Света алијанса

Света алијанса (нем. Heilige Allianz, рус. Священный союз, Svyashchennyy soyuz; назива се и Велика алијанса) организација је коју су основале силе побједнице у рату против Наполеона у години свог тријумфа. Идеолошка основа организације била је борба против бонапартизма и револуције, а изложена је у Манифесту. Водећу улогу у Светој алијанси имале су Аустрија и Русија. Настала је после коначног пораза Наполеона по налогу руског цара Александра I и потписана у Паризу 26. септембра 1815. године. Алијанса је имала за циљ да обузда либерализам и секуларизам у Европи након разорних Француских револуционарних ратова и Наполеонових ратова, и у томе је номинално успевала све до Кримског рата. Ото фон Бизмарк је успео да поново уједини Свету алијансу након уједињења Немачке 1871. године, али је савез поново посустао 1880-их због аустријског и руског сукоба интереса над распадом Отоманског царства.

Света алијанса 1840:

   Аустрија

   Пруска

   Русија

Оснивачки акт

Као почетак идеје о оснивању једне организације која би имала задатак да се брине за свјетски мир узима се савезнички уговор против Наполеона између Русије, Аустрије, Пруске и Велике Британије у Шомону 1. марта 1814. године. После тога слиједи приједлог цара Александра I у форми Манифеста, са чиме су се сложили аустријски цар и пруски краљ. Потпис овог Манифеста дошао је у вријеме Другог париског мира, 26. септембра чиме је било и фактички завршено стварање Свете алијансе. Велика Британија није жељела да се формално обавезује потписом, али је њен престолонасљедник Принц од Велса упутио једно лично писмо у коме је подржао идеје савеза. Савезу се се убрзо придружили и остали европски владари.

Манифест је у себи садржавао доста фраза о заштити хришћанске религије, о подршци хришћанских владара једних другима, о обавези поданика да поштују успостављени ред, али је у себи садржавао и двије чињенице, можда за то доба скривене. Прва, да је сам разлог оснивања савеза гушење сваког могућег револуционарног покрета у Европи, а друга чињеница, такође увијена у редове текста, била је искључивање отоманског владара из Свете алијансе. То је заправо представљало потребу да се Источно питање не затвори за Русију и Аустрију.

Наводно, савез је формиран да би се усађивало божанско право краљева и хришћанске вредности у европски политички живот, како их је следио Александар I под утицајем своје духовне саветнице баронице Барбаре фон Криденер. Документ је написао цар, а уредили су га Јоанис Каподистријас и Александру Стурдза. Према уговору, европски владари би се сложили да управљају као „огранци“ хришћанске заједнице и нуде узајамну службу. У првом нацрту цар Александар I позивао се на мистицизам кроз предложено уједињено хришћанско царство које су друге монархије сматрале узнемирујућим. Након ревизије, прагматичнију верзију савеза усвојиле су Русија, Пруска и Аустрија. Документ је француски дипломата Доминик-Жорж-Фредерик Дифур де Прат назвао „апокалипсом дипломатије“.

Споразум је испрва био тајна, и либерали су изражавали неповерење, иако је либерализам био ефективно обуздаван у овој политичкој култури све до револуција 1848. године.

Око три месеца након Завршног акта Бечког конгреса, монарси католичке (Аустрија), протестантске (Пруске) и православне (Русија) конфесије обећали су да ће деловати на основу „правде, љубави и мира“, у унутрашњим и спољним пословима, за „учвршћивање људских институција и отклањање њихових несавршености“.

Алијансу су убрзо одбацили Уједињено Краљевство (иако је Џорџ IV изјавио пристанак у својству краља Хановера), Папске Државе и Османско царство. Лорд Каслри, британски министар спољних послова, назвао је то „комадом узвишеног мистицизма и бесмислица“. Ипак, Британија је учествовала на Концерту Европе.

