Преподобни Амфилохије Почајевски

Свети Амфилохије Почајевски (световно Јаков Варнавович Головатјук; 9. децембар 1894, село Мала Иловица, Тернопољска област Украјине1. јануар 1971, село Мала Иловица) — православни монах и свештенослужитељ Руске православне цркве. Подвизавао се у Почајевској лаври.

Амфилохије Почајевски
Преподобни Амфилохије Почајевски
Лични подаци
Датум рођења(1894-12-09)9. децембар 1894.
Место рођењаТернопољ, Малорусија, Руска Империја
Датум смрти1. јануар 1971.(1971-01-01) (76 год.)
Место смртиТернопољ, Украјинска ССР, Совјетски Савез
Световни подаци
Канонизација23. април 2002, Почајевска лавра од стране Украјинске православне цркве (Московске патријаршије)
Главно светилиштеПочајевска лавра
Празник12. мај (по старом: 29. април)
Заштитникпсихички оболелих

Канонизован као преподобни. Прославља се 29. априла по јулијанском календару.[1]

Биографија уреди

Године 1925. био је примљен у Почајевску лавру као искушеник.[2] 8 јула 1932. г, по благослову митрополита варшавског и све пољске Дионисија (Валединског), био је пострижен у монашки чин са именом Јосиф.

Године 1933. био је рукоположен од епископа Антонија (Марценка) у чин јерођакона, а 27. септембра 1936. године у јеромонаха.

На јесен 1962. године, када је лавра била на ивици затварања од стране совјетске власти, одиграо је кључну улогу у заштити Троицког сабора, што је као последицу произвело да је кроз неколико дана био насилно хоспитализован у психијатријску болницу.

Након изласка, вратио се у родно село и преселио се код једног свог блиског сродника, где је наставио да води црквену службу.

Од стране једног његовог рођака бива одвезен до мочваре, истучен и бачен у воду. Будући на ивици смрти, у лаври бива пострижен у велику схиму са именом Амфилохије у част светитеља Амфилохија Иконијског. Оздравивши, опет се враћа у родно село.[3]

Још за живота старца, кружиле су гласине да он поседује дар исцелитељства. Једна од таквих прича говори о томе како је једанпут васкрсао девојку која је умрла на путу док ју је мајка издалека водила старцу.[4]

Упокојио се 1. јануара 1971. године.

Прослављање и канонизација уреди

23 априла 2002. г. Свети синод Украјинске православне цркве (Московске патријаршије) донео је одлуку да прослави у лику светих почајевског старца-схиигумана Амфилохија[5].

 
Гроб преподобног Амфилохија на манастирском гробљу Почајевске Лавре

Чин прослављења преподобног Амфилохија у лику светих био је учињен од стране митрополита кијевског Владимира (Сабодана) у недељу 12. маја 2002. године у Успењском храму Почајевске лавре[6]; 13. маја мошти преподобног биле су перенесене из Успењског собора у крипту преподобног Јова Почајевског испод ње, где почивају заједно с моштима поменутог свеца.

3. фебруара 2016. године решењем Архијерејског сабора Руске православне цркве успостављено је општецрквено поштовање преподобног Амфилохија[7].

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Амфилохий (Головатюк) Почаевский, схиигумен, прп.”. days.pravoslavie.ru (на језику: руски). Православный Церковный календарь. Приступљено 13. 10. 2022. 
  2. ^ „May 12 is the commemoration day of the Venerable Amphilochius of Pochaev (1971)”. web.archive.org (на језику: енглески). Diocese of Nizhny Novgorod and Arzamas. 12. 5. 2011. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2022. 
  3. ^ „Venerable St. Amphilochius of Pochaev”. orthodoxtacoma.com (на језику: енглески). Holy Resurrection Orthodox Church Tacoma. Приступљено 13. 10. 2022. 
  4. ^ „Крест в небе над Почаевской лаврой”. web.archive.org (на језику: руски). Благословение.Ру. 11. 11. 2007. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2022. 
  5. ^ „Засідання Священного Синоду УПЦ”. Україна православна (на језику: украјински). Прес-служба УПЦ. 1. 5. 2002. Приступљено 13. 10. 2022. 
  6. ^ Дудченко, Андрей (8. 10. 2003). „Прославление и обретение мощей преп. Амфилохия Почаевского” (на језику: руски). Киевская Русь. Приступљено 13. 10. 2022. 
  7. ^ „Определение Освященного Архиерейского Собора Русской Православной Церкви об общецерковном прославлении ряда местночтимых святых”. Патриархия.ru (на језику: руски). 3. 2. 2016. Приступљено 13. 10. 2022. 

Спољашње везе уреди