Отворите главни мени

Рајна Драгићевић

Рајна Драгићевић је српски лексиколог и лексикограф, доктор филолошких наука и универзитетска професорка.[1] Бави се још и творбом речи, као и методиком српског језика. Рођена је 1968. године, а 1991. за­вр­ши­ла Групу за српски је­зик и оп­шту лин­гви­сти­ку на Фи­ло­ло­шком факулте­ту у Београ­ду.

Рајна Драгићевић
RDragicevic.png
Рајна Драгићевић
Датум рођења1968
Пољелингвистика
ШколаУниверзитет у Београду
НаградеПавле Ивић
Стојан Новаковић
Доситејева повеља

БиографијаУреди

Магистрирала је 1993, а док­то­ри­ра­ла 1999. године. Тема магистарског рада гласи Лексичка антонимија на материјалу Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића, а наслов доктората гласи Творбена и семантичка анализа придева са значењем људских особина у савременом српском језику.[2]

Од 1994. Рајна Драгићевић ради на Филолошком факултету Универзитета у Београду, и то на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима. У почетку је била запослена као асистенткиња-приправница, затим као асистенткиња, па доценткиња од 2000. до 2008. године. Од 2008. до 2013. године ради у звању ванредне професорке, а од 2013. има звање редовне професорке. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију и Практичну лексикографију.[3]

Научни радУреди

Рајна Драгићевић је аутор пет монографија, коаутор четири речника, уредник десет колективних монографија или зборника радова, аутор неколико уџбеника из граматике српског језика за основну школу и аутор више од 250 научних и стручних радова и приказа.

БиблиографијаУреди

МонографијеУреди

  • Придеви са значењем људских особина (творбена и семантичка анализа), Институт за српски језик, Библиотека јужнословенског филолога, нова серија, књ. 18, Београд, 2001. YU ISSN 0350-185x
  • Лексикологија српског језика, Београд, 2007, 2010 (друго иѕдање): Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16957-0.
  • Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд, 2010: Друштво за српски језик и књижевност Србије. ISBN 978-86-84885-38-0. COBISS.SR-ID 172137484
  • Лексикологија и граматика у школи. Методички огледи, Београд, 2012: Учитељски факултет Универзитета у Београду. ISBN 978-86-7849-159-7. COBISS.SR-ID 188494860
  • Српска лексика у прошлости и данас, Нови Сад: Матица српска. 2018. ISBN 978-86-7946-219-0. COBISS.SR-ID 320615431

РечнициУреди

  • П. Пипер, Р. Драгићевић, М. Стефановић: Асоцијативни речник српскога језика, Београд, 2005, I део — Увод, стр. 7—109; II део — речник (од стимулуса ка реакцији), стр. 109—525: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист СЦГ.
  • Р. Драгићевић, П. Пипер, М. Стефановић: Обратни асоцијативни речник српскога језика, (II део, од реакције ка стимулусу), Београд, 2011: Службени гласник, Београдска књига.
  • Семантичко-деривациони речник, свеска 2: човек — унутрашњи органи и ткива, психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство, редакторке: Д. Гортан-Премк, В. Васић и Р. Драгићевић, Нови Сад, 2006: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
  • (са групом аутора) Речник српскога језика, (секција: претовар — пропагирати), Нови Сад, 2007: Матица српска.

