Свете књиге у исламу
Свете књиге у исламу су текстови за које муслимани вјерују да их написао Алах преко разних пророка током историје човјечанства. Све ове књиге, по муслиманском вјеровању, објавиле су прописе и законе које је Бог одредио људима.
Муслимани вјерују да је Куран коначно Божије откривење човјечанству, као и завршетак и потврда претходних списа.[1] Упркос примату који муслиману дају Курану као посљедњој Божијој ријечи, ислам говори о поштовању свих претходних светих списа, а вјеровање у све објављене књиге је један од шест стубова исламске вјере.
Међу књигама које се сматрају откривеним, три поменуте у Курану су Таврат (Тора или Закон) објављен Муси (Мојсије), Забур (Псалми) објављени Давуту (Давид) и Инџил (Јеванђеље) објављено Иси (Исус).
Главне књиге уреди
Куран уреди
Куран је средишњи религијски текст ислама, за који муслимани вјерују да је Божија објава (арап. الله — „Алах”). Куран је подјељен на поглавља (сура), која се затим дијеле на стихове (ајет).[2] Муслимани вјерују да је Куран усмено откривење Алаха Мухамеду преко анђела Гаврила (Џибрил),[3][4] постепено у периоду од отприлике 23 године, када је Мухамед имао 40 година и закључно са 63, у години његове смрти.[17:106][2][5] Муслимани Куран сматрају најважнијим Мухамедовим чудом, доказом његовог пророчанства,[6] и кулминација низа божанских порука које су почеле порукама откривеним Адаму и завршиле се са Мухамедом. Сматра се за најбоље дјеле у класичној арапској књижевности.[7][8][9][10]
Тора уреди
Према Курану, Тора је објављена Мојсију (Муса),[53:36] али муслимани тврде да је тренутна Тора током година изложена изобличењима и да више није поуздана.[11] Мојсије и његов брат Арон (Харун) користили су Тору да проповједају Израелитима (арап. بني إسرائيل/Banu Isrā’īl — „синови Израела”).
Забур уреди
Куран помиње Забур, који се често тумачи као Псалми,[12] као свети спис откривен краљу Давиду (Давуд). Научници су често схватали да су псалми свете пјесме хвале, а не књига која даје закон.[13] Многи муслимански научници још увијек хвале актуелне псалме,[14][15][16] али муслимани углавном претпостављају да су неки од садашњих псалама написани касније и да нису божански откривени.[тражи се извор] Куран 21:105 и Psalm 37:29 су непосредни пандани.[17]
Инџил уреди
Инџил је били света књига откривена Исусу (Иса), према Курану. Иако неки муслимани вјерују да се Инџил односи на цио Нови завјет, већина научника и муслимана вјерује да се не односи на Нови завјет, него на првобитно Јеванђеље, дато Исусу као Алахова ријеч.[14] Дакле, према муслиманском вјеровању, Јеванђеље је била порука коју је Исус, под божанским надхнућем, проповједао дјеци Израела. Садашња канонска јевађеља, по вјеровању муслиманских научника, нису божански откривена, већ су документи о Исусовом животу, писани од стране разних савременика, ученика и сапутника. Ова јевађења, према муслиманском вјеровању, садрже дијелове Исусовог учења, али нити представљају нити садрже првобитно Алахово јевађеље, које је искривљено и/или изгубљено.[18]
Додатни свици и текстови уреди
Куран такође помиње два древна свитка и још једну могућу књигу:
Аврамови свици уреди
Вјерује се да су Аврамови свици (арап. صحف إبراهيم) били једно од најранијих списа, које су дали Авраму (Ибрахим),[87:19] а касније користили Измаел (Исмаил) и Исак (Исхак).[тражи се извор] Иако се обично називају „свици”, многи преводиоци су арапску ријеч сухур као „књига”.[14][19] Аврамови свици се сада сматрају изгубљеним, а не искривљеним, иако су неки научници идентификовали са Аврамовим завјетом, апокалиптичним дјелом литературе који је био доступан на арапском језику у вријеме Мухамеда.[тражи се извор] У Курану постоји стих „Списи ”у којем се поред Аврамових свитака помиње и Мојсијеви свици и Књиге ранијих откривења.[87:18–19]
Мојсијеви свици уреди
Муслимани сматрају да се Мојсијеви свици (арап. صُحُفِ مُوسَىٰ), који садрже неке од Мојсијевих откривења, не односе на Тору, него на откривења поред Торе. Неки научници сматрају да би се можда могла позвати на Књигу о ратовима Господњим,[14] изгубљеним спис о коме се говори у Старом завјету или Танаху у Књизи бројева.[20] У Курану постоји стих „Списи” у којем се поред Мојсијевих свитака помиње и Аврамови свици и Књиге ранијих откривења.[87:18–19]
Књига Јована Крститеља уреди
Књига Јована Крститеља (арап. كتاب يحيى) спис је на који се помиње у Курану.[19:12] Већина научника и муслимана вјерује да се стих односи на Тору (Таврат), али неки научници сугеришу да би се могао односити на манџанске списе као што су мандејске Велика ризница и Књига о Јовану или неки други изгбуљени дио Светог писма, иако ово мишљење није уобичајено.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Glassé, Cyril (1991). „Holy Books”. The Concise Encyclopedia of Islam (на језику: енглески). HarperSanFrancisco. ISBN 978-0-06-063126-0. Приступљено 18. 12. 2021.
