Скаска о космичком јајету

Скаска о космичком јајету (1992) је драма Зорана Стефановића, у поетичком и идејном дијалогу са драмама и животом Самуела Бекета.

Драма је добила позитивну оцену од стране домаће и стране критике. Вишекратно објављена у штампаном и електронском облику. Превео ју је на македонски Горан Тренчовски, на енглески Марко Фанчовић, на француски Вељко Никитовић (1992), румунски Душан Бајски (2000), украјински (2010) и руски (2011) Људмила Маркијевич.

Ликови уреди

  • Први;
  • Друга.

Из рецензија уреди

  • „Имунитет на Бекета стиче се његовим студиозним проучавањем. То понекад може да потраје, па је Стефановић решио да процес ефикасно и ефектно скрати, да нађе пречицу која му уз то неће ништа одузети на креативности. Од неколико Бекетових драма начинио је нову, по свим мерилима постмодерне сасвим своју и аутохтону драму. Она проговара о ономе што Бекетове драме у себи носе, али не говоре директно — морао је то сам писац да каже на другом месту и другим  поводом — да је људски живот најмелодрамскија од свих мелодрама. (...) Стефановић је изнова написао једну ненаписану Бекетову драму, не одузевши му ништа, а додавши му, и то само добром комбинацијом већ постојећег, иронију, оптимистичку дистанцу и оно што примарном аутору генерално недостаје — хумор.“ — Дубравка Кнежевић. „У одбрану различитости (поговор књизи 'Словенски Орфеј и друге драме Зорана Стефановића)“, 1995.[1]
  • "(Писац) доноси, за овдашњу театарску рутину нетипичну (читај —  нереалистичку), експерименту, фантастици и гротесци наклоњену осећајност која плени својом слојевитошћу, вишеструким значењским равнима. — Илија Бакић (магазин Време, Београд 1995)[2]
  • „(Очигледно) је постојање слојевитог интелектуалног дискурса, особене позоришне естетике, као и угледање на ону традицију која је у историји позоришта била најзахтевнија подједнако и за редитеље и за гледаоце. — Петар Грујичић (приказ књиге Словенски Орфеј и друге драме, 1995) [3]
  • „(П)оетика Зорана Стефановића, сасвим (је) диспаратна у нашем књижевном простору. (...) Он не сме да фотографише; он мора да има привиђења. Он не слика, он обликује. Он не узима премного из стварности, па и оно што из ње позајмљује служи му као грађа за трагање за суштином људи и појава.“ — Владимир Стаменковић (рецензија рукописа књиге Словенски Орфеј и друге драме, 1995).[4]

Литература уреди

  • Стаменковић, Владимир. Рецензијa рукописа књиге "Словенски Орфеј и друге драме" Зорана Стефановића, „Фламарион“, Београд, 1995. (на првој клапни корица)
  • Кнежевић, Дубравка. У одбрану различитости (поговор књизи „Словенски Орфеј и друге драме“ Зорана Стефановића), „Фламарион“, Београд, 1995, стр. 179–186.
  • Божовић, Гојко. „Почетак игре: Запис о 'Словенском Орфеју'“, Побједа, Подгорица, 1. септембар 1992.
  • Бакић, Илија. „Књига нове осећајности“ (приказ књиге драма), Време, Београд, 18. септембар 1995.
  • Видаковић, Душан. „Орфејеви парадокси“ (приказ књиге драма), Ваљевац, Ваљево, септембар 1995.
  • Грујичић, Петар. Приказ књиге „Словенски Орфеј и друге драме“ Зорана Стефановића, писано 1995. „Пројекат Растко“, објављено 2002.
  • Радоњић, Светозар Рас. „Ка новом изразу“ (приказ књиге драма), Борба, Београд, 28. септембар 1995.
  • Вуковић, Иван. „Словенски Орфеј убива постмодернизам: Викенд са Маријом Броз“ (приказ књиге драма), Погледи, Крагујевац, број 183, 25. децембар 1995, стр. 41.
  • Тренчовски, Горан. „За во кош?“, Од питач до крал. Здружение на драмски уметници и љубители „Талија“, Скопје, декември 1995, стр. 59.
  • Јоцић, Г. „Тачка сусрета“ (критика позоришне представе), Светлост, Крагујевац, 1998.

Напомене уреди

Спољашње везе уреди