Сињавино

Сињавино
Синявино
Сињавино; Синявино
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Кировски рејон
Основан	почетком XVIII века
Варошица од	1930.
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	4.025
Географске карактеристике
Координате	59° 54′ 00″ С; 31° 04′ 00″ И / 59.9° С; 31.066667° И
Временска зона	UTC+3
	Сињавино Сињавино на карти Русије
	Сињавино Сињавино на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	187322
Позивни број	+7 81362
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 225 563
ОКТМО код	41 625 163 051

Сињавино (рус. Синявино) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 4.025 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1930. године.

Географија уреди

Варошица Сињавино налази се у централном делу Лењинградске области, односно на северозападу Кировског рејона, на око 45 километара источно од Санкт Петербурга и на око 8 километара од рејонског центра Кировска.

У околини насеља налазе се бројне викендице које углавном припадају становницима из Санкт Петербурга.

Историја уреди

Споменик браниоцима Сињавинског виса

На узвишењу јужно од данашњег насеља император Петар Велики декретом је доделио земљу морнаричком поручнику Сергеју Сењавину по коме је имање и добило име. Извесно је да је почетком XVIII века на том месту већ постојало насеље под именом Сењавино. У близини се налазило село Вагриселка које се помиње на локалним картама из 1770. године

Према подацима првог сверуског пописа становништва из 1897. у селу је живело 615 становника.

До интензивнијег развоја села долази током 1920-их година након што је у околним подручјима почело са интензивнијом експлоатацијом тресета. У априлу 1930. сва околна насеља су уједињено у јединствено насеље Сињавино које је исте године добило статуст радничке варошице. Уочи Другог светског рата варошица је доживела велики демографски напредак и имала је преко 13,5 хиљада становника.

Током рата Сињавино се налазило у зони најжешћих ратних дејстава, у подручју у којем је у ратним дејствима погинуло преко 360.000 људи. Сињавино и околна насеља у рату су уништени до темеља. Првобитно насеље никада није обновљено, а уместо њега ту је подигнут меморијални комплекс страдалим у рату.

Ново насеље изграђено је после рата изнова нешто северније од првобитног насеља.

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.784 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 4.025 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
13,500	1,847	664	1,665	1,949^[2]	3,611^[3]	3,784^[4]	4,025

Види још уреди

Референце уреди

^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе уреди

[1] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]