Свети Јевстатије Плакида

Свети Јевстатије Плакида је био римски војсковођа у време царева Тита и Трајана.[1] Плакида – како му је било име пре крштења, бјеше човјек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, којега је крстио апостол Петар.

Свети Јевстатије Плакида
Великомученик
Saint Eustace, Cretan school, 17 c..jpg
Свети Јевстатије Плакида, икона из 17. века
Празник3. октобар
Заштитникпрофесија: ловаца

Када је једном ишао у лов, он потјера јелена. Божијим промислом, међу роговима јелена се појави свијетли крст и Плакиди дође глас који га упућиваше да оде хришћанском свештенику и да се крсти. Плакида се крсти са својом женом и два сина и на крштењу он доби име Јевстатије, а његова жена Теопистија (Боговјерна), а њихови синови Агапије и Теoпист. Послије крштења Јевстатије отиде на оно исто мјесто гдје је преко јелена добио откривење, те клекнувши, заблагодари Богу што га је привео истини. У том су опет јави глас Господњи и предрече му страдање за Његово име и укријепи га. Тада Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом, имајући намјеру да се повуче међу прост народ и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.[2]

Дошавши у Египат, одмах на њега навалише искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му звјерови и однесоше. Но убрзо тај варварин погину, а дјецу му спасише чобани. Јевстатије се насели у египатском селу Вадисис и ту као сеоски најмник поживи петнаест година. Послије тога, нападоше варвари на римско царство, и цар Трајан жаљаше што му нема храброга војводе Плакиде, који је свуда гдје је ратовао односио побиједе.

Тада цар посла своја два војника да по цијелом царству траже великог војводу.[3] По Божијем промислу, ти официри, некадашњи Јевстатијеви другови, нађу Јевстатија и доведу га цару. Јевстатије скупи војску и побједи варваре. На путу натраг у Рим, Јевстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан бјеше умро, а умјесто њега цароваше Адријан. Када Адријан позва војводу Јевстатија да принесу жртве боговима, Јевстатије му рече да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима, но како им звјерови ништа не нашкодише, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тијела мртва, али неповријеђена од огња.[4]

ИзвориУреди

  1. ^ „Свети великомученик Јевстатије”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ „Св. вел. муч. Евстатије Плакида”. Православна црква. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ „Свети великомученик Евстатије Плакида”. Пријатељ божији. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Николај Велимировић: Охридски пролог за 20. септембар (3. октобар) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 28, 2011) (језик: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везеУреди