Свето-Јелисаветински манастир (Минск)

Свето-Јелисаветински манастир (блр. Свята-Елісавецінскі манастыр, рус. Свято-Елисаветинский монастырь) је женски православни манастир који се налази на територији града Минска, престонице Белорусије. Данас је једини активни манастир у граду. Игуманија манастира је Јефросинија (Лаптик).

Свето-Јелисаветински женски манастир
Svyato elizavetinsky Monastery.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаБелоруски Егзархат РПЦ
Оснивање22. август 1999
ОснивачСвета кнегиња Јелисавета
МестоМинск
Држава Белорусија

ОснивањеУреди

Манастир је основан 1999. године и назван у част Преподобномученице Велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне. Порекло води од Сестринства под истим називом, које сада делује у Републичкој психијатријској болници, Интернатима за децу и одрасле за посебним потребама, градским болницама. Само Сестринство је основано у Минску 1994. године на скуповима Свето-Петро-Павловске цркве у Минску, под покровитељством свештеника Андреја Љемешонка[1].

ХрамовиУреди

Манастирски комплекс садржи осам храмова[2]:

  • доњи манастирски, у част Светог Николаја Чудотворца (освештан 10. децембра 1999.)
  • горњи манастирски, у част свете покровитељке манастира Преподобномученице Јелисавете (освештан 12. јануара 2005.)
  • домовна црква у част Блажене Ксеније Петербуршке у психонеуролошком интернату № 3 за одрасле (освештана 6. јануара 1998.)
  • храм у част Васкрсења Праведног Лазара Четвородневног на Северном гробљу града Минска (освештан 10. маја 2005.)
  • храм у част иконе Божије Мајке Државне (освештан 20. октобра 2008.)
  • храмови у част Царствених Страстотрпљивих (смештен у крипти храма у част иконе Божије Мајке Државне (освештан 13. октобра 2012.)
  • храм у част иконе Божије Мајке Непопијена Чаша (налази се на манастирском имању на Лисој Гори у Минском рејону; освештан 3. јануара 2010.)
  • храм у част Светитеља Нектарија Егинског (на територији дечјег интерната), још није освештан.

Међу осталим зградама манастира смештен је и звоник Јелисаветинског храма, који је на другој страни дуплиран симетрично смештеном кулом у истим облицима, трпезаријом (осликаном фрескама), неколико келијских корпуса, оградом са мањим кулама[3].

АктивностиУреди

При манастиру раде разне радионице, које производе црквено посуђе, одећу и разне врсте сувенира. Године 2016. Свето-Јелисаветински манастир је покренуо помоћни сајт Светитељи Православне Цркве (рус. Святые Православной Церкви), који детаљно говори о канонизованим подвижницима у Православној Цркви[4].

Манастир има и Ходочасничку службу[5], која има могућности да шаље путнике у иностранство, али и да прима госте. При манастиру се налази отворена трпезарија и неколико манастирских клупа. Такође постоје и дворишта за мушкарце и жене, који се лече од наркоманије, алкохолизма и патолошког коцкања. На територији манастира се редовно окупљају групе за узајамну подршку њихових рођака и људи којима је потребна подршка и савет професионалног психолога[6].

Манастир има и своју патронажну службу, која пружа помоћ у погребу.

Манастир поседује и покретну склопиво-расклопиву конструкцију, која може да се превози. Захваљујући њој мигрирају у разне градове Белорусије, као и у Русију и одржавају изложбу и продају култних добара, сувенира и дају за децу луткарске представе. Мото православних изложби[7] је С љубављу из Белорусије (рус. С любовью из Беларуси).

Живот монахињаУреди

Монахиње Свето-Јелисаветинског манастира истичу да су се својом вољом и духовном потребом замонашиле. Неке од њих су биле удате, имале супружнике, децу, послове, али су осећале да им нешто недостаје[8].

Да би се замонашила, жена пролази одређени процес - трудбенички, послушнички, монашки постриг и тек после њега следи монашки живот. Баве се старим занатима, али иду и у корак са временом, користе интернет, информишу се, друштвено се ангажују, раде у болницама и рехабилитационим центрима, али и на манастирском имању - све послове, који би се обављали и на сеоском. Истичу да свака монахиња има свој карактер и индивидуалност, упркос истој одећи и строгој дисциплини, што руши све предрасуде о животу жена у манастиру[9][10].

РеференцеУреди

  1. ^ „Сестричество”. Свято-Елисаветинский монастырь. Приступљено 21. 3. 2021. 
  2. ^ „Свято-Елисаветинский женский монастырь”. Монастериум. Приступљено 21. 3. 2021. 
  3. ^ „Храмы”. Свято-Елисаветинский монастырь. Приступљено 21. 3. 2021. 
  4. ^ „Мастерские Свято-Елисаветинского монастыря”. Свято-Елисаветинский монастырь. Архивирано из оригинала на датум 17. 06. 2019. Приступљено 21. 3. 2021. 
  5. ^ „Свято-Елисаветинский монастырь - один из центров религиозной жизни, паломничества, просвещения, помощи”. ТВР. Приступљено 21. 3. 2021. 
  6. ^ „Свято-Елисаветинский женский монастырь”. Минск старый и новый. Приступљено 21. 3. 2021. 
  7. ^ Ивановна, Елизавета. „С любовью из Беларуси”. Рыбинские известия. Приступљено 21. 3. 2021. 
  8. ^ „Невесты Христовы: как живут монахини в Свято-Елисаветинском женском монастыре”. Клопс. Приступљено 21. 3. 2021. 
  9. ^ „Невесты Христовы: как живут монахини в Свято-Елисаветинском женском монастыре”. Клопс. Приступљено 21. 3. 2021. 
  10. ^ „Как живут монахини”. ВОС. Приступљено 21. 3. 2021. 

Спољашње везеУреди