Роберт Терман

амерички универзитетски професор и академик, експерт за тему Будизма и Санскрита

Роберт Александер Фарар Терман (енгл. Robert Alexander Farrar Thurman; Њујорк, 3. август 1941) амерички је публициста специјализован за област будизма и академик.

Роберт Терман
Роберт Терман 2006. године
Лични подаци
Датум рођења(1941-08-03)3. август 1941.(83 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Званични веб-сајт
www.bobthurman.com

Он је написао, уредио и превео неколико књига о тибетанском будизму. Био је Је Тсонгкапа професор индо-тибетанских будистичких студија на Универзитету Колумбија, пре него што је отишао у пензију у јуну 2019.[1] Био је прва обдарена катедра за будистичке студије на Западу.[1] Такође је суоснивач и председник Тибетске куће у САД у Њујорку. Превео је Вималакирти Сутру са тибетанског Канџура на енглески. Отац је глумице Уме Терман.

Младост

уреди

Терман је рођен као син Елизабет Дин Фарар (1907–1973), позоришне глумице, и Беверли Рид Терман млађе (1909–1962), уреднице Асошиејтед преса и преводиоца УН (француски и енглески).[2] Он је енглеског, немачког, шкотског и ирског порекла.[2] Његов брат Џон Терман је професионални концертни виолончелиста који наступа са симфонијским оркестром Детроита. Похађао је Пхиллипс Екетер академију од 1954. до 1958. године, а затим је отишао на Универзитет Харвард, где је дипломирао 1962. Касније се вратио на Харвард на постдипломске студије санскрита, где је магистрирао 1969. и докторирао. 1972. године.[3]

Године 1959, са 18 година, оженио се Мари-Кристоф де Менил, ћерком Доминика де Менила и Џона де Менила и наследницом богатства компаније Schlumberger Limited која се бавила опремом у нафтној индустрији.[3][4] Године 1961. Терман је изгубио лево око у несрећи док је користио дизалицу за подизање аутомобила, а око је заменио очном протезом.[5]

Каријера

уреди

Након несреће Терман је одлучио да рефокусира свој живот, развео се од де Менил и путовао је од 1961. до 1966. у Турску, Иран и Индију.[3][6] У Индији је предавао енглески прогнаним тулкуима (реинкарнираним тибетанским ламама).[3] Након очеве смрти 1962. године, Терман се вратио у Сједињене Америчке Државе и у Њу Џерсију упознао Гешеа Вангијала, калмичког будистичког монаха из Монголије који је постао његов први гуру.[7][3] Терман је постао будиста и вратио се у Индију где је, захваљујући Вангиаловом познантству, Терман учио код Тензина Гјацоа, 14. Далај Ламе.[6][8] Термана је 1965. заредио Далај Лама, први амерички будистички монах тибетанске будистичке традиције,[9] и њих двоје су постали блиски пријатељи.[8][10]

Године 1967, Терман се вратио у САД и одрекао свог монашког статуса (који је захтевао целибат) да би се оженио својом другом женом, немачко-шведским моделом и психотерапеуткињом Неном фон Шлебриге, која је била разведена од Тимотија Лирија.[6] Тхурман је магистрирао 1969. и докторирао. на Санскритским индијским студијама 1972. на Харварду. Био је професор религије на Амхерст колеџу од 1973. до 1988. године, када је прихватио позицију професора религије и санскрита на Универзитету Колумбија.[3] На колеџу Амхерст Тхурман је упознао свог доживотног пријатеља проф. Лал Мани Џоши, истакнути индијски будистички научник.

Година 1986. Терман је створио Тибетску кућу САД са Неном фон Шлебриге, Ричардом Гиром и Филипом Гласом на захтев Далај Ламе.[11] Тибетанска Кућа САД је непрофитна организација чија је мисија да помогне очувању тибетанске културе у егзилу. 2001. године, Pathwork Center, који се простире на 1,3 km², центар а одмор на планини Пантер у Феникији, Њујорк, дониран је Тибетској кући САД. Терман и фон Шлебриге преименовали су центар у center Menla Retreat and Dewa Spа. Менла (тибетански назив за Буду медицине) је развијен у најсавременији уметнички центар за лечење заснован на тибетанској медицинској традицији у спрези са другим холистичким традицијама лечења.[12] Године 2009. Терман је глумио у филму Розе фон Праунхајм History of Hell - Rosas Höllenfahrt.

