Раша Милошевић
Аранђео Раша Милошевић (Алексинац, 16. јул 1851 – Београд, 15. јануар 1937) био је српски политичар и писац, један од оснивача Народне радикалне странке и члан њеног Главног одбора, министар у владама Краљевине Србије.
| Аранђео Раша Милошевић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Раша Милошевић, слика из 1882. године | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 16. јул 1851. | ||||||||
| Место рођења | Алексинац, Кнежевина Србија | ||||||||
| Датум смрти | 15. јануар 1937. (85 год.) | ||||||||
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Супружник | Драга Љочић | ||||||||
| Породица | унука: Олга Хумо унук: Ђуро Нинчић | ||||||||
| Политичка каријера | |||||||||
| Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||
| |||||||||
Биографија уреди
Детињство и школовање уреди
Раша Милошевић рођен је 16. јула 1851. године у Алексинцу од оца Илије и мајке Румене. На крштењу добија име Аранђео, али будући да су га касније сви звали Раша, напослетку је своје крштено име заменио именом Раша. Школовање је започео у родном Алексинцу, да би по пресељењу свог оца у Београд уписао гимназију у тадашњој престоници Кнежевине Србије као државни стипендиста. Након завршених шест разреда гимназије, уписао је Технички факултет Велике школе. Студирање наставља у Петрограду где је 1875. године дипломирао хемијску технологију на Технолошком институту као технолог првог реда.[1][2]
Политичка каријера уреди
Вратио се у Београд 1875. године у време избијања Босанско-херцеговачког устанка и током српско-турских ратова (1876 – 1878) служио је као машиниста у државним парним млиновима. Августа 1878. писао је Министарству просвете и црквених дела тражећи наставнички ангажман у школи у Пироту чије је оснивање било у припреми.[1] Прво радно место у просвети добио је 1878. године као суплент[а] и заступник директора тек основане Трговачко-занатлијске школе у Пироту, а од октобра 1879. године наставио је да обавља исту функцију у новоформираној Пиротској гимназији.[3] Паралелно са радом у просвети, Раша Милошевић ватрено се ангажовао као идеолог и утемељивач Радикалне странке у пиротском округу. Током боравка у Пироту, уз Стевана Сремца постао је један од виђенијих гостију у чувеном Мустафа-агином конаку, дому Аранђела Станојевића-Трнског.[4] У намери да се посвети политици као својој највећој страсти, дао је оставку у Гимназији, а Пироћанци су га 1880. године изабрали као народног посланика за варош Пирот. У време избијања Тимочке буне 1883. године ухапшен је под оптужбом да је био учесник и подстрекивач народне побуне. Преки суд у Зајечару осудио га је на смртну казну заједно са Пером Тодоровићем и одбеглим Николом Пашићем, али је помиловањем краља Милана та казна преиначена у десетогодишњу робију. Издржао је две године затворске казне и пуштен на слободу 1. јануара 1886. Исте године постављен је за секретара у Министарству финансија. Након отпуштања из државне службе, Пироћанци су га 1892. поново изабрали као народног посланика за цео пиротски округ.[1][3]
Током 1893. и 1894. вршио је дужност Министра народне привреде у Првој и Другој влади Лазара Докића, а исти ресор задржао је и у кабинету Саве Грујића. Честе смене влада и политичка превирања прекидали су његову каријеру у државној служби. Обављао је и функцију директора Српског бродарског друштва, а 1904. године на предлог председника владе Саве Грујића постављен је за управника Државних монопола. На овој позицији остао је без прекида шеснаест година и пензионисан је после Првог светског рата, по повратку у Србију новембра 1919.[1]
Научни рад и издаваштво уреди
Бавио се научним радом и превођењем, па је тако још као студент превео са руског Сунце, земља, месец и звезде, популарно предавање из астрономије. Када се вратио из Петрограда, превео је Зиберову Нову економску теорију Карла Маркса. Написао је Хемијску технологију за реалне гимназије и Хемију за основну школу. Превео је са руског Јансонову Статистику. За потребе царинских чиновника написао је Познавање робе. Треба поменути и списатељски рад из области политичке и мемоарске литературе; као члан Главног одбора Радикалне странке 1882. године штампао је најпре у партијском гласилу Самоуправа, а потом издао и као посебну књигу Организацију среза с освртом на питања локалне самоуправе и изборног права. Након пензионисања издао је своје књиге Тимочка буна и Државни удар озго – Први април 1893.[1][3]
Породични живот уреди
Раша Милошевић био је ожењен лекарком Драгом Љочић, првом женом из Србије која је завршила студије медицине у Цириху 1879. године. Из брака са Драгом, Раша је имао петоро деце, једног сина и четири ћерке. Њихова најстарија ћерка Спомена била је удата за Момчила Нинчића, српског политичара и министра у владама између два светска рата.[5] Још једна њихова ћерка, Зора, била је супруга Божидара Влајића, истакнутог члана Демократске странке и министра владе Краљевине Југославије у избеглиштву.[6]
Напомене уреди
- ^ Под суплентом се подразумева наставнички помоћник или приправник у средњој школи.
Референце уреди
- ^ а б в г д „Јуче је преминуо Раша Милошевић”. Политика: 9. 16. јануар 1937.
- ^ Николић, Илија (1981). Пирот и срез нишавски : 1801-1918 : грађа. Књ. 1, 1801-1883. стр. 336, 337.
- ^ а б в Лазаревић, Давор (20. март 2020). „Личности - Знаменити професори пиротске Гимназије: Раша Милошевић - Професор и први директор пиротске Гимназије”. plusonline.rs. Приступљено 9. јануар 2023.
- ^ Панајотовић, Томислав (1982). Пирот кроз векове : историјски догађаји, записи, предања, сећања, људске судбине. стр. 50.
- ^ Ставрић, Љубиша (2013). „Олга Хумо - Све је то било наивно и дирљиво”. Република. 542-543; 544-545.
- ^ „Јуче је на Новом гробљу уз велико учешће старих Београђана сахрањен Раша Милошевић”. Политика: 16. 17. јануар 1937.
Додатна литература уреди
- Борислава Лилић, Историја Пирота и околине. Део 2, Пирот у саставу српске државе 1878-1918. године, Пирот 1994.
- Радован М. Влајковић, Скупштински избори у пиротском округу : 1878-1914, Пирот 1988.