Приређена делаУреди

  • Творба речи и њени ресурси у словенским језицима, зборник радова са четрнаесте међународне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, главни уредник: Рајна Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, Чигоја штампа. 2012. ISBN 978-86-6153-116-3.
  • Савремена српска лексикографија у теорији и пракси, колективна монографија, уредник: Рајна Драгићевић, Београд, 2014: Филолошки факултет Универзитета у Београду. ISBN 978-86-6153-235-1.
  • Работы по языкознанию кафедры сербского языка Филологического факультета Белградского университета, составители проф. д.ф.н. Велько Брборич, проф. д.ф.н. Райна Драгичевич, перевод с сербского Ирина Гучкова, Библиотека: Язык и литература, Серия: Труды о языке и литературе, книга 3, главный редактор: проф. д.ф.н. А. Вранеш, Белград, 2015: Филологический факультет. ISBN 978-86-6153-328-0.
  • Речи под лупом, зборник радова о лексици српског језика, приредила Рајна Драгићевић, Београд, 2016: Танеси. ISBN 978-86-80430-24-9.
  • Путевима речи. Зборник у част Даринки Гортан Премк, уредник Рајна Драгићевић, Београд, 2017: Филолошки факултет Универзитета у Београду. Катедра за српски језик са јужнословенским језицима. ISBN 978-86-6153-464-5.
  • Српска славистика, колективна монографија, том I, радови српске делегације на XVI међународном конгресу слависта, уредници Рајна Драгићевић и Вељко Брборић, Београд: Савез славистичких друштава Србије. 2018. ISBN 978-86-917949-3-4.
  • Српска лексикографија од Вука до данас. Сербская лексикография от Вука до современности, каталог изложбе; каталог выстваки, уредници Милосав Тешић, Рајна Драгићевић, Ненад Ивановић, Београд, 2018: САНУ, Галерија науке и технике — Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-7025-778-8. (САНУ)
  • Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, зборник радова с истоименог Округлог стола одржаног на Филолошком факултету Универзитета у Београду 11. XII 2017, уредници Александар Милановић и Рајна Драгићевић, Београд, 2018: Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-917949-9-6.
  • Стазама славистике, зборник радова објављених у Политици у оквиру циклуса У сусрет конгресу слависта, уредник Рајна Драгићевић, Београд, 2018: Савез славистичких друштава Србије. ISBN 978-86-917949-8-9.
  • България и Сърбия през погледа на сръбски студенти. Бугарска и Србија очима српских студената, редактори Рајна Драгићевић, Ивана Давитков, Јулиан Китипов, Београд, 2018: Чигоја штампа и Амбасада Републике Бугарске. ISBN 978-86-531-0461-0.

Чланство у научним организацијамаУреди

  • Председник Савеза славистичких друштава Србије;
  • Управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду;
  • Руководилац пројекта израде вишетомног речника савременог српског језика Матице српске;
  • Руководилац пројекта израде терминолошких речника Матице српске;
  • Научни секретар Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта;
  • Члан Одељења за књижевност и језик Матице српске;
  • Члан Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта;
  • Члан Одбора за доделу награде „Милка и Павле Ивић”;
  • Члан Одбора Вукове задужбине за награде у науци;
  • Члан Комисије за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан Комисије за корпус Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима Одбора за стандардизацију српског језика;
  • Члан пројекта Српски језик и његови ресурси: опис, теорије и примена Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Чланство у уређивачким одборима часописаУреди

  • Члан Уређивачког одбора следећих српских лингвистичких часописа: Јужнословенски филолог, Наш језик, Српски језик, Књижевност и језик, Славистика, Анали Филолошког факултета, Језик данас и Прилози настави српског језика и књижевности из Бања Луке.
  • Члан Уређивачког одбора зборника Славянская историческая лексикология и лексикография Института лингвистических исследований РАН, Отдел исторической лексикологии и лексикографии.
  • Члан Уређивачког одбора часописа Лексикографiчний бюлетень Iнститута украïнськоï мови, Нацiональна академiя наук Украïни.
  • Члан Уређивачког одбора часописа Прилози на Одделението за лингвистика и литературна наука при Македонска академија на науките и уметностите (МАНУ).
  • Главни уредник Јужнословенског филолога.

Организација славистичких активностиУреди

Организација конференцијаУреди

  • [Као председник Савеза славистичких друштава Србије, заједно са проф. др Бошком Сувајџићем (председником МКС-а)] руководилац организације Шеснаестог међународног Конгреса слависта, Београд, 2018. године.
  • [Заједно са проф. др Б. Ћорићем] непосредни организатор Четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2012. године.
  • Члан Организационог одбора Међународног научног симпозијума Словенска терминологија данас, у организацији Комисије за терминологију словенских језика Међународног комитета слависта, САНУ, Института за српски језик САНУ, АНУРС и Матице српске, Београд, 2016.
  • [Заједно са проф. др А. Милановићем] организатор Округлог стола Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, 11. децембар 2017, Филолошки факултет, Београд.
  • [Као управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима, заједно са Амбасадом Републике Бугарске] организатор студентског наградног конкурса о бугарско-српским језичким, књижевним и културним везама; награда за најбоље радове додељена је 28. марта 2018. године на Филолошком факултету у Београду.
  • Организатор циклуса предавања Српски језик и култура у светлу проучавања вербалних асоцијација, Коларчева задужбина, мај 2016. године (предавачи: академик Предраг Пипер, проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Марија Стефановић, проф. др Рајна Драгићевић).

