Својново је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1233 становника.

Својново
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 1233
Географске карактеристике
Координате43°47′34″ СГШ; 21°18′10″ ИГД / 43.792666° СГШ; 21.302666° ИГД / 43.792666; 21.302666Координате: 43°47′34″ СГШ; 21°18′10″ ИГД / 43.792666° СГШ; 21.302666° ИГД / 43.792666; 21.302666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина147 м
Својново на мапи Србије
Својново
Својново
Својново на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35259
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Овде се налазе Запис липа код цркве (Својново), Запис Дачића дуд (Својново), Запис Алексића храст (Својново), Запис платан у центру (Својново), Запис дуд у центру (Својново) и Запис бор код манастира (Својново).

ИсторијаУреди

До Другог српског устанка Својново се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Својново улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

ДемографијаУреди

У насељу Својново живи 1115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 380 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.736
1953. 1.828
1961. 1.877
1971. 1.777
1981. 1.769
1991. 1.688 1.474
2002. 1.386 1.699
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.375 99,20 %
Хрвати
  
2 0,14 %
Црногорци
  
1 0,07 %
Украјинци
  
1 0,07 %
непознато
  
7 0,50 %
Својново у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 32 34 33 33 32 33 32 33 34 35 36 40
Пореске главе* - 43 41 39 38 40 45 44 41 41 41 43
Арачке главе** 90 92 99 98 99 97 107 103 104 106 108 109
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

МанастирУреди

Западно од Својнова, на обронцима планине Јухор се налази манастир Светог Николе Мирликијског. Овај манастир највероватније потиче из друге половине 14. века. Крајем 18. века манастир је потпуно разрушен, а током Првог српског устанка нахијски кнез Милета Радојковић је обновио манастир. Он је од остатака порушеног манастира изградио данашњу цркву и данашњи стари источни конак.[5]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „ Манастир Светог Николе Мирликијског, Својново“ на сајту Епархије крушевачке[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди