Свети Никола (град)
Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
 Свети Никола — средиште града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Свети Никола |
| Становништво | |
| — (2002) | 13.746 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 51′ 58″ С; 21° 56′ 26″ И / 41.8661764° С; 21.9404589° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 300 m |
  Свети Никола Свети Никола на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2220 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ST |
Природне одликеУреди
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се налази у Овчем пољу, које је пространа и плодна котлина. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 m.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
ИсторијаУреди
Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378, којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслимана је напустио град.
1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
СтановништвоУреди
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имао 13.746 становника.
ПривредаУреди
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
ГалеријаУреди
Средиште Светог Николе
Звоник градске цркве
Споменик посвећен НОБ-у
Народни музеј у Светом Николи
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.