Организација изложбе речникаУреди

  • [Заједно са др. Н. Ивановићем] коаутор изложбе Српска лексикографија од Вука до данас, пратеће манифестације 16. међународног конгреса слависта, Галерија науке и технике САНУ (15. август 2018 — 7. септембар 2018); Образовно културни центар Вук Караџић, Тршић (16. септембар 2018 — 1. новембра 2018).

Учешћа на конференцијамаУреди

Учешћа на конференцијама и у пројектима комисијâ Међународног комитета славистаУреди

Учествовала на научним конференцијама Комисије за творбу речи међународног комитета слависта у Москви (2009), Кијеву (2010), Познању (2011), Витенбергу (2014), Минску (2013), Марибору (2015), Грацу (2016), Сарајеву (2017), Београду (2012; 2018).

  • Москва 2009: Словообразовательные иновации с точки зрения исследования деривационных гнезд сербского языка, Новые явления в славянском словообразовании, система и функционирование (доклады XI Международной научной конференции Комисии по славянскому словообразованию при Международном комитете славистов), под ред. Е. В. Петрухиной, Москва, 2010: Издательство Московского универзитета, стр. 148—163. УДК 811.16 ББК 81.2—2. ISBN 978-5-211-05703-6..
  • Кијев 2010: Слова с положительной и отрицательной коннотацией в сербском языке с точки зрения национальной культуры, Відόбраження історії та культури нарόду в слόвόтвόренні (доповіді XII Mіжнародної конференції Комисії словянського словотворення при Міжнародному комітеті славістів), упорядкування та наукове редагування Н. Ф. Клименко и Є. А. Карпіловської, Київ, 2010: Видавничий дім Дмитра Бураго, стр. 75—85. ISBN 978-966-489-059-2. УДК 811.16 373.611 (06)
  • Познањ 2011: Просте речи и њихови деривати у тексту у српском језику, Słowotwórstwo słowiańskie: system i tekst, Prace Komisji Słowotwórczej przy Międzynarodowym Komitecie Slawistów, Seria 13, pod red. Jerzego Sierociuka, Poznań, 2012: PTPN, 133—141. ISBN 978-83-7654-195-2.
  • Београд 2012: Семантичка анализа десупстантивних предлога у српском језику, Творба речи и њени ресурси у словенским језицима, Зборник радова са четрнаесте међународне научне конференције Комисије за творбу речи при Међународном комитету слависта, главни уредник Рајна Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, Чигоја штампа, 2012: 73—89. ISBN 978-86-6153-116-3.
  • Минск 2013: Глаголи са два префикса у српском језику с освртом на стање у другим словенским језицима, (рад за Петнаести конгрес слависта у Минску), Зборник Матице српске за славистику 83, 2013, 257—269. ISSN 0352-5007
  • Марибор 2015: Недеминутивные значения деминутивов, Menjšalnice v slovanskih jezikih: oblika in vloga, uredila Irena Stramljič Breznik, Zora 113, Maribor, Bielsko-Biala, Budapest, Kansas, Praha, 2015: Filozofska fakulteta, Univerza v Mariboru, 88—102. ISBN 978-961-6930-34-5.
  • Грац 2016: Рајна Драгићевић и Милош Утвић: „Препозитивне компоненте у српском и руском језику на материјалу интернет-сајтова”, Wortbildung und Internet, Branko Tošović, Arno Wonisch (Hg.), Graz, 2016: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, Kommission für Wortbildung beim Internationalen Slawistenkomitee, 91—107. ISBN 978-3-9504084-6-1.
  • Сарајево 2017: Неки аспекти универбизације у српском језику, Univerbacija/univerbizacija u slavenskim jezicima, zbornik radova, Osamnaesta međunarodna naučna konferencija Komisije za tvorbu riječi Međunarodnog komiteta slavista, Sarajevo, 4—7. aprila 2017, urednica Amela Šehović, Sarajevo, 2018: Slavistički komitet, 104—118. ISBN 978-9958-648-20-5.

