Амфилохије Иконијски

Свети Амфилохије Иконијски

Свети Амфилохије Иконијски (грч. Αμφιλοχίου του Ικονίου) био је епископ у Иконији, на југу Мале Азије у периоду између 340. и 395. године. Помиње се као један од кападокијских отаца, као ученик Св. Василија Великог, блиски рођак Св. Григорија Богослова.

Рођен је у Кесарији, у побожној хришћанској породици, од оца Амфилохија и мајке Ливије.[1] Школовао се у Цариграду, а потом одлази у пустињу Озизала, у Кападокији, где борави у посту пуне три године.

По избору за епископа у Иконији одмах развија широку пастирску и богословску, као и антијеретичку делатност. Његове проповеди су биле толико јаке да су се десила многа чудесна исцелења током њих. Као велики бранитељ Православља, 376. године сазвао је Сабор ликаонијских Епископа у Иконији, на којем признаје Символ Вере са Првог васељенског сабора у Никеји (325.) и осуђује јереси: савелијанство, аријанство, аномејство и духоборство. Активно учествује на Другом васељенском сабору у Цариграду, 381. године.

Амфилохије Иконијски у Охридском прологуУреди

”Св. Амфилохије Епископ Иконијски. Земљак, друг и пријатељ Св. Василија Великог и других великих светитеља из IV столећа. Амфилохије рано остави метеж светски и повуче се у једну пештеру, где као отшелник проживи у подвигу 40 година.[2] Догоди се тада, те се упразни епископска столица у Иконији, и Амфилохије чудесним начином би изабран и посвећен за Епископа Иконијског.[1] Диван пастир и велики бранитељ чисте вере Православне. Учествовао на II Васељенском Сабору 381. године. Ревносно се борио против Македонија злочестивог, и против аријанаца и Евномија. Лично молио цара Теодосија Великог да изагна аријанце из сваког града у држави. Цар му не испуни жељу. После неколико дана опет се јави Амфилохије цару. Када Епископ би уведен у одају за примање, цар сеђаше на престолу, а до њега с десне стране сеђаше син му Аркадије, кога Теодосије беше узео себи за сацара. Ушавши Амфилохије свети поклони се цару Теодосију, а на Аркадија, сина царевог, и не обазре се као да га ту и не бејаше. Разгневи се због тога цар Теодосије веома, и нареди да се Амфилохије одмах истера из двора. Тада рече светитељ цару: „видиш ли, царе, како не подносиш бешчешће сина; тако и Бог Отац не трпи бешчешће Сина Свога, одвраћа се с ненавишћу од оних, који хуле Њега, и гневи се на све присталице оне проклете (Аријеве) јереси." Чувши ово цар разумеде зашто Амфилохије не одаде почаст сину његовом, и удиви се мудрости и смелости његовој. Између многих других трудова Св. Амфилохије написао је неколико књига о вери[1]. Умро је 395. године у дубокој старости и преселио се у живот бесмртни.”[2]

Православна црква слави Светог Амфилохија Иконијског 23. новембра.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Свети Амфилохије Иконијски”. Српска Православна Црква. Приступљено 16. 1. 2020. 
  2. 2,0 2,1 „Свети Амфилохије епископ Иконијски”. Храм Св Јована Крститеља Кончарево. Приступљено 16. 1. 2020. 


Спољашње везеУреди