Светилиште (роман)
„Светилиште“ (енгл. Sanctuary) је шести роман америчког књижевника и нобеловца Вилијама Фокнера, који је објављен 9. фебруара 1931, у издању издавачке куће Кејп енд Смит (CAPE & SMITH). Радња се одиграва маја и јуна 1929. у имагинарном округу Јокнапатафа, у којем се одигравају готово сви романи и приповетке овог америчког аутора. У средишту наратива је адвокат Хорас Бенбоу који покушава да одбрани невиног човека оптуженог за убиство. Својеврсни наставак догађаја описаних у Светилишту дат је у Фокнеровом делу Реквијем за искушеницу (1951). Светилиште тематизује откривање природе зла, губитак илузија, проблем корупције и потрагу за правдом.[1]
| Светилиште | |
|---|---|
 Корице првог америчког издања | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Sanctuary |
| Аутор | Вилијам Фокнер |
| Земља | САД |
| Језик | енглески језик |
| Садржај | |
| Теме | природа зла |
| Локализација | Јокнапатафа; мај/јун 1929. |
| Издавање | |
| Издавач | Кејп енд Смит (CAPE & SMITH) |
| Датум | 1931 |
| Тип медија | тврде и меке |
Светилиште је Фокнеров најмрачнији роман пун експлицитних сцена насиља, што је навело тадашњег критичара Хенрија Сидела Кенбија да напише да је са овим романом садизам достигао свој амерички врхунац.[2] Контроверзе које су га окружиле, поготово оне везане за епизоду силовања, учиниле су Светилиште бестселером и скренуле пажњу критичара на Фокнера. Роман се продавао више од свих његових претходних дела заједно.[3] Међутим, финансијски проблеми издавача спречили су Фокнера да свој успех и уновчи. [4] Иако су многи оновремени читаоци и критичари били згрожени описима ужаса и насиља, други су у Светилишту видели књижевну вредност и хвалили његову провокативну снагу.[5] Савремени проучаваоци истичу да је ово роман који је Фокнер убедљиво највише пута преправљао.
Роман је преведен на српски језик у више издања.
Адаптације уреди
Студио Парамаунт је 1933. снимио адаптацију Светилишта, под називом Прича о Темли Дрејк. Филм је режирао Стивен Робертс, и у њему су главне улоге тумачили Мириам Хопкинс и Џек ла Ру. Филм је изазвао контроверзе због приказивања сексуалности и насиља, и убрзао је доношење строгих цензорских правила у Холивуду познатих као Хејзов код. Други пут је екранизован 1691. у режији Тонија Ричардсона. Сценарио је настао комбиновањем наратива Светилишта са његовим незваничним наставком Реквијумом за искушеницу. Друга адаптација се сматра лошијом од прве.
Референце уреди
- ^ Fargnoli & Golay 2009, стр. 248.
- ^ Canby 1931, стр. 674.
- ^ Towner 2008, стр. 28.
- ^ Rampton 2008, стр. 59.
- ^ Fargnoli & Golay 2009, стр. 247.
Литература уреди
- Rampton, David (2008). William Faulkner: a literary life. New York. ISBN 978-1-4039-4680-5.
- Fargnoli, A. Nicholas; Golay, Michael (2009). Critical Companion to William Faulkner. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0859-9.
- Canby, Henry Seidel (1931). The School of Cruelty,” Saturday Review of Literature 7.
- Towner, Theresa M. (2008). The Cambridge Introduction to William Faulkner. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46969-2.
