Раља (Смедерево)
Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. у насељу је било 1209 становника (према попису из 2002. било је 1537 становника).
Раља | |
|---|---|
 Главна улица у Раљи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| — 2011. |  1209 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 35′ 20″ С; 20° 58′ 08″ И / 44.589° С; 20.968833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 84 m |
.svg)  Раља Раља на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Историја уреди
Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била алија коју су искорићавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.
Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).[1] [2] Село има школу од 1926. год.
Демографија уреди
У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 4 | ||
| 80+ | 5 | 13 | ||
| 75—79 | 16 | 27 | ||
| 70—74 | 25 | 42 | ||
| 65—69 | 27 | 38 | ||
| 60—64 | 38 | 55 | ||
| 55—59 | 35 | 37 | ||
| 50—54 | 67 | 49 | ||
| 45—49 | 79 | 60 | ||
| 40—44 | 61 | 65 | ||
| 35—39 | 46 | 50 | ||
| 30—34 | 50 | 43 | ||
| 25—29 | 49 | 49 | ||
| 20—24 | 66 | 53 | ||
| 15—19 | 52 | 65 | ||
| 10—14 | 53 | 54 | ||
| 5—9 | 50 | 35 | ||
| 0—4 | 40 | 33 | ||
| Просек : | 36,5 | 39,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 622 | 200 | 375 | 29 | 18 | 0 |
| Женски | 650 | 138 | 379 | 112 | 19 | 2 |
| УКУПНО | 1.272 | 338 | 754 | 141 | 37 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 285 | 41 | 0 | 1 | 113 |
| Женски | 108 | 34 | 0 | 0 | 28 |
| УКУПНО | 393 | 75 | 0 | 1 | 141 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 41 | 21 | 1 | 11 |
| Женски | 1 | 4 | 7 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 6 | 45 | 28 | 7 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 9 | 8 | 1 | 8 |
| Женски | 0 | 4 | 6 | 3 | 10 |
| УКУПНО | 0 | 13 | 14 | 4 | 18 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 24 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 28 | |
Референце уреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаљ, Бр.2202
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
