Сенаја
Сенаја је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 405 становника.
Сенаја | |
|---|---|
 Поглед на Сенају | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Младеновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  405 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 26″ С; 20° 40′ 01″ И / 44.5405° С; 20.667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 239 m |
.svg)  Сенаја Сенаја на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја уреди
Сенаја се налази јужно од вароши Гроцке. Данашње место је новијег датума. У арачким списковима се помиње као насеље у 1818. години, већ у 1828. и тада је имало 7 кућа.
Предање вели да је село добило име по сену, које за време Турака из долине Богоза денуто на месту, близу кога је данас село. У Крушаку и сада могу се изоравати опеке, и ту је по предању, било маџарско гробље.
У Сенају је дошао међу првима неки Михало Краса из Груже, који је убрзо напустио село. После њега дошао предак Крупежа (Крупежевића) са четири сина. Крупежа је старином из Ракове (љубички срез), одакле је најпре дошао у Љуљаке (Гружа), а из Љуљака у Сенају. У Сенаји остане један део и то су данашњи Крупежевићи, по којима се и читав крај зове Крупешки, а једни оду 1832. године у Велику Крсну. Тако се населило из разних крајева породице:Ђурко, Ђурковићи Крупежевићи, Ђурковићи, Јосићи, Дошли су из Груже због тога што су чули да овде има пусте земље, и да су се на њој населили неки њихови земљаци.
По попису из 1921. Сенаја има 114 кућа са 662 становника (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија уреди
У насељу Сенаја живи 365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 159 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75—79 | 7 | 9 | ||
| 70—74 | 14 | 15 | ||
| 65—69 | 19 | 24 | ||
| 60—64 | 14 | 27 | ||
| 55—59 | 13 | 7 | ||
| 50—54 | 14 | 16 | ||
| 45—49 | 21 | 15 | ||
| 40—44 | 16 | 12 | ||
| 35—39 | 15 | 12 | ||
| 30—34 | 14 | 15 | ||
| 25—29 | 11 | 11 | ||
| 20—24 | 11 | 18 | ||
| 15—19 | 9 | 11 | ||
| 10—14 | 15 | 9 | ||
| 5—9 | 16 | 11 | ||
| 0—4 | 7 | 9 | ||
| Просек : | 41,8 | 44,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 180 | 44 | 107 | 10 | 19 | 0 |
| Женски | 197 | 36 | 113 | 42 | 5 | 1 |
| УКУПНО | 377 | 80 | 220 | 52 | 24 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 91 | 35 | 0 | 0 | 11 |
| Женски | 47 | 16 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 138 | 51 | 0 | 0 | 14 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 17 | 4 | 0 | 15 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 2 | 17 | 10 | 0 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 2 | 14 |
| УКУПНО | 0 | 6 | 2 | 2 | 14 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 1 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Сенаја
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји и настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Пдунавска места, Србије, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
