Рајхсбрике (нем. Reichsbrücke) или Царски мост је главни мост у Бечу, који повезује Мексикоплац у Леополдштату и Донауинсел у Донауштату преко Дунава. Мост дневно користи преко 50.000 возила на шест саобраћајних трака, садржи и метро линију, две пешачке стазе, две бициклистичке стазе и два комунална тунела.

Рајхсбрике
Рајхсбрике са десне обале Дунава
Координате48° 13′ 42″ N 16° 24′ 36″ E / 48.22833° С; 16.41000° И / 48.22833; 16.41000
МестоБеч
Аустрија Аустрија
Функцијадрумски мост са шест трака, трамвајски мост[1]
Карактеристике
Материјалармирани бетон [1]
Дужина865м [1]
Ширина26,10м
Пуштен у рад8. новембар 1980.

Историја уреди

Први мост који је изграђен на месту садашњег моста Рајхсбрике, изграђен је 1872–1876. године под именом Kronprinz-Rudolph-Brücke (Мост престолонаследника Рудолфа ), пре регулације корита Дунава у Бечу. Челичне решетке моста прелазиле су преко саме реке, са луковима преко поплавних ливада на обе обале Дунава. Са укупном дужином од скоро 1020 метара, у то време то је био најдужи мост преко Дунава. Свечано је отворен 21. августа 1876. године, на 18. рођендан принца Рудолфа. Име је промењено у Рајхсбрике 1919. године након што је Аустрија постала република.[2]

Као мера за смањење нивоа незапослености у тридесетим годинама двадесетог века, планирани је висећи мост уместо старог моста. Техничке планове сачинили су архитекти Зигфрид Тајс и Ханс Јакш, а уметничку контролу је дао Клеменс Холцмејстер. Стубови старог моста продужени су низводно, а конструкција је померена за 26м за мање од седам сати. Нови мост је тако могао да се изгради на линији старог моста, без дуготрајних ометања у саобраћаја. Овај висећи мост, изграђен између 1934. и 1937. године, садржао је четири саобраћајне траке, две трамвајске линије и пешачке стазе са обе стране. Мост је такође проширен и преко поплавних низина. Нови мост је отворен 10. октобра 1937. године од стране кардинала Иницера и председника Аустрије Вилхелма Микласа.

Током Другог светског рата, Рајхсбрике је био једини од мостова у Бечу преко Дунава који није претрпео озбиљну штету. Црвена армија је на време спречила Вермахт да сруши мост и као резултат тога, мост је преименован у Brücke der Roten Armee (Мост Црвене армије ). Мост је обновљен између 1948. и 1952. године. Коришћен је као локација у филму Трећи човек 1948. године.

Рушење моста Рајхсбрике уреди

 
Посетиоци после рушења 1976.

У недељу 1. августа 1976. године, мало пре 05:00 часова, мост се срушио, усмртивши једну особу. Утврђено је да је главни разлог рушења структурални квар на лежајевима, који током прегледа није примећен због масивних гранитних омотача који су их окруживали. [3] Уништен је један камион, а неколико бродова оштећено. Возач празног градског аутобуса успео је да се спаси, његов аутобус је оштећен али је наставио да се користи до 1989. године. Сада се налази у бечком Саобраћајном музеју (Straßenbahnmuseum).[4] Пловидба је преусмерена кроз Донауканал. Два додатна моста убрзано су подигнута за саобраћај и трамваје и била су у употреби четири године.

Покренут је међународни конкурс за дизајн новог моста, на ком је победио Јохан Нестрој. Изградња је започела 1978. године, а мост је формално отворио, 8. новембра 1980. године, градски одборник Хејнц Нител, под именом Johann-Nestroy-Brücke (Мост Јохана Нестроја), име које се није ушло у употребу. [5] [6] [7]

Бечка мрежа метроа, први пут је постављена на мост Рајхсбрике 3. септембра 1982. године, након опсежног тестирања.

У 2003. години, обод моста је обновљен, заједно са осветљењем, а пешачке и бициклистичке стазе су проширене. Истовремено, ширина трака повећана је смањењем ширине централног размака и уклањањем уских тротоара за случај нужде.

Немачки путнички брод ударио је један стуб моста 2004. године, тешко повређујући неколико људи. Несрећа није оштетила мост.

У суботу, 9. јула 2005. године, обележена је 25. годишњица изградње моста Рајхсбрике, када је и обнова завршена. Асфалт је третиран посебним слојем који апсорбује буку, а изграђене су и три нове ноћне аутобуске станице.

На мосту постоји и станица бечког метроа.

Извори уреди

  1. ^ а б в Reichsbrücke на сајту Structurae
  2. ^ „Reichsbrücke: Najpoznatiji bečki most na Dunavu”. dijaspora.tv. Приступљено 1. 7. 2020. 
  3. ^ „Reichsbrücke - wien.gv.at” (на језику: German). Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 01. 07. 2020. 
  4. ^ „Autobus izvučen iz Dunava muzejski eksponat”. danas.rs. Приступљено 1. 7. 2020. 
  5. ^ „Auch Reichsbrücke brach am 1. August (The Reichsbrücke also broke on the 1st of August)” (на језику: German). Der Standard. 5. 8. 2007. 
  6. ^ „25 Jahre Reichsbrücke (25 years of the Reichsbrücke)” (на језику: German). ORF. 9. 7. 2007. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 01. 07. 2020. 
  7. ^ „Wiener Reichsbrücke: Einsturz jährt sich zum 30. Mal (Reichsbrücke, Vienna: 30th anniversary of collapse)” (на језику: German). Kleine Zeitung. 2. 8. 2007. Архивирано из оригинала 26. 05. 2008. г. Приступљено 01. 07. 2020. 

Спољашње везе уреди