Организација

У пракси, аустријски државни канцелар и министар спољних послова, принц Клеменс фон Метерних, учинио ју је бастионом против демократије, револуције и секуларизма. Алијанса је такође омогућила координацију гушења пољских напора да обнове независну државу, од стране Аустрије у Краљевини Галиција и Лодкмерија, од стране Русије у Конгресној Пољској и Пруске у Великом војводству Позен и у Западној Пруској. Монарси у Алијанси су користили споразум да сузбију револуционарни утицај (нарочито Француске револуције) од продора у њихове сопствене нације.

Карикатура Веронског конгреса, 1822. године

Алијанса се обично повезује са каснијим четвороструким и петоструким савезима, који су укључивали Уједињено Краљевство и (од 1818. године) Француску са циљем одржавања европског мировног споразума и равнотеже снага на Концерту Европе закљученом на Бечком конгресу. Дана 29. септембра 1818. године, Александар, цар Франц II од Аустрије и пруски краљ Фридрих Вилијам III састали су се са војводом од Велингтона, виконтом Каслријем и војводом де Ришељеом на Конгресу у Екс ла Шапелу да захтевају строге мере против универзитетских „демагога“, што је било реализовано у Карлсбадским уредбама наредне године. На Конгресу у Тропау 1820. и следећем Конгресу у Лајбаху 1821. године, Метерних је покушао да усклади своје савезнике у гушењу побуне карбонара против краља Фердинанда I од Две Сицилије. Петострука алијанса се последњи пут састала на Конгресу у Верони 1822. да би саветовала против Грчке револуције и да би разрешила Француску инвазију на Шпанију.

Последњи састанци су открили растући антагонизам између Британије и Француске, посебно по питању уједињења Италије, права на самоопредељење и источног питања. Конвенционално се сматра да је Алијанса престала да постоји Александровом смрћу 1825. Француска је на крају отишла својим путем након Јулске револуције 1830, остављајући језгро Аустрије, Пруске и Русије као централно-источноевропски блок који се поново окупио у сузбијању Револуција 1848. Аустро-руски савез се коначно распао у Кримском рату. Иако је Русија помогла да се угуши Мађарска револуција 1848, Аустрија није предузела ништа да подржи свог савезника, прогласила се неутралном, те је чак окупирала влашке и молдавске земље на Дунаву након повлачења Русије 1854. Након тога, Аустрија је остала изолована, што је допринело губитку њене водеће улоге у немачким државама. То је кулминирало њеним поразом током Аустро-пруског рата 1866. године.

Противречности великих сила

Противречности су се јавиле, као одраз различитих замисли аустријског канцелара Метерниха и руског цара Александра, у питањима будућег дјеловања Свете алијансе. Наиме, руска замисао била је да се по питању промјене режима у Европи створи што шира коалиција која би уврстила и саму Француску, док је аустријска замисао била да се одржи постојеће стање које је искључивало Француску.

Прве несугласице

Несугласице међу чланицама су се појавиле још у почетку тј. у вријеме потписивања мира у Паризу. Наиме, Пруска је жељела да задржи окупиране дијелове сјевероисточне Француске, Алзас и Лорену, као и да повећа ратну одштету. Али, руски цар Александар I стаје на страну Француске и настоји да сачува ове двије области у њеном оквиру, као и да утиче да висина одштете буде 700 милиона франака са роком отплате од пет година, што ће, чак и прије рока, бити исплаћено.

Конгреси Свете алијансе

Први конгрес Свете алијансе одржан је у Ахену, октобра 1818. године и на њему Александар I успијева да у савез уведе и Француску, која је успјела да отплати ратну одштету.

Идући конгреси Алијансе избациће на видјело несугласице међу чланицама. У Тропау 1820. године, Љубљани 1821. године и Верони 1822. године. су одржани остали конгреси, а разлози су били револуционарна збивања у Италији и Шпанији.

Распад

Друга два догађаја показаће дубоке супротности између сила чланица Свете алијансе, након чега ће и стварно доћи до распада организације.

Први је био широки покрет за самосталност шпанских колонија у Латинској Америци. Када је борба почела, идеју да Света алијанса интервенише онемогућила је Велика Британија и до интервенције није дошло.