Идеје

уреди

Терман је познат по преводима и објашњењима будистичког верског и филозофског материјала, посебно оног који се односи на Гелугпа (дге-лугс-па) школу тибетанског будизма и њеног оснивача Је Тсонгкапе.[6]

Признања и награде

уреди

Тајм је Термана прогласио једним од 25 најутицајнијих Американаца 1997.[13] Године 2003. добио је награду Светлост истине, награду за људска права Међународне кампање за Тибет. Њујорк Магазин га је 2006. прогласио једним од „утицајни“ у религији[14] Године 2020. добио је престижну индијску награду Падма Шри за књижевност и образовање.[15][16]

Многи његови вршњаци са енглеског говорног подручја сматрају Термана пионирским, креативним и талентованим преводиоцем будистичке књижевности. Говорећи о Термановом преводу Цонгкапине Есенције елоквенције (Legs bshad snying po), професор Метју Капштајн је написао да је „Суштина елоквенције позната у круговима учених Тибетана текст невиђене тежине... Да би га уопште превели на енглески мора се сматрати интелектуалним достигнућем веома високог ранга. Исправно је превести у све намере и сврхе је запањујуће достигнуће.“[17] Слично томе, истакнути будолог Јан Натијер је похвалио стил Термановог превода Vimalakīrti Sūtra, хвалећи га као један од најбољих превода тог важног индијског будистичког списа.[18]

Лични живот

уреди

Двапут се женио. Роберт Терман је отац петоро деце и деда осморо унучади. Са Мари-Кристоф де Менил има једну ћерку Тају; њихов унук је био покојни уметник Даш Сноу.[3] Преко покојног унука има и праунуку.[19] Роберт и Нена Терман имају четворо деце, укључујући Гандена, који је извршни директор Тибетанске Куће САД, глумицу Уму Терман, Дечен и Мипам.[6][20] Робертова и Ненина деца су одрасла у Вудстоку, Њујорк, где су Терманови купили девет јутара земље уз мало наслеђе које је Нена добила. Терманови су ту изградили своју кућу.[20]

Одабране публикације

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Robert A. F. Thurman | Department of Religion”. Columbia University. 2019-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2019. г. Приступљено 2020-04-10. „Robert Thurman held the first endowed chair in Buddhist Studies in the West, the Jey Tsong Khapa Chair in Indo-Tibetan Buddhist Studies (...) 
  2. ^ а б „Ancestry of Uma Thurman”. 
  3. ^ а б в г д ђ е Binelli, Mark (1. 8. 2013). „Robert Thurman, Buddha's Power Broker”. Men's Journal. 
  4. ^ Foege, Alec (13. 7. 1998). „Guiding Light”. People. Приступљено 9. 4. 2016. 
  5. ^ Roberts, John B.; Roberts, Elizabeth A. (2009), „Freeing Tibet: 50 years of struggle, resilience, and hope”, AMACOM Div American MGMT Assn: 160, ISBN 978-0-8144-0983-1, Приступљено 2011-09-19 
  6. ^ а б в г д Kamenetz, Rodger (5. 5. 1996). „Robert Thurman Doesn't Look Buddhist”. The New York Times Magazine. 
  7. ^ Keishin Armstrong, Jennifer (5. 2. 2019). „Robert Thurman, Buddha's Champion”. Lion's Roar. Приступљено 21. 2. 2021. 
  8. ^ а б Valpy, Michael (1. 9. 2006). „Bob Thurman's Cool Revolution”. Lion's Roar. Архивирано из оригинала 18. 06. 2023. г. Приступљено 18. 06. 2023. 
  9. ^ Kamenetz, Rodger (5. 5. 1996). „Robert Thurman Doesn't Look Buddhist”. New York Times. Приступљено 26. 10. 2019. 
  10. ^ „Why We Need Monasticism”. Lion's Roar. 1. 6. 2010. 
  11. ^ Hoban, Phoebe (15. 3. 1998). „Thurmans All Come Out to Play”. The New York Times. 
  12. ^ Robert Alexander Farrar Thurman. Contemporary Authors Online, Gale, 2007.
  13. ^ Time's 25 most influential Americans. Time, 21 April 1997
  14. ^ Heilemann, John (15. 5. 2006). „The Influentials: Religion”. New York Magazine. Приступљено 26. 10. 2019. 
  15. ^ „Padma Awards 2020 Announced”. pib.gov.in. 
  16. ^ The Hindu Net Desk (26. 1. 2020). „Full list of 2020 Padma awardees”. The Hindu (на језику: енглески). 
  17. ^ "Review of Robert Thurman, Tsong Khapa's Speech of Gold in the Essence of True Eloquence in Philosophy East and West XXXVI.2 (1986): 184
  18. ^ “The Teaching of Vimalakīrti (Vimalakīrtinirdeśa): A Review of Four English Translations” by Jan Nattier in Buddhist Literature 2 (2000), pg. 234-258
  19. ^ Feuer, Alan; Salkin, Allen (24. 7. 2009). „Terrible End for an Enfant Terrible”. The New York Times. 
  20. ^ а б Green, Penelope (20. 5. 2017). „50 Years of Marriage and Mindfulness With Nena and Robert Thurman”. The New York Times. 

Спољашње везе

уреди