Својново

Својново
Својново;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Параћин
Становништво
— 2011.	1233
Географске карактеристике
Координате	43° 47′ 34″ С; 21° 18′ 10″ И / 43.792666° С; 21.302666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	147 m
	Својново Својново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35259
Позивни број	035
Регистарска ознака	PN

Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.

Историја уреди

До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија уреди

У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.736
1953.	1.828
1961.	1.877
1971.	1.777
1981.	1.769
1991.	1.688	1.474
2002.	1.386	1.699

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.375	99,20%
Хрвати	2	0,14%
Црногорци	1	0,07%
Украјинци	1	0,07%
непознато	7	0,50%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	32	34	33	33	32	33	32	33	34	35	36	40
Пореске главе*	-	43	41	39	38	40	45	44	41	41	41	43
Арачке главе**	90	92	99	98	99	97	107	103	104	106	108	109
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	7
80+	13	24
75—79	30	39
70—74	45	61
65—69	46	58
60—64	45	55
55—59	33	29
50—54	34	44
45—49	55	31
40—44	45	45
35—39	49	30
30—34	37	41
25—29	46	50
20—24	44	47
15—19	29	46
10—14	42	36
5—9	38	41
0—4	37	30
Просек :	41,1	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	331	340	405	404	419	404	380

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	67	72	47	61	57	39	27	8	2	0	3,65

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	555	91	399	48	14	3
Женски	607	64	416	118	7	2
УКУПНО	1.162	155	815	166	21	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	240	146	0	0	37
Женски	168	135	0	0	11
УКУПНО	408	281	0	0	48
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	9	25	1	5
Женски	0	0	8	2	0
УКУПНО	2	9	33	3	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	2	1
Женски	0	0	1	3	2
УКУПНО	0	1	3	5	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	6
Женски	4	0	0	2
УКУПНО	7	0	0	8

Манастир уреди

Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.^[5]

Записи уреди

У селу се налазе следећи записи:

Референце уреди

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература уреди

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе уреди

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке^{[мртва веза]}, Приступљено 25. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]