Други догађај који је још више показао различитост интереса био је устанак грчког народа за ослобођење од Османског царства. У овом случају су супротности биле толике да се већ у овом периоду организација Свеле алијансе и стварно распада.

Коначни ударац, који је и коначно брише са међународне позорнице, била је јулска револуција у Француској 1830. године.

Види још

• Наполеон Бонапарта
• Источно питање

Литература

• Fischer-Galati, Stephen A (1953). „The Nature and Immediate Origins of the Treaty of Holy Alliance.”. History. 38 (132): 27—39. JSTOR 24403221. doi:10.1111/j.1468-229X.1953.tb00988.x. 
• Jarrett, Mark (2013). The Congress of Vienna and its Legacy: War and Great Power Diplomacy after Napoleon. London: I. B. Tauris & Company, Ltd. ISBN 978-1780761169. 
• Knapton, E.J. (1941). „The Origins of the Treaty of Holy Alliance.”. History. 26 (102): 132—140. JSTOR 24401918. doi:10.1111/j.1468-229X.1941.tb00795.x. 
• Phillips, Walter Alison (1911). „Holy Alliance, The”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 13 (11 изд.). стр. 621. 
• Blaufarb, Rafe (2021). The French army 1750–1820: Careers, talent, merit. Manchester University Press. .
• Clodfelter, M. (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015 (4th изд.). Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0786474707. 
• Atkinson, Charles Francis; Hannay, David McDowall (1911). „French Revolutionary Wars”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 11 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 171—205. 
• Bell, David A. The first total war: Napoleon's Europe and the birth of warfare as we know it (Houghton Mifflin Harcourt, 2014).
• Bertaud, Jean-Paul (1988). The Army of the French Revolution: From Citizen-Soldiers to Instrument of Power. , a major French study
• Black, Jeremy. British Foreign Policy in an Age of Revolutions, 1783–93 (1994)
• Blanning, T. C. W.; w Blanning, T. C. (1996). The French Revolutionary Wars, 1787-1802. Arnold. ISBN 0340569115. 
• Bryant, Arthur (1942). Years of Endurance 1793–1802. ; on Britain
• Bryant, Arthur (1942). Years of victory, 1802–1812. ; on Britain
• Clausewitz, Carl von (2018). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ур. Napoleon's 1796 Italian Campaign. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2676-2. 
• Clausewitz, Carl von (2020). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ур. Napoleon Absent, Coalition Ascendant: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 1. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3025-7. 
• Clausewitz, Carl von (2021). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ур. The Coalition Crumbles, Napoleon Returns: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 2. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3034-9. 
• Connelly, Owen (2006). The wars of the French Revolution and Napoleon, 1792–1815. 
• Crawley, C. W., ed. The New Cambridge Modern History, Vol. 9: War and Peace in an Age of Upheaval, 1793–1830 (1965), comprehensive global coverage by experts
• Doughty, Robert, and Ira D. Gruber, eds. Warfare in the Western World: volume 1: Military operations from 1600 to 1871 (1996) pp. 173–94
• Dupuy, Trevor N. and Dupuy, R. Ernest. The Harper Encyclopedia of Military History (2nd ed. 1970) pp. 678–93
• Esdaile, Charles J. (2001). The French Wars 1792–1815. Routledge. ISBN 9780415150422.  113pp.
• Forrest, Alan (1989). Soldiers of the French Revolution. 
• Forrest, Alan. "French Revolutionary Wars (1792–1802)" in Gordon Martel, ed. The Encyclopedia of War (2012).
• Forrest, Alan (1989). Conscripts and Deserters: The Army and French Society During the Revolution and Empire. 
• Forrest, Alan. Napoleon's Men: The Soldiers of the Revolution and Empire (2002)