Учествовала на конференцији Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног комитета слависта, Београд, 2010:

  • О начинским прилозима субјекатске квалификације, Граматика и лексика у словенским језицима (зборник радова са међународног симпозијума), Нови Сад — Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ, 2011, 379—393. УДК: 811.163. 41'367.624 811.163.41'37. ISBN 978-86-82873-32-7.

Учествовала на конференцији Комисије за етнолингвистику Међународног комитета слависта у Бечу, 2015. године (рад је у штампи).

Учествовала на конференцији Комисије за медијалингвистику Међународног комитета слависта у Варни, 2015. године.

  • Что мы узнаем о словообразовательном ядре и периферии из языка СМИ (на материале префиксоида мини- в некоторых славянских языках), Медиалингвистика N04 (19), 2017, 104—110. УДК 81.13; ББК 81.2; ГРНТИ 16.21.45; КОД ВАК 10.02.03

Учествовала на конференцији Комисије за терминологију Међународног комитета слависта у Београду, 2016. године.

  • Детерминологизација као процес богаћења општег лексичког фонда, Словенска терминологија данас, уредници П. Пипер и В. Јовановић, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ, 2017, 417—425. ISBN 978-86-7025-741-2.

Учествовала у пројектима Комисије за лексикологију и лексикографију Међународног комитета слависта. Резултати су објављени у две колективне монографије чланова ове Комисије, 2013. и 2018. године.

  • О славянской ассоциативной лексикографии (са Маријом Стефановић), Славянская лексикография, международная коллективная монография, отв. ред. М. И. Чернышева, Москва, 2013: Международный комитет славистов, Комиссия по лексикологии и лексикографии; Национальный комитет славистов Российской Федерации; Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 390—405. ISBN 978-5-91172-076-6. УДК 811.161
  • Развитие лексической системы сербского языка от праславянской эпохи до начала XXI века, Лексикология и лексикография славянских языков, отв. Редактор М. И. Чернышева, перевод Е. В. Куренковой, Москва, 2017: Международный комитет славистов, Комиссия по лексикологии и лексикографии, Национальный комитет славистов Российской Федерации, Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 688—712. ISBN 978-5-9909698-2-7.

Учествовала у пројекту ЕUROJOS, чији су организатори Институт за славистику Пољске академије наука и Комисија за етнолингвистику Међународног комитета слависта. Руководилац пројекта: проф. др Јежи Бартмињски (Jerzy Bartmiński).

  • Понятие свободы в сербском языке и в сербской культуре (рад за међународни пројекат Јежија Бартмињског), Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata słowian i ich sąsidów 2, Wokół europejskiej aksjosfery, redakcja: Jerzy Bartmiński, Iwona Bielińska-Gardziel, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Lublin, 2014: wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 185—209. ISBN 978-83-7784-470-0.

