Рено 9 и 11

(преусмерено са Рено 9)

Рено 9 и Рено 11 су аутомобили које је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производили су се од 1981. до 1988. године. У Турској се Рено 9 производио до 2000. године. Разлика између ова два модела је у облику каросерије, Рено 9 је седан са четвора врата, а Рено 11 је хечбек са троја или петора врата.[1]

Рено 9 и 11
Рено 11
Преглед
ПроизвођачРено
Производња1981. – 1988. (Француска)
1985. – 2000. (Турска)
МонтажаФранцуска, Шпанија, Тајван, САД, Колумбија, Аргентина, Турска, Мексико, Југославија
Каросерија и шасија
КласаНижа средња класа
Каросерија4 врата – седан (Рено 9)
3/5 врата – хечбек (Рено 11)
2 врата – седан (САД)
2 врата – кабриолет (САД)
Погонски агрегат
Моторбензин 1.1, 1.2, 1.4, 1.7 L
дизел 1.6 L
Величине
Дужина4063 (Рено 9)
3981 (Рено 11)
Ширина1650
Висина1405
Хронологија
ПретходникРено 14
НаследникРено 19/симбол (Турска)

Историјат

уреди

Рено 9 је представљен октобра 1981. године, а Рено 11 две године касније. Оба модела је дизајнирао француски аутомобилски дизајнер Роберт Опрон. Развијени су под кодним именом L42. Роберт Опрон је замислио троволуменски традиционални дизајн како би се допао традиционалном купцу и избегао лош пријем који је био у складу са стилом Реноа 14.

Рено је започео концепцију Реноа 9/11 1977. године под називом „четири метра” што се односило на њихову дужину, како би попунили празнину између Реноа 5 и Реноа 14. До тренутка када су модели ушли у производњу, на пројекту је радило више од 500 људи, забележио је 14.500.000 сати студија и испитивања, конструисано 44 прототипа, испитано 130 мотора и 2,2 милиона пређених километара тест вожње.[2]

Иако су аутомобили 9 и 11 имали различита имена и стилове каросерије, у унутрашњости су били идентични. Рено 9 је имао три редизајна, а Рено 11 два. Рено 11 који је избачен 1983. године представљен је са двоструким предњим светлима, што је било другачије од Реноа 9. Године 1985, Рено 9 је добио нови изглед предњег дела, што му је дало исти изглед као код Реноа 11.[3]

У сарадњи са American Motors Corporation (AMC) продаван је и на северноамеричком тржишту као Renault Alliance (1983–1987) и Renault Encore (1984–1987). На америчком тржишту продавале су се верзије седан са двоја и четвора врата и као кабриолет са двоја врата.[3] У Турској се Рено 11 производио до 1995. године. За турско тржиште, на Реноу 9 је урађен већи редизајн 1997. године и од тада мења назив у Renault Broadway. Производио се до 2000. године, када га мења модел симбол.[4]

Године 1982, осваја титулу за Европски аутомобил године.[1]

Мотори

уреди
Спецификације[5]
Модел Запремина Снага Момент Тип мотора 0–100 km/h Брзина Производња
Бензин
C, TC, GTC 1108 cm³ 35 kW (48 КС) при 5250/min 80 Nm при 2500/min C1E 715/720 21,6 сек. 140 km/h 09/1981–05/1987
C, TC 1237 cm³ 40 kW (54 КС) при 5250/min 88 Nm при 3000/min C1G 700/710 16,0 сек. 146 km/h 09/1985–12/1988
TL, GTL, TLE 1397 cm³ 44 kW (60 КС) при 5250/min 102 Nm при 3000/min C1J 715/C2J 730 15,7 сек. 155 km/h 12/1981–12/1988
TL, GTL 1397 cm³ 50 kW (68 КС) при 5250/min 109 Nm при 3000/min C2J 720/766/767/768 13,1 сек. 160 km/h 09/1985–12/1988
Automatic 1397 cm³ 50 kW (68 КС) при 5250/min 109 Nm при 3000/min C2J 718/757 153 km/h 09/1981–12/1985
TSE, GTS, Electronic 1397 cm³ 53 kW (72 КС) при 5750/min 106 Nm при 3500/min C2J 717/755 13,0 сек. 161 km/h 05/1983–12/1985
GTX, TXE 1721 cm³ 60 kW (82 КС) при 5000/min 135 Nm при 3250/min F2N 700/704 170 km/h 10/1983–12/1987
GTX, TXE 1721 cm³ 66 kW (90 КС) при 5500/min 138 Nm при 3000/min F2N 708/710/798 10,7 сек. 177 km/h 10/1986–12/1988
GTX, TXE 1721 cm³ 54 kW (73 КС) при 5000/min 127 Nm при 2750/min F3N 718 10/1984–12/1988
GTE 1721 cm³ 69 kW (94 КС) при 5200/min 143 Nm при 3000/min F3N 708 06/1987–12/1988
Turbo 1397 cm³ 77 kW (105 КС) при 5500/min 162 Nm при 2500/min C1J 760/764 182 km/h 04/1984–10/1986
Turbo 1397 cm³ 85 kW (115 КС) при 5750/min 165 Nm при 3000/min C1J 770/782 8,5 сек. 190 km/h 10/1986–12/1988
Дизел
TD, GTD, TDE 1595 cm³ 41 kW (56 КС) при 4800/min 100 Nm при 2250/min F8M 700/720/730 16,0 сек. 146 km/h 10/1982–12/1988

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „1986. Renault 11” (на језику: српски). autoslavia.com. Приступљено 11. 6. 2020. 
  2. ^ „Histoire de la Renault 9” (на језику: француски). Renault 9 et 11 Club de France. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  3. ^ а б „Renault 9” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 11. 6. 2020. 
  4. ^ „Renault 9 Türkiye Lansmanı ve Tarihçesi” (на језику: турски). renault9.com. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  5. ^ „Specs for all generations of Renault 9” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 11. 6. 2020. 

Спољашње везе

уреди