Сечаница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештено је у подгорини Малог Јастрепца, пред улазом у суповачки пролаз, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 872 становника (према попису из 1991. било је 1058 становника).

Сечаница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 768
Географске карактеристике
Координате43° 22′ 14″ С; 21° 44′ 33″ И / 43.370666° С; 21.7425° И / 43.370666; 21.7425
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина201 m
Сечаница на карти Србије
Сечаница
Сечаница
Сечаница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18203
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја уреди

Сечаница је старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1444/46. године га је затекао као спахилук (тимар) кадије из Ниша са 16 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.400 акчи. Уз горњи податак дата је напомена да је извршена „замена“ за села Доњи Кључ и Пијушерицу (Горњи и Доњи Кључ су данас локалитети у подручју ушћа Нишаве у Јужну Мораву). Сечаница се помиње и у попису 1498. године као село са 38 домова, 12 неожењених, 1 удовицом и са дажбином у износу 4.615 акчи. Већина села припадала је спахији Касиму, а мањи део спахији Јовану Пребегу. Уз горњи податак стоји напомена да „у селу станују и Власи и дају одсеком.“

Након престанка мутних времена каснијег турског периода, Сечаница је дочекала ослобођење као прилично развијено село са око 90 кућа, већином задржних домаћинстава. Постављена уз котлински руб Сечаница је развијала разноврсну пољопривреду: шумско-сточарску на Малом Јастрепцу и ратарску, воћарско-виноградарску и повртарску на котлинском дну и поред Јужне Мораве.

После Другог светског рата, нарочито од 1960. године, Сечаницу је захватила постепена оријентација на мешовиту привреду, као и делимично исељавање радно способног становништва (пре свега у Ниш). Године 1971. у њој је живело 81 пољопривредно, 161 мешовито и 25 непољопривредних домаћинстава.

Између назива Селичевица (планина) и Сечаница постоји етимолошка веза, утолико пре што је Сечаница у свим раним турским документима уписана као Селчаница. Оба назива упућују на порекло од селиште (место где су се налазила сточарска или друга станишта), или од основе сеч (сечиште, сечена гора) и наставка.

Саобраћај уреди

До Сечанице се може доћи приградским линијама 33 ПАС Ниш - Насеље 9.Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

Демографија уреди

Крајем 19. века (1895) село је имало 103 домаћинства и 762 становника, а 1930. у њему је живело 148 домаћинстава и 900 становника.

У насељу Сечаница живи 680 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (46,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 234 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.180
1953. 1.242
1961. 1.272
1971. 1.124
1981. 1.057
1991. 1.058 1.021
2002. 872 903
2011. 768
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
869 99,65%
Хрвати
  
1 0,11%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 193–194.

Спољашње везе уреди