Отворите главни мени

Сент Китс и Невис

(преусмерено са Свети Китс и Невис)

Сент Китс и Невис[a] (енгл. Saint Kitts and Nevis), званично Федерација Сент Китс и Невис (енгл. Federation of Saint Kitts and Nevis),[2] позната и као Свети Кристофер и Невис (енгл. Saint Christopher and Nevis) односно Федерација Свети Кристофер и Невис (енгл. Federation of Saint Christopher and Nevis), мала је острвска држава која се налази у Карибима, у централној Америци.[3] То је најмања држава на западној хемисфери. Припада групи Малих Антила. Налази се западно од Антигве и Барбуде и југоисточно од Холандских Антила. Чине је два острва, Сент Китс (или Свети Кристофер) и Невис, федерација је независна чланица Комонвелта од 1983. године. Престоница федерације је главна лука острва Сент Китс, Бастер.

Федерација Сент Китс и Невис
Federation of Saint Kitts and Nevis  (енглески)
Крилатица: Држава изнад себе
(енгл. Country Above Self)
Химна: О лепа земљо!
(енгл. O Land of Beauty!)

Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Сент Китса и Невиса
Главни градБастер
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерТаплеј Сеатон
 — ПремијерТимоти Харис
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
19. септембра 1983.
Географија
Површина
 — укупно261 km2(188)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2016.[1]54.821(209)
 — густина210,04 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC-4)
Интернет домен.kn
Позивни број+1-869

1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Површина државе износи 269 km².

Геологија и рељефУреди

Острво Сент Китс је испресечено планинским ланцем, чија је највиша тачка Маунт Лиамуига са својих 1.156 m висине.

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

Национална птица је смеђи несит.[4] На овим стрвима живи 176 врста птица.[5]

КлимаУреди

Према Кепенова класификација клима, Сент Китс има тропску саванску климу (Кепен Aw), а Невис има тропску монсунску климу (Кепен Кепен).[6] Просечна месечна температура у Бастеру мало варира од 239 °C (462,2 °F) до 266 °C (511 °F). Годишње падавине су приближно 2,400 mm (0 in), мада су варирале од 1.356 mm (53,4 in) до 3.183 mm (125,3 in) у периоду 1901-2015.[7]

Клима Сент Китса и Невиса (1991—2015)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Просек, °C (°F) 23,9
(75)
23,8
(74,8)
24,0
(75,2)
24,7
(76,5)
25,5
(77,9)
26,2
(79,2)
26,3
(79,3)
26,6
(79,9)
26,4
(79,5)
26,0
(78,8)
25,4
(77,7)
24,4
(75,9)
25,27
(77,47)
Количина падавина, mm (in) 150
(5,91)
102
(4,02)
99
(3,9)
153
(6,02)
219
(8,62)
181
(7,13)
214
(8,43)
232
(9,13)
222
(8,74)
289
(11,38)
286
(11,26)
225
(8,86)
2,372
(93,4)
Извор: Climate Change Knowledge Portal[7]
 
Мапа Сент Китса и Невиса

ИсторијаУреди

 
Шпанско заузимање Сент Китса 1629. предвођено Фадриком де Толедом, 1. маркизом од Виљенуева де Валдуез

Пре доласка Европљана ово подручје било је насељено индијанским племенима Кариба. Име првих насељеника, преаравачких народа који су населили острва вероватно још пре 3000 година, није познато. Њима су следили Араваки, или Тајно око 1000. п. н. е. Врхунац домородачких популација је остварен између 500. и 600. године. Ратнички народ Кариба је извршио инвазију око 800. године. Они су се били проширили северно од Сент Китса до времена шпанских освајања.[8]

Кристифор Колумбо се на свом другом путовању 1493. искрцао на веће острво и назвао га, према свецу заштитнику, Свети Кристофор. Мање острво назвао је Невис (шп. nieves = снег). Колонизација је почела око 1623. када на Св. Китс долазе Французи и Британци. Као прва енглеска колонија у овом подручју, острво постаје полазиште за даљу колонизацију Карипског подручја.[9][10]

Французи и Енглези, који су приспели са намером да се обогате путем експлоатације природних ресурса острва,[11] знали су од почетка да ће се успостављање њихових насеља на Сент Китсу наићи на отпор. Њиховом настањивању се опирао Калинашки народ током прве три године постојања насеља.[12] Током процеса успостављања насеља на Сент Китсу, и другде на Карибима, Французи и Енглези, попут њихових претходника, су настојали да поробе, протерају или искорене Калинаге, јер је домородачко задржавање земљишта умањивало профитабилност плантажа које су контролисали Европљани.[13] Да би се остварио овај циљ, локални хроничари су спроводили идеолошке кампање још од шпанских времена, производећи литературу која је систематски оспоравала хуманост Калинаго народа (књижевна традиција коју су крајем седамнаестог века спроводили аутори као што су Жан-Батист ду Тере и Пере Лабат).[13]

Године 1626, англо-француски насељеници су здружили снаге и спровели масакар над Калинго народом, наводно да би спречили иминентну опасност од домородаца који су планирали да их протерају или погубе;[14] или, према Тереовој верзији само да убију[15] европске колонизаторе који су одржавали своје присуство на острву током три године користећи силу.