Остале конференције (избор, од 2014. године)Уреди

  • SRC-FFUB Joint Workshop on Serbian Linguistics: The Serbian Language as Viewed by the East and the West: Synchrony, Diachrony and Typology, Hokkaido University, Sapporo, Japan, 1—7. 02. 2014. Тема реферата: Концепты ВОСТОК и ЗАПАД в сербском языке (лигвокультурологический и семантический анализ).
  • Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима / Cultura materială și spirituală a sârbilor din regiunile multietnice și/sau periferice, Западни универзитет у Темишвару, 17—19. октобар 2014. Тема реферата: O животу и језику Срба у Хабзбуршкој монархији крајем XVIII века на примеру једног речника.
  • Speech And Language 2015, 5th International Conference on Fundamental and Applied Aspects of Speech and Language, 17—18 october 2015. Тема реферата: Укрштања когнитивне лингвистике и лингвокултурологије.
  • Српски језик и актуелна питања језичког планирања, научни скуп у организацији Српске академије наука и уметности и Института за српски језик, 28. октобар 2015. Тема реферата: Ка лексичком нормирању српског језика.
  • Међународна научна конференција Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, Западни универзитет у Темишвару, 14—16. октобар 2016. Тема реферата: Лексикографски трагови језичких и културолошких контаката Срба са другим народима у XIX веку.
  • Научни скуп Књижевност и језик у Друштву српске словесности, САНУ, 28. октобар 2016. Тема реферата: Улога Друштва српске словесности у развоју српске лексиколошке и лексикографске мисли.
  • Округли сто Лингвистика и славистика Предрага Пипера, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 15. новембар 2016. Тема реферата: Мемоарска проза академика Предрага Пипера: о књизи Живот речи.
  • Научни скуп Радоје Симић, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, 11. март 2017. Тема реферата: Лексиколошка истраживања проф. Радоја Симића.
  • Научни скуп Србистика данас, Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци, 24. и 25. март 2017. Тема пленарног реферата: Интердисциплинарност лексикологије данас.
  • Научни скуп Српско писано наслеђе и историја средњовековне Босне и Хума, 19—20. јун 2017, Андрићград, Вишеград. Наслов реферата: О речнику Мухамеда Хеваија Ускуфија из 1631. године.
  • Научни скуп Књижевно дело Добрице Ћосића, 30—31. август 2017, САНУ, МС, СКЗ, Београд—Крушевац. Тема реферата: Семантички и стилски резултати неуобичајених лексичких спојева Добрице Ћосића.
  • 47. међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14—18. септембра 2017, Филолошки факултет, Београд. Тема реферата: Почеци српске штампане ћириличне лексикографије — Орфелинов речник из 1766. године.
  • Научни скуп Стојан Новаковић, поводом 175 година од рођења, САНУ, 1—2. новембар 2017. Тема реферата: Стојан Новаковић у ланцу најваћнијих српских лингвиста.
  • Научни скуп Српски језик и српско писмо данас, 3. новембар 2017, АНУРС, Бања Лука. Тема реферата: Улога и значај стручних саветодавних тела у бризи државе о матерњем језику.
  • Међународни научни скуп Језици и културе у времену и простору 7, 18—19. новембар 2017, Филозофски факултет Нови Сад. Тема реферата: Неке тенденције у творби речи у савременом српском језику.
  • Округли сто Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, 11. децембар 2017, Филолошки факултет, Београд. Тема реферата: Значај прве свеске Гласника Друштва српске словесности (1847).
  • Округли сто Српски језик данас, Доситејева задужбина, 25. фебруар 2018. Тема реферата: Институције у бризи о српском језику.
  • Међународна научна конференција Језик, књижевност, теорија, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 27—28. април 2018. Тема пленарног предавања: Корпусна лексикологија као нови правац савремене семантике.
  • XVI међународни конгрес слависта, 20—27. августа 2018. године, Београд; Учешће на тематском блоку Комисије за творбу речи Међународног комитета слависта; Тема тематског блока: Глобализация и славянское словообразование; Тема излагања: Допринос глобализације банализације лексичког фонда српског језика
  • Округли сто Актуелна питања српског правописа, организатори: Матица српска, Одбор за стандардизацију, Одељење за српски језик Андрићевог Института у Вишеграду, 13. Х 2018. Тема излагања: Правописна решења нових речи у српским штампаним медијима.
  • Међународна научна конференција Крај рата, Срби и стварање Југославије, Српска академија наука и уметности, 29—30. новембра 2018. године. Тема излагања: Утицај схватања Александра Белића о јужнословенском питању на концепцију Речника САНУ.

Сарадња са славистичким катедрама на страним универзитетимаУреди

Са професорима Катедре за славистику и Катедре за српску књижевност Филолошког факултета у Београду др Јарославом Линдом, др Далибором Соколовићем и др Мином Ђурић, организовала изборни курс за студенте србистике Института за западнословенске и јужнословенске студије на Универзитету у Варшави. Назив курса: Западнословенско-јужнословенске културне, књижевне и језичке паралеле. Студенти Варшавског универзитета моћи ће да изаберу курс у летњем семестру школске 2018/2019. године.

Као гостујући професор, у зимском семестру школске 2009/2010. године, одржала изборни курс Српска лексикографија студентима србистике на Масариковом Универзитету у Брну.

Одржала предавања по позиву на универзитетима у Новом Саду, Нишу, Грацу, Берлину, Брну, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Прагу, Скопљу, Варшави, Бечу.