• Fremont-Barnes, Gregory. The French Revolutionary Wars (Essential Histories) (2013) Fremont-Barnes, Gregory (4. 7. 2013). The French Revolutionary Wars. Routledge. ISBN 9781135977344. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fremont-Barnes, Gregory, ed. The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History (3 vol. 2006)
• Gardiner, Robert (2005). Fleet Battle and Blockade: The French Revolutionary War 1793-1797. Mercury Books. ISBN 1845600118. 
• Griffith, Paddy (1998). The Art of War of Revolutionary France, 1789-1802. Greenhill Books. ISBN 1853673358. 
• Knight, Roger. Britain Against Napoleon: The Organisation of Victory, 1793–1815 (2013)
• Lavery, Brian. Nelson's Navy, Revised and Updated: The Ships, Men, and Organization, 1793–1815 (2nd ed. 2012)
• Lefebvre, Georges (1964). The French Revolution Volume II: from 1793 to 1799. .
• Lynn, John A. The Bayonets of the Republic: Motivation And Tactics in the Army of Revolutionary France, 1791–94 (1984)
• Roberts, Andrew. Napoleon (2014), a major biography
• Rodger, A.B. The War of the Second Coalition: 1798 to 1801, a strategic commentary (1964)
• Ross, Steven T. (1973). Quest for Victory; French Military Strategy, 1792–1799. 
• Ross, Steven T. (1969). European Diplomatic History, 1789–1815: France Against Europe. 
• Rothenberg, Gunther E. (1982). Napoleon's Great Adversaries: The Archduke Charles and the Austrian Army 1792–1814. B.T. Batsford. ISBN 978-0-7134-3758-4. 
• Rothenberg, Gunther E. (1988). „The Origins, Causes, and Extension of the Wars of the French Revolution and Napoleon”. The Journal of Interdisciplinary History. 18 (4): 771—793. JSTOR 204824. doi:10.2307/204824. 
• Schroeder, Paul W. (1996). The Transformation of European Politics 1763–1848. Oxford University Press. ; advanced diplomatic history; pp. 100–230
• Schneid, Frederick C.: The French Revolutionary and Napoleonic Wars, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011. Retrieved 29 June 2011.
• Scott, Samuel F. (1998). From Yorktown to Valmy: The Transformation of the French Army in an Age of Revolution. University Press of Colorado. 
• Forrest, Alan (2009). The Legacy of the French Revolutionary Wars: The Nation-in-Arms in French Republican Memory. Cambridge University Press. 
• Rothenberg, Gunther E. (1989). „Soldiers and the Revolution: The French Army, Society, and the State, 1788-99”. The Historical Journal. 32 (4): 981—995. JSTOR 2639694. S2CID 159949729. doi:10.1017/S0018246X00015806. 
• Simms, Brendan (1998). „Britain and Napoleon”. The Historical Journal. 41 (3): 885—894. JSTOR 2639908. S2CID 162840420. doi:10.1017/S0018246X98008048. 
• Attar, Frank (1992). La Révolution française déclare la guerre à l'Europe. Editions Complexe. ISBN 2-87027-448-3. 
• Attar, Frank (2010). Aux armes citoyens ! Naissance et fonctions du bellicisme révolutionnaire. Seuil. ISBN 978-2-0208-8891-2. 
• Adams, John, ур. (1805). The Annual Register, Or, A View of the History, Politics, and Literature for the Year ... J. Dodsley. 
• Andrew, Christopher (2018). Secret World: A History of Intelligence. Yale University Press. ISBN 978-0-300-24052-8. 
• Arnold, James R. (1995). Napoleon Conquers Austria: The 1809 Campaign for Vienna. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-94694-4. 
• Bell, David Avrom (2007). The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know it. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-34965-4. 
• Black, Jeremy (2009). The War of 1812 in the Age of Napoleon. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4078-0. 
• Briggs, Asa (1959). The Making of Modern England, 1783–1867: The Age of Improvement. Harper & Row. 
• Bryant, Arthur (1944). Years of Victory, 1802–1812. Collins. 
• Burke, Edmund (1808). The Annual Register, Or, A View of the History, Politics, and Literature for the Year ... J. Dodsley. 
