Ракоцифалфа
Ракоцифалфа (мађ. Rákóczifalva) је град у Мађарској. Ракоцифалфа је град у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.
| Ракоцифалфа мађ. Rákóczifalva | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Велика северна равница |
| Жупанија | Јас-Нађкун-Солнок |
| Срез | Солнок |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 5.256[1] |
| — густина | 146,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 03′ 13″ С; 20° 08′ 04″ И / 47.0535° С; 20.1344° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 35,94 km2 |
  Ракоцифалфа Ракоцифалфа на карти Мађарске | |
| Поштански број | 5085 |
| Позивни број | (+36) 56 |
| Веб-сајт | |
| http://www.rákóczifalva.hu/ | |
Географија уреди
Локација уреди
Ракоцифалва се налази на левој обали Тисе јужно од Солнока, даље од реке. Његови суседи су Солнок на северу, Кенђел на истоку и Ракоциујфалу на југу.
Покрива површину од 3.594 km2 (1.388 sq mi) и има популацију од 5.307 људи (2015).[2]
Историја уреди
Археолошка истраживања пре изградње резервоара код места Тисароф, открила су да је подручје уз Тису, заштићено од поплава, било насељено још од праисторије. Најраније откривено насеље датира из неолита, а археолози су на брдима дуж обале пронашли складишне јаме, остатке рудника глине, фрагменте кућног прибора, коштаног и каменог оруђа и реликвије из духовног живота.
Брда су била насељена током раног и средњег бакарног доба, а у тадашњим гробовима пронађени су лонци, зделе и кригле.
У доба раних миграција, у 4. и 5. веку, регион су насељавали Сармати, у великим селима, чији су остаци ископани. Већина сарматских гробова је опљачкана, али су и даље пронађени остаци бронзаних наруквица, накита, римског новца и одеће украшене ћилибарским перлама. Откривена је и мрежа од најмање 20 подземних пећи, повезаних системом тунела.[3]
Године 1964. село је добило хидрофор од 5 m³, тада су почели да граде водоводну мрежу. Културни центар је проширен 1966. године. Године 1968. село је имало парк од 25.000 m².
Основна школа Ракоци је проширена са новим крилом 1968. године, нова једноспратница имала је четири учионице и две политехничке сале.
Мештани села су 1986. године подигли достојно спомен обележје испред општинске куће. Биста је постављена у спомен Ференца Ракоција II, по коме је и место добило име, коју сваке године полагањем венаца обележавају сеоске институције, невладине и пословне организације.
Статус града место је добило 1. јула 2009.
Становништво уреди
Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% осталих националности (углавном Рома).[4]
Током пописа из 2011. године, 87,3% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Роми, а 0,3% као Немци (12,6% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 33%, реформисани 5,2%, лутерани 0,3%, неденоминациони 32,4% (28,3% се није изјаснило).[5]
Референце уреди
- ^ [1]. Hungarian Central Statistical Office. 2017. szeptember 27. (Приступљено: 25. јануар 2023.)
- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ [2]
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Rákóczifalva Helységnévtár
