Википедија

Ресторан "Pavillon Ledoyen"

"Pavillon Ledoyen", у парку у источном делу Јелисејских поља у 8. арондисману, један је од најстаријих ресторана у Паризу. Његова дуга историја поставља га на Јелисејска поља пре улепшавања улице.[1]

Ресторан "Pavillon Ledoyen"
Ресторан "Pavillon Ledoyen" у Паризу
Ресторан "Pavillon Ledoyen" у Паризу
Ресторан "Pavillon Ledoyen" у Паризу
Информације
Локација Авенија Дитуи, 8. арондисман, Париз,  Француска
Статус активан
Отварање 1779

У двоспратном павиљону са вртовима, Ledoyen се сматра једним од најбољих гурманских ресторана у Паризу и има три Мишелинове звезде.[2] Зграда је у власништву града Париза. Њиме управља компанија "Carré des Champs Elysées".

Историја уреди

Првобитно, 1779. године, то је била врло мала гостионица по имену Au Dauphin.[тражи се извор] Била је близу данашњег Трга Конкорд (некада Трг Луј XV). У то време то је била сеоска гостионица на периферији Париза и краве су пасле у пољима напољу.[3] Дана 4. августа 1791. године, Пјер-Мишел Ледоајен, син угоститеља, изнајмио га је и основао формални ресторан.[тражи се извор]

 
Ручак скандинавских уметника у Cafe Ledoyen, Хуго Биргер, 1886.

Ледоајен, перач судова у својој младости,[4] је 1814. преименовао ресторан по себи, а дуги низ година био је у власништву Дезмазура. Године 1842, архитекта Жак Хиторф, одговоран за развој вртова Јелисејских поља, пренео је ресторан на садашњу локацију.[5] Шест година касније поправљен је и реновиран након пожара.[тражи се извор]

Данас су зидови зграде у власништву града Париза. Добио је статус три Мишелинове звездице под Кристијаном Ле Скером од 2002.[6]

Њиме управља Јаник Алено, који је у својој првој години постигао три Мишелинове звезде.[тражи се извор]

Архитектура и опрема уреди

 
Дајанину фонтану, поред Ledoyen, саградио је 1840. године Жак Хиторф, а украсио је вајар Луј Деспре.

Оригинална зграда је била 13x4 м,[тражи се извор] са белим зидовима и зеленим капцима.[7] Када је ресторан премештен 1784. био је у двоспратни павиљон са терасастим баштама,[8] [5] пројектован у неокласичном стилу. Уље на платну из 1886. године, Ручак скандинавских уметника у Cafe Ledoyen, Париз, шведског сликара Хуга Биргера сугерише нешто од изгледа ресторана у касном 19. веку.[9] Његове карактеристике укључују многобројне огромне прозоре, китњасте плафоне[10] и историјске собе на другом спрату.[11] Трпезарија укључује гарнитуру за седење на отвореном, унутрашње салоне,[12] и роштиљ у стилу 1950-их.[13]

Значајни покровитељи уреди

Током касног 18. века, то је било уточиште Луја де Сен Жиста и Максимилијана Робеспијера и тамо су вечерали 26. јула 1794, два дана пре погубљења.[7] Наполеон и Жозефина де Боарне су се наводно срели у овом ресторану, а ресторан је такође био омиљен међу уметницима и писцима као што су Дантон, Мара, Дега, Моне, Зола, Флобер и Ги де Мопасан.[5] Извештај из средине 19. века наводи да је ресторан био и место за доручак учесника двобоја, који су се, након што су пуцали једни на друге у Булоњској шуми, помирили за доручком у овом ресторану.[14]

Занимљивости уреди

За филм "Велики ресторан" Жака Беснара (1966) са Луј де Фином, екстеријери су служили као кулиса. Унутрашња декорација је идентично реконструисана у филмским атељеима.[15]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Stanford's Paris guide: with three maps, and a view of the Champs Elysées (Public domain изд.). E. Stanford. 1858. стр. 78—. Приступљено 21. 1. 2012. 
  2. ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. стр. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Приступљено 21. 1. 2012. 
  3. ^ Glyn, Anthony; Glyn, Susan (јун 2000). The companion guide to Paris . Companion Guides. стр. 83. ISBN 978-1-900639-20-0. Приступљено 20. 1. 2012. 
  4. ^ Strong, Rowland (1900). Where and how to dine in Paris: with notes on Paris hotels, waiters and their tips, Paris theatres, minor theatres, music halls, racing round Paris, etc (Public domain изд.). G. Richards. стр. 72–. Приступљено 21. 1. 2012. 
  5. ^ а б в Downes, Stephen (1. 11. 2006). Paris on a Plate. Pier 9. стр. 133. ISBN 978-1-74045-881-8. Приступљено 20. 1. 2012. 
  6. ^ Nathaniel Newnham-Davis (јануар 2008). Gourmet's Guide to Europe. Applewood Books. стр. 21. ISBN 978-1-4290-1266-9. Приступљено 20. 1. 2012. 
  7. ^ а б Vallois, Thirza (септембар 1999). Around and about Paris Vol.2: From the Guillotine to the Bastille Opera: The 8th, 9th, 10th, 11th & 12th Arrondissements. Iliad Books. стр. 40. Приступљено 20. 1. 2012. 
  8. ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. стр. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Приступљено 21. 1. 2012. 
  9. ^ Lindgren, Mereth (1987). A history of Swedish art. Signum. стр. 186. ISBN 978-91-85330-78-2. Приступљено 21. 1. 2012. 
  10. ^ Vlotides, Nina (2006). A Hedonist's Guide to Paris. A Hedonist's guide to... стр. 102—. ISBN 978-1-905428-05-2. Приступљено 21. 1. 2012. 
  11. ^ Trefler, Caroline (29. 8. 2006). Fodor's 2007 Paris. Random House Digital, Inc. стр. 173—. ISBN 978-1-4000-1681-5. Приступљено 21. 1. 2012. 
  12. ^ Appletons' journal (Public domain изд.). D. Appleton and Co. 1874. стр. 658—. Приступљено 21. 1. 2012. 
  13. ^ Tillier, Alan; Spenley, Katherine (2011). DK Eyewitness Travel Guide: Paris. Penguin. стр. 313—. ISBN 978-0-7566-8505-8. Приступљено 21. 1. 2012. 
  14. ^ Paris and its environs (Public domain изд.). 1855. стр. 189—. Приступљено 21. 1. 2012. 
  15. ^ „Le Pavillon Ledoyen à Paris”. lieux-dhistoire.fr. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресторан_%22Pavillon_Ledoyen%22&oldid=26989815”