- ^ а б Ringgren, Helmer. „Qur’an | Description, Meaning, History, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Williams, Roy; Drew, Michael (2012). Pendulum: How Past Generations Shape Our Present and Predict Our Future (на језику: енглески). Vanguard Press. стр. 143. ISBN 978-1-59315-715-9. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Lambert, Gray (2013). The Leaders Are Coming! (на језику: енглески). WestBow Press. стр. 287. ISBN 978-1-4497-6013-7. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Fisher, Mary Pat (1996). Living Religions: An Encyclopedia of the World's Faiths (на језику: енглески). I.B. Tauris. стр. 338. ISBN 978-1-86064-148-0. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Peters, Francis E. (2003). The words and will of God (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 12–13. ISBN 978-0-691-11461-3. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Patterson, Margot (2008). Islam Considered: A Christian View (на језику: енглески). Liturgical Press. стр. 10. ISBN 978-0-8146-1915-5. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Ali, Mir Sajjad; Rahman, Zainab (2010). Islam and Indian Muslims (на језику: енглески). Gyan Publishing House. стр. 24. ISBN 978-81-7835-805-5. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Jones, Alan (2011). The Koran (на језику: енглески). Orion. ISBN 978-1-78022-257-8. Приступљено 19. 12. 2021. „Its outstanding literary merit should also be noted: it is by far, the finest work of Arabic prose in existence.”
- ^ Arberry, A. J. (1996). The Koran Interpreted: A Translation (на језику: енглески). Simon and Schuster. стр. 191. ISBN 978-0-684-82507-6. Приступљено 19. 12. 2021. „It may be affirmed that within the literature of the Arabs, wide and fecund as it is both in poetry and in elevated prose, there is nothing to compare with it.”
- ^ „Torah - Oxford Islamic Studies Online”. web.archive.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 4. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2021. „Arabic tawrat. Mentioned in the Quran eighteen times as true revelation that preceded the Gospels and the Quran. Confirmed by the Quran (5:46, 61:6), it is described as a source of wisdom (3:48, 5:110) and guidance ( 5:46 ). Muslims believe that the Torah, unlike the Quran, has not been preserved in its original, true, and complete form.”
- ^ „Zabur”. www.oxfordislamicstudies.com (на језику: енглески). Oxford Islamic Studies Online. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Horovitz, J.; Firestone, R. (2007). „Zabūr”. Ур.: Bianquis, Thierry; Bosworth, Edmund; Heinrichs, Wolfhart; Donzel, E. J. van. The Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-16121-4. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ а б в г Ali, Abdullah Yusuf (2001). The Holy Quran: Text, Translation & Commentary (на језику: енглески). Kitab Bhavan. ISBN 978-81-7151-028-3. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Lings, Martin (2004). Mecca: From Before Genesis Until Now (на језику: енглески). Archetype. ISBN 978-1-901383-07-2. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Malik, Sheikh Abdul (2020). In Thy Seed: Judaism, Christianity, Islam : Addressing Some Key Issues (на језику: енглески). Paramount Books (Pvt.) Limited. ISBN 978-969-494-655-9. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ „Psalms”. web.archive.org (на језику: енглески). Oxford Islamic Studies Online. 26. 7. 2018. Архивирано из оригинала
|archive-url=захтева|archive-date=(помоћ). г. Приступљено 19. 12. 2021. - ^ Carra de Vaux, B.; Anawati, G. C. (2007). „Ind̲j̲īl”. Ур.: Bianquis, Thierry; Bosworth, Edmund; Heinrichs, Wolfhart; Donzel, E. J. van. The Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-16121-4. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Pickthall, Marmaduke (2020). Meaning of the Glorious Quran, the - Marmaduke Pickthall (на језику: енглески). Independently Published. ISBN 979-8-6854-6999-1. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Numbers 21:14