Школске 2009/2010, два месеца провела на Хумболтовом Универзитету у Берлину; учествовала на пројекту German-Serbian lexicon of associations (Deutsch-Serbisches Assoziationswörterbuch), чији су организатори Institut für Slawistik Humboldt-Universität zu Berlin и German Research Foundation (Deutsche Forschungsgemeinschaft). Руководилац пројекта: Prof. Dr. Christian Voss.

НаградеУреди

Два пута је награђивана наградом Павле Ивић: за књигу Лексикологија српског језика и (са групом аутора) за Речник српскога језика. Године 2005. са групом аутора награђена је наградом Стојан Новаковић за уџбенички комплет за српски језик за 4. разред основне школе. Награђена је и Доситејевом повељом Педагошког покрета Србије (2014), Захвалницом Студентске конференције универзитетȃ Србије (2014), Захвалницом Вукове задужбине за допринос остваривању програма Вукове задужбине (2018).

Говор студентимаУреди

Крајем јуна 2013. године професорка Драгићевић је одржала говор студенткињама и студентима на апсолвентској вечери који је, иако није био намењен за јавност,[4] снажно одјекнуо у електронским и штампаним медијима у Србији[5][6][7] и у региону.[8][9][10] Наиме, она је позвала студенте да се изборе за своје место у друштву и одупру тајкунима, старлетама и естрадним личностима. Обраћајући се студентима професорка је изјавила:

Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ![6]

Говор је убрзо покренуо бурну расправу на интернету. Док је већина подржала идеје професорке Драгићевић, оценивши да се ради о повратку правих вредности, други су јој упутили критике, оптужујући је за елитизам и култур-снобизам. Међу онима који су Рајну Драгићевић подржали нашли су се председник Генералне скупштине Организације уједињених нација Вук Јеремић, редитељ Горан Марковић, професор Жарко Требјешанин и професорка Србијанка Турајлић, српски политичар и бивши ватерполиста Александар Шапић. Подржале су је и многобројне колегинице и колеге и студенткиње и студенти са Филолошког факултета.[11][12][13]

Говор је као неприличан оценило много људи, али је професорку подржао још већи број блогерки и блогера; расправи су се прикључили посетитељке и посетиоци интернет портала, а текст су пренели и медији из држава региона. У онлајн анкети на сајту Блица 72,6 % читатељки и читалаца је догађај оценило као повратак правим вредностима, 20,9 % као култур-расизам, док 6,3 % њих није било сигурно.[14]

РеференцеУреди

  1. ^ Српски WHO IS WHO, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
  2. ^ „Рајна Драгићевић”. Београдска књига. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 22. 2. 2014. 
  3. ^ „Рајна Драгићевић”. Karl-Franzens-Universität Graz. Приступљено 22. 2. 2014. 
  4. ^ „Професорка која је пробудила Србију”. Политика Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  5. ^ „Profesorka Rajna Dragićević održala govor koji će studenti pamtiti celog života”. Blic Online. Приступљено 22. 2. 2014. 
  6. 6,0 6,1 „Рајна Драгићевић – лекција из етике”. Политика Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  7. ^ „Коментар: Рајна или Екрем”. Новости Online. Приступљено 2. 4. 2014. 
  8. ^ „Profesorica iz Srbije studentima održala govor za pamćenje”. Jutarnji list. Приступљено 22. 2. 2014. 
  9. ^ „Strah i trepet za prepisivače, varanje ne prašta”. Oslobođenje. Приступљено 22. 2. 2014. 
  10. ^ „Profesorka Dragićević ustalasala Srbiju”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 22. 2. 2014. 
  11. ^ „Kolege i bivši mentori: I dok je studirala, videlo se da će biti odličan profesor?”. Blic Online. Приступљено 22. 2. 2014. 
  12. ^ „Ko je profesorka Rajna Dragićević: Strah i trepet za prepisivače, varanje ne prašta”. Blic Online. Приступљено 22. 2. 2014. 
  13. ^ „Studenti: Sramota bi nas bilo da odustanemo posle govora profesorke”. Blic Online. Приступљено 22. 2. 2014. 
  14. ^ „Govor profesorke Rajne Dragićević: Povratak pravih vrednosti ili kultur-snobizam?”. Blic Online. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2014. Приступљено 22. 2. 2014.