Саво Бобаљевић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Саво Бобаљевић (итал. Sabino de Bobali; Дубровник, 1530. — Стон, 1585) био је дубровачки песник. Потиче од старе властелинске породице Бобаљевић (Bobali). По оцу Миши звао се и само Мишетић. Био је готово сасвим глув (одатле му надимак Глушац).
Саво Бобаљевић | |
---|---|
Датум рођења | 1530. |
Место рођења | Дубровник |
Датум смрти | 1585. |
Место смрти | Стон |
Био је један од оснивача првог књижевног дубровачког друштва Академије сложних. Много се интересовао за италијанску литературу, те је био и у вези с неколико италијанских књижевника. Писао је углавном само талијанске пјесме. Тако су он и Михо Моналди једини виђенији дубровачки песници, који су певали већим делом на италијанском језику. Од српско-хрватских пјесама најбоља је Јеђупка врло успела имитација Чубрановићеве Јеђупке. Италијанске песме Б. (Риме аморосе е пасторали, е сатире) издане су 1599. у Млецима и 1783. у Дубровнику. Оне доказују, да је Б. имао пуно дара за поезију и да је у њима дао, као мало који дубровачки песник, много реалног и конкретног из свог живота, али у доста храпавом спољашњем облику.
Литература
уреди- D. Körbler, Талијанско пјесништво, у Далмацији 16 вијека (Рад, 212).