Сечаница
Сечаница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је у подгорини Малог Јастрепца, пред улазом у суповачки пролаз, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 872 становника (према попису из 1991. било је 1058 становника).
Сечаница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2011. |  768 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 22′ 14″ С; 21° 44′ 33″ И / 43.370666° С; 21.7425° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 201 m |
.svg)  Сечаница Сечаница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18203 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Историја уреди
Сечаница је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1444/46. године га је затекао као спахилук (тимар) кадије из Ниша са 16 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.400 акчи. Уз горњи податак дата је напомена да је извршена „замена“ за села Доњи Кључ и Пијушерицу (Горњи и Доњи Кључ су данас локалитети у подручју ушћа Нишаве у Јужну Мораву). Сечаница се помиње и у попису 1498. године као село са 38 домова, 12 неожењених, 1 удовицом и са дажбином у износу 4.615 акчи. Већина села припадала је спахији Касиму, а мањи део спахији Јовану Пребегу. Уз горњи податак стоји напомена да „у селу станују и Власи и дају одсеком.“
Након престанка мутних времена каснијег турског периода, Сечаница је дочекала ослобођење као прилично развијено село са око 90 кућа, већином задржних домаћинстава. Постављена уз котлински руб Сечаница је развијала разноврсну пољопривреду: шумско-сточарску на Малом Јастрепцу и ратарску, воћарско-виноградарску и повртарску на котлинском дну и поред Јужне Мораве.
После Другог светског рата, нарочито од 1960. године, Сечаницу је захватила постепена оријентација на мешовиту привреду, као и делимично исељавање радно способног становништва (пре свега у Ниш). Године 1971. у њој је живело 81 пољопривредно, 161 мешовито и 25 непољопривредних домаћинстава.
Између назива Селичевица (планина) и Сечаница постоји етимолошка веза, утолико пре што је Сечаница у свим раним турским документима уписана као Селчаница. Оба назива упућују на порекло од селиште (место где су се налазила сточарска или друга станишта), или од основе сеч (сечиште, сечена гора) и наставка.
Саобраћај уреди
До Сечанице се може доћи приградским линијама 33 ПАС Ниш - Насеље 9.Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.
Демографија уреди
Крајем 19. века (1895) село је имало 103 домаћинства и 762 становника, а 1930. у њему је живело 148 домаћинстава и 900 становника.
У насељу Сечаница живи 680 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (46,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 234 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 9 | 15 | ||
| 75—79 | 20 | 25 | ||
| 70—74 | 25 | 40 | ||
| 65—69 | 35 | 39 | ||
| 60—64 | 30 | 32 | ||
| 55—59 | 21 | 17 | ||
| 50—54 | 37 | 25 | ||
| 45—49 | 43 | 30 | ||
| 40—44 | 36 | 35 | ||
| 35—39 | 29 | 30 | ||
| 30—34 | 24 | 20 | ||
| 25—29 | 22 | 17 | ||
| 20—24 | 23 | 17 | ||
| 15—19 | 33 | 30 | ||
| 10—14 | 34 | 23 | ||
| 5—9 | 15 | 14 | ||
| 0—4 | 8 | 12 | ||
| Просек : | 43,3 | 46,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 392 | 97 | 254 | 36 | 5 | 0 |
| Женски | 374 | 47 | 257 | 64 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 766 | 144 | 511 | 100 | 11 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 187 | 32 | 0 | 2 | 55 |
| Женски | 93 | 37 | 0 | 0 | 29 |
| УКУПНО | 280 | 69 | 0 | 2 | 84 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 29 | 9 | 1 | 18 |
| Женски | 0 | 1 | 7 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 30 | 16 | 2 | 18 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 17 | 1 | 7 |
| Женски | 1 | 2 | 2 | 3 | 8 |
| УКУПНО | 1 | 7 | 19 | 4 | 15 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 7 | |
Референце уреди
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература уреди
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 193–194.