• Canales, Esteban (2004), 1808–1814: demografía y guerra en España (PDF) (на језику: шпански), Autonomous University of Barcelona, Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2010. г., Приступљено 3. 5. 2017 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Chandler, David G. (1966). The Campaigns of Napoleon. Scribner. ISBN 978-0-02-523660-8. 
• Clodfelter, Micheal (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015, 4th ed. McFarland. ISBN 978-1-4766-2585-0. 
• Desan, Suzanne; Hunt, Lynn; Nelson, William Max (2013). The French Revolution in Global Perspective. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-6747-9. 
• Esdaile, Charles (2009). Napoleon's Wars: An International History, 1803–1815. Penguin Books. ISBN 978-0-14-311628-8. 
• Ferguson, Niall (2008). The Ascent of Money: A Financial History of the World: 10th Anniversary Edition. Penguin. ISBN 978-1-4406-5402-2. 
• Fremont-Barnes, Gregory (2014). The Napoleonic Wars (3): The Peninsular War 1807–1814. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4728-0975-9. 
• Gates, David (1986). The Spanish Ulcer: A History of the Peninsular War. Allen & Unwin. ISBN 978-0-04-940079-5. 
• Glover, Michael (1963). Wellington's Peninsular Victories: Busaco, Salamanca, Vitoria, Nivelle. Macmillan. 
• Götz, Norbert (2014-06-06). „The Good Plumpuddings' Belief: British Voluntary Aid to Sweden During the Napoleonic Wars”. The International History Review. 37 (3): 519—539. ISSN 0707-5332. doi:10.1080/07075332.2014.918559 . 
• Grab, Alexander (2003). Napoleon and the Transformation of Europe. Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-4039-3757-5. 
• Grainger, John D. (2004). The Amiens Truce: Britain and Bonaparte, 1801–1803. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-041-2. 
• Gray, Colin S. (2007). War, Peace and International Relations: An Introduction to Strategic History. Routledge. ISBN 978-1-134-16951-1. 
• Halévy, Elie (1924). A History of the English People ...: England in 1815. Harcourt, Brace. 
• Haythornthwaite, Philip (1978). Borodino 1812: Napoleon's great gamble. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-78096-881-0. 
• Jones, Colin (1994). The Cambridge Illustrated History of France. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66992-4. 
• Jones, Maldwyn Allen (1992). Boorstin, Daniel J., ур. American Immigration. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40633-6. 
• Kagan, Frederick (2007). The End of the Old Order: Napoleon and Europe, 1801–1805. Hachette Books. ISBN 978-0-306-81645-1. 
• Keeling, Drew (1999). „The Transportation Revolution and Transatlantic Migration”. Research in Economic History. 19. 
• Keeling, Drew (1. 1. 2007). „Transport Capacity Management and Transatlantic Migration, 1900–1914”. Research in Economic History. Emerald Group Publishing Limited. 25: 225—283. ISBN 978-0-7623-1370-9. doi:10.1016/s0363-3268(07)25005-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Keen, Benjamin; Haynes, Keith (2012). A History of Latin America. Cengage Learning. ISBN 978-1-133-70932-9. 
• Kennedy, Paul M. (1989). The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000. Vintage Books. ISBN 978-0-679-72019-5. 
• Knight, Roger (2013). Britain Against Napoleon: The Organization of Victory, 1793–1815. Penguin UK. ISBN 978-0-14-197702-7. 
• Leggiere, Michael V. (2014). Blücher: Scourge of Napoleon. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4567-9. 
• Malia, Martin Edward (2006). History's Locomotives: Revolutions and the Making of the Modern World. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12690-7. 
• McConachy, Bruce (2001). „The Roots of Artillery Doctrine: Napoleonic Artillery Tactics Reconsidered”. Journal of Military History. 65 (3): 617—640. JSTOR 2677528. S2CID 159945703. doi:10.2307/2677528. 
• McEvedy, Colin; Jones, Richard (1978). Atlas of World Population History. Facts on File. ISBN 978-0-87196-402-1. 
• McLynn, Frank (1998). Napoleon: A Biography. Pimlico. ISBN 9780712662475. 
