Отворите главни мени

Рогозна је планина 10-12 км југоисточно од Новог Пазара. Пружа се правцем југозапад-североисток у дужини од око 20 км. Смештена је у троуглу који сачуињавају река Рашка горњи и средњи ток Ибра, Долинама притока тих река рашчлањена је на дугачке косе веома стрмих страна. Највеће узвишење је Црни врх 1.504 м.

Рогозна
Rogozna.jpg
Планина Рогозна, Црни врх и Јелеч
Географске карактеристике
Ндм. висина1504 m
Координате43°00′52″ СГШ; 20°34′48″ ИГД / 43.014444° СГШ; 20.58° ИГД / 43.014444; 20.58 Координате: 43°00′52″ СГШ; 20°34′48″ ИГД / 43.014444° СГШ; 20.58° ИГД / 43.014444; 20.58
Географија
Рогозна на мапи Србије
Рогозна
Рогозна
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Рогозна се састоји највећим делом од вулканских стена андезита, дацита, риолита и њиховиф туфова, а у североисточном делу од кристаластих шкриљаца горњо - карбонске старости и стена дијабаз-рожначке формације. Обрасла је густим шумама.

Преко Рогозне је пролазио каравански пут који је повезивао Босну са Скопљем и Солуном. Њима се навећим делом кретала трговина све до изградње ибарске железнице, када је варошица Рашка преузела главну улогу утоварно-истоварне станице за робу већег дела Новиопазарског санџака.

Снажна вулканска активност створила је услове за појаву рудних жица (галенит, пирит, сфалерит) које су у средњем веку експлоатисане, о чему сведоче остаци троске и други рударски трагови. На поменутом караванском путу постојала је у средњем веку рударска варош Рогозно, са рударима Сасима и далматинским трговцима. На Рогозини су остаци средњовековног града Јелеча, око којег је постојала истоимена жупа.

ЛитератураУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди