Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне
Рамон-Беренгер IV [1], познат и под именом Рамон Беренгер IV Светац (кат. Ramon-Berenguer, [1]; 1113, Родез - 6. август 1162, Борго Сан Далмацо) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1131—1162) из династије Барселоне.
Рамон Беренгер IV | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1113. |
Место рођења | Родез, Грофовија Родез |
Датум смрти | 6. август 1162.48/49 год.) ( |
Место смрти | Борго Сан Далмацо, Свето римско царство |
Породица | |
Супружник | Петронила од Арагона |
Потомство | Дулсе од Арагона, Алфонсо II од Арагона, Ramon Berenguer III, Count of Provence, Sancho, Count of Provence, Peter of Barcelona, Berenguer of Barcelona |
Родитељи | Рамон Беренгер III Douce I, Countess of Provence |
Династија | Барселоне |
Гроф Барселоне | |
Период | 1131−1162 |
Претходник | Рамон Беренгер III |
Наследник | Алфонсо II од Арагона |
Краљ Арагона | |
Период | 1150−1162 |
Претходник | Петронила од Арагона |
Наследник | Петронила од Арагона |
Био је син претходног грофа Барселоне Рамона Беренгера III Великог.
Постао је краљ Арагона женидбом са краљицом ове земље и тако сјединио две источне земље хришћанске Шпаније [2].
Арагон је био континентална, а Каталонија приморска област. Арагон у ужем смислу представљао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније, а Каталонија — један од најнапреднијих. Ти су се делови знатно међусобно разликовали по свом социјалном склопу. Приморска Каталонија је представљала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. Арагон је био типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону и Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја.
Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [3].
Умро је 6. августа 1162. године у Боргу Сан Далмацу. На престолу Барселоне га је наследио син Алфонсо I од Барселоне, а на престолу Арагона супруга Петронила.
Породично стабло
уреди16. Berenguer Ramon I, Count of Barcelona | ||||||||||||||||
8. Ramon Berenguer I, Count of Barcelona | ||||||||||||||||
17. Sancha Sánchez of Castile | ||||||||||||||||
4. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona | ||||||||||||||||
18. Bernard I, Count of La Marche | ||||||||||||||||
9. Almodis de La Marche | ||||||||||||||||
19. Amélie de Rasés | ||||||||||||||||
2. Рамон Беренгер III | ||||||||||||||||
20. Танкред од Отвила | ||||||||||||||||
10. Роберт Гвискар | ||||||||||||||||
21. Fressenda | ||||||||||||||||
5. Maud of Apulia | ||||||||||||||||
22. Guaimar IV, Prince of Salerno | ||||||||||||||||
11. Sikelgaita of Salerno | ||||||||||||||||
23. Gemma of Capua | ||||||||||||||||
1. Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне | ||||||||||||||||
24. Richard II, Viscount of Millau and Gévaudan | ||||||||||||||||
12. Berenguer II, Viscount of Rodés | ||||||||||||||||
25. Rixinde de Narbonne | ||||||||||||||||
6. Gilbert I, Count of Gévaudan | ||||||||||||||||
26. Girbert II, Viscount of Carlat | ||||||||||||||||
13. Adela, Viscountess of Carlat | ||||||||||||||||
27. Nobilia, Viscountess of Lodève | ||||||||||||||||
3. Douce I, Countess of Provence | ||||||||||||||||
28. Вилијам II од Провансе | ||||||||||||||||
14. Geoffrey I, Count of Provence | ||||||||||||||||
29. Gerberge of Burgundy | ||||||||||||||||
7. Gerberga, Countess of Provence | ||||||||||||||||
30. William II, Viscount of Marseille | ||||||||||||||||
15. Stephanie-Douce de Marseille | ||||||||||||||||
31. Stephanie | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 225.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 225-226.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 311.
Литература
уреди- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.