• Munch-Petersen, Thomas (2007). Defying Napoleon: How Britain Bombarded Copenhagen and Seized the Danish Fleet in 1807. Sutton. ISBN 978-0-7509-4280-5. 
• Palmer, Robert Roswell (1941). Twelve who Ruled: The Committee of Public Safety, During the Terror. Princeton University Press. 
• Palmer, Alan (1974). Alexander I: Tsar of War and Peace. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-76700-8. 
• Palmer, R. R.; Colton, Joel; Kramer, Lloyd (2013). A History of the Modern World: 11th Edition. McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-759962-1. 
• Philo, Tom (2010), Military and Civilian War Related Deaths Through the Ages, Архивирано из оригинала 20. 4. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rapport, Mike (2013). The Napoleonic Wars: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-164251-7. 
• Riehn, Richard K. (1990). 1812: Napoleon's Russian Campaign. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-052731-7. 
• Riehn, Richard K. (1991), 1812: Napoleon's Russian Campaign (Paperback изд.), New York: Wiley, ISBN 978-0471543022 
• Riley, J. P. (2013). Napoleon and the World War of 1813: Lessons in Coalition Warfighting. Routledge. ISBN 978-1-136-32135-1. 
• Roberts, Andrew (2014). Napoleon: A Life. Penguin. ISBN 978-0-698-17628-7. 
• Ryan, A. N. (1953). „The Causes of the British Attack upon Copenhagen in 1807”. The English Historical Review. 68 (266): 37—55. ISSN 0013-8266. doi:10.1093/ehr/lxviii.cclxvi.37. 
• Schäfer, Anton (2002). Zeittafel der Rechtsgeschichte. Von den Anfängen über Rom bis 1919. Mit Schwerpunkt Österreich und zeitgenössischen Bezügen (на језику: немачки) (3rd изд.). Edition Europa Verlag. ISBN 3-9500616-8-1. 
• Schroeder, Paul W. (1994). The Transformation of European Politics, 1763–1848. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820654-5. 
• Sherwig, John M. (1969). Guineas and Gunpowder: British Foreign Aid in the Wars with France, 1793–1815. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36775-3. 
• Shlapentokh, Dmitry (1997). The French Revolution and the Russian Anti-Democratic Tradition: A Case of False Consciousness. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-2397-5. 
• Stoker, Donald; Schneid, Frederick C.; Blanton, Harold D. (2008). Conscription in the Napoleonic Era: A Revolution in Military Affairs?. Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-67404-8. 
• Sutherland, Donald M. G. (2008). The French Revolution and Empire: The Quest for a Civic Order. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-75826-7. 
• Tone, John Lawrence (1996). „Napoleon's uncongenial sea: Guerrilla warfare in Navarre during the Peninsular War, 1808–14.”. European History Quarterly. 26 (3): 355—382. S2CID 144885121. doi:10.1177/026569149602600302. 
• Tone, John Lawrence (2010). „Partisan Warfare in Spain and Total War”. Ур.: Chickering, Roger; Förster, Stig. War in an Age of Revolution, 1775–1815. Cambridge UP. стр. 243. ISBN 9780521899963. 
• Tulard, Jean (1984). Napoleon: The Myth of the Saviour. Methuen. ISBN 978-0-416-39510-5. 
• Upshall, Michael, ур. (1993). The Wordsworth Pocket Encyclopedia. Wordsworth Editions. ISBN 978-1-85326-301-9. 
• White, Matthew (2014), Statistics of Wars, Oppressions and Atrocities of the Nineteenth Century, Приступљено 3. 5. 2017 CS1 одржавање: Формат датума (веза). This source references:
  • Bodart, Gaston (1916), Losses of Life in Modern Wars 
  • Dumas, Samuel (1923), Losses of Life Caused By War 
  • Urlanis, Boris (1971), Wars and Population 
  • Payne, Stanley G., A History of Spain and Portugal, 2 
  • Danzer, Arme-Zeitun (на језику: немачки) 
  • Clodfelter, Micheal, Warfare and Armed Conflict: A Statistical Reference to Casualty and Other Figures, 1618–1991 
• Young, Peter; Lawford, J. P. (2015). Wellington's Masterpiece: The Battle and Campaign of Salamanca. Routledge. ISBN 978-1-317-39728-1. 

Спољашње везе

• The Holy Alliance Treaty text