Током 17. и 18. века острва неколико пута прелазе из француске управе под британску и обратно. Коначно остају у британском поседу након 1783. Добијају личну управу 1967. а пуну самосталност 19. септембра 1983.[16] Ова земља је међу најновијим сувереним државама у Америкама. У августу 1998. је на Невису спроведен референдум да се одвоје од Сент Китса, али неопходна дво трећинска већина није остварена.[17]

Крајем септембра 1998, ураган Џорџ је узроковао штету од приближно 458.000.000 америчких долара, што је довело до вишегодишњег опадања вредности БДП. Џорџ је био најгори ураган који је погодио овај регион у 20. веку.[18][19]

ПривредаУреди

У колонијалном раздобљу на Сент Китсу и Невису производио се скоро искључиво само шећер. Након што се ова производња суочила са тешкоћама, влада покреће програме развоја других пољопривредних култура и сектора економије.

СтановништвоУреди

Становништво већином чине потомци досељеника из западне Африке (црначког становништва у прошлости доведеног као робље). Наследници Европљана и остале групе чине незнатну мањину. Званични језик је енглески, мада становништво говори и локални патоис (језички дијалект различит од званичног књижевног, обично хибрид језика досељеника и индијанских староседелаца). По верској припадности заступљени су англиканци, други протестанти и католици.

ПопулацијаУреди

 
Центрар града Бастер, Сент Китс

Афрокарибијци 92,5%, Мелези 3%, Европљани 2,1%, Индијци 1,5%, други 0,6%, неспецифицирано 0,3% (2001 процена).[20]

Према подацима УН било је 54.821 становника 2016. године. Њихов просечни животни век је 76,9 година. Емиграција је историјски била веома висока, тако висока да је укупна процењена популација у 2007. години била мало измењена у односу на ону из 1961. године.[21]

Емиграција са Сент Китса и Невиса у Сједињене Државе:[4]

  • 1986–1990: 3.513
  • 1991–1995: 2.730
  • 1996–2000: 2.101
  • 2001–2005: 1.756
  • 2006–2010: 1.817

Административна поделаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ У важећем Правопису српскога језика, на pp. 186, у подбелешци 1 стоји: „Овај модел транскрипције властитих имена из енглеског језика примењен је у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Прћић: Прометеј, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Прћић: Змај, Нови Сад, 2004).“ Географски речник бележи „St Kitts and Nevis /сент китс, невис/ Сент Китс и Невис“ (pp. 124), у складу с језиком ендонима. Лош је полупревод Свети Китс и Невис јер први део имена потиче од Saint Kitt's, што значи да име на енглеском гласи Кит. На страници Минстарства спољних послова користи се облик Сент Китс и Невис.

РеференцеУреди

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „1983 Saint Kitts and Nevis Constitution”. pdba.georgetown.edu. Приступљено 30. 8. 2017. 
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. 4,0 4,1 „Homepage”. Uscis.gov. Приступљено 30. 8. 2017. 
  5. ^ Lepage, Denis (9. 1. 2013). „Avibase - Bird Checklists of the World Saint Kitts”. Avibase. Приступљено 27. 11. 2017. 
  6. ^ „Climate of Saint Kitts and Nevis: Temperature, Climograph, Climate table for Saint Kitts and Nevis - Climate-Data.org”. Climate-data.org. Alexander Merkel. Приступљено 15. 3. 2018. 
  7. 7,0 7,1 „Country Historical Climate - St. Kitts & Nevis”. Climate Change Knowledge Portal. The World Bank Group. Приступљено 15. 3. 2018. 
  8. ^ Hubbard, Vincent (2002). A History of St. Kitts. Macmillan Caribbean. стр. 10. ISBN 9780333747605. 
  9. ^ Cobley 1994, стр. 24.
  10. ^ Cobley 1994, стр. 26.
  11. ^ Taylor, Patrick; et al. (2010). The Encyclopedia of Caribbean Religions, Volume 1 A-L. Urbana, IL, Chicago, IL, and Springfield, IL: University of Illinois Press. стр. 886. 
  12. ^ Cobley 1994, стр. 28.
  13. 13,0 13,1 Cobley 1994, стр. 27
  14. ^ Jonnard, Claude M. (2010). Islands in the Wind: The Political Economy of the English East Caribbean. Bloomington, IN: iUniverse. 
  15. ^ Du Tertre, Jean-Baptiste. Histoire générale des Antilles habitées par les François, 2 vols. Paris: Jolly, 1667, I:5–6. 
  16. ^ „St Kitts and Nevis : History”. 
  17. ^ „Nevis islanders apparently vote not to break away”. Milwaukee Journal Sentinel. Associated Press. 11. 8. 1998. 
  18. ^ writer, Staff (21. 9. 1998). „Hurricane Georges pounds Caribbean islands”. Associated Press (via the Wayback Machine). Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2006. Приступљено 24. 8. 2007. 
  19. ^ „FEMA operates In both response and recovery modes after hurricane Georges hits Puerto Rico and heads toward Florida”. Federal Emergency Management Agency. ReliefWeb. 28. 9. 1998. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 24. 8. 2007. 
  20. ^ Central America :: Saint Kitts and Nevis — The World Factbook - Central Intelligence Agency
  21. ^ „Table 5: Estimates of Mid-year Population: 2007–2016” (PDF). United Nations Demographic Yearbook: 2016. United Nations. 2017. стр. 2. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Влада
Опште информације
Мапе
Туризам