Скарн

Скарнови су тракасте до масивне стене средњезрне до грубозрне, беле до тамнозелене боје, што свакако зависи од минералног састава ових стена. Зависно од карактера магме као и врсте карбоната (калцита или доломита) скарнови могу имати веома разнолик минерални састав. При томе ће се због сталног температурног градијента у контактном ореолу увек испољити зонарност у распореду одређених минерала који изграђују скарнове.

Минерална структураУреди

Скарнови формирани непосредно уз контакт са великим и дубоким интрузијама могу бити изграђени од аугита, диопсида, хеденбергита, гранита, фелдспата, везувијана, воластонита, магнетита итд.

Скарнови који су створени даље од контакта садрже следеће минерале: тремолит, актинолит, епидот, цојсит, плагиоклас (албит до андезин), мало воластонита и гранита, пренита итд.

Приликом растварања скарнова систем мора бити отворен како би се ослободио угљен-диоксид из карбоната.

Структуре су гранобластичне, ретко нематобластичне, порфиробластичне и појкилобластичне.

НалазиштаУреди

Скарнови су интренсантни као носиоци орудњења. У унутрашњности зони скарнова, непосредно уз контакт, могу се створити значајне концентрације магнетита, волфрамита, молибденита итд. и образовати рудна лежишта. Тако су, нпр. формирана скарновска лежишта са магнетитом гранодиорита и карбонатних стена на Копаонику (рудници Суво Рудиште, Сува Руда) и на Борањи у западној Србији.

Између скарнова и корнита постоје поступни прелази. Такве стене називамо скарноиди.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  1. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука