ нити члан Централног комитета КПЈ. Нити је познавао људе који су то били. И како је могао преузети КПЈ? Он је био само популарни лекар и партизански командант. Који је касније проглашен за народног хероја и после рата је величан. Највише штете од његове популарности имали су ченици јер је одбио да им се придружи. А уосталом Козара је до краја рата остала партизанска. Позната ти је сигурно и песма - Ми смо браћа с Козарице, гдј не рађа мајка издајице.

Иначе сличан текст сам избрисао и из текста о Жикици Јовановићу Шпанцу за кога је тврђено да је убијен као Титов конкурент. А то такође није тачно јер ни он, као ни др Младен није имао неку већу партијску функцију да би имао већег утицајана масе и чланство КПЈ.

Ако већ говоримо о Титовим конкурентима то би могли бити, у ратним и поратним годинама:

• Јосип Копинич, агент Коминтерне који је био на тајном задатку у Загребу. Он је имао добре везе у Коминтерни и био је упознат с великим бројем чланова руководства КПЈ
• Андрија Хебранг, вођа Хрватске партије који је по неким тврдњама имао велике симпартије Стаљина
• Милован Ђилас, који је био веома популаран међу чланством КПЈ
• Сретен Жујовић, који је био дугогодишњи члан КПЈ и члан најужег руководства

Људи који сам ти набројао су они који су имали реалну моћ да му буду конкуренти, што незначи да су то и били. Хебранг и Жујовић су страдали током Информбироа, а Ђилас касније. Мада ниада није ни имао на уму да буде Титу конкурент. Наводим ове примеере да бих ти показао разлику иумеђу њих и др Младена. Јер они су били политичари, а др Младен популарни човек из народа, а не политичар.

Надам се да си схватио о чему ти причам! --Pinki (разговор) 21:57, 29. јануар 2012. (CET)

Знаш шта ја на овакав начин нећу да разговарам! Ја сам теби лепо одговорио на питање и изнеп чињенице, а ти мени одговараш користећи непримерене речи - непознати дошљаци, безумници, задатак да се прави пометња и др. То није стил мог разговора! Да ли хоћеш да кажеш да сам и ја безумник!? Младен је био партизан, а и комуниста. Био му је то и брат Сретен, познати вајар! Теби је вероватно криво што Младен није био четник и што на Козари није било четника, па зато уносиш неистине у чланак! Али самном се тако неразговара, ако хоћеш можемо причати аргументима, а не овако. Поздрав--Pinki (разговор) 22:17, 1. фебруар 2012. (CET)

Проблем са ауторским правима за датотеку 6. sanska.jpg

Недостаје лиценца

Здраво, Pecanac. Хвала ти што си послао датотеку 6. sanska.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 21:10, 8. октобар 2012. (CEST)