Светолик Савић

Светолик Савић (Шабац, 23. јул 1873.[1]Београд, новембар 1944.) био је српски новинар и бициклиста.

Светолик Савић
Svetolik Savic.jpg
Светолик Савић на бициклу
Личне информације
Пуно имеСветолик М. Савић
Држављанство Краљевина Југославија
Датум рођења(1873-07-23)23. јул 1873.
Место рођењаШабац
Кнежевина Србија
Датум смртиновембар 1944.
Место смртиБеоград
Спортске информације
СпортБициклизам
КлубПрво српско велосипедско друштво, Београд

У младости, био је успешан члан Првог српског велосипедског друштва у Београду. Заједно са браћом, штампао је опозициони лист Мали журнал. Током 1912. оснива лист Балкан, где му се крајем двадесетих година прикључује Крста Цицварић. Током тридесетих година и у току окупације Србије, издаје антисемитске текстове преко листова Балкан и Нови Балкан.[2]

Као сарадник окупационе владе Милана Недића стрељан је у новембру 1944. у Београду од стране НОВЈ.[1]

Бициклистичка каријераУреди

Од 1895. учествовао је у бројним велосипедским тркама. Победник је првог првенства Београда 2. јуна 1896. на стази „Лондон“—Топчидер (14 километара), у којој је учествовало 14 такмичара. Савић је представљао српске бициклисте и на јужнословенским тркама у Загребу 21. јуна 1896, на којим су учествовали и бициклисти из Загреба, Љубљане, Осијека и Вараждина. Савић је у трци јуниора на 1.000 метара био други, а у сениорској на 3.000 м први и четврти на 10.000 метара.

Светолик Савић је био најбољи српски бициклиста до Првог светског рата.[3]

Новинарство и политички радУреди

Од 1897. до 1898. Светолик је био одговорни уредник Малог журнала, који су штампала његова браћа Божа и Петар.[4] Браћа Савић, представници француске компаније Гомон (француски: Gaumont) отворили су прву наменски изграђену биоскопску салу у Београду, "Модерни биоскоп" у Коларчевој 3.[5] Биоскоп је затворен 1913. као одмазда због опозиционог деловања Малог журнала.

Савић је 1912. покренуо лист Балкан преко којих је вршио агитацију у наредном периоду. Као лидер крајње десне Српске странке, учествовао је у формирању Српске националне омладине (СРНАО) 13. децембра 1922. СРНАО се одвојила од Организације југословенских националиста (ОРЈУНА) сукобивши се са југословенством, и заступала је оно што Доброслав Јевђевић тада назива „српски сепаратизам”. СРНАО није стигла да формира акционе чете до мартовских избора 1923., али већ у мају и јуну почиње њена нагла експанзија. Већ почетком 1923. Светолик Савић је напустио Српску странку и прешао у Радикалну странку, која је здушно стала иза нове организације.

Крајем 1924. избио је сукоб између двојице из реда најутицајнијих људи у СРНАО, Светолика Савића и Драгослава Пантовића, уредника листа Отаџбина, централног листа СРНАО. О коренима овог сукоба недовољно се зна, али по свему судећи, у питању није био никакав идеолошки неспоразум, већ искључиво борба за утицај унутар организације. Сукоб се завршио натегнутим измирењем крајем 1925., на другом конгресу СРНАО. Иако је цео конгрес протекао у духу обновљеног јединства, приметно је да су након конгреса Пантовић и његове присталице више заступљене у новим органима покрета.[6]

Био је члан Југословенског антимарксистичког комитета од јануара до фебруара 1936. након чега са новинаром Крстом Цицварићем води немилосрдну борбу против Комитета, оптужујући га за „недостатак енергије и лоше вођење антимарксистичке акције у земљи” преко свог листа Балкан. Савић је очигледно имао личне размирице са руководством Комитета, а о његовој конфликтној природи сведочи и чињеница да је привремено био искључен из чланства СРНАО у јулу 1924. године.[7]

Штампао је једно од првих издања Протокола сионских мудраца у Србији 1939. преко штампарије листа Балкан.[8] Од 1940. до 1941. издаје изразито антисемитски Нови Балкан.[2]

Као сарадник окупационе владе Милана Недића Савић је стрељан у новембру 1944. у Београду од стране НОВЈ.[1]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Ћирковић, Симо Ц. (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944. Београд: Просвета. стр. 446. ISBN 978-86-7274-388-3. 
  2. 2,0 2,1 Гавриловић, Дарко; Савин, Милош (2016). „Антисемитизам у Србији у време доласка Јевреја избеглица у Краљевину Југославију” (PDF). Култура полиса. 31: 71—82. ISSN 1820-4589. Приступљено 21. 6. 2019. 
  3. ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963 Југословенског савеза за физичку културу 1964. стр 80.
  4. ^ „Колекција „Мали журнал. Дигитална библиотека Велики рат. Приступљено 21. 6. 2019. 
  5. ^ Вучетић, Биљана (2012). Амерички прогресивизам и Србија. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 326. Приступљено 21. 6. 2019. 
  6. ^ Бајић, Предраг (2005). Српство и југословенство у политици Српске националне омладине (СРНАО) (PDF). Нови Сад: Култура полиса. Приступљено 21. 6. 2019. 
  7. ^ Стојановић, Александар (2014). Идеје, друштвено-политички пројекти и пракса владе Милана Недића (1941-1944). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 47—48. Приступљено 21. 6. 2019. 
  8. ^ „Протоколи скупова сионских мудраца : паклени план освајења света који изводе јудео-масони”. COBISS. Балкан. Приступљено 21. 6. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Текст Никодија Трујића у Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977 том II стр. 226

Спољашње везеУреди