Отворите главни мени

Секотина, посекотина (лат. vulnus scissum, vulnus seccatum), је врста ране настала дејством оштрице (сечива) механичког оруђа (нож, поломљено стакло, делови стабла итд), која доводи растављања ткива.[1] Због релативно мале дубине ране, бржег зарастања и мања могућност инфекције секотине су углавном мање опасне по здравље од убодине.

Секотина
ЛатинскиVulnus scissum
Gersdorff p21v.jpg
Секотине механичким оружјем (повреда на десном рамену је секотина мачем, а на левом секиром) у делима старих мајстота
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХирургија
Судска медицина
ICD-10T14.0-T14.1
ICD-9-CM872-893

Најозбиљнија последицасекотине може бити одвајање уда или врата, јако (масивно) крварење, аспирација ваздуха (ваздушна емболија) или аспирација крви ако је посечен већи крвни суд (нпр на врату или подлактици код убистава или самоубистава).

Механизам настанкаУреди

Секотина настаје дејством оштрице механичког оруђа на површину коже изазивајући растављање ткива. Основна карактеристика секотине су:

  • Несразмера између велике дужине отвора и мале дубине простора ране.
  • Код једноставне секотине, отвор је цртаст или чунаст.
  • Ивице и стране секотине су равне и крвљу неподливене
  • Углови ране су оштри.
  • Простор ране може и да зјапи и то највише у централном делу, а мање према угловима, због ретракције пресеченог ткива.

Зависно од врсте и карактеристика сечива и јачине силе његовог дејства, разликују се и промене на телу које оно изазива:

Јачина замаха сечива

Код снажнијег замаха простор ране је дубљи, са повредом дубљих ткива, укључујући и кости, посебно у пределу лобање, чији садржај може бити повређен. Код снажног замаха ране су подложније инфекцији, а такве секотине мање крваре, због јачег гњечења ткива праћеног ослобађањем веће количине тромбопластина.

Стање сечива

Тупо и неравно сечиво (секира, мотика, кесер) дејствује оштрицом и тежином, ране су обимније и на прелазу су према раздеринама, ивице ране су нешто нагњечене и крвљу подливене, са повредом дубљих ткива, укључујући и кости, посебно у пределу лобање, чији садржај може бити повређен.

Клинасто сечиво, ствара на површини коже отворе ране који зјапе, а зависно од интензитета силе зависи и њихова дубина.[2]

Порекло секотинаУреди

Према пореклу секотине се дела на:

Врсте сечива и ударацаУреди

Тешка оруђа

У тешка оруђа која могу нанети секотину спадају:

  • Секира, сатара, мачета, срп, коса
  • Ашов, лопата, мотика.
Ударац

Ударац може изазвати секотину ако на површину коже делује:

  • Као управни притисак
  • Као коси притисак

Карктеристике секотине [3]Уреди

  • Промене на телу код секотине настају дејством силе на уском простору, те су ивице и стране ране обично глатке равне и ненагњечене.
  • Ако се ради о тупом или искрзаном сечиву ивице ране могу бити лако нагњечене.
  • Облик отвора ране, зависи од правца деловања силе. Ако сечиво делује у правцу пружања еластичних влакана у кожи и у правцу пружања мишићних снопова и ако су они захваћени, ивице и стране ће се међусобно додиривати. Ако су еластична влакна попречно пресечена отвор ране биће растављених ивица.
  • Дубина ране, је на почетку већа да би на другом крају била све плића са прелазом у цртасту огреботину.
  • Углови отвора ране су засечени, са несразмерним односом између дугачког отвора ране и плитког простора.
  • Како су сечива најчешће загађене секотине може да прати и појава инфекције, мада је она ређа, а зарастање ране је релативно брзо и праћено је правилним ожиљком.
  • Повреде крвних судова, са обилним крварењем су честе код дубљих секотина, посебно на деловима тела са богатом мрежом крвних судова (врат, удови итд).
  • Код дубљих секотина може доћи до оштећења лигамената, капсуле зглобова и других виталних органа (око, гркљан итд) што може имати за последицу поремећај функције појединих делова тела.[4]

Посебне вресте секотинаУреди

 
Самповређивање(овакав облик секотина среће се код психијатријски болесника и психичких лабилних особа. Нека је врста апела за помоћ код болесника или у затворима, логорима итд., свесно инсценирана повреда, ради остварења неког циља)
Клање (секотина врата)

Секотина врата (лат. vulnus scissum colli, vulnus seccatum colli), је самоубилачка, убилачка или задесна секотина врата (врста ране) настала дејством оштрице (сечива) механичког оруђа-оружја (нож, жилет, поломљено стакло, итд), која доводи до растављања ткива врата, и најчешће завршава смртним исходом. Клања (секотине врата) имају посебан судско-медицински значај, и по пореклу могу бити;

Секотине на руци

Секотине на руци пружају се почев од палца према подлактици или дуж прстију. Према начину настанка могу бити:

  • самоубилачке,
  • у самоодбрни код особа нападнутих сечивом,
  • задесне у току рада оштрим предметима или при паду.[6]
Секотина са двајањем делова тела

Секотина нанесена тешким оруђем (секира, сатара, мачета, лопата, мотика) може имати дубоке зјапећу ране са пресецањем дубоких структура, костију и могућим потпуним одвајањем делова тела.

ТерапијаУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Секотина У: Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ ISBN 86-311-0017-Х
  2. ^ Секотина У: А. Ћеремилац, Патологија механичких повреда, Медицинска књига Београд-Загреб, 1973.
  3. ^ Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  4. ^ Пејаковић С. Судскомедицинска експертиза и лекарска грешка пред друштвом и судом. Београд: Научна књига, 1991.
  5. ^ Лукић М, Пејаковић С. Судска медицина. Београд: Привредно-финансијски водич, 1975.
  6. ^ Миловановић М. Судска медицина. Београд - Загреб: Медицинска књига, 1979.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).